LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sav višak novca ide javnom sektoru?
Izvor: Novosti
Beograd -- To što je poslednja revizije stend-baj aranžmana pala baš u vreme kada se Srbijom širi „virus“ protesta javnog sektora, dovodi vlast u vrlo delikatnu situaciju.
U Vladi Srbije ovih dana se intenzivno razgovara kako da se u isto vreme udovolji bar deliću zahteva zaposlenih u državnom sektoru, a da to ne dovede do komplikacija pri okončanju sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Situacija je mnogo osetljivija nego što je to bio slučaj prilikom prethodne revizije, kaže izvor iz Nemanjine 11 i podseća da su, prilikom prošlog dolaska delegacije Misije, problem predstavljala rešenja predviđena Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Ovog puta, bar prema nezvaničnom dogovoru u okviru Vlade, Misiji će se izložiti plan prema kome će svi u javnom sektoru, iz dve tranše (jul i oktobar), dobiti svaki višak prihoda budžeta iznad predviđenog.
Projekcije ukazuju na to da bi eventualni višak mogao da bude oko deset milijardi dinara na godišnjem nivou i, ako se to ostvari, zaposleni u državnom sektoru i penzioneri mogli bi da računaju da će za taj iznos biti povećana njihova primanja, kažu izvori u Vladi.
U Vladi se računa da bi MMF mogao da prihvati argumente za ovakav potez države, jer je dvogodišnji period zamrznutih zarada i penzija ostavio žestok trag na standard ljudi koji žive od primanja iz budžetskih sredstava. Međutim, jasno je da bi sporazum ozbiljno mogao da bude ugrožen ukoliko bi srpski zvaničnici insistirali da povećanja zarada u javnom sektoru budu veća.
Prema računici MMF, ukoliko bi Vlada popustila pred zahtevima za povećanje zarada od 20 odsto, to bi je, za sve zaposlene u javnom sektoru i penzionere, godišnje koštalo dodatnih 160 milijardi dinara, odnosno oko pet odsto bruto društvenog proizvoda.
"Povećanja plata tog obima veliki je rizik", rekao je Bogdan Lisovolik, predstavnik MMF za Srbiju, neposredno pred dolazak Misije u Beograd, i dodao da bi to dovelo do mnogo viših kamatnih stopa i inflacije, nestabilnosti kursa, kašnjenja Vlade u plaćanju svojih obaveza i oštrog stezanja kaiša u drugim oblastima javne potrošnje.
S druge strane, ukoliko bi država podigla primanja zaposlenih i penzionera za dopunskih deset odsto u odnosu na prethodni plan za ovu godinu, minus države bi se podigao na neverovatnih deset odsto BDP! Iznos koji je potreban za dopunski rast primanja od oko 80 milijardi dinara, može se, inače, prikupiti povećanjem poreza na dodatu vrednost za gotovo 2,5 odsto.
Prema najavama, opet će se pokrenuti priča i o koracima koje je Srbija preduzela u strukturnim reformama. Nažalost, prema dosadašnjim procenama Misije MMF, oni su bili više nego skromni. Ono što je sada moguće definisati jeste, kako saznajemo, put kojim će se doći do rešenja za ogromna međusobna dugovanja firmi i obaveze koje prema privredi ima država. Odrediće se, kako u Fondu kažu, „preostali neophodni koraci u osmišljavanju mehanizama restrukturiranja duga“
Izvor: Novosti
Beograd -- To što je poslednja revizije stend-baj aranžmana pala baš u vreme kada se Srbijom širi „virus“ protesta javnog sektora, dovodi vlast u vrlo delikatnu situaciju.
Situacija je mnogo osetljivija nego što je to bio slučaj prilikom prethodne revizije, kaže izvor iz Nemanjine 11 i podseća da su, prilikom prošlog dolaska delegacije Misije, problem predstavljala rešenja predviđena Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Ovog puta, bar prema nezvaničnom dogovoru u okviru Vlade, Misiji će se izložiti plan prema kome će svi u javnom sektoru, iz dve tranše (jul i oktobar), dobiti svaki višak prihoda budžeta iznad predviđenog.
Projekcije ukazuju na to da bi eventualni višak mogao da bude oko deset milijardi dinara na godišnjem nivou i, ako se to ostvari, zaposleni u državnom sektoru i penzioneri mogli bi da računaju da će za taj iznos biti povećana njihova primanja, kažu izvori u Vladi.
U Vladi se računa da bi MMF mogao da prihvati argumente za ovakav potez države, jer je dvogodišnji period zamrznutih zarada i penzija ostavio žestok trag na standard ljudi koji žive od primanja iz budžetskih sredstava. Međutim, jasno je da bi sporazum ozbiljno mogao da bude ugrožen ukoliko bi srpski zvaničnici insistirali da povećanja zarada u javnom sektoru budu veća.
Prema računici MMF, ukoliko bi Vlada popustila pred zahtevima za povećanje zarada od 20 odsto, to bi je, za sve zaposlene u javnom sektoru i penzionere, godišnje koštalo dodatnih 160 milijardi dinara, odnosno oko pet odsto bruto društvenog proizvoda.
"Povećanja plata tog obima veliki je rizik", rekao je Bogdan Lisovolik, predstavnik MMF za Srbiju, neposredno pred dolazak Misije u Beograd, i dodao da bi to dovelo do mnogo viših kamatnih stopa i inflacije, nestabilnosti kursa, kašnjenja Vlade u plaćanju svojih obaveza i oštrog stezanja kaiša u drugim oblastima javne potrošnje.
S druge strane, ukoliko bi država podigla primanja zaposlenih i penzionera za dopunskih deset odsto u odnosu na prethodni plan za ovu godinu, minus države bi se podigao na neverovatnih deset odsto BDP! Iznos koji je potreban za dopunski rast primanja od oko 80 milijardi dinara, može se, inače, prikupiti povećanjem poreza na dodatu vrednost za gotovo 2,5 odsto.
Prema najavama, opet će se pokrenuti priča i o koracima koje je Srbija preduzela u strukturnim reformama. Nažalost, prema dosadašnjim procenama Misije MMF, oni su bili više nego skromni. Ono što je sada moguće definisati jeste, kako saznajemo, put kojim će se doći do rešenja za ogromna međusobna dugovanja firmi i obaveze koje prema privredi ima država. Odrediće se, kako u Fondu kažu, „preostali neophodni koraci u osmišljavanju mehanizama restrukturiranja duga“