- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Oprezan i inteligentan pas
Šetlandski ovčar, često nazivan i šelti, rasa je ovčarskog psa poreklom sa Britanskih ostrva. To su mali, živahni psi, uvek raspoloženi za rad i igru. Vreme je učinilo svoje pa se više i ne koriste kao ovčarski psi. Ali, zato su dosta dobri kao agiliti psi.
Šetlandski ovčar
O nastanku rase nema dovoljno pisanih podataka. Pretpostavlja se da su prvobitni šetlandski ovčarski psi stigli na ostrvo sa moreplovcima, koji su dolazli sa Islanda. To su bili mali psi, duge dlake, uspravnih ušiju i špic tipa. Pretpostavlja se da je u formiranju šetlandskog ovčara, kao rase kakvu danas poznajemo, znatnog uticaja imalo ukrštanje sa dugodlakim škotskim ovčarom. Po nekim teorijama, psi sa Šetlandskih ostrva, koji su doneti u Škotsku, ukrštani su i sa border kolijem i španijelom kralja Čarlsa. Prvi entuzijasta koji je početkom 20. veka uveo dugodlakog škotskog ovčara u sistematično odgajanje i koji je, u neku ruku, odgovoran za izgled današnjeg šetlandskog ovčara je Džejms Lodži.
Šetlandski ovčari nisu bili toliko poznati van ostrva, sve do 1906. godine kad su prvi put prikazani na Cruftu. Klub odgajivača ove rase formiran je 1908. godine u Lerviku, glavnom gradu Šetlandskih ostrva. Sve do promene imena u šetlandski ovčar 1909. godine, rasa je nazivana šetlandski dugodlaki koli. Ovakvom imenu rase protivili su se odgajivači dugodlakih škotskih ovačara jer je često dovodilo do zabune. U ovo vreme postojala su i dva varijeteta, kratkodlaki i dugodlaki.
Svoje zvanično priznanje od Britanskog kinološkog saveza rasa je dobila 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata, broj pasa i odgajivača drastično se smanjio, tako da je rasa dovedena do ivice opstanka. Posle ovog perioda postepeno se povećao broj odgajivača i registrovanih pasa. Zabeleženo je da su pojedini odgajivači u dva navrata ukrštali dugodlake škotske ovčare: prvi put 1917. godine, a drugi put 1924. godine. Na ovaj način hteli su da formiraju željeni tip šetlandskog ovčara i ustale osobine koje su poprilično varirale u populaciji pasa ove rase.
Za vreme Drugog svetskog rata, uzgoj i broj pasa je stagnirao. Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka interesovanje za ovu rasu je u stalnom porastu. U to vreme uglavnom se više poklanjala pažnja izgledu psa nego njegovim karakternim osobinama. Iako je standard propisivao da psi treba da budu rezervisani i nepoverljivi prema strancima, dešavalo se da pojedine jedinke budu čak i plašljive.
Šetlandski ovčar je mali, dugodlaki radni pas. Svojim izgledom umnogome podseća na svoje veće rođake, škotske ovčare. Idelna visina mužjka u grebenu je 37 cm, a ženki 36 cm.
Glava je elegantna i prefinjena, i ima izgled zatupastog klina koji se sužava ka vrhu nosa. Odnos ličnog i lobanjskog dela je 1:1. Stop je blago naznačen. Lobanja je srednje široka, bez izražene potiljne kvrge. Nosna pečurka je tamno pigmentisana. Usne su priljubljene sa tamno pigmentisanim rubovima. Oči su srednje velike, bademaste, sa tamno pigmetisanom ivicom očnih kapaka. Uši su male, srednje široke, polupreklopljene i postavljene prilično blizu jedno drugom.
Vrat je mišićav i dobro zaobljen, leđa su ravna, a sapi blago koso postavljene. Grudi su dobro razvijene i dopiru do lakatnog zgloba. Rep je nisko usađen i dopire do skočnog zgloba. U pokretu rep može biti blago podignut ali nikada iznad leđne linije.
Prednje noge su paralelne, pravilnih stavova gledano od napred i sa strane. Butine su snažne i mišićave. Skočni zglobovi su paralelni i pravilnih stavova. Odlikuju se laganim, gipkim i elegantnim hodom.
Šetlandski ovčari imaju dugu i bujnu dlaku sa dobrom poddlakom koja je mekana i gusta. Vrat je obrastao dužom dlakom tako da formira karakterističnu grivu na telu jedinke. Prednje noge do došaplja i zadnje noge do skočnog zgloba dobro su odlakane. Dlaka je kraća u predelu lučnog dela glave kao i na nogama ispod karpalnog i skočnog zgloba. Primerci sa slabo razvijenom poddlakom apsolutno su nepoželjni.
Šetlandski ovčari su puni energije, miroljubivi su, oprezni i inteligentni. Rezervisani su i nepoverljivi prema strancima, nikada nervozni ili agresivni. Privrženi su i lojalni vlasniku i porodici.
Zdavlje
Psi ove rase generalno su otporni i zdravi. Prosečan životni vek im je oko 11 godina. Kod pasa ove rase ipak se mogu javiti određene genetske anomalije, pre svega čula vida, zatim poremećaj u koagulaciji krvi, kao i karcinom mokraćne bešike.
Standard
Šetlandski ovčar spada u rase 1. grupe (ovčarski psi i psi terači stoke, osim švajcarskih pastirskih pasa), sekcija 1 (ovčarski psi), i ne podleže ispitu u radu. Poslednje izmene standarda pod brojem 88. usvojio je FCI u martu 2009. godine.
Boje
Kod šetlandskog ovčara priznate su sledeće varijante boja: „seble“ – karbonizovano bela ili žuto-bela koja varira od zlatnožute do mahagoni boje. Crno-bela ili „black and ten“. Trobojni su crni sa paležom po nogama i belim oznakama. Blu-merl psi su srebrnasto-plave boje sa crnim flekama ili crno mramoriranim paležom. Bele oznake su dozvoljena na vratu u vidu okovratnika i na grudima, glavi, nogama i vrhu repa. Na drugim delovima tela bele oznake su apsolutno nepoželjne.
Zov
Šetlandski ovčar, često nazivan i šelti, rasa je ovčarskog psa poreklom sa Britanskih ostrva. To su mali, živahni psi, uvek raspoloženi za rad i igru. Vreme je učinilo svoje pa se više i ne koriste kao ovčarski psi. Ali, zato su dosta dobri kao agiliti psi.
Šetlandski ovčar
O nastanku rase nema dovoljno pisanih podataka. Pretpostavlja se da su prvobitni šetlandski ovčarski psi stigli na ostrvo sa moreplovcima, koji su dolazli sa Islanda. To su bili mali psi, duge dlake, uspravnih ušiju i špic tipa. Pretpostavlja se da je u formiranju šetlandskog ovčara, kao rase kakvu danas poznajemo, znatnog uticaja imalo ukrštanje sa dugodlakim škotskim ovčarom. Po nekim teorijama, psi sa Šetlandskih ostrva, koji su doneti u Škotsku, ukrštani su i sa border kolijem i španijelom kralja Čarlsa. Prvi entuzijasta koji je početkom 20. veka uveo dugodlakog škotskog ovčara u sistematično odgajanje i koji je, u neku ruku, odgovoran za izgled današnjeg šetlandskog ovčara je Džejms Lodži.
Šetlandski ovčari nisu bili toliko poznati van ostrva, sve do 1906. godine kad su prvi put prikazani na Cruftu. Klub odgajivača ove rase formiran je 1908. godine u Lerviku, glavnom gradu Šetlandskih ostrva. Sve do promene imena u šetlandski ovčar 1909. godine, rasa je nazivana šetlandski dugodlaki koli. Ovakvom imenu rase protivili su se odgajivači dugodlakih škotskih ovačara jer je često dovodilo do zabune. U ovo vreme postojala su i dva varijeteta, kratkodlaki i dugodlaki.
Svoje zvanično priznanje od Britanskog kinološkog saveza rasa je dobila 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata, broj pasa i odgajivača drastično se smanjio, tako da je rasa dovedena do ivice opstanka. Posle ovog perioda postepeno se povećao broj odgajivača i registrovanih pasa. Zabeleženo je da su pojedini odgajivači u dva navrata ukrštali dugodlake škotske ovčare: prvi put 1917. godine, a drugi put 1924. godine. Na ovaj način hteli su da formiraju željeni tip šetlandskog ovčara i ustale osobine koje su poprilično varirale u populaciji pasa ove rase.
Za vreme Drugog svetskog rata, uzgoj i broj pasa je stagnirao. Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka interesovanje za ovu rasu je u stalnom porastu. U to vreme uglavnom se više poklanjala pažnja izgledu psa nego njegovim karakternim osobinama. Iako je standard propisivao da psi treba da budu rezervisani i nepoverljivi prema strancima, dešavalo se da pojedine jedinke budu čak i plašljive.
Šetlandski ovčar je mali, dugodlaki radni pas. Svojim izgledom umnogome podseća na svoje veće rođake, škotske ovčare. Idelna visina mužjka u grebenu je 37 cm, a ženki 36 cm.
Glava je elegantna i prefinjena, i ima izgled zatupastog klina koji se sužava ka vrhu nosa. Odnos ličnog i lobanjskog dela je 1:1. Stop je blago naznačen. Lobanja je srednje široka, bez izražene potiljne kvrge. Nosna pečurka je tamno pigmentisana. Usne su priljubljene sa tamno pigmentisanim rubovima. Oči su srednje velike, bademaste, sa tamno pigmetisanom ivicom očnih kapaka. Uši su male, srednje široke, polupreklopljene i postavljene prilično blizu jedno drugom.
Vrat je mišićav i dobro zaobljen, leđa su ravna, a sapi blago koso postavljene. Grudi su dobro razvijene i dopiru do lakatnog zgloba. Rep je nisko usađen i dopire do skočnog zgloba. U pokretu rep može biti blago podignut ali nikada iznad leđne linije.
Prednje noge su paralelne, pravilnih stavova gledano od napred i sa strane. Butine su snažne i mišićave. Skočni zglobovi su paralelni i pravilnih stavova. Odlikuju se laganim, gipkim i elegantnim hodom.
Šetlandski ovčari imaju dugu i bujnu dlaku sa dobrom poddlakom koja je mekana i gusta. Vrat je obrastao dužom dlakom tako da formira karakterističnu grivu na telu jedinke. Prednje noge do došaplja i zadnje noge do skočnog zgloba dobro su odlakane. Dlaka je kraća u predelu lučnog dela glave kao i na nogama ispod karpalnog i skočnog zgloba. Primerci sa slabo razvijenom poddlakom apsolutno su nepoželjni.
Šetlandski ovčari su puni energije, miroljubivi su, oprezni i inteligentni. Rezervisani su i nepoverljivi prema strancima, nikada nervozni ili agresivni. Privrženi su i lojalni vlasniku i porodici.
Zdavlje
Psi ove rase generalno su otporni i zdravi. Prosečan životni vek im je oko 11 godina. Kod pasa ove rase ipak se mogu javiti određene genetske anomalije, pre svega čula vida, zatim poremećaj u koagulaciji krvi, kao i karcinom mokraćne bešike.
Standard
Šetlandski ovčar spada u rase 1. grupe (ovčarski psi i psi terači stoke, osim švajcarskih pastirskih pasa), sekcija 1 (ovčarski psi), i ne podleže ispitu u radu. Poslednje izmene standarda pod brojem 88. usvojio je FCI u martu 2009. godine.
Boje
Kod šetlandskog ovčara priznate su sledeće varijante boja: „seble“ – karbonizovano bela ili žuto-bela koja varira od zlatnožute do mahagoni boje. Crno-bela ili „black and ten“. Trobojni su crni sa paležom po nogama i belim oznakama. Blu-merl psi su srebrnasto-plave boje sa crnim flekama ili crno mramoriranim paležom. Bele oznake su dozvoljena na vratu u vidu okovratnika i na grudima, glavi, nogama i vrhu repa. Na drugim delovima tela bele oznake su apsolutno nepoželjne.
Zov