LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Selo nema ni za sebe, a ne za grad[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Besparica je mnoge građane Srbije vratila na selo, a veliki broj građana se oslanja na pomoć rođaka koji žive od poljoprivrede.
(Novosti)
Ne samo da je odmor kod rođaka znatno jeftiniji već se tako ostave pune povrćem, a zamrzivači mesom.
Statistika kaže da "naturalni" prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela.
S druge strane, ekonomisti tvrde da je ta pomoć sa sela proteklih godina sve manja, jer od zemlje u većem delu Srbije žive mahom staračka domaćinstva.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]OSLONAC PORODICAMA
"Dotacije" sa sela i ranije su bile oslonac mnogih porodica. Prema statističkim podacima, naturalni prilivi su 2003. godine u ukupnim mesečnim prihodima domaćinstava učestvovali sa 7,1 odsto. Već godinu dana kasnije udeo je bio 7,4 odsto. U 2006. učešće nature je iznosilo 6,3 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je "teško sada doći do preciznih podataka o broju građana koji primaju pomoć sa sela. Međutim, kako vreme odmiče sve je manje ljudi koji na zemlji rade i od zemlje mogu da žive. U protekle dve decenije, prema nekim podacima ugašeno je 1.800 sela, a u mnogim je prosek godina čak 85. Selo sada teško proizvodi i za sebe, pa ne može da pomaže i gradovima".
Ipak, mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije dopunjuju svoj budžet prilivima sa sela. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast u ukupnim prihodima domaćinstava poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva tako sve češće podmiruju.
Naturalni prilivi su 2008. godine punili 5,2 odsto prosečnog kućnog budžeta. Naredne dve godine učešće nature se povećalo na 5,3 odsto, a ove godine je prosečno 5,4 odsto. Ovaj udeo, međutim, nije isti u svim delovima Srbije.
U beogradskom regionu naturalna razmena zastupljena je sa svega 1,2 odsto, kažu u Zavodu za statistiku Srbije.
Gotovo osam puta veća je u Šumadiji i regionu zapadne Srbije, gde dostiže 9,5 odsto. U južnim i istočnim delovima naše zemlje naturalni prilivi u ukupnom kućnom budžetu učestvuju sa 7,2 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi 4,4 odsto.
Beograd -- Besparica je mnoge građane Srbije vratila na selo, a veliki broj građana se oslanja na pomoć rođaka koji žive od poljoprivrede.
(Novosti)
Statistika kaže da "naturalni" prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela.
S druge strane, ekonomisti tvrde da je ta pomoć sa sela proteklih godina sve manja, jer od zemlje u većem delu Srbije žive mahom staračka domaćinstva.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]OSLONAC PORODICAMA
"Dotacije" sa sela i ranije su bile oslonac mnogih porodica. Prema statističkim podacima, naturalni prilivi su 2003. godine u ukupnim mesečnim prihodima domaćinstava učestvovali sa 7,1 odsto. Već godinu dana kasnije udeo je bio 7,4 odsto. U 2006. učešće nature je iznosilo 6,3 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je "teško sada doći do preciznih podataka o broju građana koji primaju pomoć sa sela. Međutim, kako vreme odmiče sve je manje ljudi koji na zemlji rade i od zemlje mogu da žive. U protekle dve decenije, prema nekim podacima ugašeno je 1.800 sela, a u mnogim je prosek godina čak 85. Selo sada teško proizvodi i za sebe, pa ne može da pomaže i gradovima".
Ipak, mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije dopunjuju svoj budžet prilivima sa sela. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast u ukupnim prihodima domaćinstava poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva tako sve češće podmiruju.
Naturalni prilivi su 2008. godine punili 5,2 odsto prosečnog kućnog budžeta. Naredne dve godine učešće nature se povećalo na 5,3 odsto, a ove godine je prosečno 5,4 odsto. Ovaj udeo, međutim, nije isti u svim delovima Srbije.
U beogradskom regionu naturalna razmena zastupljena je sa svega 1,2 odsto, kažu u Zavodu za statistiku Srbije.
Gotovo osam puta veća je u Šumadiji i regionu zapadne Srbije, gde dostiže 9,5 odsto. U južnim i istočnim delovima naše zemlje naturalni prilivi u ukupnom kućnom budžetu učestvuju sa 7,2 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi 4,4 odsto.