ŠOKANTNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA Pola gradova Srbije nema NIJEDNU KNJIŽARU

[crvendac_011]

ŠOKANTNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA Pola gradova Srbije nema NIJEDNU KNJIŽARU

Istraživali smo gde građani Srbije van Beograda kupuju knjige i došli do nekih neverovatnih podataka. U Apatinu, Somboru, Ivanjici, Arilju, Lučanima, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku, Medveđi, Crnoj Travi, Beloj Palanci, Babušnici, Dimitrovgradu, Vrbasu, Kuli, Novom Bečeju, Ćupriji, Paraćinu...NE POSTOJI NIJEDNA KNJIŽARA!

Privilegija većih centara - knjizara u Nišu

Leskovac i okolina

U Vlasotincu, Lebanu, Bojniku, Medveđi u Crnoj Travi nema ni jedne jedine knjižare, dok su u Leskovcu ljubiteljima pisane reči na raspolaganju knjižara "Kultura" i posebno popularna privatna knjižara "Stošić" sa fondom oko 13.000 naslova svih velikih izdavačkih kuća, od belestristike, preko naučnih, istorijskih, stručnih knjiga i knjiga za decu. Ovde mogu da se kupe i školski udžbenici, ali i da se predahne u kafe-klubu.

Iako je reč o popularnoj knjižari i mestu okupljanja pisaca i pesnika, vlasnici kažu da se mesečno u letnjoj sezoni proda svega do 400 knjiga, a u zimskom periodu po 200.

- Da nije sezonske prodaje udžbenika, Dana zaljubljenih, novogodišnjih i božićnih poklona u vidu knjige, ne znam kako bismo opstali – priča Ivan Stošić za "Blic".

Knjižara "Stošić" u Leskovcu

U "Kulturinoj" knjižari izbor je suženiji jer se ova kuća skoncentrisala na mali broj izdavača.

Inače, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je ove nedelje bio iznenađen što Lebane sa oko 25.000 stanovnika nema nijednu kjižaru.

Dragačevo - truba umesto knjižare

U Ivanjici, Arilju i Lučanima ne postoji knjižara. To su prodavnice u kojima se prodaje školski pribor i tek poneka knjiga, mahom romani i bestseleri. Meštani ovih varoši kada žele da kupe knjigu moraju to putem interneta, u nekom većem gradu ili pak ako im se posreći, kod uličnih prodavaca koji leti imaju štandove sa raznovrsnim naslovima. Ipak, ukoliko neko želi da pročita starije naslove ili ozbiljno naučno štivo, to može učiniti isključivo u biblioteci jer kupovina takvih kniga meštanima ove tri varoši nije dostupna.

Zanimljivo je napomenuti da je Ivanjica davnih sedamdesetih imala knjižaru sa, kako svedoče meštani, bogatim izborom knjiga iz svih oblasti. Sada je na tom mestu pekara.

Jedina knjižara u celom okrugu

Knjižara "Papirna krila", firme "Đunti knjižare" iz Beograda nalazi se u strogom centru Pirota i jedina je knjižara ne samo u ovom gradu nego i u celom Pirotskom okrugu, budući da susedne opštine Bela Palanka, Babušnica i Dimitrovgrad nemaju knjižaru. Ova knjižara pod ovim imenom radi od novembra prošle godine.

- Imamo dovoljan broj kupaca koji kupuju knjige i stalnu čitalačku publiku. Mislim da je jedna knjižara dovoljna ovom gradu, a koliko znam, ni ranije ih nije bilo više. Imamo široku ponudu knjiga mnogih dobavljača i izdavača. Imamo sve što traži čitalačka publika. Osim Piroćanaca, dolaze da kupe knjige i građani iz susednih opština Pirotskog okruga jer nemaju svoje knjižare - kaže prodavačica u knjižari "Papirna krila" Sanela Kostić.

Profesorka u Visokoj strukovnoj školi za obrazovanje vaspitača u Pirotu dr Jelena Veljković Mekić kaže da nije dovoljna samo jedna knjižara u Pirotu.

- Knjige u većini slučajeva nabavljam preko interneta i to je najbrži i najjednostavniji način. Gradu nedostaje još jedna knjižara, pogotovu za mlade da se odmalena naviknu na knjigu da mogu da je prelistaju i kupe - kaže ona.

U tem Somboru...

U Apatinu i Somboru nema nijedne knjižare, a nekada je u ova dva mesta bilo po dve knjižare. Ljubitelji knjige snalaze se tako što ih kupuju na Sajmu knjiga, kioscima, pokretnim tezgama koje su leti povremeno u ova dva grada. Profesorka srpskog jezika i književnosti u apatinskoj gimnaziji Mirjana Čavić smatra da je gašenje knjižara, posebno u manjim gradovima, veliki kulturni nedostatak.

- Knjižare su ugašene, a nove nisu otvarane. Do knjiga se može doći samo na kioscima štampe pojedinih, ali ne svih izdavača. Trgovački putnici povremeno na tezgama izlažu knjige u gradu, a u papirnicama tu i tamo nađu se uglavnom komercijalizovne knjige. Đacima približavamo nove knjige jedino redovnim odlascima na Sajam knjiga u Beogradu, dok klasična dela mogu naći samo u školskoj biblioteci koja ima fond od 12.000 knjiga i u Gradskoj biblioteci - kaže Čalićeva.

Sudbinu Apatina i Sombora dele Vrbas, Kula, Novi Bečej i mnogi drugi vojvođanski gradovi, a u varošicama skoro po pravilu knjižara i nema.

Valjevo sa samo jednom knjižarom

Grad na Kolubari sa 100.000 stanovnika, nažalost, ima samo jednu knjižaru specijalizovanu za prodaju knjiga – "Lagunin" objekat u centru Valjeva. "Laguna" je jedina opstala, s obzirom na to da se pre par godina zatvorila knjižara "Službenog glasnika", a pre nje s radom je prestala i knjižara "Plato".

Prodaja knjiga, kako kažu u "Laguni", i nije tako loša, a najviše se, očekivano, kupuju trenutni književni hitovi i dela najpopularnijih autora. S obzirom na cene, ali i popuste koji idu uz njih, knjiga je sad, kako kažu, vredan poklon, naravno ako je namenjena čitaocu.

- Ne bih rekla da se tako malo čitaju knjige, pa je to posledica i malog broja knjižara. Čini mi se da je problem i pravo pitanje zašto su knjige postale preskupe, jer i za najmanji roman treba izdvojiti 1.000 dinara. Kad na to dodamo činjenicu da su moderne tehnologije i internet omogućili da se besplatno može doći do knjiga u PDF-u, a neka od tih dela i ne postoje u bibliotekama ili knjižarama u prodaju, mislim da je to odgovor zbog čega je knjižara samo sa knjigama u ponudi sve manje - kaže profesorka književnosti Sandra Sofronić.

Loznica - knjižare na granici isplativosti

Lozničanin koji želi da kupi knjigu može to učiniti u četiri do pet knjižara u kojima se one prodaju pored školskog pribora i drugih artikala, ali samo u jednoj od njih može razgledati i pazariti isključivo knjige. Knjižara "Svet knjiga", na Trgu Jovana Cvijića, jedina je koja se bavi samo knjigama i deluje kao samostalna radnja.

Knjižara u Loznici

– Mi samo imamo ugovor sa "Lagunom" o klubu čitalaca na osnovu koga možemo da prodajemo knjige sa popustima koji važe i u "Laguninim" knjižarama. Knjige se mogu kupiti još i u knjižarama "Novitet", "Azbuka" ili "Tršić", ali oni prodaju i školski pribor. Lozničani vole dobru knjigu, prate nova izdanja, ali dnevno prodamo 20 do 30 knjiga, što je za trećinu lošuje nego prošle godine – kaže Dragan Likodrić, vlasnik "Sveta knjiga".

Ni u "Azbuci" nemaju drugačija iskustva iako se tamo mogu kupiti i rančevi, pribor za đake i drugi proizvodi.

Glasnik i islamska literatura

Iako je grad sa skoro 120.000 stanovnika u Novom Pazaru postoje samo tri knjižare čiji su vlasnici izdavačke kuće, pa zbog izuzetno ograničene i siromašne ponude naslova Novopazarci knjige uglavnom kupuju preko interneta, na sajmovima ili u knjižarama u drugim gradovima. Vlasnik jedne od prodavnica knjiga je velika izdavačka kuća (Službeni glasnik), pa se na policama nalaze većinom samo njena izdanja, među kojima je najviše primeraka stručne literature i udžbenika za školu. Preostale dve knjižare pripadaju lokalnom izdavaču (El Kelimeh), koji u jednoj prodavnici nudi samo islamsku literaturu, dok u drugoj ima i knjiga iz drugih žanrova. Novopazarci sa kojima smo razgovarali nezadovoljni su ponudom u ovdašnjim knjižarama, zbog čega literaturu najčešće pazare u drugim gradovima ili naručuju na internetu.

Dve knjižare na 300.000 ljudi

U šest opština Pomoravskog okruga živi oko 300.000 stanovnika, a samo dve specijalizovne knjižare za prodaju knjiga "Til" i "Laguna". Til je među retkim knjižarama, možda i jedina porodična knjižara južno od Beograda i postoji 16 godina.

Knjižara "Til" u Jagodini

- Od ozbljnih autora najviše su tražena dela Orhana Pamuka, ali najaktuelnija je beletristrika i tu prednjače Vedrana Rudan, a od domaćih pisaca Vanja Bulić. Čitaoci dolaze iz drugih gradova po knjige. Čitalačka publika je šarolika, srednja generacija najviše čita. Porodično knjižarstvo teško opstaje u ovim vremenima, dok je sa lancima knjižara drugačija priča - kaže prodavačica u "Tilu" Lorika Janković.

Lorika Janković, prodavačica u knjižari Til

Profesorka srpskog jezika na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini dr Ilijana Čutura kaže da ono čega uopšte nema su knjižare specijalizovane za stručnu literaturu

- U današnje vreme knjižare su se pomalo pretvorile i u prodavnice rođendanskih poklona. U njih se odlazi kada nekom dragom treba kupiti nešto lepo, pa su tu i lepe sveske, rokovnici, ukrasni papiri, čestitke, mašne, čajnici, šarene šolje, ogledalca i druge sitnice. Drugi tip knjižare je prodavnica papirne galanterije i školskog pribora. Tu knjiga gotovo da nema. Možda je ono što nam nedostaje knjižara u kojoj bi se prodavale samo knjige sa udobnim punktovima gde se može sesti, prelistati, pročitati neki pasaž pre kupovine... Odlična je knjižara Til, ali ona je jedina južno od Beograda. Možda ne treba oporezovati porodične knjižare ili ih na neki drugi način podsticati - kaže Čutura.

U obližnjim Ćupriji i Paraćinu nema prodavnica specijalizovanih za prodaju knjiga.

(Dopisnička mreža "Blica")

 

[Nostrouomo]

Ah, još prije 20-30 godina se gubio vid čitajući knjige navečer pri slaboj svjetlosti. Danas su moderna vremena, lijepo osvijetljeni kompjuterski monitori pa se knjige uopće ni ne čitaju. Gledaju se one XXX stranice il/ koje već, a to ljude izmori pa poslije toga ne mogu više ništa ni da čitaju.

 

[crvendac_011]

PROPAST KNJIŽARA U SRBIJI (2) Važno je pojaviti se kod Marića u emisiji

Prošlog utorka u Blicovom dodatku "Pop kultura" objavili smo prvi deo istraživanja s katastrofalnim podacima da pola gradova u Srbiji nema nijednu pravu knjižaru. U nastavku dajemo nešto pozitivnije primere.

Novi Sad - Knjižara "Laguna"

Užice nema svog Ljubu

Literaturom u Užicu trguju tri knjižare iz velikih lanaca i jedna mala, nezavisna kuća. Među rafovima nema više iskusnih trgovaca knjižara, kao nekad „Nolitovih“, zamenili su ih mlađi.

Četiri knjižare - malo ili dovoljno?

- Čini mi se, dovoljno, jer masovnije kupovine ima uglavnom posle Sajma knjiga. Najtraženiji su Koeljovi i nagrađeni naslovi, oni se brzo rasprodaju. Najbolje se prodaju knjige za decu kao najjeftiniji rođendanski poklon - ispričali su nam u jednoj užičkoj knjižari.

Knjigu koju Ere najviše traže, a nema je u prodaji, potpisuje njihov zemljak Ljubomir Simović - „Užice sa vranama“ ne može se naći u gradu o kojem je akademik napisao roman. Razlog je taj što njen poslednji izdavač „Stubovi kulture“ više ne postoji.

U Užicu u jednom danu zna da bude navala za malo poznatim naslovom - pod uslovom da je njegov autor, makar bio i književni anonimus, prethodno veče gostovao u emisiji Milomira Marića

Dva dela „Seoba“ i četiri Andrićeva romana u istim koricama najtraženija su dela srpskih klasika - verovatno zato što su i najjeftinija.

- Većina čitalaca ne traži pomoć pri izboru naslova i žanra, knjige im preporučuje televizija. Jelena Bačić Alimpić i Vesna Dedić trenutno su najčitanije spisateljice u Užicu. U jednom danu zna da bude navala za malo poznatim naslovom, pod uslovom da je njegov autor, makar bio i književni anonimus, prethodno veče gostovao u emisiji Milomira Marića - poverili su nam se u užičkoj knjižari.

Mada u njihovoj varoši postoje dve manje radnje, Požežani se knjigama snabdevaju u Užicu ili na sajmovima. Knjižarske kuće do sada nisu našle interes da prodavnice otvore u Kosjeriću i Čajetini.

Novi Sad - Od trivije do ozbiljnih dela

Novi Sad kao administrativni i kulturni centar Vojvodine ne zaostaje za Beogradom po broju knjižara. Najveći deo knjižara od ukupno 20, koliko ih Novi Sad ima, nalazi se u centru grada.

Novi Sad - knjižara "Vulkan"

Marko Lazić iz lanca knjižara „Delfi“ kaže da je njihova knjižara „Jovan Jovanović Zmaj“ u centru Novog Sada komercijalna knjižara s najvećim brojem naslova u Vojvodini. Ta knjižara je i druga po broju prodatih naslova u lancu „Delfi“ u Srbiji, a ispred je samo knjižara u SKC-u u Beogradu, koja je najveća na Balkanu. U novosadskoj knjižari najbolje se prodaju nagrađivani autori, kako svetski, tako i domaći.

- Najudarniji su dobitnici Nobelovih nagrada. Odlično se prodaju dela Paola Koelja, Darija Foa, Svetlane Aleksijevič, ali i domaći autori kao što su Jelena Bačić Alimpić, Isidora Bjelica i Vanja Bulić - kaže Lazić.

Kako tvrdi, za njima ne zaostaju ni dobitnici NIN-ovih nagrada jer ljudi traže dela Svetislava Basare i Filipa Davida. U vrhu po prodaji su i dečje knjige, ali i klasici poput „Malog princa“, koji je već dugo na listi najprodavanijih.

U knjižari „Solaris“ koja u Novom Sadu postoji duže od 30 godina, kažu nam da Novosađani i dalje ne žale da daju pare za dobru knjigu.

- Ljudi knjige kupuju za sebe, ali i kao poklon dragim osobama. Dalje je na knjižarskom umeću, odnosno na tome kako ćete uz preporuku nekome približiti knjigu i zainteresovati ga da je kupi. Nama to nije problem. Zato i opstajemo više od 30 godina - priča nam Tatjana Cvejin iz „Solarisa“.

Ko kupuje knjige? Niko

U Subotici radi pet knjižara, Gradska knjižara „Danilo Kiš“, „Limbus“, „Školska knjiga“, „Laguna“ i „Službeni glasnik“.

- Dolaze nam i kupuju knjige sve generacije, čak i oni koji žive u inostranstvu. Veoma je teško u današnje vreme voditi knjižaru jer to nije profitabilna delatnost. Više se isplati držati kockarnicu nego knjižaru. Kod nas je najtraženiji „Hari Poter“, a primetio sam da sve više majki dovodi decu i pokušava da ih navikne na knjige - kaže Mirko Kovač, dugogodišnji knjižar, i napominje da u ovoj knjižari ni u najzlatnije doba sedamdesetih godina prošlog veka nije bilo ovoliko knjiga na policama.

- Dobro smo snabdeveni i sve je više izdavača, a manje kupaca - zaključuje Kovač.

U „Limbusu“ su nam rekli da ne žele da pričaju o svojoj delatnosti jer će ona najverovatnije uskoro izumreti. Na pitanje ko dolazi u knjižaru, vlasnik kaže - niko.

- Koliko već razgovaramo i da li ste videli nekoga osim mene? To je žalosno, a mi smo jedna među retkim antikvarnicama knjiga u Srbiji. Najviše ih je u Beogradu. Otiđite u pekaru i videćete da ljudi kupuju pola hleba. To vam sve govori - kažu u „Limbusu“.

Kikinda

Kikinda ima tri knjižare za prodaju knjiga, i to je sasvim dovoljno za one koji žele da kupe najnovije naslove. Knjige prodaju knjižare „Službeni glasnik“, „Riznica knjiga“, a knjižara „Luka“ vlasništvo je privatnog preduzetnika. Sve se nalaze u centru grada, na gradskom trgu.

Luka Gašić već dvadeset godina drži knjižaru „Luka“ u Kikindi, ali, kako kaže, ne zbog toga što se od prodaje knjiga može živeti, već zato što voli književnost. Pre podne radi drugi posao, a po podne prodaje knjige.

- Za knjižare je pogubno to što se knjige prodaju i na kioscima, u samoposlugama, marketima. Knjige treba da su dostupne, ali bi bilo dobro da ih prodaju oni koji ih čitaju, koji znaju nešto o autorima, koji znaju da preporuče - kaže Gašić.

Zrenjanin - svetlo u tami

Grad na Begeju svakako može biti među pozitivnim primerima po pitanju broja knjižara i ponude ljubiteljima pisane reči, kojih u Zrenjaninu ne nedostaje. Dokaz za to je i činjenica da je, recimo, knjižara „Laguna“ u zrenjaninskom Aviv parku bila jedan od najposećenijih objekata u danu otvaranja tog reprezentativnog tržnog centra, a od dana otvaranja odlično posluje. Svoje mušterije imaju i lepo snabdevena knjižara „Teatar“ u zgradi pozorišta, „Riznica knjiga“ i par manjih u strogom centru, ali i u drugim delovima grada, kao što je „Agora“.

Zrenjanin u odnosu na druge gradove, mereno prema broju stanovnika na koje dolazi jedna knjižara, ubedljivo vodi, jer ima šest dobrih knjižara na malom prostoru

Ukupno ih je šest na glasu da imaju odličnu, dobru ili bar solidnu ponudu knjiga. U taj krug ulazi i odlično snabdevena knjižara u strogom centru grada koju drži Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“. Ona organizuje i tradicionalne višednevne mini-sajmove knjiga s privlačnim popustima.

- Zrenjanin u odnosu na sve druge gradove, mereno prema broju stanovnika na koje dolazi jedna knjižara i po drugim sličnim kriterijumima, ubedljivo vodi, jer ima šest dobrih knjižara na malom prostoru. U našem gradu su knjige bukvalno na sve strane. I ono što je takođe bitno: da nema publike koja knjigu traži, mi ne bismo ni mogli da opstanemo - kaže Slađan Jančić, osnivač i vlasnik knjižare „Teatar“, koja već četvrt veka posluje u zgradi pozorišta i opstaje s prodajom samo jednog artikla - knjige.

On se nada da će male knjižare u Zrenjaninu i u narednom periodu uspeti da opstanu uprkos svim otežavajućim okolnostima.

Kraljevo - korak napred

Slika Kraljeva, koji je do pre nekoliko godina bio grad bez knjižare, promenila se, srećom. Danas u gradu na Ibru ima nekoliko knjižara, koje prodaju uglavnom beletristiku, kao što su „Delfi knjižara“ („Laguna izdavaštvo“), knjižara „Prozor“, „Službeni glasnik“, „Gradska knjižara“ (Kulturni centar). Cene knjiga su različite, zavise od obima knjige i slično, ali u proseku, mek povez, novo izdanje košta 600 dinara. Cene se kreću od 299 do 1.299 dinara, uglavnom su dečja izdanja jeftinija, a obimnije knjige su do 1.300.

Prosečna kupovina je za oko 1.000 dinara. Najviše se kupuju dečja izdanja, a kada su niže cene, ima i više kupovine. Na mesečnom nivou, u zavisnosti od standarda, neko potroši 5.000, neko 600 dinara.

- Grad mora da ima knjižare. Kraljevo je pre nekoliko godina uzimano za primer grada bez knjižare, ali sada u centralnim gradskim ulicama ima nekoliko knjižara, kojih se ne bi postideli ni veći i bogatiji gradovi. U vreme kada se slabo čita ili se ne čita uopšte, u knjižarama uvek možete primetiti ponekog ljubitelja pisane reči koji bar lista knjige, a s vremena na vreme ih i kupuje - kaže za „Blic“ Danilo Spasojević iz Kraljeva, nastavnik srpskog jezika i književnosti.

Čačak - veliki i mali

Kao i u većini gradova u Srbiji, i u Čačku su knjižare koje su se nalazile na atraktivnim lokacijama pretvorene u moderne poslovne prostore, a one koje nisu mogle da nađu kupca postale su prodavnice udžbenika, školskog pribora i kancelarijskog materijala.

Jedina knjižara van velikih lanaca - "Reci"

Izuzimajući dva velika knjižarska lanca „Delfi“ i „Službeni glasnik“, Čačak je ostao sa samo jednom prodavnicom knjiga - knjižarom „Reči“ u donjem holu Doma kulture. Ova knjižara baštini tradiciju velike izdavačke kuće „Prosveta“ i već deset punih godina odoleva tržišnim izazovima.

- Snalazimo se, pokušavamo da budemo na nuli. Tu smo jer volimo knjigu, inače bismo svakako radili nešto drugo. Čitalačke publike ima, ali se zbog besparice knjige sve manje kupuju, uglavnom za poklone. I stari čitaoci, koji su mesečno pazarili po pet-šest naslova, sada po pravilu dođu, pogledaju i odu. Svake godine sve je lošije - navodi knjižar Savo Stijepović.

U knjižari „Reči“ mogu se pronaći knjige izdavača kojih nema na policama drugih prodavnica, poput edicija kultne izdavačke kuće „Gradac“. Ima i onih koji uzroke zatvaranja sve većeg broja knjižara nalaze u čitalačkim navikama ljudi.

- Bojim se samo da u Čačku ne ostanemo i bez ove jedine prave knjižare jer bih onda zaista imao problem. Ovako, izdržaću - naglašava Zoran Mihajlović, koji za sebe kaže da je strastveni čitalac.

Niš - Komisiona prodaja u "Čehovu"

U Nišu trenutno radi 10 knjižara. Većina su knjižare velikih lanaca „Lagune“, „Vulkana“, „Službenog glasnika... Ipak, u gradu na Nišavi već godinu i po dana opstaje i mala nezavisna knjižara „ Čehov“.

Knjižara Čehov u Nišu

- Počeli smo da radimo 1. maja prošle godine, tako što smo prodavali samo nova izdanja knjiga. Međutim, sigurno je da bih morao da zatvorim knjižaru da nisam pozvao Nišlije da komisiono prodaju knjige. Taj trend je sve masovniji, a zahvaljući tome ja čitaocima mogu da ponudim knjige koje ne mogu da nađu ni u jednoj knjižari. Na 10 polovnih knjiga, prodam jednu novu -iskren je vlasnik knjižare „Čehov“ Ivica Kostić.

Iako se nalazi u strogom centru grada, „Čehov“ je pomalo skriven od najprometnijih niških štrafti. To, ipak, ne sprečava ljubitelje pisane reči da u ovoj knjižari pronađu i kupe knjige.

- Najčešći kupci su studenti Filozofskog fakulteta, jer se samo ovde mogu da nađu knjige iz filozofije, istorije, psihologije, istorije umetnosti... Te knjige više niko ne štampa. I mnogi klasici i belestristika se teško nalazi u novim izdanjima - priča Kostić.

Andriju Jocića, apsolventa medicine, zatekli smo u knjižari „ Čehov“. Došao je da pazari neku od knjiga Žan-Pol Sartra.

Andrija Jocić redovni kupac u knjižari Čehov

- Ne volim da idem u ove popularne knjižare jer se tamo nudi samo žuta štampa u literaturi. Ovde mogu da nađem knjige koje me interesuju. Sad sam se nešto zaiteresovao za Sartra, i kupiću neku njegovu knjigu iz kompleta- kaže Andrija.

Profesorka srpskog jezika Vesna Petrović smatra da u Nišu ima dovoljno knjižara, ali da nema mnogo kupaca.

- Ekomomska situacija u Nišu je veoma teška, jer veliki broj Nišlija nema posao. Ipak, čini mi se da moji sugrađani lakše izdvajaju novac za neke druge stvari, nego za knjige. U toku Sajma knjiga, kad izdavači nude velike popuste, najveći broj posetilaca samo razgleda. Mada mi koleginice pričaju da mnogo Nišlija posuđuje knjige iz biblioteke. To me baš raduje, al se nadam da to ne čine samo stariji, već i mlade generacije - priča profesorka.

U Aleksincu, Svrljigu, Gadžinom Hanu i Ražnju ne postoje knjižare koje prodaju knjige, već samo one u kojima se može kupiti školski pribor i udžbenici.

(Dopisnička mreža "Blica")

 

[beleš]

Nažalost živim u jednoj od tih opština imam 39 godina i nikada nije bilo knjižare. Ako želiš da kupiš knjigu moraš da ideš jedno 25km po nju. Izuzetak su letnji meseci kada se postavi jedna tezga u centru grada gde se može kupiti koja knjiga, ali izbor je zaista siromašan. Naša surova realnost nažalost