Хвала Јури за ово: параноја, само довољно сам нормалан да знам шта је параноја и шта је посматрање и категоризација. Довољан број психолога такође скреће пажњу на масмедију као оружије које трује људски ум, да не рачунам уопште верску црту. Али пошто је по теби све нормално и наивно, а ми који запажамо смо параноици, онда нека остане на томе. Чак сам рекао да човек не треба да се много оптерећује са тим стварима, али није проблем.
Све је то само уметност и изражавање уметника, тако да не треба човек ни да проба да коментарише. Нећемо коментарисати ни изложбу перверзне популације која је опет искључиво морала да вређа Господа, али такво је време дошло. Ако кажеш нешто, одмах си умно оболео, док су прави болесници сада нормални, само имају слободу избора. Као што рекох, Содома и Гомора...
Ne vjerujem da danas ima ljudi, prvenstveno koji razmišljaju svojom glavom i iole realno percepciraju stvarnost, a da nisu svjesni problema koji tu stvarnost opterećuju. S jedne strane, imamo opštu globalizaciju koja u ekonomiji, politici i kulturi (čitaj duhovnosti), nameće svoja pravila, neumoljivo i bezobzirno potirući autohtone duhovne vrijednosti i sva druga tradicionalna pravila i norme - uključujući i etiku i moral, a s druge strane, neoliberalni kapitalizam koji danas preoevlađuje u svijetu, svojom takođe bezobzirnom monetarnom ekonomijom, ne dozvoljava malim ili manjim društvenim zajednicama da se odupru toj pošasti, tako da one (zajednice) moraju, da se figurativno izrazim, prodati dušu đavolu.
Ali, da akcentiramo kulturu. Kultura je fenomen veoma pogodan za manipulisanje narodom, prije svega mladim ljudima, preko koga se, između ostalog, plasiraju i određne ideološke ideje i etičke vrijednosti koje se žele nametnuti. Danas se na medijima, počev od tkz. društvenih mreža, preko elektroniskih (radio i tv) pa do štampanih, može naći svega i svačega - pravi Biblijski Vavilon, rekli bi vjernici.
Istovremeno, uporno se insistira na medijskim slobodama i slobodi mišljenja, kao osnovnim pravima i načelima demokratije.
U takvoj situaciji, normalno je i neizbježno da se tu pojavljuje mnogo štetnog i negativnog, kvazi umjetnosti i zastranjivanja, ali to nikako nije rezultat đavolskog posla ili djelovanja, nego neoliberalne monetarne ekonomije, odnosno, tržišne potražnje. Društveni sistem produkuje društvene odnose i stanje u društvu, pa time i u kulturi i umjetnosti.