Saveti za uredjenje i odrzavanje zelenih povrsina

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Orosavanje
​

Orošavanje biljaka, odnosno njihove krošnje, predstavlja meru nege čiji je cilj da ukloni različite vrste prljavštine sa površine lista, kako bi se neometano vršila razmena materija. Orošavanje je najkorisnije u letnjem periodu. Najbolji efekat se postiže ako se orošavanje obavlja uveče ili ujutru, jer se tada izbegava pregorevanje listova, a istovremeno se smanjuje brzina isparavanja. Treba voditi računa da se mlaz vode rasprši i ne usmeri direktno na biljku, kako se ne bi polomile grancice ili pokidali listove.[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Okopavanje
​

Vodno-vazdušni režim u zemljištu, koji je važan za normalan rast biljaka, mora u predelu korena da bude povoljan, kako bi se obezbedilo disanje zemljišta. Okopavanje, odnosno održavanje zemljišta oko biljaka u rahlom stanju, jeste stalni zadatak.
[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Prihranjivanje
​

Već priri sadnji biljkama se dodaje potrebna količina đubriva, kako bi se omogućila nesmetana adaptacija na novonastale uslove i ublažio stres presadnje. Kasnije, tokom prvih nekoliko godina, neophodna je prihrana, zavisno od vrste đubriva, 1 ili 2 puta godišnje - u prolece i u jesen. Danas se uglavnom koriste mineralna, sintetička (veštačka) đubriva koja se različitim intezitetom rastvaraju u zemljištu. Godišnji prirast je kod većine dekorativnog drveća 25-40 cm. Ako biljke nemaju okvirno toliki prirast, treba ih prihraniti.[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Orezivanje
​

Ovo je mera nege kojom se pospešuje vitalnost biljke i bujnost krošnje, čime se dobija pun dekorativni efekat biljke. Vreme orezivanja zavisi od više činilaca. Biljke koje cvetaju rano u proleće najbolje je orezivati odmah posle cvetanja, dok biljke koje cvetaju tokom leta treba orezivati u periodu mirovanja, najbolje u jesen ili rano proleće. Vrste koje se odlikuju intezivnim kretanjem sokova (kakve su javor, breza, brest, orah ...) mogu da se orezuju i tokom vegetacije. Treba izbegavati kasno letnje i rano jesenje orezivanje, jer novostvorene mlade grančice ne stižu da odrvene pre prvih mrazeva, usled čega redovno propadaju. Kod lišćarskog drveća treba uklanjati polusuve, polomljene ili oštećene grane, a kod četinarskog i suve grane u unutrašnjosti krošnje, što doprinosi povećanju vitalnosti stabla. [/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

Napravite svoju zelenu skulpturu



[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Topijarija je umetnost pravljenja "zelenih skulptura", od pravilnih geometrijskih, do najrazličitijih složenih oblika. Za formiranje ovih drugi svakako je potrebna veština i iskustvo, a1i geometrijske forme možete odnegovati i sami. Ovako odnegovane biljke predstavljaju izuzetno atraktivan detalj na svakoj zelenoj površini, naročito u urbanim prostorima, bilo da su na travnjaku i1i u žardinjeri.

Početnicima preporucujemo da se prvo oprobaju sa oblikovanjem loptastih oblika. Loptu i poluloptu najlakše je formirati jer mnoge žbunaste biljke po prirodi imaju loptastu formu, pa je uglavnom dovoljno redovno vršiti redukciju krošnje orezivanjem suviše izraslih grana. Kasnije, kada biljka dostigne željenu veličinu, orezuje se cela krošnja, kako bi se održali željena veličina i oblik.

Za početak odaberite mlade biljke. Preporučujemo šimšir (Buxus sp.) jer je veoma otporan na uslove sredine, kao i na orezivanje, a raste relativno sporo, što ce osigurati uspeh vašem prvom poduhvatu. Za visoke forme, kojima se krošnja formira od zemlje, najbolje je odabrati tisu (Taxus baccata), koja takođe izuzetno dobro podnosi orezivanje i brzo se regeneriše, čak i kao odrasla biljka.

Kugle na stablu, višestruke kugle i pon-pne, koji su nešto složeniji, najlakše je formirati od tuje (Thuja occidentalis). Ovakve forme je najbolje nabaviti već formirane u rasadniku i kasnije im samo održavati oblik. U NAŠEM RASADNIKU OVAKVE FORME OBLIKUJEMO OD RAZLIČITIH VRSTA ČETINARA, ALI I OD CVETAJUČIH LIŠĆARSKIH VRSTA, kakve su hibiskus (Hbiscus siriacus), jorgovan (Syringa vulgaris) i mnoge druge.

Šimšir, tisa i tuja su izuzetno otporne na uslove sredine i imaju izuzetno dobru moć regeneracije, pa ih možete uspešno odgajati i u žardinjerama, u kojima mogu uspešno rasti dugi niz godina. Kasnije ih možete presaditi i u zemlju.

Kada se uvežbate u ovoj veštini, možete se oprobati i u složenim geometrijskim formama, kakve su valjak, kocka, a kasnije i kombinacije ovih oblika, spirale... Kada steknete veštinu sve postaje stvar vaše mašte!

Različiti oblici mogu se dobiti i upotrebom različitih, najčešće žičanih kalupa koji omogućuju formiranje biljke i održavanje željene forme, a puzavicama pružaju i potporu. Što je veća skulptura kalup mora biti čvršći i stabilniji, kako ga biljna masa ne bi tokom vremena urušila. Ovo je narocito važno kada skulpture formirate od puzavica, koje na kalup naležu svom težinom. Uz malo mašte i puno veštine i truda moguće je postići zaista neverovatne rezultate! Za ovakve skulpture najpogodnije su vrste iz roda tuja i hameciparisa (Chamaecyparis sp.), zatim šimšir, kupresoldparis (Cupressocyparis sp.), bršljan (Hedera helix), i mnoge druge. Za prvi pokušaj oblikovanja pomoću kalupa najbolje je odabrati bršljan, jer raste sporo, pa je lako kontrolisati rast, a relativno sitni listovi dopuštaju kontrolu oblika. Osim toga, bršljan podnosi i uslove rasta u zatvorenim prostorima, pa ovakva mala umetnička dela možete uzgajati i u stanu i1i radnom prostoru.

Kao i žive ograde i ove vrtne forme zahtevaju redovno orezivanje i stalnu negu. [/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

Mediteran u vasem vrtu



[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1] [TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Yucca filamentosa i sezonske cvetnice u posudama[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Da li vam se dešavalo, tokom godišnjeg odmora, dok šetate parkom na obali Mediterana, da poželite da i vaš vrt odiše takvim bojama, a naročito mirisima? Iako živite u podneblju kontinentalne klime, ova želja ipak nije sasvim neostvariva! Pravim odabirom biljnih vrsta i vi možete u svom vrtu, ili jednom njegovom delu, imati ugođaj Mediterana. Uslov je samo da je vaša zelena površina dobro osunčana, jer većina mediteranskih i submediteranskih biljaka koje mogu uspevati u našem podneblju u uslovima kontinentalne klime zahtevaju nešto toplija staništa. [TABLE="align: right"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Aromatične biljke, perene i ukrasne trave u kamenjaru[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Ovakva vrtna kreacija posebno privlačno će izgledati ukoliko u vrtu imate bazen, a svakako je dobro da u vrtu imate alpinetum, ili "nasumično" razbacano kamenje. Utisku će svakako doprineti i ako kao zastore za stazu i plato upotrebite šljunak, rizlu ili kamene ploče, kao i potporni zidovi ozidani lomljenim kamenom, kamene stepenice i sl. Izbor vrsta kojima možete simulirati mediteransku vegetaciju nije mali.

U rasadniku LEPO POLJE uzgajamo veliki broj ovih vrsta:

[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Juniperus communis 'Sentinel'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
izbor četinarskih vrsta: Pinus sp. - borovi, nezaobilazne vrste mediteranskih šuma, pogotovo iz sekcije troigličastih: crni, beli ili munika.
Chamaecyparis sp. - pačempresi ili lažni čempresi, naročito stubaste i uskopiramidalne forme, koje neodoljivo podsećaju na čemprese, kao i niske žbunaste i patuljaste forme. [TABLE="align: right"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Chamaecyparis pisifera 'Filifera Nana'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Cupressocyparis leylandii - prirodni hibrid čempresa i pačempresa
Juniperus sp. - kleke, rod čije vrste rastu od prirode gotovo u svim klimatskim zonama i nadmorskim visinama, a veoma su zastupljene kako na mediteranskom kršu, tako i na zelenim površinama Mediterana. Odgovaraju sve forme, od piramidalnih, preko žbunastih do sasvim poleglih. One se izuzetno dobro uklapaju u vrtni kamenjar.
Cedrus sp. - kedrovi, robusna, snažna stabla, koja će svakako doprineti utisku mediteranskog krša.


[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Magnolia soulangeana[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
izbor lišćarskih vrsta:
Magnolia sp. - sve vrste magnolija neizostavni su elemenat svakog mediteranskog vrta.
Yucca filamentosa - juka, drvenasta, palmolika zimzelena biljka svakako je jedan od najvažnijih biljnih elemenata ovakvog vrta.
Albizia julibrissin - tipična mediteranska vrsta mirisnih, svilenkastih cvasti, koja se pokazala izuzetno otpornom čak i na ulicama Londona. Posebno dobrodošla u gradskim prostorima gde preovlađuju betonske površine, koje tokom vrelih letnjih meseci doprinose dodatnom zagrevanju.
Paulownia tomentosa - iako poreklom iz Azije, svojim veoma krupnim listovima i izvanrednim plavim cvetovima svakako će doprineti utisku. [TABLE="align: right"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Albizia julibrissin[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Cotinus coggygria - ruj, sa svojim svilenastim cvastima, neodoljiv je, a posebno varijeteti obojenih, najčešće crvenih listova.
Rhus typhina - dlakavi ruj, poreklom iz Severne Amerike, ali često gajen, pa i naturalizovan na Mediteranu.
Crataegus sp. - sve vrste gloga, tipičnog za makiju. Naročito su atraktivni varijeteti jarko obojenih cvetova.
Laurocerasus officinalis - lovorvišnja, zimzeleni žbun čiji kožasti listovi pomalo podsećaju na lovor, kako bi i tokom zime vrt bio zelen i odavao željeni utisak. Vrsta naročito poželjna za zimzelene žive ograde.
Buxus sp. - šimšir, najpoznatiji i najčešće korišćen zimzeleni žbun, naročito za rezane forme. [TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Laurocerasus officinalis[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Berberis sp. - zimzelene i poluzimzelene vrste berberisa koje svojim kožastim, nazubljenim listovima neodoljivo podsećaju na tipične mediteranske vrste.
Ilex sp. - božikovina, takođe zimzelena vrsta kožastih, nazubljenih listova.
Pyracantha coccinea - vatreni trn u mnogome podseća na mediteransku vegetaciju, a posebno je dekorativan tokom zime, kada se zimzelena krošnja okiti narandžastim, crvenim ili žutim plodovima.
Viburnum sp. - zimzelene, ali i listopadne vrste viburnuma često se sreću po mediteranskim vrtovima.
Cotoneaster sp. - dunjarice, zimzeleno ili poluzumzeleno nisko ili poleglo šiblje snažnog i brzog rasta.
Euonymus japonicus - zimzeleni žbun čiji listovi podsećaju na jednu od najčešćih mediteranskih vrsta za žive ograde - pitosporu.

[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Clematis x jackmanii[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
izbor puzavica:
Clematis x jackmanii - klematis, izuzetan cvetni element za vertikalno ozelenjavanje.
Hedera helix - bršljan, neizostavana zimzelena puzavica za ograde, zidove, ali i za sadnju na kamenjarima ili kao pokrivač tla na senovitim mestima.
Tecoma radicans i Wisteria sinensis - dve puzavice izuzetno bujnog porasta, koje se najčešće sade zajedno i smenjuju se u cvetanju, pružajući izuzetan ugoćaj od kraja proleća do početka jeseni.
Vinca sp. - zimzelen svakako treba uvrstiti u uži izbor, naročito za kamenjare, potporne zidove ili kao pokrivač tla na senovitim mestima.

[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Lavandula angustifolia[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

izbor aromatičnih biljaka:
Lavandula angustifolia - lavanda
Salvia officinalis - žalfija, kadulja
Santolina sp. - santolina
Thymus vulgaris - timijan
Rosmarinus officinalis - ruzmarin
Svakako tipični predstavnici mediteranske klime, koji će svakom vrtu dati i mirisnu notu.


[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Sedum obtusatum[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
izbor višegodišnjih cvetnica - perena
i ukrasnih trava:
Sedum sp. - krasuljci, česte zimzelene vrste na mediteranskom kršu, naročito one sitnih, igličastih, mesnatih listova. Bez krasuljaka nema mediteranskog kamenjara.
Sempervivum sp. - čuvarkuća, zimzeleni ukras gotovo svakog kamenjara, a posebno atraktivna u glinenim posudama, koje veoma brzo potpuno popuni.
Orostachys iwarenge - sukulent poput prethodnih, ali nešto manje poznat i ređi u našim vrtovima.
Sagina subulata - tustika, veoma niska perena koja neodoljivo podseća na mahovinu i veoma brzo pokriva sve površine između kamenova na stazi, platou, kamenjaru... [TABLE="align: right"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Lupinus sp.[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Lupinus sp. - lupina, visoka perena divnih dugačkih cvasti, nešto zahtevnija u pogledu vlage, ali izuzetno atraktivna.
Geranium macrorrhizum - zdravac, mirisnih listova, otporan i nezahtevan.
Aubrietia deltoidea - jastučac, jastučasti pokrivač tla rušičastih cvetova.
Armeria maritima - holandska trava, zimzelena niska perena koja bujno cveta tokom leta.
ukrasne trave koje možete videti u našem katalogu, posebno one niske, lepo će delovati u svakom kamenjaru.


izbor voćaka:
Ficus carica - smokva, može vas u našem podneblju čak i obradovati ukusnim plodovima, a svakako će vam tokom vrelih letnjih dana pružiti nesvakidašnji mirisni užitak.
Punica granatum - nar možda neće uspeti da sazri, jer mu treba više sunca nego što ga može dobiti u našem klimatskom području, ali će vas svakako obradovati svojim neponovljivim cvetovima.
Vitis vinifera - grožđe. Možete li zamisliti mediteransku pergolu sa koje krajem leta ne vise bogati, slatki grozdovi?
Mespilus germanica - mušmula, malo zaboravljeno, ali izuzetno ukusno voće. Poreklom je sa Kavkaza, ali se odomaćila na Mediteranu i često se gaji u vrtovima.

[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="align: center"]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Buxus sp. - topijarne, rezane forme šimšira[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naravno, ovo nije ceo spisak. Svakako možete u svom mediteranskom vrtu zasaditi i druge vrste, koje će samo upotpuniti ovu šarenu sliku. Nabrojane vrste su samo osnova koja će doprineti stvaranju utiska. A tu su još i cvetnice poput muškatli, verbena, perunika... I svakako tipične mediteranske biljke - oleandar, limun, mandarina, čak i kaktusi, koje možete, ako za to imate uslova, tokom zime čuvati u zatvorenim prostorima, a preko leta ih izneti u vrt i potpuno dočarati "morski" izgled.

U rasadniku LEPO POLJE uzgajamo sve u tekstu nabrojane vrste, osim voćaka, a imamo i veliki izbor kamenja raznih veličina, kamene ploče, šljunak, rizlu i drugi materijal koji će vam pomoći da od vašeg vrta napravite mediteranski raj. I naravno, nemojte zaboraviti odgovarajući vrtni nameštaj i svakako razmislite o topijarnim formama!

autor teksta
Milica Buha
dipl. ing. pejzažne arhitekture​

[/SIZE][/FONT]