LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Slika Dorijana Greja - lepota, porok i greh
”Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda, nova knjiga u ediciji ”Zlatni Evropljani”. Jedan od najpoznatijih klasika gotičke horor literature
MOŽDA najpoznatije delo i jedini roman u opusu Oskara Vajlda, engleskog književnika i estete, “Slika Dorijana Greja”, od ove srede pridružiće se odabranim naslovima objavljenim tokom poslednjih sedam nedelja u ediciji “Zlatni Evropljani” Kompanije “Novosti”. Ovaj klasik gotičke horor literature, rođen iz jedinstvene kombinacije faustovskih motiva i metafore mita o Narcisu, tako će se pridružiti klasičnim delima deset vrsnih evropskih autora koja će obuhvatiti ova dvanaestotomna edicija.
Lik Dorijana Greja, jedan od najpoznatijih karaktera celokupne evropske književnosti, “rođen” je istovremeno kada i Šerlok Holms, i istim povodom - nakon večere za kojom su Vajld i ser Artur Konan Dojl prihvatili ponudu američkog izdavača da svaki od njih napiše po jedan roman. Poznati pisac, bonvivan, zavodljivi govornik i teoretičar larpurlarizma Vajld, delo je započeo sa idejom da napiše krimi-priču, ali se lik lepotana Greja “odmetnuo” i poveo ga u sasvim novom pravcu.
Pripovest, koja je prvi put svetlost dana ugledala 20. juna 1890. godine, kada je objavljena kao noseća priča u Lipinkotovom mesečniku, autor je docnije više puta redigovao, menjao i dopunjavao. Do naredne, 1891. godine, kada je “Slika Dorijana Greja” doživela i prvo knjiško izdanje, postojalo je mnoštvo alternativnih verzija dela. U odnosu na prvobitnu, u magazinu objavljenu priču, roman je obilovao novim, naknadno dopisanim poglavljima - od trinaestog do dvadesetog, neki delovi su sasvim izbačeni a uneto je i mnoštvo novih pasaža koje je Vajld utkao u pripovest u želji da joj da veću težinu i kreira “jaču” pozadinu priče.
Naslovni junak romana je prelepi mladić koji postaje opsesija umetnika Bazila Halvarda, slikara koji će stvoriti Dorijanov nestvarno živ i uverljiv portret. Dok svojom vanrednom lepotom očarava i inspiriše slikara, sam Grej podleže čarima raskošnog okruženja, raskalašnog načina života i dekadentnih stavova Bazilovog prijatelja, lorda Henrija Votona. Od lorda poučen kako su jedine stvari za koje vredi živeti lepota i zadovoljenje svojih strasti i čula, junak se prepušta svakovrsnim uživanjima sve dok ne ogrezne u porocima i hedonizmu. Uviđajući da će njegova razoružavajuća anđeoska lepota neminovno izbledeti, lakomisleni i narcisoidni Grej izražava želju da proda dušu u zamenu za večnu mladost - uz garanciju da će verni portret koji je Bazil izradio stariti umesto njega. Portret tako postaje samo neželjeni podsetnik na posledice svakog lošeg čina na dušu i telo Dorijana Greja - koji spolja ostaje otelotvorenje lepote i mladosti. Kako sve okoreliji i bezdušniji “večni mladić” dublje tone u greh i poročnost, slika iz naslova postaje sve nakaznija - do konačnog preokreta u završnici romana.
Novosti
”Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda, nova knjiga u ediciji ”Zlatni Evropljani”. Jedan od najpoznatijih klasika gotičke horor literature
MOŽDA najpoznatije delo i jedini roman u opusu Oskara Vajlda, engleskog književnika i estete, “Slika Dorijana Greja”, od ove srede pridružiće se odabranim naslovima objavljenim tokom poslednjih sedam nedelja u ediciji “Zlatni Evropljani” Kompanije “Novosti”. Ovaj klasik gotičke horor literature, rođen iz jedinstvene kombinacije faustovskih motiva i metafore mita o Narcisu, tako će se pridružiti klasičnim delima deset vrsnih evropskih autora koja će obuhvatiti ova dvanaestotomna edicija.
Lik Dorijana Greja, jedan od najpoznatijih karaktera celokupne evropske književnosti, “rođen” je istovremeno kada i Šerlok Holms, i istim povodom - nakon večere za kojom su Vajld i ser Artur Konan Dojl prihvatili ponudu američkog izdavača da svaki od njih napiše po jedan roman. Poznati pisac, bonvivan, zavodljivi govornik i teoretičar larpurlarizma Vajld, delo je započeo sa idejom da napiše krimi-priču, ali se lik lepotana Greja “odmetnuo” i poveo ga u sasvim novom pravcu.
Pripovest, koja je prvi put svetlost dana ugledala 20. juna 1890. godine, kada je objavljena kao noseća priča u Lipinkotovom mesečniku, autor je docnije više puta redigovao, menjao i dopunjavao. Do naredne, 1891. godine, kada je “Slika Dorijana Greja” doživela i prvo knjiško izdanje, postojalo je mnoštvo alternativnih verzija dela. U odnosu na prvobitnu, u magazinu objavljenu priču, roman je obilovao novim, naknadno dopisanim poglavljima - od trinaestog do dvadesetog, neki delovi su sasvim izbačeni a uneto je i mnoštvo novih pasaža koje je Vajld utkao u pripovest u želji da joj da veću težinu i kreira “jaču” pozadinu priče.
Naslovni junak romana je prelepi mladić koji postaje opsesija umetnika Bazila Halvarda, slikara koji će stvoriti Dorijanov nestvarno živ i uverljiv portret. Dok svojom vanrednom lepotom očarava i inspiriše slikara, sam Grej podleže čarima raskošnog okruženja, raskalašnog načina života i dekadentnih stavova Bazilovog prijatelja, lorda Henrija Votona. Od lorda poučen kako su jedine stvari za koje vredi živeti lepota i zadovoljenje svojih strasti i čula, junak se prepušta svakovrsnim uživanjima sve dok ne ogrezne u porocima i hedonizmu. Uviđajući da će njegova razoružavajuća anđeoska lepota neminovno izbledeti, lakomisleni i narcisoidni Grej izražava želju da proda dušu u zamenu za večnu mladost - uz garanciju da će verni portret koji je Bazil izradio stariti umesto njega. Portret tako postaje samo neželjeni podsetnik na posledice svakog lošeg čina na dušu i telo Dorijana Greja - koji spolja ostaje otelotvorenje lepote i mladosti. Kako sve okoreliji i bezdušniji “večni mladić” dublje tone u greh i poročnost, slika iz naslova postaje sve nakaznija - do konačnog preokreta u završnici romana.
Novosti