- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Slobodan Trkulja
Slobodan Trkulja (rođen 29. maja 1977. u Odžacima) je srpski muzičar, multi-instrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Trkulja sa svojim sastavom „Balkanopolis“ izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana ali na nov i moderan način. Njihov zvuk na zapadu tretiraju kao novi pravac u muzici zvani „Moderna tradicija Balkana“. Za poslednjih 10 godina, pod uticajem zvuka „Balkanopolisa“, nastali su mnogi muzički sastavi koji idu njihovim stopama.
Živi u Holandiji.
Slobodan nije pohađao muzičku školu i instrumente je sam učio, prvo klarinet, zatim narodne instrumente. U profesionalnom folklornom ansamblu „Kolo“ iz Beograda počeo je da svira sa 14, a kada mu je bilo 15 godina, proglašen je za najboljeg instrumentalistu na festivalu muzičkih društava Vojvodine. 1998. godine je, kao jedan od prvih nosilaca pokreta moderne tradicije u Srbiji radio šou program na 3K, svirajući kaval, frulu i gajde (nosio je pletenice i kiku). Gostuje u Švedskoj kao umetnički lider u „Međunarodnom etno kampu“ i predstavlja balkanske zemlje na „Miksu svetske muzike“ u Stokholmu. 1997. kreće sa sviranjem moderne tradicije po novosadskim klubovima i osniva svoj sastav „Balkanopolis“, sa kojim održava koncerte i objavljuje nezavisno CD izdanje „Let iznad Balkana“.
Slobodan Trkulja je završio karlovačku gimnaziju. 1998. odlazi u Amsterdam, gde upisuje Amsterdamski džez konzervatorijum, odsek za saksofon, instrument koji je tek svirao nepunih godinu i po dana. 1999. neposredno pred bombardovanje se vraća u Srbiju i prekida školovanje do završetka Nato agresije. Nastavlja sa školom od februara 2000. 2004 diplomira, a 2007. magistrira sa najvišom ocenom, CUM LAUDE sa svim počastima. Za magistarski koncert je nagrađen.
Od 11. godine svira klarinet, a od 15. godine Trkulja je posedovao i svirao: tri para gajdi, diple, dvojnice, kaval, frule, akustičnu gitaru, od 18-teflautu 19-te tenor saksofon. Danas uz sve ove svira i tamburu, jermenski duduk, okarinu, alt i sopran saksofon, a holandski večernji list NRC Handelsblad ga je nazvao i „jednim od najlepših muških glasova Balkana“.
Trkulja je sarađivao sa brojnim džez sastavima i filharmonijskim orkestrima. U Amsterdamu se pridružio višenacionalnom gruv-džez sastavu „Turqumstances“, na čijim nastupima su se izdvajali njegova sola i dvojci sa klarinetistom Oguzom Bujukberberom. Osim ovoga, ubrzo se probio na latino džez sceni, proputujući zemlje Beneluksa sa Latino big bendom Edija Martineza iz Kolumbije. Holandski duvački ansambl je na tradicionalnom novogodišnjem koncertu 1. januara 2002. sa Trkuljom izveo njegovo Pitagorino oro u amsterdamskom Koncertgebouwu. Nastup na ovom koncertu, koji direktno prenosi holandska televizija, bio je visoka tačka Trkuljine karijere, naišao na odlične kritike i doneo mu prepoznatljivost u Holandiji. Usledio je i niz nastupa kao gostujući solista sa Jazz Orchestra of Concertgebouw. 2002. godine, na Nacionalnom džez takmičenju Holandije, sa „Balkanopolisom“ stiže do finala i osvaja nagradu „najbolji novi talent“. 15. septembra iste godine, učestvuje na dobrotvornom koncertu etno muzike „Kuća na putu“ u beogradskom Sava centru sa blagoslovom patrijarha Pavla. 2003. godine je bio jedan od glavnih solista u prestižnom projektu „Izmešani orasi“ Tea Huka i Metropol Orkestra. Na dobrotvornom koncertu „Dar za Hilandar“, 13. aprila 2004. u Sava centru je svirao narodnu pesmu Lepe moje crne oči. 3. decembra 2004. održao je u Sava centru gala solistički koncert uz Balkanopolis saBeogradskom filharmonijom pod dirigentskom palicom Arjana Tina pod nazivom Prizivanje kiše, koji je povodom završetka holandskog predsedavanja EU organizovala Ambasada Holandije u Beogradu. DVD i CD snimak sa koncerta je najavljen za izdanje u maju mesecu 2007. 6. februara 2005. je osvojio holandsku Erasmus džez nagradu svirajući saksofon i klarinet 45 min samo sa bubnjarem Arijem den Burom. Nagrada je osim novčane od Roterdamskog konzervatorijuma nosila i izvestan broj koncerata na poznatim džez scenama u Holandiji. Iste godine je svirao na koncertu neo-balkanske muzike „Večiti most“ 28. avgusta u okviru izložbe Ekspo 2005. u Japanu gdje je stigao na predlog Vasila Hadžimanova koji je tu predstavljao Srbiju. Nastupio je i na Egzitu 2006 potpuno sam na sceni pred oko 3000 ljudi.
Trkuljinu muziku opisuju kao „savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije“, „asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka“, koja ishoduje „neviđenim primerima ritmičnih vatrometa“. Ne libi se egzotičnih, gotovo delirijumskih taktova poput 25/8, ili u vokalnim duetima sa Goranom Miloševićem, bubnjarom i vokalistom, balkanskog pevanja sa minimalnim intervalima, koje proizvodi snažan efekat u melanholičnim baladama. Sam za sebe kaže da nije žanrovski uzak i da za njega stvaranje muzike ne podleže bilo kakvoj vrsti klasifikacije. Pre odlaska u Amsterdam svirao je sa sastavom „Garavi sokak“.
Na njegovim albumima ima pesama od popa preko etna i ambijentalne muzike do džeza i fanka. Sarađivao je sa muzičarima raznih provenijencija u Srbiji: Kornelijem Kovačem, Ortodoks keltsima, Gocom Tržan, Slađanom Milošević, Vasilom Hadžimanovim, Banetom Krstićem, Lajkom Feliksom, pomogao u osnivanju i kreiranju zvuka Sanje Ilića i „Balkanike“, sa odsecima za etnomuziokologiju novosadske i beogradske Akademije umetnosti, kao i sa muzičarima poput Avišaj Kohena, Dika Oatsa, Petera Herbolchajmera, Martin Fondse oktambla, Stijana Karstensena, Jana Kuipera, Erika Fluimansa, Martina Fondsea. Svirao je sa harmonikašem Petrom Ralčevim, kavalistom Teodosijem Spasovim, i drugima, pevao u srpskom crkvenom horu u Holandiji.
„Jedna od karakteristika tradicionalne muzike je da je sentiment pesama toliko prepoznatljiv da uopšte nije potrebno znati jezik da biste razumeli pesmu. Ova muzika komunicira na nivou emocija, na nekom pra jeziku, Božijem jeziku, bliskom svakom ljudskom biću. Zato je toliko cenjena. Pesme koje pevam i sviram su podjednako doživeli ljudi u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama u kojima su ih slušali.“
(Slobodan Trkulja)
Izvor: Muzička centrala
Slobodan Trkulja (rođen 29. maja 1977. u Odžacima) je srpski muzičar, multi-instrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Trkulja sa svojim sastavom „Balkanopolis“ izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana ali na nov i moderan način. Njihov zvuk na zapadu tretiraju kao novi pravac u muzici zvani „Moderna tradicija Balkana“. Za poslednjih 10 godina, pod uticajem zvuka „Balkanopolisa“, nastali su mnogi muzički sastavi koji idu njihovim stopama.
Živi u Holandiji.
Slobodan nije pohađao muzičku školu i instrumente je sam učio, prvo klarinet, zatim narodne instrumente. U profesionalnom folklornom ansamblu „Kolo“ iz Beograda počeo je da svira sa 14, a kada mu je bilo 15 godina, proglašen je za najboljeg instrumentalistu na festivalu muzičkih društava Vojvodine. 1998. godine je, kao jedan od prvih nosilaca pokreta moderne tradicije u Srbiji radio šou program na 3K, svirajući kaval, frulu i gajde (nosio je pletenice i kiku). Gostuje u Švedskoj kao umetnički lider u „Međunarodnom etno kampu“ i predstavlja balkanske zemlje na „Miksu svetske muzike“ u Stokholmu. 1997. kreće sa sviranjem moderne tradicije po novosadskim klubovima i osniva svoj sastav „Balkanopolis“, sa kojim održava koncerte i objavljuje nezavisno CD izdanje „Let iznad Balkana“.
Slobodan Trkulja je završio karlovačku gimnaziju. 1998. odlazi u Amsterdam, gde upisuje Amsterdamski džez konzervatorijum, odsek za saksofon, instrument koji je tek svirao nepunih godinu i po dana. 1999. neposredno pred bombardovanje se vraća u Srbiju i prekida školovanje do završetka Nato agresije. Nastavlja sa školom od februara 2000. 2004 diplomira, a 2007. magistrira sa najvišom ocenom, CUM LAUDE sa svim počastima. Za magistarski koncert je nagrađen.
Od 11. godine svira klarinet, a od 15. godine Trkulja je posedovao i svirao: tri para gajdi, diple, dvojnice, kaval, frule, akustičnu gitaru, od 18-teflautu 19-te tenor saksofon. Danas uz sve ove svira i tamburu, jermenski duduk, okarinu, alt i sopran saksofon, a holandski večernji list NRC Handelsblad ga je nazvao i „jednim od najlepših muških glasova Balkana“.
Trkulja je sarađivao sa brojnim džez sastavima i filharmonijskim orkestrima. U Amsterdamu se pridružio višenacionalnom gruv-džez sastavu „Turqumstances“, na čijim nastupima su se izdvajali njegova sola i dvojci sa klarinetistom Oguzom Bujukberberom. Osim ovoga, ubrzo se probio na latino džez sceni, proputujući zemlje Beneluksa sa Latino big bendom Edija Martineza iz Kolumbije. Holandski duvački ansambl je na tradicionalnom novogodišnjem koncertu 1. januara 2002. sa Trkuljom izveo njegovo Pitagorino oro u amsterdamskom Koncertgebouwu. Nastup na ovom koncertu, koji direktno prenosi holandska televizija, bio je visoka tačka Trkuljine karijere, naišao na odlične kritike i doneo mu prepoznatljivost u Holandiji. Usledio je i niz nastupa kao gostujući solista sa Jazz Orchestra of Concertgebouw. 2002. godine, na Nacionalnom džez takmičenju Holandije, sa „Balkanopolisom“ stiže do finala i osvaja nagradu „najbolji novi talent“. 15. septembra iste godine, učestvuje na dobrotvornom koncertu etno muzike „Kuća na putu“ u beogradskom Sava centru sa blagoslovom patrijarha Pavla. 2003. godine je bio jedan od glavnih solista u prestižnom projektu „Izmešani orasi“ Tea Huka i Metropol Orkestra. Na dobrotvornom koncertu „Dar za Hilandar“, 13. aprila 2004. u Sava centru je svirao narodnu pesmu Lepe moje crne oči. 3. decembra 2004. održao je u Sava centru gala solistički koncert uz Balkanopolis saBeogradskom filharmonijom pod dirigentskom palicom Arjana Tina pod nazivom Prizivanje kiše, koji je povodom završetka holandskog predsedavanja EU organizovala Ambasada Holandije u Beogradu. DVD i CD snimak sa koncerta je najavljen za izdanje u maju mesecu 2007. 6. februara 2005. je osvojio holandsku Erasmus džez nagradu svirajući saksofon i klarinet 45 min samo sa bubnjarem Arijem den Burom. Nagrada je osim novčane od Roterdamskog konzervatorijuma nosila i izvestan broj koncerata na poznatim džez scenama u Holandiji. Iste godine je svirao na koncertu neo-balkanske muzike „Večiti most“ 28. avgusta u okviru izložbe Ekspo 2005. u Japanu gdje je stigao na predlog Vasila Hadžimanova koji je tu predstavljao Srbiju. Nastupio je i na Egzitu 2006 potpuno sam na sceni pred oko 3000 ljudi.
Trkuljinu muziku opisuju kao „savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije“, „asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka“, koja ishoduje „neviđenim primerima ritmičnih vatrometa“. Ne libi se egzotičnih, gotovo delirijumskih taktova poput 25/8, ili u vokalnim duetima sa Goranom Miloševićem, bubnjarom i vokalistom, balkanskog pevanja sa minimalnim intervalima, koje proizvodi snažan efekat u melanholičnim baladama. Sam za sebe kaže da nije žanrovski uzak i da za njega stvaranje muzike ne podleže bilo kakvoj vrsti klasifikacije. Pre odlaska u Amsterdam svirao je sa sastavom „Garavi sokak“.
Na njegovim albumima ima pesama od popa preko etna i ambijentalne muzike do džeza i fanka. Sarađivao je sa muzičarima raznih provenijencija u Srbiji: Kornelijem Kovačem, Ortodoks keltsima, Gocom Tržan, Slađanom Milošević, Vasilom Hadžimanovim, Banetom Krstićem, Lajkom Feliksom, pomogao u osnivanju i kreiranju zvuka Sanje Ilića i „Balkanike“, sa odsecima za etnomuziokologiju novosadske i beogradske Akademije umetnosti, kao i sa muzičarima poput Avišaj Kohena, Dika Oatsa, Petera Herbolchajmera, Martin Fondse oktambla, Stijana Karstensena, Jana Kuipera, Erika Fluimansa, Martina Fondsea. Svirao je sa harmonikašem Petrom Ralčevim, kavalistom Teodosijem Spasovim, i drugima, pevao u srpskom crkvenom horu u Holandiji.
„Jedna od karakteristika tradicionalne muzike je da je sentiment pesama toliko prepoznatljiv da uopšte nije potrebno znati jezik da biste razumeli pesmu. Ova muzika komunicira na nivou emocija, na nekom pra jeziku, Božijem jeziku, bliskom svakom ljudskom biću. Zato je toliko cenjena. Pesme koje pevam i sviram su podjednako doživeli ljudi u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama u kojima su ih slušali.“
(Slobodan Trkulja)
Izvor: Muzička centrala
Poslednja izmena od urednika:
