Šljiva

[Nostradamus]

Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="class: infobox biota, width: 200"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD]

шљиве​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
[TD]царство:
[/TD]
[TD]Plantae[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]раздео:[/TD]
[TD]Magnoliophyta[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]класа:[/TD]
[TD]Magnoliopsida[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]ред:[/TD]
[TD]Rosales[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]породица:[/TD]
[TD]Rosaceae[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]потпородица:[/TD]
[TD]Prunoideae[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]род:[/TD]
[TD]Prunus[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]подрод:[/TD]
[TD]Prunus[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD]Животна форма:
P (фанерофите), NP (нанофанерофите)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE="width: 250"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Портал Биологија
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији.

 

[Nostradamus]

Информације о хранљивости плодова шљиве

[TABLE]
[TR]
[TD="bgcolor: #ECECEC, colspan: 8"]У 100g шљива налази се:
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]kcal[/TD]
[TD]kJ[/TD]
[TD]воде[/TD]
[TD]масти[/TD]
[TD]калијума[/TD]
[TD]калцијума[/TD]
[TD]магнезијума[/TD]
[TD]витамина C[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]47-48[/TD]
[TD]197-206[/TD]
[TD]84-86 g[/TD]
[TD]0,2 g[/TD]
[TD]221 mg[/TD]
[TD]14 mg[/TD]
[TD]10 mg[/TD]
[TD]5 mg[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD="bgcolor: #ECECEC, colspan: 4"] % дневних потреба који се унесе са 100g шљива[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]калијума[/TD]
[TD]калцијума[/TD]
[TD]магнезијума[/TD]
[TD]витамина C[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]11%[/TD]
[TD]2%[/TD]
[TD]3%[/TD]
[TD]7%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)
[h=2]Домаћа шљива[/h] Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и јужној Африци, северозападној Индији, источној Азији, Северној Америци. Све сорте су на бази практичне особине одвајања коштице од мезокарпа („меса" плода) сврстане у две групе (које у савременој таксономији подрода немају значаја):

• цепаче или праве шљиве, којима се коштица лако одваја од „меса" плода;

• глођуше или каланке, којима је ендокарп чврсто срастао за мезокарп.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šljiva[/h] [h=3]Priprema koštičavog voća za zimu i tretman bakrom [03.11.2012][/h] U zasadima gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Te se i na ovaj način smanjuje njihov infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od
preporučenih iz uputstva za upotrebu. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.
Mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje).

 

[Nostradamus]

[h=2]Štetni organizmi[/h] Štetni organizmi
[h=3]Šljiva[/h] [h=4]Cydia funebrana - šljivin smotavac[/h]
Prezimljava u stadijumu gusenica ispod kore drveća. Leptiri počinju sa letom nakon cvetanja. Leptiri polažu jaja na plodove ili u blizini plodova. Gusenice se ubušuju u plod, plod odpada, ali u njemu gusenica završi razvoj i stvori drugu generaciju leptira. Druga generacija opet napada plodove pred sazrevanje. Osim na šljivi razvija se i na kajsiji.
Agroupozorenje prati ovu štetočinu pomoću feromona tipa Csalomon i vizuelno.
Agroupozorenje daje podatke o stadijumu razvoja kruškine buve. Preplatnici će biti upoznati sa daljim kretanjem brojnosti te upozoreni na optimalno vreme primene pojedinih pesticida u zasadima šljiva.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šljiva[/h] [h=4]Monilinia laxa - prouzrokovač sušenja cvetova[/h]
SUŠENJE GRANA I CVETOVA KOŠTIČAVOG I JABUČASTOG VOĆA

monilije, monilioze ​

Ekonomski značajna obolenja pre svega na koštičavom voću (višnja, trešnja, kajsija, breskva, šljiva), ali poslednjih godina i na jabučastom voću (dunja, jabuka, u manjoj meri kruška). Patogeni koji uzrokuju monilioze su:
Sušenje grančica i palež cveta koštičavog i jabučastog voća - Monilia laxa
Trulež plodova - Monilia fructigena
Palež cveta dunje - Monilia linhartiana
Američka smeđa trulež - Monilinia fructicola
Osnovni simptomi se ispoljavaju u vidu propadanja cvetova, sušenja grančica i grana, sušenja plodića u zametanju, kao i truleži plodova pred zrenje i u berbi. Parazit prezimi na obolelim grančicama i osušenim - mumificiranim plodovima. Zaraza se širi preko cveta u kišnom periodu, za vreme cvetanja domaćina. To je upravo momenat za suzbijanje ovog obolenja.
Mera zaštite podrazumevaju mehaničko uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih delova (spaljivanjem, kompostiranjem - sasušenih grana i mumificiranih plodova). Mumificirane plodove uništite još tokom vegetacije, prije nego što počne jesenja sporulacija, a zaražene grane odstranjivati tokom rezidbe. Primena fungicida je neizostavna mera u borbi protiv ovih patogena. Obavezna je primena bakarnih preparata na kraju i početku vegetacije, kao i u najkritičnijim fazama za infekcije (cvetanje i u pojednim godinama i lokalitetima pred berbu). Treba imati u vidu da postojeći fungicidi se ne odlikuju 100% efikasnošću, te je pravilan momenat i strategija primene mehaničkih mera i fungicida od ključne važnosti za postizanje zadovoljavajućeg uspeha u suzbijanju ovih patogena.
Agroupozorenje prati ove patogene pomoću modela za procenu rizika infekcije (model prema Luo,Y., D.P. Morgan i T.J.Michailides 2001).
Agroupozorenje daje signal za momenat tretiranja u vreme cvetanja i u vreme pred sazrevanje voća. Preplatnici mogu da saznaju optimalno vreme primene pojedinih pesticida u zasadima: višnje, trešnje, šljive, breskve, kajsije, kao i dunje

 

[Nostradamus]

[h=3]Šljiva[/h] [h=4]Hoplocampa spp - voćne ose na šljivi[/h]
Rod Hoplocampa obuhvata više vrsta. U ovom delu davaće se podaci za tri vrste: H. flava - žuta šljivina osa, H. minuta - crna šljivina osa i H. rutilicornus - mala šljivina osa. Sve vrste su veoma štetne svake godine a hrane se samo na šljivi. Odrasle ose polažu jaja na čašične listiće a larve se ubušuju u zametnute plodove koji usled ishrane larve opadaju. Ženka položi 30 do 70 jaja a embrionalno razviće traje oko 10 dana. Jedna larva se razvija 15 do 20 dana a ošteti četiri do pet plodova. Agroupozorenje prati ovu štetočinu vizuelno. Pretplatnici na Agroupozorenju će biti upoznati sa daljim kretanjem brojnosti te upozoreni na optimalno vreme primene pojedinih pesticida u zasadima šljive.