- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 21.085
Sibirski haski (Siberian Husky)
Sibirski Haski potice iz oblasti Anadir sa krajnjeg severoistoka Sibira, gde je postojao vise od 5000 godina. Odgajan je od Cukci naroda, srodnika Eskima, Korjaka, Itelmana, Aleuta, Inuita i Atabaskan indijanaca.
Pocetkom proslog veka, trgovac krznima Olaf Swenson je uvezao prvi ozbiljniji kontigent pretka danasnjeg Sibirskog Haskija koga cemo dalje nazivati Cukci pas, na tlo Aljaske koju je tada potresala zlatna groznica.
All Alaska Sweepstakes, 404 milje duga trka je bila teren na kome su ispitane performanse Cukci psa i na sveopste iznenadjenje zapocinje dominacija ovih pasa atleta. John "Iron man" Johnstone i Leonhard Seppala svojim legendarnim trkama postavljaju do danas neoboriv rekord 404 milje za 72 sata. Lament za buducnost !!
Uspon popularnosti trajao je do 1930-tih godina a onda je beli covek poceo da ukrsta prve generacije Cukci pasa sa seoskim psima Atabaskan indijanaca, Malamutez, Aleuta i poceo da stvara danasnjeg Sibirskog Haskija. "Odgajivaci" poput Eve Short Sealey poceli su registraciju pri AKC i CKC (American Kenel Club i Canadian Kenel Club) pasa koji sada bili nov mix gena. Iz jednog legla sitnija zenka bila bi registrovana kao Sibirski Haski a krupniji muzjak kao Aljaski Malamut. Odatle i potice slicnost ove dve rase.
Genetski ciste rase Aljaskog Haskija stvaranog u selima Atabaskan indijanaca na Jukon reci, Inuitskog psa severa Kanade i Grenlanda, Cukci psa severoistoka Sibira i pasa plemena Malamutez, zlatna groznica belog coveka zauvek je promenila. Nove bolesti i novopridosli psi promenili su genetski pul nekada cistih rasa.
Sam Cukci pas ucestvovao je u stvaranju nekoliko rasa pasa : danasnjeg Aljaskog Haskija, danasnjeg Sibirskog Haskija, Aljaskog Malamuta i Sepala zapreznog psa.
Rec Haski koristi se danas generalno za sve zaprezne pse nevezano za rasu i velicinu, a normalno potice od reci Eski-sto znaci onaj koji jede sirovo meso jer se oni i dan danas tako hrane ; a prvenstveno se odnosila, ta rec, na ljude - Eskime !
Sibirski Haski je pas srednje velicine, lakog kostura i relativno je brz. Inteligentan je toliko da ce sa lakocom svakog nepripremljenog coveka podvrgnuti svojoj volji, polupripitomljen je sto znaci lovac u dusi pa ga nije preporucljivo drzati sa drugim domacim zivotinjama. Karakter mu je takav da je on uvek svoj, poput macaka i drustvena je zivotinja, pas je copora. Upravo zato mu je potrebno veoma rano staviti do znanja ko je u kuci gospodar, jednom kada to postane Haski, sva vasa volja i zelja bice nevazni. Takvi psi su na sramotu svojih vlasnika a mogu biti i opasni po druge pse.
Cist je, nije ga potrebno kupati, sam se cisti, krzno mu je takvo da nema sopstveni miris, vec je kao sundjer upija miris okoline.
Potrebno mu je mnogo kretanja, prvenstveno istrcavanje jer je ovo sportska zivotinja i samo tako nece "bezati svojim vlasnicima" sto je standaran problem sa neistrcavanim i nesocijalizovanim primercima.
Ne laje, samo zavija, nije pas cuvar iako je teritorijalan, prilagodljiv je.
Lake je gradje, duzi je nego sto je visok, gracioznog koraka. Usi su srednje velicine, trouglaste i uspravljene, a njihova unutrasnjost je oblozena gustom dlakom. Oci su kose braon ili plave boje ili sarene ili bikolor - jedno plavo jedno braon. Boja krzna i ociju nema nikakvog uticaja na kvalitet jedinke. Grudni kos je dubok i snazan, a slabine misicave. Sape su ovalnog oblika sa kratkom dlakom izmedju prstiju i snaznih jastucica. Bujni rep savijen je u obliku srpa i nosen iznad linije ledja kada je pas na oprezu, a spusten kada se odmara ili radi. Dlaka je srednje duzine, gusta i ravnomerna, a poddlaka je meka, bujna i vunasta. Sve boje su dozvoljene kao i bela i crna i sve vrste mrlja, najcesce su sve nijanse sive i crna sa belim oznakama.
Brojne tipicne oznake ukrasavaju glavu ili iscrtavaju masku u obliku kape ili naocara. Suvise krupni primerci se diskvalifikuju da bi se napravila razlika od Aljaskog Malamuta pa je tako visina psa jedina diskvalifikaciona mana. Visina muzjaka je od 54-60cm, zenki 51-56cm, tezina muzjaka je od 20-27kg a zenki 16-23kg.
Karakteristicno za ovu rasu je sto se kod odraslih pasa moze javiti nedostatak cinka. Ukoliko u hrani nema dovoljno ovog minerala, dlaka oko ociju, usana i nosa opada, zatim obolelo mesto pocrveni i puno je krastica. Bolest se lako sanira dodavanjem cinka u hranu, ali se citavog zivota o tako obolelom psu mora voditi racuna o balansu ovog minerala.
Drugo veoma specificno stanje je snezni nos, nagla promena boje nosne pecurke kod nekih primeraka cak i usana, u zimskom periodu. Ti delovi najpre pocrvene a ova pojava je sezonskog karaktera i ne bi trebalo da zabrinjava vlasnike, jer se odlaskom zime gubi.
Plava boja ociju kod polarnih pasa je upravo genetska prilagodjenost podneblju. Poznato je da tamna boja privlaci vecu kolicinu stetnog UV zracenja koje se, na velikim sneznim i ledenim prostranstvima visestruko odbija i pojacava. S tim u vezi upravo su stanovnici ovih prostora pre nikoliko hiljada godina, odgovorni za stvaranje prvih naocara za sunce.
Kod zapreznih pasa tokom takmicenja javlja se proliv zbog povecanog stresa, i jako ga je tesko sanirati, koristeci od organizatora trke dozvoljene preparate.
Sto se tice higijene, Haski se cisti sam. Treba mu pomoc kada se linja da bi se mrtva dlaka sto pre odstranila. Kada je ishrana u pitanju tu je vec malo kompleksniji.
Haski je veoma prozdrljiv, i ako pas zivi na lancu, u kavezu ili u sobi dva sa dva, onda nema gde da potrosi svoju akumuliranu energiju, onda malo jede i onda pocinje da bira sta ce da jede. Zdrav Haski ima neverovatan apetit, i potrebna im je hrana sa 30% proteina i 20% lipida, prava energetska bomba za bilo koju drugu rasu pasa.
Zenka Haskija nakon stenjenja gubi na tezini a onda se potpuno izlinja.
Uzgoj i selekcija ovih pasa se nazalost nikada nije kretala u pravcu da on bude dobar pas za vucu saonica vec u pravcu lepote. Cukci pas jeste stvaran za vucu saonica ali ne i Sibirski Haski. Pas je lagane gradje, osposobljen za vucu lakih i srednje teskih tereta, Nije izdrzljiv i lako se umara. Trcanje ovih pasa je -uprogramirano- u genima ali to nije dovoljno za profesionalno takmicenje i moramo ih pripremati za trke. Oni najradije trce sa svojim coporom. Tada se medjusobno takmice.
U zaprezi svaki pas ima svoju odredjenu funkciju. Lider -pas vodja trci sasvim napred i on je najpametniji, najbrzi a sasvim sigurno je najstabilnije naravi i najposlusniji pa onda i najizdrzljiviji. Zadatak mu je da diktira tempo i usmerava pravac i brzinu kretanja. Dominantni psi su na kraju zaprege blizu saonica. Na kraju ispred samih sanki su najjaci i najsnazniji psi koji koriguju eventualno klizanje saonica u stranu ili prevrtanje. Lideri su mali ili veliki, snazni ili manje snazni, muzjaci ili zenke a jedina i glavna odlika im je nacin na koji misle i inteligencija.
Pred takmicenje slede obimne pripreme jer u toj fazi psi dolaze u trkacku kondiciju. Bez obzira sto prva takmicenja pocinju tek u decembru, rad sa psima pocinje vec pocetkom septembra. Broj treninga nedeljno se krece od 3-5. U prvim danima brzina nije bitna, vec izgradnja misica a tek zadnjih 6 nedelja kada svi psi imaju odlicnu kondiciju, sa njima se radi na sto boljoj brzini. Postoje dve vrste takmicenja:
-sprint do 50km
-distance trke do 2000km kao Iditarod na Aljasci
U Evropi najduza trka je Finmarksloppet 1000km u Norveskoj.
Sibirski Haski potice iz oblasti Anadir sa krajnjeg severoistoka Sibira, gde je postojao vise od 5000 godina. Odgajan je od Cukci naroda, srodnika Eskima, Korjaka, Itelmana, Aleuta, Inuita i Atabaskan indijanaca.
Pocetkom proslog veka, trgovac krznima Olaf Swenson je uvezao prvi ozbiljniji kontigent pretka danasnjeg Sibirskog Haskija koga cemo dalje nazivati Cukci pas, na tlo Aljaske koju je tada potresala zlatna groznica.
All Alaska Sweepstakes, 404 milje duga trka je bila teren na kome su ispitane performanse Cukci psa i na sveopste iznenadjenje zapocinje dominacija ovih pasa atleta. John "Iron man" Johnstone i Leonhard Seppala svojim legendarnim trkama postavljaju do danas neoboriv rekord 404 milje za 72 sata. Lament za buducnost !!
Uspon popularnosti trajao je do 1930-tih godina a onda je beli covek poceo da ukrsta prve generacije Cukci pasa sa seoskim psima Atabaskan indijanaca, Malamutez, Aleuta i poceo da stvara danasnjeg Sibirskog Haskija. "Odgajivaci" poput Eve Short Sealey poceli su registraciju pri AKC i CKC (American Kenel Club i Canadian Kenel Club) pasa koji sada bili nov mix gena. Iz jednog legla sitnija zenka bila bi registrovana kao Sibirski Haski a krupniji muzjak kao Aljaski Malamut. Odatle i potice slicnost ove dve rase.
Genetski ciste rase Aljaskog Haskija stvaranog u selima Atabaskan indijanaca na Jukon reci, Inuitskog psa severa Kanade i Grenlanda, Cukci psa severoistoka Sibira i pasa plemena Malamutez, zlatna groznica belog coveka zauvek je promenila. Nove bolesti i novopridosli psi promenili su genetski pul nekada cistih rasa.
Sam Cukci pas ucestvovao je u stvaranju nekoliko rasa pasa : danasnjeg Aljaskog Haskija, danasnjeg Sibirskog Haskija, Aljaskog Malamuta i Sepala zapreznog psa.
Rec Haski koristi se danas generalno za sve zaprezne pse nevezano za rasu i velicinu, a normalno potice od reci Eski-sto znaci onaj koji jede sirovo meso jer se oni i dan danas tako hrane ; a prvenstveno se odnosila, ta rec, na ljude - Eskime !
Sibirski Haski je pas srednje velicine, lakog kostura i relativno je brz. Inteligentan je toliko da ce sa lakocom svakog nepripremljenog coveka podvrgnuti svojoj volji, polupripitomljen je sto znaci lovac u dusi pa ga nije preporucljivo drzati sa drugim domacim zivotinjama. Karakter mu je takav da je on uvek svoj, poput macaka i drustvena je zivotinja, pas je copora. Upravo zato mu je potrebno veoma rano staviti do znanja ko je u kuci gospodar, jednom kada to postane Haski, sva vasa volja i zelja bice nevazni. Takvi psi su na sramotu svojih vlasnika a mogu biti i opasni po druge pse.
Cist je, nije ga potrebno kupati, sam se cisti, krzno mu je takvo da nema sopstveni miris, vec je kao sundjer upija miris okoline.
Potrebno mu je mnogo kretanja, prvenstveno istrcavanje jer je ovo sportska zivotinja i samo tako nece "bezati svojim vlasnicima" sto je standaran problem sa neistrcavanim i nesocijalizovanim primercima.
Ne laje, samo zavija, nije pas cuvar iako je teritorijalan, prilagodljiv je.
Lake je gradje, duzi je nego sto je visok, gracioznog koraka. Usi su srednje velicine, trouglaste i uspravljene, a njihova unutrasnjost je oblozena gustom dlakom. Oci su kose braon ili plave boje ili sarene ili bikolor - jedno plavo jedno braon. Boja krzna i ociju nema nikakvog uticaja na kvalitet jedinke. Grudni kos je dubok i snazan, a slabine misicave. Sape su ovalnog oblika sa kratkom dlakom izmedju prstiju i snaznih jastucica. Bujni rep savijen je u obliku srpa i nosen iznad linije ledja kada je pas na oprezu, a spusten kada se odmara ili radi. Dlaka je srednje duzine, gusta i ravnomerna, a poddlaka je meka, bujna i vunasta. Sve boje su dozvoljene kao i bela i crna i sve vrste mrlja, najcesce su sve nijanse sive i crna sa belim oznakama.
Brojne tipicne oznake ukrasavaju glavu ili iscrtavaju masku u obliku kape ili naocara. Suvise krupni primerci se diskvalifikuju da bi se napravila razlika od Aljaskog Malamuta pa je tako visina psa jedina diskvalifikaciona mana. Visina muzjaka je od 54-60cm, zenki 51-56cm, tezina muzjaka je od 20-27kg a zenki 16-23kg.
Karakteristicno za ovu rasu je sto se kod odraslih pasa moze javiti nedostatak cinka. Ukoliko u hrani nema dovoljno ovog minerala, dlaka oko ociju, usana i nosa opada, zatim obolelo mesto pocrveni i puno je krastica. Bolest se lako sanira dodavanjem cinka u hranu, ali se citavog zivota o tako obolelom psu mora voditi racuna o balansu ovog minerala.
Drugo veoma specificno stanje je snezni nos, nagla promena boje nosne pecurke kod nekih primeraka cak i usana, u zimskom periodu. Ti delovi najpre pocrvene a ova pojava je sezonskog karaktera i ne bi trebalo da zabrinjava vlasnike, jer se odlaskom zime gubi.
Plava boja ociju kod polarnih pasa je upravo genetska prilagodjenost podneblju. Poznato je da tamna boja privlaci vecu kolicinu stetnog UV zracenja koje se, na velikim sneznim i ledenim prostranstvima visestruko odbija i pojacava. S tim u vezi upravo su stanovnici ovih prostora pre nikoliko hiljada godina, odgovorni za stvaranje prvih naocara za sunce.
Kod zapreznih pasa tokom takmicenja javlja se proliv zbog povecanog stresa, i jako ga je tesko sanirati, koristeci od organizatora trke dozvoljene preparate.
Sto se tice higijene, Haski se cisti sam. Treba mu pomoc kada se linja da bi se mrtva dlaka sto pre odstranila. Kada je ishrana u pitanju tu je vec malo kompleksniji.
Haski je veoma prozdrljiv, i ako pas zivi na lancu, u kavezu ili u sobi dva sa dva, onda nema gde da potrosi svoju akumuliranu energiju, onda malo jede i onda pocinje da bira sta ce da jede. Zdrav Haski ima neverovatan apetit, i potrebna im je hrana sa 30% proteina i 20% lipida, prava energetska bomba za bilo koju drugu rasu pasa.
Zenka Haskija nakon stenjenja gubi na tezini a onda se potpuno izlinja.
Uzgoj i selekcija ovih pasa se nazalost nikada nije kretala u pravcu da on bude dobar pas za vucu saonica vec u pravcu lepote. Cukci pas jeste stvaran za vucu saonica ali ne i Sibirski Haski. Pas je lagane gradje, osposobljen za vucu lakih i srednje teskih tereta, Nije izdrzljiv i lako se umara. Trcanje ovih pasa je -uprogramirano- u genima ali to nije dovoljno za profesionalno takmicenje i moramo ih pripremati za trke. Oni najradije trce sa svojim coporom. Tada se medjusobno takmice.
U zaprezi svaki pas ima svoju odredjenu funkciju. Lider -pas vodja trci sasvim napred i on je najpametniji, najbrzi a sasvim sigurno je najstabilnije naravi i najposlusniji pa onda i najizdrzljiviji. Zadatak mu je da diktira tempo i usmerava pravac i brzinu kretanja. Dominantni psi su na kraju zaprege blizu saonica. Na kraju ispred samih sanki su najjaci i najsnazniji psi koji koriguju eventualno klizanje saonica u stranu ili prevrtanje. Lideri su mali ili veliki, snazni ili manje snazni, muzjaci ili zenke a jedina i glavna odlika im je nacin na koji misle i inteligencija.
Pred takmicenje slede obimne pripreme jer u toj fazi psi dolaze u trkacku kondiciju. Bez obzira sto prva takmicenja pocinju tek u decembru, rad sa psima pocinje vec pocetkom septembra. Broj treninga nedeljno se krece od 3-5. U prvim danima brzina nije bitna, vec izgradnja misica a tek zadnjih 6 nedelja kada svi psi imaju odlicnu kondiciju, sa njima se radi na sto boljoj brzini. Postoje dve vrste takmicenja:
-sprint do 50km
-distance trke do 2000km kao Iditarod na Aljasci
U Evropi najduza trka je Finmarksloppet 1000km u Norveskoj.
