Smisao razgovora/diskusije

[Freya Zane]

Evo, za početak, našla sam jednu definiciju rasprave, pa ide (prevod s engleskog, biće malo nezgrapno, ali čisto da se navede šta može): diskusija je akt ili instanca rasprave; uzimanje u obzir ili pregledavanje putem argumenta, komentara itd, posebno kako bi se istražila rješenja; neformalna debata.

Sinonimi: razmatranje, dizertacija, konzultacija, razgovor, razrješavanje, pregledavanje/istraživanje.

Ovako definirano jako lijepo izgleda - čovjek može sudjelovati, različita mišljenja se i traže i nalaze korisnima, sve zvuči civilizirano, odmjereno, zanimljivo.
Posebno mi se sviđa definicija diskusije kao razgovora, šta mislim da recimo ovde i treba bit tako.

Zanima me kako drugi na to gledaju, zašto sudjeluju u nekoj diskusiji, tj. je li i vama definicija diskusije ista ili slična kao ova gore navedena?

Kako prihvaćate mišljenje drugačije od svoga?
Nailazim na mnogo primjera gdje čovjek ni za živu glavu ne bi odstupio od svog mišljenja il stava iako je prilično sigurno da nije točno ili nema potrebe da se toliko forsira. Dobro i šta ne odstupa, ali ne da se razgovor pretvara u vređanje i nametanje svog mišljenja.
Ne znam čemu razgovor ako se ne želi razgovarat. Naravno da svako ima neko mišljenje po svom najboljem znanju i iskustvu, treba se imat i stavove i sve, bit autentičan, ali može li se npr. složit da se ne slaže, uz normalno poštovanje prema drugome? Šta se to gubi ako se to napravi? Rekao si šta si imao, čuo drugoga, usuglasili ste se da niste suglasni. Šta se ne i razumjeli?
Ja npr. jesam pomalo spartanski nastrojena kad se dirne u nešto meni važno , ali opet prihvatim da neko misli drukčije. Istomišljenika imam i među prijateljima, i među ljudima koji su otišli i za sobom ostavili svoje misli. Drago mi je čuti i mišljenje slično mojem, i različito.
Inače, na ovom forumu mi se jako dopalo šta se može reći Hvala kad ti neko nešto novo ili lijepo pokaže kojim postom. smile3

 

[Jurivaka]

Nije problem prihvatiti činjenicu da neko misli drugačije od tebe. Problemi u našim diskusijama i polemikama se javljaju onda, kada sagovornik, umjesto da konstatuje da se ne slaže sa tobom u mišljenju, ili da ima različito mišljenje, eksplicitno ustvrdi da ti nisi u pravu, čak i onda kada nema valjane argumente za takvu tvrdnju. Teško da se u takvom slučaju može normalno usaglasiti mišljenje i složiti se da se ne slažete.

 

[Freya Zane]

Nije problem prihvatiti činjenicu da neko misli drugačije od tebe. Problemi u našim diskusijama i polemikama se javljaju onda, kada sagovornik, umjesto da konstatuje da se ne slaže sa tobom u mišljenju, ili da ima različito mišljenje, eksplicitno ustvrdi da ti nisi u pravu, čak i onda kada nema valjane argumente za takvu tvrdnju. Teško da se u takvom slučaju može normalno usaglasiti mišljenje i složiti se da se ne slažete.

Da, nije to problem. Naravno da neko misli drugačije, to znaš i bez da počeneš pričat s nekim. To je pravilo svijeta. I da misli slično, opet ne misli isto. To je nešto teoretsko.

Ali u praksi, mislim da zna bit problem prihvatiti u punom smislu neko drukčije mišljenje. Valjda je i normalno tako do nekog stupnja, naša mišljenja su i dio nas, i svakako tada dolazi do nekog sukoba. Možda bi bilo bolje to ne nijekat, već učiti kako to dobro razriješit.

Vrijeđamo se i kad nam se nešto takvo kaže, pa od toga znamo radit neku veliku stvar. Kao da branimo nas same, a često se radi o nečem trivijalnom.
Meni je to jako zanimljivo, pa nekad i simpatično, djetinjasto, i kod mene i kod drugih, ako ne pređe u vređanje i negativne stvari. yes3


Usput:


"U raspravama je najteže saznati ono o čemu se raspravlja."

Sartr

 

[dumspirospero]

Kako prihvaćate mišljenje drugačije od svoga?
Nailazim na mnogo primjera gdje čovjek ni za živu glavu ne bi odstupio od svog mišljenja il stava iako je prilično sigurno da nije točno ili nema potrebe da se toliko forsira. Dobro i šta ne odstupa, ali ne da se razgovor pretvara u vređanje i nametanje svog mišljenja.
Ne znam čemu razgovor ako se ne želi razgovarat. Naravno da svako ima neko mišljenje po svom najboljem znanju i iskustvu, treba se imat i stavove i sve, bit autentičan, ali može li se npr. složit da se ne slaže, uz normalno poštovanje prema drugome? Šta se to gubi ako se to napravi? Rekao si šta si imao, čuo drugoga, usuglasili ste se da niste suglasni. Šta se ne i razumjeli?

Ovaj deo mi se posebno dopada...Kao da pišeš o određenoj osobi
Ne, nisam se ja u tome prepoznala...
Volim da diskutujem u raznim temama...U neke teme sam prilično upućena, a u neke ne baš...Zato i ovo jeste forum, da bismo čuli i one koji znaju više od nas i one koji znaju manje od nas...Sve je korisno...Volim da izložim svoje mišljenje kratko i jasno...Ne volim da ulazim u neke polemike, koje će se razvlačiti po nekoliko strana...Ne vidim smisao toga.
Neki ljudi mešaju diskusije na forumu sa nekim naučnim skupom. Ovo nije ''stručan'' forum, pa samim tim ne traži neke naučne dokaze i ne znam kakve specijalne argumente. Imam osećaj da se pojedini unose u neke teme, kao da im je to od životne važnosti i time remete opuštenost kod ostalih članova...Umesto da se svi zabavljamo i uživamo u komunikaciji, mi se ''preznajamo'' objašnjavajući i objašnjavajući...Čemu? Da bi se nekome pothranila sujeta...
Ne spadam u konfliktne osobe...Jedinu ''višestraničnu raspravu'' imala sam skoro i prilično me je iscrpela. A moj sagovornik, verovatno nije ni primetio da me je verbalno ''izmrcvario''...Srećom, to je bilo samo jedanput...yes3

 

[Jokshir]

Moram ti reći da je moje mišljenje nebitno i samo moje.
Nemam potrebe niti ga iznositi niti polemirirati sa drugim mišljenjima.
Svako neka se drži svog mišljenja jer niko od nas nije pozvan da sudi tuđem mišljenju nego samo svom.
Samo dragi Gospod ima pravo prosuđivati i sudoti bilo kome od nas.
Toliko o tome.

Evo kako izgleda većina koja funkcioniše kako na forumu (virtualno društvo) tako i uživo.
Zatvoreni tip uma. Doktrina, stav, koncept koji je usadio strah u um umesto slobode. Na najobičnije pitanje (koje sam mu postavio ‚‚jel imaš neko mišljenje- vezano za jevanđelje po Judi, eto kakav sam odgovor dobio). U opšte mi nije stalo do prepirke, opravdavanja ili negiranja nečijeg stava, već samo da vidim drugačiji pogled na istu star. Naravno, da ako ima neko mišljnje neka i podobnije objasni jer hoću da vidim šta je to našta sagovornik obraća pažnju u svom stavu. Možda ima neko razjašnjenje i za moju nedoumicu ili krivo shvaćenu priču. Volim kada pogrešim i neko me ispravi jer tada znam da neću više lupati gluposti. Ali ovakav odgovor je više nego tužan.

Imao sam i pre problema sa drugim članovima u komunikaciji jer nikako nisu uspeli da razviju jednu najbezazleniju stvar a to je >>>prihvatanje<<<. Ne tražim da mi se veruje slepo i 100% na izgovorene reči, jedino što očekujem jeste da se prihvati nečiji stav. To prihvatanje samo znači da neko ima svoj stav i to je to. Ništa više. Ako se slažem sa tim ok (izneću argumente ili ne-neću se javiti) a ako se ne slažem sa tim stavom ok opet (izneću argumente ili ne-dakle neću se javiti). Ali nikada neću napisati ja imam svoj i samo svoj stav i neću da ti kažem.

Ali na ovakve odgovore prosto ne može da se postaviš neutralno jer odgovor izgleda: ‚‚Ako budem rekao moraću da te ubijem" ili ‚‚čuo sam da postoje lovci na krivo izrečene stavove i postoji mogućnost da ako kažem nešto, budem uhvaćen i sproveden na Goli otok. Živeo drug Tito!!!!!!!!". Ili čuvena replika iz ‚‚Radovana III":
-Koliko ima sati?
-E neću da ti kažem.
-Što?
-Raspričaćeš.

Aman ljudi ovo je forum, ovde su dobrodošla tuđa stanovišta, mišljenja, koncepti i pogledi (sve dokle ne vređaju...pravilnik foruma).

 

[nency2]

U današnje vreme ljudi sve više pričaju a sve manje razgovaraju. Razgovor ili diskusija o nekoj temi mora imati dva različita stava o istom pitanju, s tim sto se argumentima i jedna i druga strana sukobljavaju. Da bi se promenilo misljenje mora se sagledati tema razgovora iz svakog ugla i razumeti o čemu se govori. Ne mogu se zamenjivati teze i vaditi reči iz konteksta da bi razgovor skrenuo na sasvim drugi tok, i na kraju završiti priču na taj način da niko od sagovornika ne zna sta su tom pričom postigli, a tek još i kad počne uzajamno vredjanje i omalovažavanje, tu više od ozbiljne diskusije nema ništa.
Najgore od svega je to kad se na kraju zamrzi sagovornik jer ne misli kao on...
Nikada nisam imala problem da prihvatim ili promenim stav o nečemu ako me druga strana ubedi da moje misljenje o toj temi nije dobro.

 

[tmaks65]

Nazalost, razlicitosti umesto da nas spajaju, dozvoljavajuci da sagledamo drugacije stavove i razmisljanja o odredjenim temama, u vecini slucaja nas razdvajaju. Iako ni najmanje nije tesko ispoljiti minimum tolerancije prema drugim oblicima shvatanja i misljenja, nebitno da li je u pitanju koji zivotni stav, religija, socijalno ponasanje, volim ili ne volim ovo ili ono, zaista postoje teme i autori koji ih brane na takav nacin, da mi ne pada na pamet da ucestvujem u njima i time, kao sto pomenu neko, samo smaram sebe objasnjavajuci da nije sve belo ili crno, postoje i nijanse-naravno.
Uvek se nadju tolerantni ucesnici tema, sa kojima je divno i interesantno podeliti misljenje i saznati novog, verujem da je ljudski um permanentno gladan novih informacija i znanja, onih tema koje su nam licno bliske ili su u domenu nasih licnih interesovanja, pa je stoga veoma zanimljivo cuti takva misljenja. Smatram i da je dovoljno izneti samo svoj stav, bez potrebe da ga se obavezno i razlozno objasni i podupre cinjenicama, sem ako nisu u pitanju istoriske teme, mnogo cinjenica u svrhu dokazivanja misljenja, obavezno vodi kakogod, nametanju, preciznije, pokusaju nametanja stava ostalima, sto je zaludan posao i netolerancija.
Tolerancija se uci, ma kako izgledalo neobicno, praktikovanjem, koriscenjem u dijalogu sa drugima, pa mogu zakljucit da je jos trebamo ucit, mislim na vecinu koji ucestvuju u temama, ili bar u vecem procentu medju clanovima foruma.
Pa sad ko je zasluzan za nacine naseg ponasanja ? nebih znao, vaspitanje, naobrazba, sredina, ili pak licnost, sta god ona podrazumevala u svom znacenju ?

 

[Jurivaka]

E Živeo drug Tito!!!!!!!!". Ili čuvena replika iz ‚‚Radovana III":
-Koliko ima sati?
-E neću da ti kažem.
-Što?
-Raspričaćeš.

Aman ljudi ovo je forum, ovde su dobrodošla tuđa stanovišta, mišljenja, koncepti i pogledi (sve dokle ne vređaju...pravilnik foruma).

Jeste forum, ali nemoj da mi diraš druga Tita! Ako je neko umio udvarati, pardon, razgovarati, polemisati, naređivati..., onda je to bio on!

 

[neda ukraden]

U današnje vreme ljudi sve više pričaju a sve manje razgovaraju. Razgovor ili diskusija o nekoj temi mora imati dva različita stava o istom pitanju, s tim sto se argumentima i jedna i druga strana sukobljavaju. Da bi se promenilo misljenje mora se sagledati tema razgovora iz svakog ugla i razumeti o čemu se govori. Ne mogu se zamenjivati teze i vaditi reči iz konteksta da bi razgovor skrenuo na sasvim drugi tok, i na kraju završiti priču na taj način da niko od sagovornika ne zna sta su tom pričom postigli, a tek još i kad počne uzajamno vredjanje i omalovažavanje, tu više od ozbiljne diskusije nema ništa.
Najgore od svega je to kad se na kraju zamrzi sagovornik jer ne misli kao on...


Nikada nisam imala problem da prihvatim ili promenim stav o nečemu ako me druga strana ubedi da moje misljenje o toj temi nije
dobro.

afirmacija i negacija debata sve je to zdrav i razuman nacin komunikacije i razmjene misljenja i da ne ponavljam slazem se sa svim sto si rekla i uvijek volim saslusati i tudje misljenje,makar iz temelja mijenjalo moje stavove.iz svake diskusije se izadje bogatiji za neko iskustvo saznanje,bilo pozitivno ili negativno.velika je pomoc i kad ti neko ukaze na gresku ili otvori nove horizonte. ne slazem se sa ljudima kojima je samo njihov stav i misljenje jedino tacno i ispravno ,ma koliko bili u pravu,sve zavisi i od tacke gledista i interesa,cak i nacina na koji su to rekli...i sve je ok dok se ne zacuti!