- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Smanjenje duga Grčke donelo olakšanje evrozoni
Izvor:
Blic.rs
Pristankom 95,7 odsto privatnih poverilaca grčkog duga da 152 milijarde evra vredne stare obveznice te zemlje zamene za nove pod promenjenim uslovima, naizgled je okončana veoma teška drama koja je više od dve godine mučila Grčku i evrozonu.
Paradoks je da pojedini grčki privatni penzioni fondovi nisu želeli da prihvate zamenu 3,5 milijardi evra vrednih obveznica za manje vredne, iako su na to ranije pristale i vodeće grčke, francuske i nemačke banke.
Cilj najvećeg restrukturiranja državnog duga u svetskoj istoriji jeste da iznos od 206 milijardi evra grčkog duga koji drže privatni poverioci bude umanjen za 53,5 odsto, kako bi Grčka konačno ispunila sve uslove za drugi paket EU i MMF zajma od 130 milijardi evra.
Mediji su prvo objavili da su grčke vlasti uspele da izdejstvuju zamenu 85,8 odsto starih obveznica, da bi potom Evangelos Venizelos, ministar finansija, objavio u Atini da je od preostalih 29 milijardi evra vrednih deonica obezbeđena zamena za deo u vrednosti od 20 milijardi evra.
Investitori koji drže preostalih devet milijardi evra u starim deonicama dobili su rok do 23. marta da se izjasne da li pristaju na zamenu. Venizelos tvrdi da bi bilo „glupo“ od ovih poverilaca da veruju da mogu da potražuju punu vrednost svojih investicija.
Preporuka o prepolovljenju vrednosti grčkog duga koji privatni poverioci drže u starim deonicama upućena je još na samitu EU u Briselu prošlog decembra, ali su se pregovori Atine i privatnih vlasnika grčkog duga toliko otegli, da je postojala realna opasnost od bankrota Grčke.
Venizelos se u ime Republike zahvalio svim kreditorima koji su podržali vladin ambiciozni program reformi i „zajedno sa grčkim narodom podneli žrtvu u ovom istorijskom poduhvatu“.
Na naplatu 20. marta stižu deonice vredne 14,4 milijarde evra koje Grčka ne bi mogla da isplati da nije bilo ove zamene. Minimalni iznos deonica koje je bilo potrebno zameniti bio je 66 odsto, ali i pored toga što se do pre nekoliko dana činilo da je on teško dostižan, na kraju je bio i prebačen za polovinu.
Ovo restrukturiranje državnog duga znači da su privatni kreditori prihvatili gubitak od oko tri četvrtine vrednosti grčkih obveznica koje poseduju. Investitori koji su prihvatili zamenu dobiće nove obveznice u nominalnoj vrednosti 31,5 odsto starih, zajedno sa zapisima iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
Žan-Klod Junker, predsednik Evrogrupe koja okuplja ministre finansija članica evrozone, izjavio je nakon vesti iz Atine da su se stekli uslovi za odobravanje drugog paketa finansijske pomoći Grčkoj.
Ministri finansija evrozone su juče nakon telefonske sednice saopštili da Grčka može da dobije prvu tranšu u vrednosti do 35,5 milijardi evra iz drugog paketa zajma, radi finansiranja velikog otpisa duga, dogovorenog s privatnim investitorima.
Novi skup ministara finansija evrozone, na kome će sigurno biti reči o Grčkoj, biće održan u ponedeljak u Briselu.
Junker je pozvao Međunarodni monetarni fond da finansijski doprinese drugom paketu zajma Grčkoj, nakon što je obezbedila trećinu sredstava za prvi, 110 milijardi evra vredan paket.
Prethodnih dana bilo je reči o mogućem trećem paketu zajma Grčkoj, pošto već postoje procene da ovaj drugi neće biti dovoljan da pomogne Atini da učešće državnog duga u nacionalnom BDP-u smanji sa 160 na 120 odsto do 2020.
Iako je Verner Fajman, austrijski kancelar, u medijima tvrdio da drugi paket zajma nije dovoljan za to, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, prilikom posete Beču izjavio je da nije prikladno govoriti o trećem paketu u vreme kada još nije aktiviran ni drugi.
Izvor:
Blic.rs
Pristankom 95,7 odsto privatnih poverilaca grčkog duga da 152 milijarde evra vredne stare obveznice te zemlje zamene za nove pod promenjenim uslovima, naizgled je okončana veoma teška drama koja je više od dve godine mučila Grčku i evrozonu.
Paradoks je da pojedini grčki privatni penzioni fondovi nisu želeli da prihvate zamenu 3,5 milijardi evra vrednih obveznica za manje vredne, iako su na to ranije pristale i vodeće grčke, francuske i nemačke banke.
Cilj najvećeg restrukturiranja državnog duga u svetskoj istoriji jeste da iznos od 206 milijardi evra grčkog duga koji drže privatni poverioci bude umanjen za 53,5 odsto, kako bi Grčka konačno ispunila sve uslove za drugi paket EU i MMF zajma od 130 milijardi evra.
Mediji su prvo objavili da su grčke vlasti uspele da izdejstvuju zamenu 85,8 odsto starih obveznica, da bi potom Evangelos Venizelos, ministar finansija, objavio u Atini da je od preostalih 29 milijardi evra vrednih deonica obezbeđena zamena za deo u vrednosti od 20 milijardi evra.
Investitori koji drže preostalih devet milijardi evra u starim deonicama dobili su rok do 23. marta da se izjasne da li pristaju na zamenu. Venizelos tvrdi da bi bilo „glupo“ od ovih poverilaca da veruju da mogu da potražuju punu vrednost svojih investicija.
Preporuka o prepolovljenju vrednosti grčkog duga koji privatni poverioci drže u starim deonicama upućena je još na samitu EU u Briselu prošlog decembra, ali su se pregovori Atine i privatnih vlasnika grčkog duga toliko otegli, da je postojala realna opasnost od bankrota Grčke.
Venizelos se u ime Republike zahvalio svim kreditorima koji su podržali vladin ambiciozni program reformi i „zajedno sa grčkim narodom podneli žrtvu u ovom istorijskom poduhvatu“.
Na naplatu 20. marta stižu deonice vredne 14,4 milijarde evra koje Grčka ne bi mogla da isplati da nije bilo ove zamene. Minimalni iznos deonica koje je bilo potrebno zameniti bio je 66 odsto, ali i pored toga što se do pre nekoliko dana činilo da je on teško dostižan, na kraju je bio i prebačen za polovinu.
Ovo restrukturiranje državnog duga znači da su privatni kreditori prihvatili gubitak od oko tri četvrtine vrednosti grčkih obveznica koje poseduju. Investitori koji su prihvatili zamenu dobiće nove obveznice u nominalnoj vrednosti 31,5 odsto starih, zajedno sa zapisima iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
Žan-Klod Junker, predsednik Evrogrupe koja okuplja ministre finansija članica evrozone, izjavio je nakon vesti iz Atine da su se stekli uslovi za odobravanje drugog paketa finansijske pomoći Grčkoj.
Ministri finansija evrozone su juče nakon telefonske sednice saopštili da Grčka može da dobije prvu tranšu u vrednosti do 35,5 milijardi evra iz drugog paketa zajma, radi finansiranja velikog otpisa duga, dogovorenog s privatnim investitorima.
Novi skup ministara finansija evrozone, na kome će sigurno biti reči o Grčkoj, biće održan u ponedeljak u Briselu.
Junker je pozvao Međunarodni monetarni fond da finansijski doprinese drugom paketu zajma Grčkoj, nakon što je obezbedila trećinu sredstava za prvi, 110 milijardi evra vredan paket.
Prethodnih dana bilo je reči o mogućem trećem paketu zajma Grčkoj, pošto već postoje procene da ovaj drugi neće biti dovoljan da pomogne Atini da učešće državnog duga u nacionalnom BDP-u smanji sa 160 na 120 odsto do 2020.
Iako je Verner Fajman, austrijski kancelar, u medijima tvrdio da drugi paket zajma nije dovoljan za to, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, prilikom posete Beču izjavio je da nije prikladno govoriti o trećem paketu u vreme kada još nije aktiviran ni drugi.