Serija A - Potraga za boljom prošlošću
- 30. avgust 2014.
- 10:25
- Izvor: Sportske.net
Stvari okamenenjene, sa naherene palate otpada boja, još jedino Balkan veruje u romantične predstave o boljem juče za "kalći". Za Juve je dobra vest to što je Roma glavni konkurent, Inter i dalje u tranziciji, Milan odavno niko ne shvata ozbiljno. Pod Vezuvom se uverili da je Benitez čovek za kupove, moguća iznenađenja Fiorentina i Lacio...
Podeliću sa vama jednu teoriju. Tužni narodi maštaju o prošlosti. Time objašnjavam činjenicu da Srbi, Bosanci, Hrvati i Mađari doživljavaju Seriju A kao ozbiljan fudbalski svet.
Nostalgija je u pitanju, kod Mađara ona je duga više od pola veka, u vreme kada su verovali da je fudbal važnija stvar od vaterpola. Kod nas Balkanaca, kalćo je isijavanje podsvesti, ono kad smo i sami gledali fudbal umesto sadašnje bede.
Tada je Serija A bila galerija umesto seoskog ringišpila, mesto gde su se rešavala velika pitanja našeg vremena. Mlađi će se čitaoci začuditi, to je doba kada svet nije bio baš takvo globalno selo, dostupno na par klikova. Pisao sam o tome, morali ste čekati pregled državne crnogorske televizije koji je otvarala rečenica, "Dobro veče, Dejan Savićević je igrao danas..."
Bez zezanja, imali su jednog ozbiljnog komentatora, Milorada Đurkovića i neke likove koji su od fudbalera poznavali samo Deju, jer im je bio komšija. Dobro, i Bađa na nivou prepoznavanja, malo ih je u to vreme nosilo divino codino, odnosno božanski rep (zemunke i Mitar Mirić stajling su vazda među fudbalerima bili popularniji).
Od tog vremena je "kalćo" ponešto izgubio, olinjao se, izbledele su te jarke boje. I dalje je to šareni svet, ali se propadanje ne može sakriti pred golim okom. Straćare umesto stadiona, neumorne pozajmice slabo platežnih koji se znoje pred digitronom dok računaju kamatu, sve to ima neku zavodljivu nostalgiju kao pratilju. Romantici će se već navući, uzdahnuti i otpevati
"Krivo je more". Oni koji umeju bolje će već sebi naći neku ozbiljniju zabavu. Ovo je priča za one prve.
Pitanje svih pitanja je da li je Roma, i koliko, smanjila rupu koja zjapi između Juventusa i svih ostalih. Tri titule posle dva sedma mesta su "Bjankonere" vratile u uobičajeni "mode", ali ako su svi slepi, ti vidiš na jedno oko, sigurno da nema razloga za preterano loženje.
Juventus je i dalje najjači italijanski tim, bez obzira na odlazak Antonija Kontea. Razlog je u činjenici, da ih je u prvoj sezoni nekadašnji kapiten načinio pobednicima, druge dve su jednostavno bili prejaki za sve ostale. To što će Maks Alegri naslediti uigranu mašinu može da bude opasno jedino ako vođen sujetom proba da izmisli toplu vodu i krene da gradi umesto nadograđuje. Iz njegovog dolaska provejava teorija po kojoj Milanove bolje igre u Evropi nego u Seriji A jesu posledica Alegrijeve taktike, a ne činjenice da "Rosoneri" u DNK imaju Ligu šampiona. On je doveden da bi izglačao blamiranje prošle jeseni u Evropi. Juventus nije preživeo grupu protiv prosečnog Galatasaraja, što mnogi vide kao posledicu Konteovog tvrdoglavog odbijanja da napravi neku varijaciju na temu, kada su u pitanju tri štopera. Juve je uvezao iskustvo igranja u kasnijim fazama Lige šampiona u vidu Patrisa Evre. Morata je investicija za budućnost, videćemo posle povrede da li prosta zamena za Ljorentea, ili bi mogao da bude uveden u društvo ravnopravnih sa Baskijcem i Tevezom. Ostali, Pereira i Romulo su kupovine "a la Marota". Te pozajmice za koje je direktor majstor ponekad su lak dobitak, ne koštaju puno, pomenuti igrači imaju jak motiv, ako prođu kupili su kartu za ozbiljan novac, u Juventusu ili negde drugde. Setite se Đakerinija, mada je bilo i suprotnih primera...
Istina je i da je Pirlo godinu stariji, ali Mocart je komponovao do poslednjeg trenutka, nema razloga da verujemo da će njegov fudbalski ekvivalent biti drugačiji. Prošle sezone prevaga je bio Tevez, ako bude igrao na tom nivou, Juventus će lagano odbraniti titulu. Prvo, on je jedini istinski veliki igrač u Seriji A, neko ko pravi razliku u svakom meču. Drugo, Juventus je sposoban da stvori u proseku više šansi od rivala, oni su klub koji je uz Barselonu i Real najviše puta prosečno šutirao prema golu protivnika. Imaju više opcija, vezne igrače koji takođe bombarduju, šire prostor, to su situacije u kojima recimo Iguain nema dovoljno metara kada se rival zatvori. Tevez nema taj problem, on zaslužuje da igra u jačoj ligi.
Treće, Juventus i dalje ima najbolju odbranu, ona je uigrana kroz Prandelijev blok, fantastičnog Bufona i dovoljan broj opcija, i pored povrede kojom Barzalji započinje sezonu. Teško je verovati da će šampion ponoviti godinu u kojoj je osvojio više od 100 bodova, ali je utopija da Roma pobeđuje u seriji kao prošle godine. Zbog toga, razlika je ostala u najmanju ruku ista, videćemo poslednjih par dana kako će se završiti saga oko Vidala, i kog štopera i napadača će dovesti Juventus, ali mogu samo da budu bolji, nikako slabiji.
Roma se suočava sa ogromnim optimizmom navijača, u Rimu biti drugi u fudbalu jeste velika stvar, ali snovi se nikad na tome ne završavaju. Poslednja titula vezana je za Kapela i početak veka, totem te generacije Frančesko Toti je i dalje tu. Doduše, mora se koristiti pametno, kao nakit kome su godine dodale patinu, ali neka veza u očima navijača postoji.
Velika sezona "Vučice" vezana je pre svega za Rudija Garsiju. Tradicionalno samozaljubljeni i neinformisani Italijani su ga potcenjivali prethodnog leta. U pitanju je ozbiljan trener koji je Lil vratio na veliku mapu francuskog fudbala, čovek koji je tradicionalista u najboljem smislu te reči. Njegovi timovi polaze od odbrane kao pretpostavke, nije slučajno to što je Roma veoma teško primala golove. Vaskrsao je ljude poput Žervinja i Maikona, od Benatije načinio fudbalera za najveće klubove, udahnuo maštu kroz Pjanića, oživeo i De Rosijev status budućeg kapitena. Ipak, Lupi se suočavaju sa Ligom šampiona, kod njih to obično podrazumeva slom u ligi, ako me pamćenje ne vara, i Kapelo je imao problema u post šampionskim godinama. Jasno da je Roma jača, stigao je Ešli Kol, pre par godina bi ste za njega i Maikona u istom timu konstatovali da je u pitanju najbolji bekovski par na svetu. Ima tu još materijala za labuđi pev, ima ga i u Totiju koji i dalje može da bude glavni na pozornici, samo ne svake večeri.
Roma će sačekati i da se oporavi Strotman, u De Rosiju i Naingolanu imaju zalog za Garsijin plan da primi gol manje od bilo koga, kako rekosmo Miralem Pjanić je čovek za fine radove. Ukrali su Iturbea ispred nosa Juventusu, mada, meni je sav taj novac za nagoveštaj velikih stvari u "Novom Mesiju" nelogičan, ali sigurno postoji i uputstvo za upotrebu. Trajanje u Ligi šampiona narušilo bi šansu za "Skudeto", ali ako neko može da trči na duže staze sa Juventusom, svakako je to Roma. Treba zameniti i Benatiju (iskreno Grci poput Manolasa uvek deluju slabije kada se ukrcaju u avion iz Atine u jaču ligu), ponovo složiti mozaik sa tri od četiri nova igrača u odbrani. Pored toga, uz svo iskustvo De Sanktisa, on nije veliki golman. Negde u Španiji to verovatno ne bi bilo toliko bitno, u Italiji fudbalski pojmovnik počinje baš od tog slova.
"Vučica" nije imala konkurenta za drugo mesto prošle sezone, ni sada stvari ne moraju nužno da budu drugačije. Nisam veliki fan
Napolija, tačnije Beniteza. Nije ni slučajno što je Španac programiran za kupove, niti se treće mesto iz prošle sezone može predstaviti kao uspeh. Kada kupite igrača od blizu 40 miliona, sami sebi ste isterali bilo kakav alibi iz džepa. Prvo, Napoli je uložio mnogo novca u tim, nije samo Pipita, niti trošenje novca od Kavanija u pitanju. Oni su ispraznilii bisage za treće mesto. Transfer kampanja ovog leta pokazuje da je De Laurentis počeo da razmišlja olovkom umesto srcem. Doduše, stigli su Kulibali i Miću, ali prvom su potrebni minuti, drugom neka značajnija rola od toga da čeka Iguainov umor. Napoli je zadržao tim, imali su leto da u svom centru Dimaro uklope odličnog Žorginja, ali čini se da nemaju šta da traže protiv Juventusa i Rome, i da ni treće mesto nije tako sigurno. Kako rekoh, Rafa Benitez se ni sa mnogo boljim timovima nije trkao u šampionatima, Vezuv bi mogao da eksplodira jedino u slučaju neke neverovatne sezone, takve snove je samo jedan čovek činio mogućim, a on ne igra već gotovo dve decenije. Napolitanci su iskusniji za sezonu, sa otvorenim pitanjima u odbrani i veznom redu kojim Rafa nije zadovoljan. On je želeo tipove poput Maskerana, Lukaša Leive, čak i Felainija. Moj utisak je da ovaj tim može da napadne, ali ne i da se brani na Benitezov način. Dopuštam da poslednjih par dana prelaznog roka mogu da promene ovaj zaključak, ali ne u smislu ocene da je Napoli daleko od titule. Doduše, biće lakše posle ispadanja iz Lige šampiona, no ne menja bitno stvari.
Fiorentina možemo da podvedemo pod "ako", jednačinu sa više nepoznatih. Ako Pepito Rosi i Super Mario Gomez ostanu zdravi, "Ljubičasti" bi mogli da budu iznenađenje sezone. Pre dve godine su im ukrali treće mesto, prošle su ih povrede omele da se bore za Ligu šampiona. Treća sreća bi mogla da se desi u režiji Kuadrada koji je ostao, činjenice da tim nije pretrpeo nikakve promene već tri sezone. Ta uigranost je prednost Juventusa, ne vidim zbog čega ne bi bila i Fiorentine. Montela je odradio odlične stvari prethodnih sezona, osnovno je pitanje može li da formira odbranu oko Stefana Savića i Gonzala Rodrigeza i ima li dovoljno resursa da podrži sjajan napadački tandem u situaciji kada bude morao da ih odmara. Ovo nije bilo leto potresa u Firenci što je odlična vest, prošle godine su nekako bili zarobljenici Jovetićevom transfera, sada je bilo manje vremena da se bave Kuadradom. Očekivali su veliku ponudu, stvari se nisu odvijale prema tim nadanjima igrača, a klub nema ništa protiv da ga zadrži još sezonu. I dalje je pitanje golmana, Neto nije kvalitet za velike stvari. Ipak, uz sve nepoznate i svako "ako", Fiorentina može i da bude treća, po kvalitetu je sigurno u top 4 ili 5 timova lige u ovom trenutku.
Od
Intera sam, priznajem, očekivao više. Njihova tranzicija ide presporo jer je započeta kasno, bolećivost Maksa Moratija prema vlasnicima "triplete" ih je koštala bolje budućnosti. Sećate se verovatno da sam njihovim navijačima savetovao da prikoče sa oduševljenjem kada je tajkun Tohir preuzeo klub. Novac iz Indonezije i Singapura se ne razbacuje lako kao ruski ili arapski iz prostog razloga jer se ne zarađuje eksploatacijom prirodnih dobara, u pitanju su ponešto drugačiji (i legalniji, dodaće neko) načini da postaneš bogat.
Klub se sada vodi profesionalnije, naime Inter je uspeo da pređe put od igračke vlasnika do nečega što bi u budućnosti moglo da postane profitabilno i održivo na duži period. Kupili su Medela, ostale igrače su doveli kao Bosmanove agente ili na pozajmice. Taj sistem u Juventusu radi od 2010. sledeći logičan korak bi bio da naprave svoju kuću, važnije je od rezultata kratkog daha. Sad, što navijači nemaju strpljenje posledica je suše post Murinjove ere, ali nije baš da se "crno-plavi" pre toga nisu navikli na čekanje.
Vidić je stena na koju će se nasloniti odbrana, Macari je redizajnirao Ranokiju, ali ima problem sa spoljnim igračima, ne samo u odbrani. Naime, Dodo nije bio impresivan u Romi, ako bude igrao, nije jasno šta navodi Inter na pomisao da će unaprediti tim? Uvek je moguće da se Nagatomo šeta po spoljnim pozicijama, ali je njegov problem konstantnost. Vezni red je dolaskom Mvile i Medela dobio oštre zube, trka plus Kovačićeva misao bi od ove trojke mogle da učine stub većih ambicija. Stigao je i "Džoni Dep" Osvaldo na novu pozajmicu iz Sautemptona. Nemojte izvlačiti zaključke na osnovu njegovih šest meseci u Juventusu, potpuno je druga stvar doći u formiran tim u januaru, ili pojačati neku ekipu tokom leta. U napadu će Macarijeva nada biti zasnovana na Ikardiju. Ako više bude bavio sobom, a manje ismevanjem Maksija Lopeza, ovaj mladi Argentinac nema limit. Tu je i Palasio, nekako potcenjen zbog realizacije, u ulozi drugog špica itekako je upotrebljiv. Inter je proteklih godina dobro počinjao sezonu, raspadao se delom zbog povreda, delom zbog loših izbora u timu ili trenerskih brljotina. Jasno je da ne mogu da se otresu senke "triplete" ali niko nije rekao da će tranzicija biti laka, jer je ponovimo, izostao pravovremeni rez. Ipak, i ovakvi imaju potencijal za top 5.
Milan je sumnja. Potrošili su Sedorfa, bacili Inzagija lavovima. To što je otišao Baloteli je plus, problem je što se taj dobitak potire činjenicom da u današnjem svetu ne možete da kupite čoveka koji će praviti razliku za 20 miliona. Dok ovo budete čitali, navijači Milana će se nadati "poklonu" gazda Silvija, neočekivanoj sili koja dolazi i spasava stvar u poslednjem trenutku. No, da li bi jedan igrač promenio bilo šta? Da, ali za takvog Milan nema novca. Istina je da će moći da se koncentrišu na Seriju A, posle 1998. prvi put ne igraju u Evropi, no poenta je u odsustvu kvaliteta. Revolucija koja je najavljivana posle prodaje Ibre i Tijaga Silve bila je laž, Galijani je nastavio da dovodi islužene igrače koji nemaju klub. Nije najjasnije kakav je napredak Aleks u odnosu na Meksesa i pogotovu Zapatu, i šta će to Menez doneti osim opcije više po boku. Milan nema problem sa brojevima već klasom, i to je njihov usud. Armero je zanimljivo pojačanje, ali sigurno ne bitan upgrade u odnosu na Konstanta ili Urbija Emanuelsona. El Šaravi nije igrao dugo ozbiljan fudbal, svaka Balotelijeva zamena pod uslovom da ne bude Džekson Martinez ili Falkao nije nešto što predstavlja garanciju (Tores u formi iz Čelsija, ako dođe nije neki veliki korak napred). Jeste, u fudbalu vam niko ne garantuje ništa, ali Inzagiju je obećano veće ulaganje, ovo je ceđenje suve drenovine i krpljenje tima koji može, ali i ne mora da ima solidnu sezonu. I ništa više. To da li će Milan biti četvrti ili sedmi za tako velike klubove ne čini razliku. Jer igranje u LE je posmatrano iz neke perspektive poniženje kad imate sedam evropskih titula. Povratak u prirodno stanište? Teško, biti treći u Italiji u situaciji u kakvoj je Milan bi bio podvig, najmanje pet timova ima rešene probleme tamo gde Milan štuca. Nikad ih ne otpisujte, ali to se odnosi na Ligu šampiona, u Seriji A su stvari nekako lakše za zaključivanje...
Lacio je prošao kroz leto burnih navijačkih reakcija neoštećen, Lotito je čovek koji ima života koliko i prosečna mačka iz komšiluka, Rimljani su živi i zdravi i pored toga što im je Roma ukrala Astorija. Ovaj poraz u prelaznom roku je dodatno razljutio severnu tribinu Olimpika, ali je gazda konstatovao da štoper Kaljarija nije Mesi i doveo De Vrija posle odličnog Mondijala. Stigao je Parolo iz Parme, zadržali su Klosea, pridodali Srbe Bastu i Đorđevića, imaju par sjajnih mladih igrača poput Onazija i Keite, uglavnom, Lacio radi dobro. Kada pogledate ekipu po meni ne zaostaju za Milanom i nisu daleko ni od plasmana u LE. Sačuvali su Kandrevu koji je izrastao u simbol ambicija tima, godina obećava, mada je isto bilo i prošle sa Vladom Petkovićem na klupi. On se vratio u Švajcarsku da preuzme reprezentaciju, životnu šansu imaće Stefano Pioli. Sazreo je vodeći teške bitke, uz finansijski hendikep u timovima poput Bolonje, ranije i Kjeva. Bio je i Zamparinijeva žrtva u Palermu, ali manje više svaki trener na Apeninima to ima u svojoj biografiji. Lično, ovakav tim zaslužuje iskusnijeg i trenera otpornijeg na pritisak, Pioli neće imati puno vremena, Lacio je solidna ekipa i navijači to znaju. Mnogo toga će zavisiti od starta, Lacio i Fiorentina su moguća iznenađenja sezone.
Spisak klubova koji ne bi trebalo da imaju problem za tihu sezonu u sredini i onih magičnih 40 bodova koji donose izvesnost bih počeo od
Atalante. Ne zbog azbuke već načina na koji rade. Dea ili "Boginja" nije tipičan italijanski klub. Pre svega imaju jaku fudbalsku školu, solidne domaće igrače, stabilnost u ovoj deceniji su vezali za Stefana Kolantuona. Od kada su se vratili u ligu, 2011. "Orobići" su sinonim za stabilnost. I ovog leta su kupovali dobro, sačuvali igrače poput Bonaventure i "Tenka" Denisa. Ojačali su odbranu sa Bjavom, poznato lice je i Ronaldo Bjanki, imaju dva iskusna centarfora, ako Denis i Bjanki daju zajedno 20 golova, stvar je rešena, u Seriji A tako stvari funkcionišu.
Mihina
Sampdorija bi mogla da se nasloni na prošlu sezonu, iako verbalno ima jače ambicije, top 10 bi odgovaralo kvalitetu koji poseduju. Zadržali su Gabijadinija, vratio se golman Romero iz Monaka, kao i Vivijano, došao je Dankan iz Intera, tu je Gonzalo Bergesio iz koga će Mihajlović izvući najviše, on obožava igrače Katanije koja ga je lansirala među trenere koji obećavaju. Sada je imao leto da stvori tim po svom liku, i dalje tvrdim da je razumniji kao trener nego što je bio fudbaler, pa i rezultati iz prošle sezone nisu slučajnost. Dorija je tim za sredinu tabele.
Sasuolo je uspeo da na neverovatan način izbegne povratak u Seriju B, mnogi su se opekli na prognozi da će Emilijani kao kofer ispasti iz elite u debitantskoj sezoni. Ako su ih tada otpisivali, sada je sigurno da ova ekipa ima veći potencijal i da bi mogla bez problema da preživi drugu godinu. Ona je po pravilu teža, ali imaju jači tim, doveli su Vrsaljka i Peluza za spoljne pozicije, imaju dva iskusna štopera u Kanavaru i Manfrediniju, Berardi i Zaza su godinu stariji, tu je i Floro Flores, kao i Slovenac Kurtić. Kada pogledate startnu postavu, tim iz predgrađa Modene bi bez problema mogao da opstane još jednu godinu.
Parma ostaje solidna, ali je nova "Kasanata" poremetila atmosferu, uz sve svoje mušice, Fantantonio Kasano je čovek koji pravi razliku. Videćemo hoće li ostati Bijabijani, otišao je Parolo, ali je nukleus tima tu, vratio se i Belfodil posle nesrećne epizode u Interu. No, te podgrejane paste nikada nisu garancija, dodajmo i da Donadoni svakako može da bude siguran da tim neće patiti od neuigranosti. Parma teško gubi utakmice, Evropu su zaslužili na terenu, ali će ove godine biti teže, rivali su se pojačali. Svejedno, lako bi mogli u gornju polovinu tabele.
U "vojvodstvo" Parmu sa siguran, u
"Zebrete" iz Udina i ne toliko. Na papiru oni su i dalje ozbiljna ekipa za Italiju, ali tranzicija od Gvidolina do Stramaćonija nije baš najsrećnije rešenje, ni uz asistenciju Dejana Stankovića. Možda Strama bude uspešniji kada reflektori nisu tako jaki, možda Di Natale u svojoj poslednjoj sezoni cementira status legende, ali pitanje je koliko je mladi trener sposoban da napravi nešto više osim golog opstanka. Porodica Poco je sačuvala tim, nije baš bilo ni mnogo igrača za prodaju, pustili su Bastu i Pereiru, zamene imaju. Otišao je i Maikosuel koji nije ispunio očekivanja, a i pratilo ga je prokletstvo promašene "Panenke" u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Brage pre dve sezone. Ali, sa Mjurielom i Totom napred, sa Koneom koji je stigao iz Bolonje, uigranom odbranom "Friulani" su dobra ekipa. Sad kako će njom Andrea Stramaćoni upravljati, to pitanje visi u vazduhu. Pretpostavljam da bi loša jesen mogla da natera Gvidolina da iz gornjih ešalona siđe ponovo na teren.
Torino je imao istorijsku sezonu, ostao bez Imobilea, otići će verovatno i Ćerći. Stigao je Kvaljarela sa "Juventus Arene" na "Olimpiko", videćemo koliko će "Eta-Beta" moći brzo da se iz sporednih prebaci u glavne uloge. "Bikovi" su kupili nekoliko odličnih igrača, ima par nepoznanica, ali Noćerino, El Kaduri, Molinaro, uz iskusnu odbranu i reprezentativca Darmijana koji je ostao ne deluju loše. Najveća snaga ove ekipe je ipak trener Ventura. Ovaj iskusni "mister" je patentirao 4-2-4 formaciju u Pizi, i tada mu je Ćerći bio oslonac, u pitanju je trener stvaralac. Dugo traje, zna kako se pravi tim sposoban da preživi. Sa njim na klupi čini se da Granata neće imati problema, mada je teško očekivati neki bolji plasman, tim pre što će igrati i LE. Ipak, ne precenjujte zahteve tog takmičenja, italijanski klubovi ga igraju sa rezervistima, zato i tako prolaze.
Đenova kao i uvek deluje haotično, leto je bilo vreme velikih promena, stigli su Pinilja i Matri, to je napad za poštovanje, tu je Peroti iz Sevilje, pa nedorečeni Jago iz Totenhema. Prava revolucija, ali Preciozijev karakter je takav. Prosto, dovesti 13 novih igrača, osloboditi se nosilaca igre poput Đilardina nije samo okretanje novog lista, već dokaz impulsivnosti. Gasperini je tu jedini neka konstanta, nisu ga bez razloga zvali Gasperson, on nekako uspeva da preživi predsednika i njegove ponekad sumanute ideje. Gasperini je vodio tim od 2006. do 2010. sigurno je da je prošle godine pohvatao konce, tim ima kvalitet da izbegne borbu za opstanak. Ostalo je bonus, Đenovi će ipak biti potrebno vreme, pod Lanternom obično imate sve, osim strpljenja.
Kjevo je ostao bez Teroa, koji je uz Paloskija najbolji strelac tima, ali čini se da su jači nego sezonu pre. Korini je našao mir u manjem klubu iz Verone, on se vratio prošle godine nakon pauze od četiri meseca pošto Saninu nije baš išlo. Nekadašnji plej "Letećih magaraca" savršeno dobro zna kako klub funkcioniše, imaju solidnu bazu, pažljivo kupuju. Doveli su talentovanog Bardija, stigli su Maksi Lopez, Birsa, Gamberini, Isko, igrači sa mnogo iskustva u nogama. Kada imate toliko prekaljenih igrača u borbama za opstanak to je uvek prednost u odnosu na druge davljenike. "Magarci" će, ako je suditi po kvalitetu ekipe, i dalje leteti.
Komšije iz
Verone su imale odličnu sezonu, radi se o relativno velikom klubu sa snažnom podrškom, Kjevo je uvek bio siroče grada, čak i pošto su u ovom veku uvek bili ispred starijeg brata. Verona je ostala bez Iturbea i Romula, praktično dva najbolja igrača, šest meseci ranije ostao je Žorginjo. Kada pogledate listu pojačanja, upada u oči legendarni Rafa Markez. Da bi delovao moćno kao u Meksiku trener Mandorlini će morati da mu prillagodi igru, da postavi liniju odbrane nisko i brani se. Sa veteranom Lukom Tonijem u napadu to nije jednostavno. Došlo je još par dobrih igrača, Brazilac Nene iz Kaljarija recimo, ali čini se da će Verona teško ponoviti prošlu godinu. Generalno timovi iz grada Skale ne bi trebalo da imaju značajniju ulogu ove godine u Seriji A.
Kaljari je promenio vlasnika, Ćelino je otišao u engleski Lids da tera svoje kaprice, novi trener je Zeman sa kojim nikada niste sigurni. Loše je prošao u Romi, ali sa manjim timovima njegova ofanziva često čini čuda, setite se kako je sa Peskarom ušao u Seriju A. Sardi su ostali bez Pinilje i Astorija, čini se da kombinacija mladih igrača koje će češki trener gurnuti u vatru i nekolicine iskusnijih koje predvodi večni kapiten Konti rizik. Čini se da bi Kaljari mogao da u ovoj tranziciji ima problema da se navikne na Zemanove zahteve, mada se treba uzdržati u prognozi. Ko zna, možda posle par poraza prerano izgube strpljenje.
Novajlije su uvek nepoznanica.
Palermo se ekspresno vraća u elitu, Jakini ostaje trener do prvih par poraza, ludi gazda Zamparini nije puno kupovao. Zadržali su tim iz Serije B, došlo je par igrača Bolonje, kao i iskusni Rigoni. Kajl Laferti je prodat, jer je kako je vlasnik rekao "ženskaroš. Očekivalo se više u prelaznom roku, istina je da igraju dugo zajedno, ali tim ne deluje baš moćno.
Ipak, bolji su od
Ćezene koja je dovela na pozajmicu nekoliko igrača, golmana Lealija koga su proglašavali za Bufonovog naslednika, Tabanelija, Kacolu, Đorđija, Perika, Brijencu, igrače iz Atalante i Kaljarija koji teško da mogu da budu nosioci igre. Ne možemo da se otmemo utisku da su zalutali u Seriju A, ali hajde da sačekamo par kola.
Empoli je penzionerski dom, Tavano i Makarone imaju zajedno blizu 70 godina, stigao je talentovani Laksalt, ovaj klub iz Emilije se vraća posle šest godina u elitu, i verovanto će čekati januar da više uloži. Ali, možda bude kasno, pojačanja nisu baš impresivna, došao je iskusni Guarente, tu je kapiten mlade reprezentacije Bjanketi, no sve je to tanko. Možda se nešto promeni poslednjih par dana prelaznog roka, ali biće potrebna ozbiljnija pojačanja.
Naših ima desetak. Kako rekoh, Vidić je stub Interove ambicije, Kuzmanović negde između tima i klupe, sa tendencijom da češće gleda utakmicu umesto da učestvuje u njoj. Lacio je jači za Filipa Đorđevića koji će maturirati pod nadzorom profesora Klosea, dok je Basta konstanta koju neuki i neinformisani u Srbiji ne cene dovoljno.
Brkić je ostao u Udinezeu, "Zebrete" če forsirati Skufeta koji je budućnost italijanskog fudbala i zlatna kola Friulana. Od golmana još Avramov koji je sada u Torinu, teško će braniti, možda neće biti ni na klupi jer je Žileu istekla suspenzija zbog nameštanja utakmica. Nikola Maksimović je takođe među "Bikovima" i nada se šansi, ali neće biti standardan, u Fiorentini je Tomović koji se ustalio u ekipi kao desni bek i imaće solidnu minutažu.
Radovanović je ostao u Kjevu, Krstičić u Sampu gde Mihajlović na njega najozbiljnije računa. Boško Janković bi za razliku od prošle godine trebalo da bude starter.
Ljajić će izgleda ostati makar do zime, mada će i njegovi minuti biti problematični posle dolaska Iturbea. Milanović je u Palermu, videćemo hoće li se izboriti za mesto u timu...
Valjda nikoga nisam zaboravio, Stevanović je otišao u Bari u Seriju B na pozajmicu...
Na kraju prognoza, Juve prvak, Roma druga, Fiorentina pre Intera i Napolija, mogući top 5 za Lacio, i manje verovatno Milan. Na dnu, Kaljari, Ćezena, Empoli i Palermo za ispadanja, opasnost za Kjevo i Veronu. Ostali će u sredinu tabele...