- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Savetima do zdravlja - Poštujte ritam života
Stil magazin 02.06.2010 17:44
Određivanje pravog trenutka za sve što radite od presudnog je značaja u svim oblastima života, a naročito kada je zdravlje u pitanju
Analiza čovekovog celodnevnog bioritma pokazala je da su u kasnim jutarnjim i ranim večernjim časovima ljudi najbudniji i maksimalno koncentrisani. Zato se plaćanje računa ili rešavanje ukrštenih reči preporučuje između 10 i 11 sati pre podne ili između 8 i 9 sati uveče. Nemojte traćiti nijedan minut ovog vremena jer pojačana aktivnost traje samo sat vremena!
Popodnevna dremka
Do pada telesne temperature koji nam olakšava da utonemo u noćni san dolazi i sredinom dna, što donekle objašnjava usporenost i smanjenu produktivnost u poslepodnevnim satima. Ali, ako možete da odremate u 14 sati (telesna temperatura obično pada između 13 i 15 sati), vaša budnost i koncentracija biće produžene za nekoliko sati. Deset minuta spavanja biće sasvim dovoljno! Ukoliko sebi ne možete da priuštite popodnevnu dremku, onda za ručak jedite mnogo proteina koji će vam obezbediti energiju. Sredina dana je odlično vreme za kofein. Pod uslovom da ne pijete više od dve šolje kafe dnevno, kofein će podići nivo budnosti i poboljšati koncentraciju. Ali, bilo kakav kofeinski napitak koji popijete manje od sedam sati pre odlaska u postelju može da vam naruši noćni san.
Spavanjem do zdravlja
Nekoliko istraživanja ukazuju na to da buđenje uz zvuk budilnika može da suzbije pospanost i osećaj slabosti tokom dana. Takođe, naučnici su otkrili da osobe koje spavaju sedam sati manje rizikuju da postanu gojazne. Odlazak na počinak i jutarnje buđenje u isto vreme svakog dana obezbeđuje pravilnu funkciju biološkog sata. Ovakav skup neurona u mozgu reguliše telesnu temperaturu, rad hormona, krvni pritisak i druge važne telesne funkcije. Zato i ne čudi što svaki poremećaj ustaljenog ritma može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme. Istraživanja još pokazuju da su zaposleni koji rade noćne smene suočeni sa povećanim rizikom od srčanih problema, digestivnih i mentalnih oboljenja, kao i od kancera.
Stil magazin 02.06.2010 17:44
Određivanje pravog trenutka za sve što radite od presudnog je značaja u svim oblastima života, a naročito kada je zdravlje u pitanju
Analiza čovekovog celodnevnog bioritma pokazala je da su u kasnim jutarnjim i ranim večernjim časovima ljudi najbudniji i maksimalno koncentrisani. Zato se plaćanje računa ili rešavanje ukrštenih reči preporučuje između 10 i 11 sati pre podne ili između 8 i 9 sati uveče. Nemojte traćiti nijedan minut ovog vremena jer pojačana aktivnost traje samo sat vremena!
Popodnevna dremka
Do pada telesne temperature koji nam olakšava da utonemo u noćni san dolazi i sredinom dna, što donekle objašnjava usporenost i smanjenu produktivnost u poslepodnevnim satima. Ali, ako možete da odremate u 14 sati (telesna temperatura obično pada između 13 i 15 sati), vaša budnost i koncentracija biće produžene za nekoliko sati. Deset minuta spavanja biće sasvim dovoljno! Ukoliko sebi ne možete da priuštite popodnevnu dremku, onda za ručak jedite mnogo proteina koji će vam obezbediti energiju. Sredina dana je odlično vreme za kofein. Pod uslovom da ne pijete više od dve šolje kafe dnevno, kofein će podići nivo budnosti i poboljšati koncentraciju. Ali, bilo kakav kofeinski napitak koji popijete manje od sedam sati pre odlaska u postelju može da vam naruši noćni san.
Spavanjem do zdravlja
Nekoliko istraživanja ukazuju na to da buđenje uz zvuk budilnika može da suzbije pospanost i osećaj slabosti tokom dana. Takođe, naučnici su otkrili da osobe koje spavaju sedam sati manje rizikuju da postanu gojazne. Odlazak na počinak i jutarnje buđenje u isto vreme svakog dana obezbeđuje pravilnu funkciju biološkog sata. Ovakav skup neurona u mozgu reguliše telesnu temperaturu, rad hormona, krvni pritisak i druge važne telesne funkcije. Zato i ne čudi što svaki poremećaj ustaljenog ritma može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme. Istraživanja još pokazuju da su zaposleni koji rade noćne smene suočeni sa povećanim rizikom od srčanih problema, digestivnih i mentalnih oboljenja, kao i od kancera.