PISMO!
Blize se dani koji su me pre dve godine zavili u crno.
Kada sam bila mala, ti si me cuvao, igrao se samnom.Sve si mi dao, a najvise roditeljsku ljubav.
Posla sam u skolu, i bio si strog prema meni(sada znam zasto).Uvek si sakrio sve moje lose ocene od majke.Onda su dosle lude godine, i tu si znao za sve moje ludarije sto sam radila, i to si krio od majke, da me ne bi ona kaznjavala.Hvala"
Dao si mi veliku ljubav, a bio si strog.Sada shvatam i zasto, i za to sam ti zahvalna.
Dosao je rat i mnoga bola i suza si preturao zbog toga.Mnogo ti je nedostajala sva ta ravnica u kojoj si se rodio i odrastao. Mnogo bola je bilo u tvojim ocima cak i kada se rat zavrsio.Sve sam to videla u tvojim ocima.Al ipak si bio veseo covek i voleo si drustvo i pesmu i koju casu crnoga vina.
I dosla je ta prokleta bolest i taj 7.9..-Otisao si tiho tog nedeljnoga jutra.U svom krevetu si zaspao za uvek.U meni ostavio veliku bol i prazninu.
Sada si medju andjelima.Ti to mesto i zasluzijes
Pocivaj u miru Bozjem, dragi tata..
(Napisite i vi nekome pismo, nemorate da ga imenujete)