Smisao & Besmisao

[Jurivaka]

Šta zapravo označavaju pojmovi smisla i besmisla? Da li su oni, našim umom definisana stanja svijesti i besvijesti, ili su neophodna dualnost postojanja - ono što se naziva kauzalnošću? Negdje sam pročitao da je smisao sposobnost kreativnog kontinuiteta, dok besmislom nazivamo ono što nema kontinuitet kreacije ili smisleni kontinuitet razavoja.
Može li smisao kreirati besmisao, i obrnuto, može li iz besmisla nastati smisao? Ako smisao zamislimo kao "nešto", a besmisao kao "ništa", onda bi odgovor na prethodno pitanje bio dosta jednostavan. Međutim, ako postoji svijesnost - smisao, isto tako postoji i nesvjesnost - besmisao. Ako postoji red i kreacija, postoji i nered kao njegova suprotnost.
Teza koju zastupaju neki filozofi skloni kreacionizmu, da iz besmisla ne može nastati smisao, odnosno, iz ničega ne može nastati nešto, vrlo je upitna, jer to bi onda značilo da iz nereda ne može nastati red, a znamo da to nije tačno.
Ima li smisla raspravljati o smislu i besmislu?

 

[Nuala]

Hm, po meni je smisao nešto što je korisno. U bilo kojem smislu. I individualno je.
Zapravo, možda postoje razine smislenosti.:thinking: Kao, smisleno općenito i smisleno meni. Npr. kvantna fizika vjerojatno ima neki smisao/korisnost ili će imati, ali meni se čini beskorisna. Dakle, besmislenost isto može imati svoj kontinuitet.

Može li smisao kreirati besmisao, i obrnuto, može li iz besmisla nastati smisao?

Da, mislim da iz besmisla može nastati smisao. To je vjerojatno pitanje trenutka shvaćanja. E sad, kad nešto smisleno može postati besmisleno...
A opet... možda mi krivo koristimo te termine... wacko2 "Priča besmisleno"- znači, priča nepovezano. Svaka riječ ima neki smisao, ali zajedno čine besmisao. Možda je to odgovor na moje prethodno pitanje.

Ako smisao zamislimo kao "nešto", a besmisao kao "ništa", onda bi odgovor na prethodno pitanje bio dosta jednostavan.

Ne, besmisao definitivno nije "ništa", to je neotkriveno "nešto".

Ima li smisla raspravljati o smislu i besmislu?

Odlično pitanje! Mislim da je to besmisleno!

 

[dumspirospero]

Da život nema smisao, niko ga ne bi ni živeo, jer bi to bilo besmisleno...

Svaka individua ima razlučit pristup smislu i besmislu. Ono što za mene ima smisao, za drugog to ne mora da bude. Na nama je da sami definišemo granicu smisla i besmisla, odnosno naša svest nam u tome pomaže. Tokom odrastanja i sazrevanja, naša svest je sve izraženija, ali i želja i potreba da u mnogo čemu osetimo i vidimo neki smisao, koji će nam biti motivator za dalje...

Po meni, smisao u životu, je jedan od glavnih pokretača nas samih da u tom životu istrajemo...

Besmisao nastaje u onom trenutku, kada ono u čemu smo videli neki smisao, gubi vrednost i ne pokreće nas više na način na koji je to bilo ranije...

Iz besmisla može nastati smisao, jer mi smo ti koji kreiramo i jedno i drugo. Na nama je da sami osetimo ono što nas čini zadovoljnim i u čemu vidimo smisao..., a sam subjektivan osećaj zadovoljstva, daje nečemu smisao...

 

[Jurivaka]

Da život nema smisao, niko ga ne bi ni živeo, jer bi to bilo besmisleno...

Iako ovdje nije riječ o smislu i besmislu života, nego o tim pojmovima uopšte, ipak je ovo mnogo provakativno, pa moram reći samo jednu rečenicu o tome.
Dakle, ako pojmove smisla i besmisla vežemo za život, meni bi mnogo lakše bilo odgovoriti na pitanje o besmislu života, nego o njegovom smislu!

 

[dumspirospero]

Meni je bilo besmisleno, da pričam o smislu i besmislu kao pojmovima....

Ako ti je lakše da odgovoriš na pitanje besmisla u životu, onda je za tebe život verovatno izgubio smisao, čim tako ''rezonuješ''....

Osobe koje u životu ne vide smisao, ''padaju u depresiju''...Upravo je osećaj besmislenosti taj, koji tera čoveka u agoniju...

 

[Jurivaka]

dumspirospero;689897]Meni je bilo besmisleno, da pričam o smislu i besmislu kao pojmovima....

Hahaha! Na prvi pogled, da. Ali, može se o tome itekako govoriti. Pokušaj odgovoriti na pitanje: šta je smisao, ili, šta je besmisao?

Ako ti je lakše da odgovoriš na pitanje besmisla u životu, onda je za tebe život verovatno izgubio smisao, čim tako ''rezonuješ''....

Ne, za mene besmisleni život nije izgubio smisao, jer ga nikada nije ni imao Ali, ne samo moj. Ne vidim da bilo koji životni oblik, koji je konačan, ima svoj smisao!

Osobe koje u životu ne vide smisao, ''padaju u depresiju''...Upravo je osećaj besmislenosti taj, koji tera čoveka u agoniju...

Ne, stanje nije tako ozbiljno... ovo su samo filozofiranja

 

[Nuala]

Besmisao nastaje u onom trenutku, kada ono u čemu smo videli neki smisao, gubi vrednost i ne pokreće nas više na način na koji je to bilo ranije...

Znači li to zaista da besmisao stvaramo sami, da smo mi ti koji odlučuju da će nešto izgubiti vrijednost i neće nas više pokretati?

Ne, za mene besmisleni život nije izgubio smisao, jer ga nikada nije ni imao Ali, ne samo moj. Ne vidim da bilo koji životni oblik, koji je konačan, ima svoj smisao!

To znači da je sve što ima kraj besmisleno?

 

[Jurivaka]

To znači da je sve što ima kraj besmisleno?

Ne sve, nego samo ono što zovemo životom.

 

[dumspirospero]

Znači li to zaista da besmisao stvaramo sami, da smo mi ti koji odlučuju da će nešto izgubiti vrijednost i neće nas više pokretati?

Pa kada je u pitanju život, svodi se na to...Sve dolazi iz naše glave. Mi smo ti koji nečem dajemo smisao ili ne...Jedni uživaju u gledanju TV-a po ceo dan i to im stvara zadovoljstvo, lepo i opušteno se osećaju. Druge to ''smara''. Jedni vole da čitaju i u tome vide smisao svog slobodnog vremena, drugi smatraju da je to besmisleno i da je bolje sedeti u kafani sa društvom...To je ono što sam pomenula o ''subjektvinom osećaju zadovoljstva''...
Problem nastaje u onom momentu, kada više u ne vidimo smisao u bilo čemu, tada dolazi do depresije...Ljudi koji smatraju da je sve besmisleno su uglavnom depresivni...Ovo je samo moje razmišljanje, koje ne mora da bude tačno...Samo razmišljam...Upravo lečenje depresivnih ljudi se sastoji u tome, da im se pomogne da pronađu neki smisao i da izađu iz ''krize'' u kojoj su...
Lično ne mislim da se ljudi rađaju i da u startu ne vide ili osećaju bilo kakav smisao...Naprotiv, od samog početka svog života, čovek osmatra i oseća smisao u mnogo čemu, što ga vuče dalje da istražuje i oseća smisao života. U početku, deci je smisao u igri i igračkama iako toga baš nisu potpuno svesni..., ali kako čovek odrasta, on postaje svesniji i smisla i besmisla...
Što se tiče samih pojmova smisla i besmisla, besmisleno mi je da pričam o tome, jer mi je to trućanje u prazno...A nekima to baš može predstavljati zadovoljstvo...Nismo svi isti...
Nažalost, mnogo besmisla je oko nas. Neke besmislenosti su čak zakonom zaštićene...Što znači, da je čovek ipak taj koji stvara i jedno i drugo...

E sad, da li je život besmislen jer ima svoj kraj....Pa sve što je lepo ima svoj kraj... Jer lepo nikada ne traje večno...A zašto je to tako,nemam odgovor ...

 

[Jurivaka]

E sad, da li je život besmislen jer ima svoj kraj....Pa sve što je lepo ima svoj kraj... Jer lepo nikada ne traje večno...A zašto je to tako,nemam odgovor ...

Aha, tu smo! A, ima li smisla da sve lijepo mora imati svoj kraj? Eto, to je ta besmiao. Da li je shvrha nastajanja lijepog, njegov nestanak? Kako sada stvari stoje, ispada da je tako.