Saveti za formiranje i održavanje vrtova

[Nostradamus]

[h=1]Saveti za formiranje i održavanje vrtova[/h]

[h=2]Uređenje dvorišta[/h] Finansijske mogućnosti prvenstveno utiču na izbor i način uređenja. Uspehu projekta uređenja vrta doprinose dobar ukus, skladnost, proporcije, bez obzira na elemente koji se koriste za njegovu realizaciju. Kompozicija vrta stilski treba da bude usklađena sa arhitekturom zgrade, sredinom u kojoj se nalazi i da ističe postojeće prirodne elemente.
Ukoliko se odlučite na uređenje vrta treba da obratite pažnju na dva bitna detalja: vrtna arhitektura ( kapije,ograde,staze ) i ozelenjavanje. Na početku se moraju izvšiti zemljani i građevinski radovi. U nekim slučajevima treba ispoštovati položaj terena ili ga treba izmeniti da bi vrt dobio nov izgled.
Treba znati da ravnim površinama odgovaraju prave staze a neravnim nepravilne linije. Uspešno dizajnirani vrtovi pripadaju jednom od tri osnovna načina dizajniranja: kružnim, dijagonalnim i četvrtastim motivima.

 

[Nostradamus]

[h=2]Sadnja tuja[/h] Tuje se sade ili u rano proleće ili kasno u jesen. Najbolje ih je saditi u oktobru dok je napolju još uvek toplo. Obično se sade dve do tri sadnice na dužni metar u zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo.
Tuja je zimzeleni četinar, duguljastih, ljuspastih listića zelene ili žuto-zelene boje u zavisnosti od vrste tuje. Orezuju se dva puta godišnje u proleće i u kasno leto. Veliki broj vrsta tuja pogodan je za formiranje živih ograda.
Kod nas se najčešće gaji zapadna tuja Thuja occidentalis, istočna tuja Thuja orientalis, kao i Thuja smaragd koja spada u red najtraženijih tuja.
Tuja uspeva na plodnom, dovoljno vlažnom, dobro dreniranom i sunčanom mestu.

 

[Nostradamus]

[h=2]Sadnja četinara[/h] Pre sadnje, biljke treba rasporediti na željeno mesto, posebno ako se radi o gruboj sadnji. Prilikom raspoređivanja sadnica voditi računa o broju, tako da se za formiranje manjih grupa uvek ide na neparan broj 3,5,7..., kako bi se dobio što bolji vizuelni efekat. Izabrane sadnice moraju biti zdrave i lepo razvijene.
Po završenom raspoređivanju pristupa se kopanju jama čija veličina treba da bude 75-80 cm. Treba znati da jama mora biti 20 cm dublja od vrha busena biljke, zemlja kojom zatrpavamo biljku treba da bude rastresita sa dodatkom nekog od organskih đubriva. Po završenoj sadnji biljke treba dobro zaliti što je obično 25-30 litara vode po biljci.
Pored zalivanja u toku vegetacije treba primenjivati i ostale agrotehničke mere kao što su obrada zemljišta oko biljaka, uklanjanje korova, đubrenje i zaštita stabala od štetočina i bolesti.

 

[Nostradamus]

[h=2]Nega travnjaka[/h] U najvažnije mere spadaju kosidba, đubrenje, grabuljanje i cišćenje, navodnjavanje, aeracija i zaštita od korova. Pre kosidbe treba pokupiti lišće i otpatke grabuljama, jer se njima trava podiže radi lakšeg košenja. Đubrenje pospešuje obrazovanje dobrog busena i travnjak dobija lepu zelenu boju i postaje otporniji na bolesti i sušu.
Zalivanje je neophodno u sušnom periodu inače trava požuti. Najbolje je zalivati u ranim jutarnjim satima ili kasnim poslepodnenvnim kada Sunce nije toliko jako. Aeracija se može izvesti običnim vilama ubadanjem u zemlju čime se korenu trave omogućava prisustvo svežeg vazduha, vode i đubriva.
Najčešći problem predstavljaju koreni koje možemo odstraniti mehanički ili pomoću herbicida.

 

[Nostradamus]

[h=2]Podizanje živih ograda[/h] Žive ograde sem što su veoma dekorativne, izuzetno su pogodne za maskiranje nereprezentativnih mesta, a imaju i zaštitnu ulogu. Njihova zaštitna uloga ogleda se u prečišćavanju čestica prašine, smanjivanju gradske buke a pored toga obogaćuju vazduh kiseonikom i štite od naleta vetra.
Žive ograde se prema visini mogu podeliti na niske, srednje visine i visoke koje rastu preko 2m. Sve one mogu biti slobodno rastuće ili oblikovane. Pre sadnje biljaka treba iskopati rov dubine 50-60 cm i uneti što više humusne zemje ili đubriva u količinama propisanim pri sadnji. Da bi se obezbedila pravilnost redova poželjno je da se zategne kanap duž ivica redova.
Nakon sadnje biljke se blago zagrću i obilno zalivaju. Jedna od najpopularnijih živih ograda je Ligustrum, njenu popularnost čini niska cena sadnica i održavanja, vema brz rast i visoka otpornost, kao i adaptivnost gotovo na svim vrstama staništa.
Mere nege su redovno zalivanje, ponekad se preporučuje prskanje celih biljaka, prihranjivanje, okopavanje i orezivanje. Kod orezivanja se vodi računa da gornji deo bude orezan nešto uže od donjeg, kako bi donji deo dobijao više svetlosti.

 

[Nostradamus]

[h=2]Vreme i način sadnje ruža[/h] Pre svake sadnje treba pripremiti zemljište. S obzirom da se ruže mogu saditi u kasnu jesen i u rano proleće bitno je to uraditi na vreme ali u svakom slučaju treba dati prednost jesenjoj sadnji. Sadnice treba pripremiti za sadnju. Priprema se ogleda u skraćivanju korenovih žila na 15-20 cm i odstanjvanju suvih i oštećenih delova korenovog sistema. Rez uvek mora biti kos da bi prilikom sadnje bolje nalegao na zemlju.
Sadnja se obavlja u sadnu jamu dubine 40 cm, na dno jame postavlja se humus i đubrivo. Treba voditi računa da se biljka što bolje postavi i da se korenove žile što bolje rasporede.
Nega ruža ogleda se kroz njihovo redovno zalivanje, uklanjanje korova, okopavanje, prihranjivanje i orezivanje. Orezivanje ruža mora da se obavlja svake godine u proleće, tokom leta ili u jesen, a način i vreme orezivanja uslovljeni su vrstom i osobonom sorte. Neki opšti principi orezivanja su: uklanjanje svih sasušenih, bolesnih, oštećenih i suvih delova, kao i ukanjanje svih slabih i krivih izbojaka.
Optimalno stanište za ruže treba da bude prozračno i sunčano. Ruže su jako osetljive na bolesti pa ih je potrebno redovno tretirati hemijskim sredstvima.

 

[Nostradamus]

[h=2]Alpinetum[/h] Alpinetum predstavlja poseban način formirnja slobodnih zelenih površina u kojima se kobinuju različite grupacije biljaka kao što su cvetnice, perene, ukrasne trave, različite vrste ukrasnog šiblja sa prirodnim stenama između kojih biljke nalaze mesto za svoj razvoj i rast.
Obično se za ovaj vid uređenja opredeljujemo na onim mestima gde je teško održati travnjak, a to su senovita mesta, kosi tereni i slično. Uvek je bolje koristiti stene većih razmera, nego sitno kamenje u velikom broju. Takođe je bitno znati da alpinetum treba da ima što prirodniji izgled i da je za njega najidealniji položaj jugo-istok jer takav položaj uključuje sunčanu, senovitu i polusenovitu stranu što uključuje sadnju velikog broja biljaka.
Za senovita mesta gde ne možemo odnegovati travnjak možemo zasaditi biljke takozvane pokrivače tla kao što su na primer vrste Vinka minor i Vinka major sa izuzetno dekorativnim plavim cvetovima.

 

[Nostradamus]

[h=2]Setva sezonskog cveća[/h] Pravo je vreme za novu cvetnu sezonu, odnosno da posejete prvo sezonsko cveće. Važno je da je seme sveže, što znači obavezno pogledati deklaraciju i ustanoviti da je seme u roku trajanja, kao i procenat klijavosti. Pošto klijavost nikada nije stoprocentna uvek treba posejati nešto više semena. Zemlja treba da odgovara prorodnim potrebama semena a to je dovoljna rastresitost, vlažnost i provetrenost.
Važno je da se seme pokrije tankim slojem zemlje i dobro sabije. Semena brže klijaju ako se prethodno potope u vodu čija je temperatura 36˚C, da nabubre.
U vašim cvetnim lejama mogu se naći biljke poput hajdučke trave Achilea millefilium, koreopsisa, floksa - Phlox paniculata, žalfije-Salvia, Rudbekije, Delfiniuma i mnogih drugih.

 

[Nostradamus]

[h=1]Staze od prirodnog kamena[/h]
Sastavni deo svakog baštenskog projekta su staze. Olakšavaju pristup i vode nas do najudaljenijih delova bašte. Osim funkcije koju imaju baštenske staze su sve više i vrlo dekorativni element vrta, zato planiranju staza treba pristupiti vrlo ozbiljno. Mogućnost njihove izrade počev od izbora materijala, pa do konačnog izgleda staza su mnogobrojni.

Prirodni kamen je najstariji materijal koji se i danas često koristi za izradu staza i fontana, jer je vrlo otporan, dugovečan i ujedno vrlo dekorativan. Ploče od prirodnog kamena od kojih mi izrađujemo staze i fontane u sebi sadrže veliki procenat liskuna tako da imaju visok sedefast sjaj koji naročitio dolazi do izražaja posle lakiranja, koje osim dekorativne ima i zaštitnu ulogu.

S obzirom da je pre postavljanja staza potrebno imati dobro pripremljenu podlogu, da tokom vremena ne bi došlo do pucanja ploča usled neravnomernog sleganja, postavljanje staza prepustite stručnjacima, odnosno nama.

 

[Nostradamus]