- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Šejla Kamerić: Tkanja naših života
Umetnica Šejla Kamerić o snazi stvaralaštva i gubitku saosećanja... Radovi mladih nastali u poslednjoj deceniji, rasuti su po svetu
U REPREZENTATIVNOJ postavci savremene svetske likovne scene u Muzeju moderne umetnosti Barselone - nalazi se i delo Šejle Kamerić. Ime obe bosansko-hercegovačke umetnice je jedino sa prostora bivše Jugoslavije koje u kolekciji MMU iz katalonske prestonice i moćna španska banka Kaiša i stoji uz najznačajnije stvaraoce s početka 21. veka.
Segment njenog angažovanog i likovno dorečenog dela može da se vidi i u Beogradu, u Legatu Zorić - Čolaković na Dedinju. Uz dva filma, izloženo je i nekoliko objekata. Kustos izložbe Branislav Dimitrijević prepoznaje da se umetnica bavi temeljnim ljudskim osećanjima - strahom, stidom, gubitkom, srećom...
* „Ponjava“ je vaša „priča“ o kolektivnom iskustvu?
- Moj rad je satkan isključivo od odeće i ostataka crvene boje. Jer, crvena je sediment, život. To postaje ćilim po kojem se ne hoda. To je priča da ne postoji ništa veće od čoveka.
* Ne govorite li vi tim radom o saosećanju?
- Empatija se provlači kroz sve moje radove, reč je o odnosu među svima nama i kako se on zajednički gradi - tka. I koliko je, potom, to naše „tkanje“ bitno.
* U pojedinim delima idete i do neskrivenog sarkazma?
- To je vidljivo u instalaciji „Neka suza - mašala“ , odnosno na engleskom prevodu zvučalo bi: „Bog blagoslovio suze“. Rad je jednostavan: benkica koju u Bosni novorođenče dobija kao humanitarnu pomoć. Benkica je, međutim, proizvedena i bivšoj DDR-u, što pokazuje odnos Zapada prema nama.
* Na izložbi u Legatu su i četiri posteljine...
- Na jednoj su tekstovi četiri ratna dnevnika jednog profesora univerziteta. On je zapisivao samo imena ljudi koje je sretao tokom opsade Sarajeva. Na drugoj je samo brojenje dana, treća pripada jednoj 11-godišnjoj devojčici, a četvrta predstavlja kalendar na kom UN vojnik precrtavao dane svog posta... reč je o različitim doživljajima jednog te istog događaja. Različitim životnim iskustvima, tako karakterističnim za naše prostore...
* Da li verujete da je uloga umetnosti da koriguje stvari?
- Tu leži njena najveća moć. Ona ne može biti ravnodušna, prazno estetiziranje. Njeno je da prepoznaje, da pokreće diskusije i da se bavi temama koje su aktuelne. Tu leži i odgovornost umetnika. Mi živimo na turbulentnom i komplikovanom prostoru, pa je logično da to izlazi iz radova koje pravim.
* Ali oni se ne mogu videti na prostoru na kom nastaju?
- Nadam se da će se politika kulturnih institucija na ovim prostorima promeniti i da će početi da sakupljaju aktuelnu umetničku produkciju. Radovi mladih nastali u poslednjih 10 do 15 godina rasuti su po svetu. Ovde nemamo šta da pokažemo - kad uđete u muzeje, kao da se ništa nije radilo poslednje dve decenija.
BEZ PODRŠKE
* DA li vam je BiH pomogla u afirmisanju na međunarodnom planu?
- Nažalost ne. Jedini novac u BiH koji sam dobila je bilo za filmove. To je bilo manje od 10 odsto potrebnih sredstava.
Izvor: Večernje novosti
Umetnica Šejla Kamerić o snazi stvaralaštva i gubitku saosećanja... Radovi mladih nastali u poslednjoj deceniji, rasuti su po svetu
U REPREZENTATIVNOJ postavci savremene svetske likovne scene u Muzeju moderne umetnosti Barselone - nalazi se i delo Šejle Kamerić. Ime obe bosansko-hercegovačke umetnice je jedino sa prostora bivše Jugoslavije koje u kolekciji MMU iz katalonske prestonice i moćna španska banka Kaiša i stoji uz najznačajnije stvaraoce s početka 21. veka.
Segment njenog angažovanog i likovno dorečenog dela može da se vidi i u Beogradu, u Legatu Zorić - Čolaković na Dedinju. Uz dva filma, izloženo je i nekoliko objekata. Kustos izložbe Branislav Dimitrijević prepoznaje da se umetnica bavi temeljnim ljudskim osećanjima - strahom, stidom, gubitkom, srećom...
* „Ponjava“ je vaša „priča“ o kolektivnom iskustvu?
- Moj rad je satkan isključivo od odeće i ostataka crvene boje. Jer, crvena je sediment, život. To postaje ćilim po kojem se ne hoda. To je priča da ne postoji ništa veće od čoveka.
* Ne govorite li vi tim radom o saosećanju?
- Empatija se provlači kroz sve moje radove, reč je o odnosu među svima nama i kako se on zajednički gradi - tka. I koliko je, potom, to naše „tkanje“ bitno.
* U pojedinim delima idete i do neskrivenog sarkazma?
- To je vidljivo u instalaciji „Neka suza - mašala“ , odnosno na engleskom prevodu zvučalo bi: „Bog blagoslovio suze“. Rad je jednostavan: benkica koju u Bosni novorođenče dobija kao humanitarnu pomoć. Benkica je, međutim, proizvedena i bivšoj DDR-u, što pokazuje odnos Zapada prema nama.
* Na izložbi u Legatu su i četiri posteljine...
- Na jednoj su tekstovi četiri ratna dnevnika jednog profesora univerziteta. On je zapisivao samo imena ljudi koje je sretao tokom opsade Sarajeva. Na drugoj je samo brojenje dana, treća pripada jednoj 11-godišnjoj devojčici, a četvrta predstavlja kalendar na kom UN vojnik precrtavao dane svog posta... reč je o različitim doživljajima jednog te istog događaja. Različitim životnim iskustvima, tako karakterističnim za naše prostore...
* Da li verujete da je uloga umetnosti da koriguje stvari?
- Tu leži njena najveća moć. Ona ne može biti ravnodušna, prazno estetiziranje. Njeno je da prepoznaje, da pokreće diskusije i da se bavi temama koje su aktuelne. Tu leži i odgovornost umetnika. Mi živimo na turbulentnom i komplikovanom prostoru, pa je logično da to izlazi iz radova koje pravim.
* Ali oni se ne mogu videti na prostoru na kom nastaju?
- Nadam se da će se politika kulturnih institucija na ovim prostorima promeniti i da će početi da sakupljaju aktuelnu umetničku produkciju. Radovi mladih nastali u poslednjih 10 do 15 godina rasuti su po svetu. Ovde nemamo šta da pokažemo - kad uđete u muzeje, kao da se ništa nije radilo poslednje dve decenija.
BEZ PODRŠKE
* DA li vam je BiH pomogla u afirmisanju na međunarodnom planu?
- Nažalost ne. Jedini novac u BiH koji sam dobila je bilo za filmove. To je bilo manje od 10 odsto potrebnih sredstava.
Izvor: Večernje novosti