Smak

[zexmon]

Mozda postojim

Idem ulicom
i gledam ih
kako prolaze
kroz mene pored njih

idem nekud izmedu njih
kao da vidim dalje od svih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

u kući sedim
i gledam tv
opet oni

iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

dal je svaka nada samo napor slep
ipak nije ovaj svet je lep
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

ja slutim
verujem
i nadam se

​

 

[zexmon]

Mračni mol

Još jedan par
Šeta kroz vedru noć
Zaljubljen par
U svoju divnu put

A ja ne znam što
Tražim mračni mol

Ja dobro znam
Svi misle da sam lud
Ja nisam taj
Muzika moj je san
Isti misle da
To je ista stvar

Mračni mol
Mračni mol

Poslednji put
Gledam i tražim ga
Našao sam
I sretan gledam ga

Sada znam
To je mračni mol

Mračni mol
Mračni mol

​

 

[zexmon]

Nebeski splav

slep je bog za jad
što tebi međi svod
dalek je on
a zvezde su mu zar

pomiluj sudbinu zlu
bojom neba za sve
znaj ti si tren
za bol i sne

već čuješ zov
dubine neba
šumi ponor plav

zaludan trud
ko smrtnik gradiš
ti nebeski splav

zaludan trud
u nebo padaš
nosiš samo strah
samo strah
samo strah
samo strah

​

 

[zexmon]

Nebo je samo drum bez dna

Daljina je san
Koji sanjam tu
Sija čudan dan
Na mom jastuku
Čudan dan
S jastuka mi sja
Dan u kom ga
Najzad vidjeh ja

Kažu ne, nemoj lađom sna
Nebo je samo drum bez dna

Vratit ćeš se pre
Ali dosta star
Onda ti za sve
Život gubi čar

Kažu ne, nemoj lađom sna
Nebo je samo drum bez dna
Kažu da je ono isto svud
Mada još nisu došli tu

Čekaj jedan tren
Ja ću odmah doć'
Samo s čela snen
Da obrišem noć

Kažu ne, nemoj lađom sna
Nebo je samo drum bez dna
Kažu da je ono isto svud
Mada još nisu došli tu

Daljina je san
Koji sanjam tu
Sija čudan dan
Na mom jastuku
Čudan dan
S jastuka mi sja
Dan u kom
Ga najzad vidjeh ja

Kažu ne, nemoj lađom sna
Nebo je samo drum bez dna

​

 

[zexmon]

Ogledalo

Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge
pred ogledalom sam optužujem sebe i druge

kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teški mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem da nisam jak

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik

sve jeseni ko da kucaju kišom na vrata
i stežu me nekom ledenom omčom oko vrata

bliži se kraju propala drama
zavesa pada poslednji čin
glumac će sići sa reklama
u nekoj rupi ljuštiće džin

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik

ni ispovest nema mesta da bude i stane
sve govori samo noć može meni da svane

hej režiseri te moje zle sreće
ja honorara se odričem svog
više mi ništa pomoći neće
ni psihijatar ni lažni bog

ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
o ranjeni lav ispušta krik

​

 

[zexmon]

Organizam blues

svi praštamo kad dođe sudnji dan
sve sto voliš, voliš sam i to boli
praštaj, praštaj i svoj greh
grešni smo svi, zatočeni u život

ako voliš praštaj sve
i stalno slušaj organizam blues
gde je ljubav, gde je bol
kazaće ti organizam blues

svi sanjamo jedan lepši svet
on postoji za tebe, za svakog
praštaj, praštaj dok si živ
niko ne želi da bude kriv i to boli

ako voliš praštaj sve
i stalno slušaj organizam blues
gde je ljubav, gde je bol
kazaće ti organizam blues

​

 

[zexmon]

Padalica

Šta da poželim ja
kad preko neba leti zmaj
jedan savet mudrih glas
treba da znam šta da ne želim

često noću lutam po gradu sam
bez društva i bez cilja gluvarim ja
u glavi neka magla kao da sam stvar
čeznem da mi padne nešto na dar

padalica treba da padne sad
padalicu oću da vidim ja
padalica s neba napušta tron
kad preleti nebom da padnem s njom

u zemlji opšti haos korak unazad
niko para nema ni vremena za rad
zapad hladno gleda kao kordon
rađaju se deca kroz bušan kondom

padalica treba da padne sad
padalicu oću da vidim ja
padalica s neba napušta tron
kad preleti nebom da padnem s njom

jedan savet mudrih glas
treba da znam šta da ne želim

najlepše na svetu žene su tu
kroz izloge kafana one šetaju
i mrtav bi došao ovde samo da zna
o ženi uvek pevam volim je ja

padalica treba da padne sad
padalicu oću da vidim ja
padalica s neba napušta tron
kad preleti nebom da padnem s njom

padalica treba da padne sad
padalicu oću da vidim ja
padalica s neba napušta tron
kad preleti nebom da padnem s njom

padalicu oću ja

​

 

[zexmon]

Plava pesma

Plava pesma

kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
upijaš moju moć
i ja sam tako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

muči me ko si ti
ševa il' žut leptir
zaželim krila let
al tonem jako slab

očajan ćutim i gledam u prazno
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom

kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
zaželim krila let
al tonem jako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom

​

 

[zexmon]

Profesor

Profesor

u našem gradu živi
taj čovek večito mlad
znaju stari znaju mladi
o njemu pričaću sad

taj profesor dane gubi
vreme troši uz nas
on muziku strasno ljubi
svira klavir i bas

hej profesore
mi znamo sta si ludo voleo pre
jazz profesore
pokaži kako se sviralo pre

taj profesor ljudi
nema nikoga svog
samo muziku ljubi
ona je za njega bog

taj profesor ljudi
često napušta čas
tad direktor ludi
psuje njega klavir i bas

hej profesore
mi znamo sta si ludo voleo pre
jazz profesore
pokaži kako se sviralo pre

​

 

[zexmon]

Prostrano

Snovi mi u gostima
šetaju u kostima
san je svet sličan ovom
hoću to da verujem

često se tako dogada
da boravim u gradu koga samo u snu znam
ulice čudan smer
više pravaca jedan u drugom prave spoj

sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je prostrano
tad verujem da sam živ

dal je san tako realan
il ko java sve ima početak i kraj
da li su snovi laž
zar ti maleni delovi smrti nude raj

sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je prostrano
tad verujem da sam živ

sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je onostrano
tad verujem da sam živ

sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je prostrano
tad verujem da sam živ

noćni krik iz bunila
isti zvuk ništavila
san je svet sličan ovom
hoću to da verujem

pusti me san mi ne diraj
nikad ne mogu rukom da opipam te
ulice čudan smer
ni u jednoj od njih se ne nalaziš ti

sanjam sve prostrano

​