- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Sindrom ''Penzioner''
I Naslov
Pozabaviću se samim naslovom. Trebalo bi možda da piše Srpski penzioner ili Penzioner u/iz Srbiji/-e. Ali, pošto je ovo Serbian forum, smatram da mogu ostaviti ovaj naslov. Ta koji će penzioner biti, nego naš, domaći?!
II Simptomi
Permanentna panika, strah da neće uspeti nešto da uradi. Taj strah, u pojedinim trenucima, daje nadčovečansku snagu i brzinu.
1) Gradski prevoz: Neretko možemo videti da starija gospođa mili trotoarom, imajući pri tom beznadežan, bolan izraz lica, ali kad ugleda vozilo gradskog prevoza kako pristiže na stajalište, ta ista gospođa je na vratima vozila za jednu sekundu! U tom trenutku deluje prilično odlučno, samouvereno, dok se na licu ocrtava izraz trijumfalnog ushićenja. U samom vozilu, ne pada joj na pamet da ide negde pozadi. Ulazi isključivo na prva vrata i seda skroz napred (što je više moguće). Ako je prvo sedište zauzeto, sešće na drugo. Ali će preći na prvo, čim se oslobodi na sledećoj stanici.
2) Pokloni: Penzioneri imaju istančana čula za detekciju svega što je besplatno. I to strahovito mnogo koriste. Evo, recimo, besplatne novine 24 sata. Stariji gospodin priđe onom sanduku sa novinama i uzme 15 primeraka. Šta će mu? Treba! Uzimaj dok ima! Smota taj svoj svežanj i ponosno ga spakuje u torbu - uspeo je! A imali smo i podelu sadnica japanske trešnje. Penzioneri su bili udarna pesnica! Tri starija gospodina su stala jedan uz drugog, podlaktili se, malo povili u ramenima i krenuli u proboj! Da li su izvojevali svoje trešnje, ne znam. Jedna starija gospođa je tom prilikom pala i tresnula leđima o gvozdeni stub, ali nije se predavala! Ustala je i vratila se ''u igru''.
Dakle, ovaj sindrom čini da ljudi imaju dva stanja tela i duha: aktiv i pasiv. U pasiv modu su slabašni, nejaki, ranjivi, usporeni, očajni, snuždeni, razočarani, bez nade, bez volje za životom. Na aktiv mod prelaze pod posebnim uslovima i karakteriše se brzom motorikom, brzim refleksima, povećanom otpornošću organizma, većom fizičkom snagom. Psihička stanja koja prate ovaj mod su radost, samouvernost, borbenost, odlučnost, volja za životom, nepokolebljivost, ushićenje.
III Uzroci
Naši penzioneri su prošli kroz II Svetski rat, u kom im je ispiran mozak parolama: ''Bolje grob, nego rob'', ''Bolje rat, nego pakt'' itd. Shodno tome, oni su se borili i podržavali armiju. Znači, preživeli su jednu nesreću. Onda dolazi Tito, kao obećanje sna. Država se razvija i dostiže određen standard. Penzioneri doživljavaju blagostanje. Lepo žive, sigurni su. I tako 30 godina. Toliko su se opustili za to vreme, da više nisu bili spremni za bilo kakve promene. Na nihovu nesreću, promene dolaze. Oni nisu u stanju da se prilagode tome, da shvate suštinske uzroke tih promena. Ostaju večno zarobljeni (mentalno) u vremenu blagostanja. Današnje vreme posmatraju kroz prizmu onog nekadašnjeg. A ništa nije isto. Jedino što primećuju, je da su sve niže. Da su sve nebitniji. I zato se grčevito hvataju za sve za šta mogu (novine, sadnice, besplatan prevoz).
IV Terapija
Nije poznata. Postoje načini da se simptomi ublaže, ali lek za potpuno izlečenje još nije pronađen. U prevodu, ovo je neizlečivo.
P.S. Komentari, primedbe i sugestije, su dobrodošli.
I Naslov
Pozabaviću se samim naslovom. Trebalo bi možda da piše Srpski penzioner ili Penzioner u/iz Srbiji/-e. Ali, pošto je ovo Serbian forum, smatram da mogu ostaviti ovaj naslov. Ta koji će penzioner biti, nego naš, domaći?!
II Simptomi
Permanentna panika, strah da neće uspeti nešto da uradi. Taj strah, u pojedinim trenucima, daje nadčovečansku snagu i brzinu.
1) Gradski prevoz: Neretko možemo videti da starija gospođa mili trotoarom, imajući pri tom beznadežan, bolan izraz lica, ali kad ugleda vozilo gradskog prevoza kako pristiže na stajalište, ta ista gospođa je na vratima vozila za jednu sekundu! U tom trenutku deluje prilično odlučno, samouvereno, dok se na licu ocrtava izraz trijumfalnog ushićenja. U samom vozilu, ne pada joj na pamet da ide negde pozadi. Ulazi isključivo na prva vrata i seda skroz napred (što je više moguće). Ako je prvo sedište zauzeto, sešće na drugo. Ali će preći na prvo, čim se oslobodi na sledećoj stanici.
2) Pokloni: Penzioneri imaju istančana čula za detekciju svega što je besplatno. I to strahovito mnogo koriste. Evo, recimo, besplatne novine 24 sata. Stariji gospodin priđe onom sanduku sa novinama i uzme 15 primeraka. Šta će mu? Treba! Uzimaj dok ima! Smota taj svoj svežanj i ponosno ga spakuje u torbu - uspeo je! A imali smo i podelu sadnica japanske trešnje. Penzioneri su bili udarna pesnica! Tri starija gospodina su stala jedan uz drugog, podlaktili se, malo povili u ramenima i krenuli u proboj! Da li su izvojevali svoje trešnje, ne znam. Jedna starija gospođa je tom prilikom pala i tresnula leđima o gvozdeni stub, ali nije se predavala! Ustala je i vratila se ''u igru''.
Dakle, ovaj sindrom čini da ljudi imaju dva stanja tela i duha: aktiv i pasiv. U pasiv modu su slabašni, nejaki, ranjivi, usporeni, očajni, snuždeni, razočarani, bez nade, bez volje za životom. Na aktiv mod prelaze pod posebnim uslovima i karakteriše se brzom motorikom, brzim refleksima, povećanom otpornošću organizma, većom fizičkom snagom. Psihička stanja koja prate ovaj mod su radost, samouvernost, borbenost, odlučnost, volja za životom, nepokolebljivost, ushićenje.
III Uzroci
Naši penzioneri su prošli kroz II Svetski rat, u kom im je ispiran mozak parolama: ''Bolje grob, nego rob'', ''Bolje rat, nego pakt'' itd. Shodno tome, oni su se borili i podržavali armiju. Znači, preživeli su jednu nesreću. Onda dolazi Tito, kao obećanje sna. Država se razvija i dostiže određen standard. Penzioneri doživljavaju blagostanje. Lepo žive, sigurni su. I tako 30 godina. Toliko su se opustili za to vreme, da više nisu bili spremni za bilo kakve promene. Na nihovu nesreću, promene dolaze. Oni nisu u stanju da se prilagode tome, da shvate suštinske uzroke tih promena. Ostaju večno zarobljeni (mentalno) u vremenu blagostanja. Današnje vreme posmatraju kroz prizmu onog nekadašnjeg. A ništa nije isto. Jedino što primećuju, je da su sve niže. Da su sve nebitniji. I zato se grčevito hvataju za sve za šta mogu (novine, sadnice, besplatan prevoz).
IV Terapija
Nije poznata. Postoje načini da se simptomi ublaže, ali lek za potpuno izlečenje još nije pronađen. U prevodu, ovo je neizlečivo.
P.S. Komentari, primedbe i sugestije, su dobrodošli.
