Satanisti Jugoslavije

Max 357 · 10.05.2010

Osnovna obeležja sekte / kulta

*

U uvodu treba reći da se jedan od autora ovog teksta - Aleksandar Senić - nažalost upokojo.

Bio je naš jedini sektolog koji je prisustvovao svim tadašnjim evropskim zvaničnim skupovima organizovanih sa ciljem borbe protiv kultova i sekti, i uopšte - ''pionir'' u ozbiljnom bavljenju tom problematikom na našim prostorima.

Za vreme svog kratkog života uložio je neverovatan trud u ovu borbu.

Saznanja do kojih je on tada došao - služe nam na korist i danas ne znajući da je upravo on za njihovu dostupnost nama - zaslužan.

Ovde ću postavljati tekstove vezane za tu njegovu borbu.

Jer se trudio da nas zaštiti - Večna mu slava i hvala.

Satanisti Jugoslavije

- pišu Bogdan Todorov i Aleksandar Senić -

Gluvo doba noći. Odblesci sveća koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagoveštavaju da je služba u toku.
*
To je pomalo neobično, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa noćnim bdenjem. Bliži pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neočekivan, koji se ne odvija u skladu sa hrišćanskim bogosluženjem.
*
Na zidu visi raspeće Hristovo okrenuto naglavačke.
*
Po podu, oko oltara, leže polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas razvaljen, svetlo potiče od naopako okrenutih sveća, a na oltaru leži gola devojka, raširenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika đavola sa glavom jarca ili vola.
*
Službu vodi, jer očito je da se dešava "crna misa", čovek obučen u crno, koji između devojačkih nogu drži hvalospev u čast đavola, uz podršku ostalih prisutnih satanista.
*
Zapravo, cela služba za svoju suštinu ima izvrnut ritual hrišćanskog bogosluženja.
*
Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto do kraja, umesto celivanja oltara - časne trpeze, "svestenik" seksualno celiva golu devojku, što posle njega čine i svi muški ucesnici koji to mogu i žele, a sve je to samo uvod u opštu orgiju učesnika.
*
Da bi, na taj čin, ostala trajna uspomena na učinjeno delo, sve crkvene knjige se raskupusavaju i naliju uljem i vodom.
*
Prema opisu, ovo je zapisnik iz spisa inkvizicije, iz vremena mračnog srednjeg veka, koji se odnosi na priznanje iznuđeno pod mukama od nesrećnika optuženih da su vešci ili veštice. Moguće je takođe, da to predstavlja istrgnut deo sinopsisa scenarija iz savremene holivudske produkcije horor filmova.
*
Međutim, događaji govore da ovo nisu magnovenja iz zaboravljenih delova mračne prošlosti i rezultat nečije bolesne mašte, nego da se odigrava ovde i sada, u jednoj zemlji lakovernih i pretežno religiozno nepismenih na brdovitom Balkanu, na samom kraju XX veka. Ako se za mesto događanja navede Trstenik, Zaječar, i poneko drugo mesto u Srbiji, gde se to takodđe desilo, ali nije propraćeno informacijama u štampi, neće se pogrešiti, naprimer, samo crkva u Zaječaru je na opisan način u periodu od zadnjih četiri godine oskrnavljena više desetina puta, a da uglavnom nisu uhvaćeni počinioci.

Pojava satanista i njihovih crnomagijskih rituala u ovoj zemlji neminovno nameće i otvara brojna pitanja, pri čemu ne postoji na sva odgovarajući odgovor, a odgovori na pojedina pitanja otkrivaju da je od strane mnogih državnih organa izražena nesposobnost, neodgovornost, nemoć, neznanje, ili čak i nešto mnogo gore, da se pojavama ove vrste stane na kraj ili da se možda spreče već na samom nastajanju.

Teror koji sprovode satanisti nad svojom okolinom spada u kategoriju terorisanja nemoćne većine od strane organizovane manjine, gde naizgled, ne postoji zakonski način, ili volja da se to prekine.

Ovde se, izgleda, od strane tvoraca novog svetskog poretka na poseban način definisana prava manjina, pretvaraju u pravo manjine da ugrožava pravo, slobodu i interese većine, tj. društva i zajednice u celini.

U državama ograničenog suvereniteta, što je u sadašnjem trenutku slučaj sa našom državom, ovaj vid prava manjina je nametnut od, i u interesu nalogodavaca i finansijera iz svetskih centara moći, čijim ciljevima odgovara.

U okviru ovog teksta nije naodmet da se čitaoci podsete da su još srednjevekovne države imale vrlo dobro razrađene mehanizme kojima su vrlo efikasno postizale zaštitu zdravlja i psihičkog spokoja svojih građana.

Dobro su poznate mere izolacije leproznih bolesnika, koje se samo na njih primenjuju i danas, i karantinske mere za sprečavanje širenja kuge i kolere, odnosno kakvim su rigoroznim kaznama kažnjavani oni koji ove zabrane prekrše.
*
Iako se danas navedene bolesti savremenim medicinskim sredstvima mogu držati pod kontrolom, modifikovane mere izolacije i karantina se ipak i dalje primenjuju.

Međutim, apsurdno, ali istinito, najnovije bolesti savremenog društva, koje su vrlo zarazne i obavezno se završavaju smrtnim ishodom, ne podležu ni karantinu, ni izolaciji.

Naime, HIV pozitivno sa simptomima SIDA, odnosno AIDS-a, kao i satanisti uživaju potpunu slobodu da svesno šire sporu, tj. brzu smrt ostalim članovima društva, a svaki pokušaj da se ogranice njihove aktivnosti radi zaštite ostalih zdravih članova društva od njih, automatski izaziva reakciju svetskih moćnika, da se radi o novom ugrožavanju prava manjina.
*
Nedovoljno upućeni u materiju, ali i pojedini stručnjaci koji ne sagledavaju problem u celini, na primer psiholozi i psihijatri, čiji se dijagnostički aparat zasniva isključivo na frojdovskim i marksističko-materijalističkim ucenjima, ne mogu u potpunosti da odgonetnu uzroke i motive delovanja pripadnika satanističkih sekti i kultova, pa iz neznanja umanjuju značaj problema, čime doprinose svojim autoritatiivnim stavom unošenju zabune u izbor najispravnijeg i blagovremenog reagovanja.

Na primer, u praksi bihievioristiški pristup, da pojedinci postaju članovi satanista i drugih sličnih sekti zato što nisu prihvaćeni od porodice i društva, izaziva pogrešno verovanje da su u pitanju naivne, zabludele ovčice koje je moguće pomoću standardnih psihijatrijskih terapija vratiti na pravi put i resocijalizovati.

Brojni primeri, naprotiv govore da to uopšte nije ni lako, ni moguće, bez određenih duhovnih intervencija, koje većina savremenih psihijatara još uvek odbija da prihvati i počne da primenjuje, a da dela koja čine satanisti nipošto ne mogu da se svrstaju u nestačluke dece koja na taj način ispoljavaju prezir, odbojnost i protest prema društvu, nego u teške kriminalne akte počinjene kako na duhovnom, tako i na fizičkom planu.
*
Dvoje od tih, nazovi nestašnih, omladinaca su izvršili zlocine u kasarnama u Vranju i Šapcu, pobivši prvo nevine vojnike, da bi zatim izvršili samoubistvo.

Među njih spadaju i satanistički drugovi devojke iz Trstenika, koji su joj za kaznu što je htela da prekine druženje sa njima, živoj izvadili ženske polne organe, pa je preminula od posledica ovakve intervencije.

U njih takođe spada i unuka starice iz sela Vučkovca, koja je uz pomoć roditelja, spalila živu rođenu baku.

To su samo neki od dokazanih nestašluka satanista u SCG, a vredi pomenuti šta se u istoj oblasti dešava u našem najbližem susedsvu, pravoslavnoj Rumuniji.
Tu su, na primer, u Konstanci, poznatoj morskoj luci, tri mlada čoveka udarcima kamenja onesvestili dva čoveka, zaklali ih, i dok su još bili živi i krvarili, urezali im nožem na kožu satanske simbole 666, pentagrame-petokrake, mrtvačke glave sa ukrštenim kostima i naopako okrenute krstove, dok je jedan otac, isto na žrtvu satani, ubio sina. Vrlo efikasna rumunska policija je naravno brzo pronašla i pohapsila počinioce ovih zlodela, ali i nastavila istragu družina satanista, iz čijih je beležaka ustanovila da za njih najveću zabavu predstavlja kada mogu da mačku saseku električnom testerom, oprlje kuče usijanim gvožđem, ali i raskreće noge školskim drugaricama, naravno protiv njihove volje.

Očito je da se u Rumuniji stvari zovu svojim pravim imenom, što u slučaju satanizma omogućava brzu i pravu reakciju policije na počinjene zločine, kao i njeno preventivno delovanje protiv mogućih slicnih počinilaca.
Razlozi neefikasnosti srpske policije protiv zločina, koji u svojoj suštini imaju satanističko poreklo, su različiti i brojni.
Najpre, svojevrstan je pravni apsurd da satanizam nije protivzakonit, iako on stoji iza serije ubistava, silovanja, prebijanja, napada, pljački grobova i skrnavljenja crkava.

Pri tome čak i oni zločini za koje se nedvosmisleno utvrdi da su počinjeni od strane satanista se ne tretiraju kao verski zločin, što bi omogućilo da se kazne i podstrekači, zato što je iluzorno pokušati da se kazne počinioci, jer kada postoji mogućnost da se otkriju, oni gotovo po pravilu, izvrše samoubistvo.

Ukoliko laike zbunjuje to da se satanistička nedela mogu svrstati u kategoriju verskih i doktrinarnih zločina, razlog je u tome da satanizam predstavlja svojevrstan parareligiozan fenomen, gde njegove pristalice stvarno veruju u đavola i njegovu moć, vrše odgovarajuće službe u njegovu slavu i za njegovo prizivanje, a negiraju hrišćanstvo i postojanje Boga Tvorca.

Iz navedena dva razloga, i zbog nepoznavanja karaktera i suštine počinjenih zlodela, ovdašnja policija je nemoćna da se bori protiv bestijalno izvršenih zločina, koji se ponavljaju; ona pokušava da klasifikuje u postojeće stereotipove ubistva počinjena od strane psihopatoloških ubica pojedinaca.

Takođe brutalna ubistva beskućnika u lagumima Kalemedanske tvrđave, zabitima i slično, uz prethodna mučenja, ne mogu da se objasne kao ubistva sa motivom pljačke, osvete, ljubomore i koristoljublja.

Neobučenost i neosposobljenost policijskog kadra za borbu protiv ove vrste kriminala dovodi do apsurdnih situacija da policija bude zauzeta borbom protiv "pravog" kriminala i nema vremena za nestašluke mladih i pravljenje nereda po crkvama kada iz njih nije ništa ukradeno, a previđa da otkrivanje počinilaca skrnavljenja u Trsteniku neminovno dovodi i do otkrivanja zločinaca koji su živoj devojci u Trsteniku izvadili genitalije.

Među razlozima koji onemogućavaju odgovarajuću reakciju policije u sličnim slučajevima, ne sme da se zanemari činjenica da su i policajci živi obični ljudi koji imaju svoje porodice o kojima moraju da brinu.

Zato kada u istrazi nalete na primere izrazito satanističkog delovanja, moraju dobro da razmisle kako da se postave kada ni jedan državni organ ne priznaje zvanično postojanje tog problema, i oni se tada nalaze potpuno nezaštićeni protiv beskrupuloznog protivnika, jer je poznato da su satanisti u svakom trenutku spremni da ubiju bilo koga ko im ugrožava planove ili za njih predstavlja opasnost.

Za razliku od nas, gde još uvek nije u potpunosti sagledana opasnost od satanizma i njegovih posledica, pojedine zemlje, u čemu posebno prednjače SAD i Francuska, problemu pristupaju sa punom odgovornošću i ozbiljnošću, pa se u njihovim policijama, na primer, pored odeljenja za suzbijanje narkomanije, prostitucije i slično nalazi i odeljenje za borbu protiv negativnih delatnosti sekti, posebno protiv satanista.

Naime, to se čini sa razlogom, jer ova vrsta kriminala zahteva od policajaca koji rade na njihovom suzbijanju, posebna znanja i obuku, da bi se bolje upoznao protivnik protiv koga se bori, prilagodile time i metode borbe i postigao odgovarajući uspeh.

Međutim i manje zemlje koje su sagledale opasnost u svojoj sredini od satanizma kao svetskog fenomena, umeju da mu se suprotstave na pravi način.

Koliki se značaj pridaje pravilnoj i pravovremenoj borbi protiv njega može da posluži primer Južne Afrike, gde je u policijskoj centrali u Pretoriji šef odeljenja za suzbijanje okultizma (satanizma), lično pukovnik Kobus Jonker.

Tokom svojih različitih uspešnih akcija u ovoj oblasti, on je sakupio upečatljivu zbirku eksponata kojima se crnomagijaši i satanisti služe da bi drugima naneli zlo, a to su, pored ostalog, ljudski fetus, menstrualna krv žena, "vesticija zemlja" - t.j. prašina sa groba samoubica, ljudske kosti i lobanje, i još mnogo toga drugog. Ova zbirka bi trebala mnoge koji podcenjuju opasnost od satanizma da natera da se duboko zamisle.

Izbor pravilne strategije za suzbijanje satanizma dodatno komplikuje činjenica da nikakve pretnje zakonskim sankcijama, što podrazumeva i smrtnu kaznu za zločin, ne plaši sataniste.

Oni ubistvo, počinjeno u čast đavola, smatraju njemu najvećom mogucom počašću.

Većom prinetom žrtvom od ove se smatra samo sopstveno samoubistvo, ali učinjeno tek posle prethodno izvršenog ubistva, najčešće masovnih ubistava.

Zato je besmisleno očekivati da će satanisti prihvatiti suđenje sa smrtnom kaznom i tako priznati ustrojstvo i pravnu regulativu društva koje odriće prihvatanje i priznanje đavola, njihovog samoproglašenog boga.

Satanisti se ne boje smrti, jer veruju u život posle nje, odnosno kraja života na zemlji.

Oni su duboko ubeđeni da će za svako nedelo učinjeno u čast i za ljubav đavola, dolaskom u pakao biti nagrađeni tako što će im biti omogućena i dalje sva čulna uživanja i zadovoljavanje nagona u kojima su uživali na zemlji.

Da bi udovoljili đavolu, pošto postoji verovanje da se satana, kao duhovno biće, čija je suština zlo, hrani strahom, patnjama, bolom i mukama, satanisti mu prinose ljude na žrtvu i to je razlog što se u mestima gde oni deluju, nalaze ubijene, najčešće siromašne osobe bez porodice i skitnice, najsurovije mučene pre fizičke likvidacije.

Ovakva ubistva su višeznačna i postižu mnogo ciljeva, jer sem što služe za prinšoenje ljudskih žrtava đavolu, služe i kao dokaz sledbenicima o moći đavola na zemlji, i gde zločini, učinjeni u njegovo ime, najčešće ostaju nekažnjeni i neotkriveni izvršioci.

Ova ubistva takođe služe za zastrašivanje pripadnika satanističkih sekti, pošto u nju može da se uđe a izlazi se jedino mrtav, gde se svaki pokušaj napuštanja satanista smatra izdajom i obavezno se kažnjava smrću.

Čak i u slučajevima kada se zna ko su izvršioci, odnosno podstrekaći na zločin, krivica retko može da im se dokaže, jer zakon ne priznaje kolektivnu krivicu neke grupe iz ideoloških motiva, izuzev ako su političke prirode.

Opravdanost razloga zbog kojih se satanisti ne boje fizičke smrti zaslužuje da bude detaljnije razmotrena.

Zasnovanost njihovog ubeđenja da će se za svoje odano ugađanje đavolu biti pod njegovom vlašću u paklu obilato nagrađeni, bazira se na prilično nesigurnoj argumentaciji, odnosno veruje se u obećanje đavola.

Oni pri tome zaboravljaju i previđaju nešto što je svima davno i dobro poznato, da je satana mrzitelj čoveka, a da mu je jedini cilj njegov pad i uništenje, odnosno zatiranje ljudskog semena.

To potiče još iz raja gde je satana, koga je Bog stvorio prvog među anđelima, odbio da se pokloni prvom čoveku - Adamu kao novostvorenom Božijem biću.

Time se opredelio za grehove oholosti i samoljublja, započeo sa večitom mržnjom prema ljudskom rodu, a odbacio Večnu Ljubav Božju, što je izazvalo sunovrat satane i njegovih legija u pakao. Kao takav, on je princ tame i laži, i svako njegovo obećanje za jedini cilj ima izazivanje brze propasti ljudskog roda, pa se opravdano može postaviti pitanje u kojoj meri on mrzi one koji mu služe.

Sudbine mnogih crnomagijaša i satanista su vrlo dobro poznate, najveći broj njih je završavao u mučnim godinama ludila, bili su konačno prezreni i odbacivani od svoje okoline i umirali u najvećim mukama, što pokazuje da je Lažov svoje najvernije sluge posle prolaznog bleska njihove slave, koja je služila samo da se primame novi sledbenici - buduće žrtve, još za života prevario i odbacio kada mu više nisu bili od koristi.

Znači, da očekivanje bilo kakve nagrade u paklu, gde on ima svu vlast i nikome ne odgovara za svoja nedela, predstavlja samo mamać za naivne i lakoverne.

U stvari, upravo je obrnuto tačno od onoga sto on obećava da će ćekati njegove sledbenike u paklu.

Oni koji su mu najvernije služili, a o Boga Tvorca se najviše ogrešili time što su negirali njegovo postojanje i svesno kršili Njegove zapovesti, najveće muke u paklu čekaju upavo od onoga u koga su verovali, služili mu i očekuju nagradu.

Njegovi sledbenici u to, uz malo truda, mogu da se uvere još na zemlji, kada pokušaju da saznaju sudbinu svojih prethodnika.

Ako je tačna tvrdnja satanista da samo služenje satani omogućava stvarno ispunjavanje svih mogućih sloboda, kako da se objasni da ne postoji osnovna sloboda da se dobrovoljno napusti pripadnost njima, a ne samo ludilom, samoubistvom, ili u slučaju pokušaja napuštanja, ubistvom uz unakazivanje bivšeg člana.

Tamo gde društvo nema razrađene mehanizme borbe protiv njihovog delovanja, a to se slobodno može reći i za naše društvo, neophodno je da pojedinci imaju bar osnovna znanja o izgledu i ponašanju satanista, kako bi mogli da izbegnu da budu u njihovom okruženju i da potpadnu pod njihov uticaj.

Oni su prepoznatljivi i u svakodnevnom životu po specifičnom načinu oblačenja, oznakama i simbolima koje nose i ističu.

Često na upadljivim mestima imaju tetovirane đavole, a tamo gde ne žele da to bude tako očigledno, tetoviranu zmiju, naopako okrenut trougao sa simboličkim prikrivenim tekstovima u slavu satane i druge crnomagijske simbole.

Tamo gde imaju odgovarajuća finansijska sredstva, nose kožne jakne sa slikama đavola, umesto automobila koriste motorbiciklove sa jakim mašinama radi demonstriranja fizičke nadmoći nad, kako ih oni smatraju, slabićima koji veruju u Boga, stalno su odeveni u crno, danju spavaju a noću žive, to jest orgijaju, pa se prepoznaju i po izraženom bledilu.

Za njih je karakteristično da na svaki način izbegavaju crkve, sem noću radi skrnavljenja. Ako neko uspe da ih natera u crkvu, osećaju muku, vrtoglavicu i neretko padaju u nesvest.

Hrabrost dokazuju tako što se uvlače i noć provode u iskopanim rakama spremnim za sahranu.

Prema članovima svoje biološke porodice ispoljavaju mržnju ukoliko se ne slažu ili ne odobravaju njihov izbor, a za porodicu smatraju članove svoje grupe.

Za mlade i ideološki dezorijentisane ljude, koji zbog novih merila društvenih vrednosti ne vide nikakvu perspektivu svoga života, ovakve sekte i kultovi imaju određenu privlačnost.

One naime obezbeđuju sve vrste čulnih uživanja, koja su inače zbog društvenih ograničenja i drugih nemogućnosti u normalnim uslovima teško ostvarljiva.

Posebnu opasnost one predstavljaju za mlade adolescente čije porodice ne mogu da se zbog borbe za preživljavanje u potrebnoj meri posvete njihovo vaspitanju i usmeravanju pri čemu društvo već dugo u tome omanjuje, a muči ih seksualni nagon, koji ne umeju da reše i za čije razrešenje nemaju ni potreban prostor, ni finansijska sredstva.

Za njih satanističke grupe gde je svaka od članica u obavezi da tu vrstu usluge pruži svakom zainteresovanom članu, predstavljaju neku vrstu obećane zemlje, posebno što tamo dožive i ono što prevazilazi njihove najsmelije snove.

Tada se naravno, ne razmišlja o tome šta se iza toga krije. Koriste se droge koje pojačavaju intenzitet uživanja ili halucinogene za uspostavljanje veze sa prizvanim demonima.

Zbog njih članovi, pre ili posle, postaju narkomani i na taj način još zavisniji od sekte.

U mnogim obredima se vrši simbolično ubijanje oca ili majke, u smislu da mu članovi kulta postaju jedina porodica.

Ovo zaslužuje i šire objasnjenje; satanisti se takođe protive i postojećem društvenom uređenju i smatraju da razbijanjem porodice, kao osnovne ćelije na kojoj je društvo izgrađeno, uništavaju i društvo u celini.

Agenture stranih zemalja su zapravo osnivači i izvoznici ovakvih sekti i grupa u zemlje čije sisteme treba razoriti, povremeno pdstrekavaju članove na ritualna ubistva, radi zastrašivanja pojedinih grupacija stanovništva.

To se upravo desilo sa ubijanjem vojnika na odsluženju vojnog roka od strane satanista, Mađara po nacionalnosti.

Pored osnovnog, postignut je i dodatni cilj. Srbi su počeli da razmišljaju da li da puštaju decu u vojsku u kojoj im se ni u vreme mira ne garantuje sigurnost i život, a vojne vlasti su se suočile sa problemom kako da reše pitanje regruta Mađara, a da im se ne ponove pokolji u kasarnama. (moj komentar - sada nešto slično pokušavaju skrnavljenjem grobova po Vojvodini)

Ovo je klasičan primer kako uspešno može da se ugrozi vojno odbrambena moć jedne zemlje.

Vrlo često iz neznanja, čak i oni koji ne pripadaju satanistima, praktikuju ponašanje i razonodu koja ima sva naznačenja satanske simbologije.

Tako na primer za ulazak u disko klubove je obavezan silazak u podzemlje-podrum, što je scenario za silazak u pakao, u prostoriji vlada tama i mračna atmosfera sa povremenim bljeskovima lajt-šoua, što simulira mrak, osvetljen odblescima plamenova paklene vatre po zidovima podzemnih pećina, a zaglušujuća buka je slična onoj koju prave đavoli, udarajući u kotlove sa trozupcima dok guraju grešne duše nazad u vrelo ulje.

Naravno, da bi se ublažio utisak koji u javnosti može da izazove prikazivanje prave suštine satanizma i izbegle reakcije gnušanja i otpora, postoji za prikazivanje njegova blaža forma.

Tu se satanizam objašnjava kao upražnjavanje prirodnog načina zivota, usklađen sa duhovima prirode, uz normalno zadovoljavanje svih nagona i potreba.

Satanisti, naravno, vode računa o blagovremenom popunjavanju svojih redova, najpre pripremom omladine za stvaranje simpatizera, među kojima kasnije vrbuju nove članove.

Pokazalo se da se to najlakše obavlja preko muzičkih grupa i spotova koji otvoreno veličaju seks, drogu, nasilje, omalovažavanje hrišćanstva i slavljenje đavola, strategija je vrlo pametno smišljena, o čemu svedoči i izjava rok muzičara Jimmy Hendrix-a: "Kroz muziku možemo položiti u podsvest ono što želimo".

Dejstvo je, u stvari zasnovano na postulatu da je za uništenje jedne nacije dovoljno razoriti moralnu strukturu mladih preko đavolske muzike, droge, cigareta, alkohola i seksa, što ustvari predstavlja cilj satanista, odnosno njihovih finansijera i nalogodavaca.

Ova misija je uveliko olakšana zahvaljujući dobro znanom psihološkom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim ličnostima iz sveta šou-biznisa i estrade.

U Svetom pismu ne stoji slučajno zapovest: "Ne čini sebi idola", a rok zvezde su za mlade upravo idoli sa kojima se oni poistovećuju i čije poruke bezrezervno prihvataju i primenjuju, jer imaju lažan utisak da sa samo malo sreće i bez mnogo truda mogu i oni da postanu isto ili slično.

Za neiskusne i naivne je posebno važno što za vođenje takvog života, sa obiljem seksa, droge i alkohola, nisu potrebni izuzetni napori i odricanja, a što bi zahtevalo poistovećivanje sa sportistima i naučnicima. identifikacija sa vodećim muzičkim trupama savremene muzike je posebno opasna.

Većina njih ima otvoreno ili prikriveno, ali dovoljno jasno, radi na širenju i propagiranju ideja satanizma.

Neke od ovih grupa već u samom imenu odaju pripadnost satanizmu.

Tako, na primer nazivi:
- KISS-"Kings of satan's service" (Kraljevi u satanskoj službi);
- AC/DC nije kako mnogi misle "Alternate Curent/Direct Curent" (Naizmenična struja-jednosmerna struja) nego je "Antichrist/Death to Christ" (antihrist/smrt Hristu);
- "Black Sabath" (crni sabat - dan kada se izvode crnomagijski i satanski rituali);
- "Daemon" (demon);
- "Satans host" (satanski odredi);
- "Morbid Angel" (morbidni anđeo),
~ što predstavlja samo kraći spisak najpoznatijih od mnogih grupa sa sličnim imenima.

Međutim, to što đavola ne drže u nazivu, ne znači da i druge grupe ne primenjuju njegove ideje.

Takve pesme, gde nema kod slušalaca razlike da li su reči direktno razumljive ili tek kada se melodija emituje u nazad, što je još pogubnije, jer se tada željena poruka direktno i trajno urezuje u podsvest, su na primer: grupa Led Zeppelin, song "Stairswais to Heaven" (Stepenice ka nebu), gde je preslušavanje unatrag otkrilo snimljeno "I will live for him·there is no escaping it·I·ve got to live for satan·I love you master satan"- što prevedeno glasi "Ja želim da živim za satanu·ja te ljubim·gospodaru satano". - "Sam đavo je tvoj bog", - grupa KISS, song "God of Thunder";
- "Ja te volim, rekao je đavo" - grupa Rolling Stones, song "Tops".
- "Nebo nije daleko od uništenja!" - grupa Princ, song "Purple rain",
- "Koračam u grehu"; grupa Madona "Like a virgin";

~ a slične poruke se nalaze u pesmama grupa The Eagles, Pink Floyd, Yetro Tull, Elton John i drugih.

Da u pitanju nisu obična šokiranja i provociranja postojećeg javnog mnjenja, nego svesna i ciljna delovanja, svedoči izjava Tony Sheridan-a koji je 1962.g. sa "Beatles"-ima svirao u Hamburgu.
Tada je John Lennon na jednoj spiritualističkoj seansi javno priznao: "Znam da će Beatles-i imati uspeha, jer za taj uspeh ja sam đavolu prodao svoju dušu".

Odabrani put služenja đavolu se uvek sistematski i dosledno sprovodi, pa zato i ne treba posebno da iznenađuje sledeći biser John Lennon-a uperen protiv hrišćanstva, da je Isus istorijski beznačajan, jer Bitlsi u svakom trenutku uspevaju da sakupe više ljudi koji ih slušaju, nego što je On uspeo svojom Besedom na gori.

Zanimljivo je da se ne slučajno, od strane Bitlsa, i drugih muzičkih sastava huli, omalovažava i kleveće isključivo hrišćanstvo i Isus Hristos, a nikada se ne huli na Muhameda, Budu, Krišnu, Ramu, Zaratustru i Mojsija.

Sastavni deo svetske zavere satanista podrazumeva upotrebu droge radi uništenja omladine, a preko nje, postojećih drustvenih vrednosti i normi.

To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: "Osoba koja tvrdi da rokenrol muzika ohrabruje klince da uzimaju drogu, potpuno su u pravu. To je deo naše zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije."

Stoga je potpuno razumljivo za očekivati da iste muzičke grupe, sastavi i pevači koji pevaju ode đavolu i pljuju na hrišćanstvo, istovremeno popularišu upotrebu droge. Kao i obično, prednjače Beatles-i.

Oni su komponovali nekoliko hitova posvećenih drogi i stanjima vezanim za nju.
To su, na prmer:
- "Žuta podmornica" (Yellow Submarine)- narkomansko tonjenje posle uzimanja droge,
- "Lusi na dijamantskom nebu" (Lucy in the Sky with Diamons- LSD halucinogena sinteticka droga), ili
- "Narednik Peper" (peper-biber-prašak-prah-droga u prahu).

Članovi druge grupe iz tog vremena, a koji su aktivni i danas, Rolingstounsi, zbog drogiranja su čak imali ozbiljnih problema sa policijom.

Kako su se mladi svih generacija trudili u svakodnevnom životu da se poistovete sa svojim idolima, poznatim pevačima i grupama, saznanje da se oni drogiraju, naizgled bez ikakvih posledica, i još ovenčani slavom, i te kako je uticalo na porast narkomana među mladima.

Naravno da u SCG nikad nisu propustili priliku da se uključe u svetske civilizacijske tendencije.

Zato je grupa "Mobi Dik" u godini kulture snimila spot, koji se emitovao na mnogim televizijskim kanalima, i pevušile su ga simpatične učenice osnovnih škola, a čije su reči "Rodićeš mu sina, kralja kokaina", "Rodićeš mi decu belu kao (kokain) sneg", predstavljaju najveću moguću reklamu za prodor kokaina u široke narodne mase.

Nejasno je jedino kojim delom je u finansijskoj konstrukciji spota učestvovala služba ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv narkomanije, kao bolesti zavisnosti.

Ovakvim pesmama se opet postiže cilj satanista, odnosno njihovih finansijera, jer od bolesnih omladinaca - narkomana, na mogu postati zdravi članovi društva.

Zanimljivo je da su države koje zabranjuju reklamiranje cigareta i pušenja na javnim mestima, da bi nepušače zaštitila od trovanja nikotinom i smanjile broj obolelih od raka na plučima, upravo te koje podržavaju delatnost satanista u drugim državama, a čije ustrojstvo žele da razore.

Kao što kod njih cigarete moraju da sadrže vidnu opomenu da pušenje izaziva rak, pitanje je da li bi bilo tako lako širiti narkomaniju među mladima, kada bi spot u kome se hvali droga, morao obavezno da sadrži deo sa poslednjim danima narkomanskih agonija i smrti od prekomerne doze droge, kod tako zvučnih imena kao što su Dženis Džoplin, Džimi Hendriks i Džim Morison.

Delovanje satanista ne bi bilo svestrano kada ne bi obuhvatalo i napad na tradicionalna shvatanja moralnih vrednosti.

To se najbolje postiže propagiranjem neobuzdanog seksa i seksualnih nastranosti i perverzija.

Scenografija rok pevača na koncertima direktno potstiče na seksualne kontakte sa što većim brojem partnera, kako to na primer otvoreno rade Madona i Tina Tarner, ili preko aluzija kada gitaru sviraju u visini genitalija i sve prate odgovarajućim koatalnim pokretima Elvis Prisley, Sex Pistols, Rolling Stones i drugi.

Svoju homosekualnost, travestitiju ili biseksualnost odevanjem, šminkanjem i ponašanjem ističu i propagiraju David Bouwy, Elton John, Prince, Freddy Mercury, koji su izgeda pored muzike zaduženi da budu rasadnici za širenje side.

Ni u ovoj oblasti izgleda da kod nas ne manjkaju odgovarajuci predstavnici, kao na primer Oliver Mandić koji se u jednom periodu svoje karijere, na koncertima, obavezno pojavljivao u tunikama uz odgovarajucu debeloslojnu šminku.

Svoj doprinos prevazilaženju zastarelog patrijahalnog morala i ovom prilikom daje višestrano civilizacijska avangardna grupa "Mobi Dik".
Pošto su kod Srba braća naučena sve da dele nema razloga da ne podele i ženu-devojku, naročito jednog od njih, o čemu govori sadržaj pesme: "Brate,prijatelju, ispuni i jednu želju, dovedi je noćas meni u postelju belu. Brate, prijatelju, svaka druga biče tvoja ali ona mora biti moja."

Među pomenutim grupama i pevačima posebno je zanimljiva Tina Tarner, jer iako je sa svojih 60-tak godina uveliko baka, na koncertima širom sveta u mini suknjicama, gledaocima obilato pruža priliku da uživaju u njenim zavodljivostima.

Ona izgubljenu energiju od vrlo dinamičnog kretanja i skakanja po pozornici nadoknađuje seksualnom energijom mladih pratilaca, koji specijalno za tu namenu sačinjavaju obavezni deo njene pratnje. Interesantno je, i pored toga što je očito da Tina Tarner dobro poznaje upotrebu seksualne magije u cilju podmlađivanja, objasniti njenu neprirodnu izdržljivost za te godine, kao i fizički izgled.

Umesto već otrcane formulacije da se radi o medicinskom fenomenu koji nauka još nije u stanju da objasni, vredi se u ovom slučaju zapitati da tu nije i đavo umešao svoje prste da joj malo zakasnelo obezbedi slavu i uspeh.

Iskustvo stečeno muzičkim i televizijskim propagiranjem ideja satanizma, u novije vreme se koristi da se ljubav prema simbolima zla plasira i preko drugog mas medija - filma.

Tako se sada u najnovijim filmovima sa simpatijom govori o vukodlacima tinejdžerima koji postaju šampioni boksa ili košarke; o vampiru Drakuli koji je postao dobronameran i zato pije sintetičku krv; o savremenim devojkama vešticama koje su usamljene i simpatične, a nemaju nikog odgovarajućeg da im napravi decu, pa u tu svrhu prizivaju princa iz pakla, da im na obostrano zadovoljstvo ispuni tu želju; o đavolu koji uopšte nije tako crn kao što se tvrdi, pošto prima posetioce u pakao, i ako ga nadmudre, slobodno ih pušta da se vrate nazad, o vešticama koje koriste magijske simbole i ritualna prizivanja isključivo radi dobronamerne pomoći ljudima koji su u nevolji, i slične bisere suprotne svakoj logici i zdravoj pameti.
*

Za Ameriku snimanje ovakvih filmova uopšte ne predstavlja problem, jer je u njoj i zvanično odobren, kao religija, kult satane, čija je crkva osnovana u San Francisku 1966. godine, sa Antonom Lavejem na čelu, i kojoj su pripadala i pripadaju neka poznata imena filmske umetnosti.

Njena članica je bila glumica Džejn Mensfild, kojoj je u čudnim okolnostima odsećena glava u saobraćajnoj nesreći kada je pokušala da napusti članstvo.

Režiser Roman Polanski i njegova supruga Šeron Tejt su takođe pripadali satanistima.

Njih dvoje su snimili film "Rozmarina beba", koji govori o devojci koja prizivanjem uspeva da postane verenica satane i sa njim rodi dete.

Glumica je kasnije ubijena u trudnoći, u svojoj kući, a ubica je takođe satanista Čarls Menson.

Izgleda da je jedina neizvesna i stvarna nagrada koju satanisti mogu da očekuju od satane to da će ih ubiti drugi satanisti ili da će izvršiti samoubistvo.

Po sopstvenom priznanju, u sataniste spada i vrlo popularna glumica u raznim horor filmovima Sigurny Viwer, koja je u vreme dok je bila fotomodel služila satanistima u crnim misama kao gola devojka - oltar, a sada se bavi veštičarenjem.

Koliko se u Americi ceni, voli, i poštuje đavo i crna magija svedoči da je grad Salem ("Vestice iz Salema") jedino zvanično proglašen grad veštica, glavna veštica je gradonačelnik, a i šerif je veštac.

Čija li se pravda primenjuje u ovom gradu, i kome se zaklanjaju na sudu, nameće se samo.

Svoju ideologiju savremeni satanisti uglavnom zasnivaju na pravilima i pisanim materijalima reda "Ordo-Templi Orientis" (red istočnih templara) koji je osnovao engleski crni mag Alister Krouli.

Po njihovom učenju je otac života Haos (tj. đavo je otac pravog života uživanja svim čulima, a majka zemlje je Babilon (odnosno za simboličnu majku su svesno izabrali vavilonsku kurvu).

Svoje rituale objašnjavaju da imaju za cilj da pomognu i nauče ljude da prihvate svoje telesne i materijalne nagone i potrebe bez osećanja krivice.

Redu OTO su pripadali i njegove tehnike upražnjavali vođe Trećeg Rajha: Hitler, Hes, Gering i Rozenberg, koji su kasnije formirali crnomagijsku organizaciju "Ultima Tula", koja je pored ostalog glorifikovala fizičku i intelektualnu nadmoć arijevske rase nad drugima.

To jeste razlog zašto je za sataniste u svetu posebno privlačna scenografija nacističke stranke sa lobanjama, crnim zmijama, kukastim krstovima i slično.

Postoji informacija da je Robert Nemeček član ovog OTO kulta.

Na opasnost od satanista posebno ukazuje činjenica da su uspeli da se infiltriraju u obrazovni sistem i pedagoške ustanove, kako među profesore, tako i među učenike i studente. (a bome i na forume :-*))

Neke stvari u vezi toga su nejasne.

Kako na Fakultetu muzičkih umetnosti kod profesorice, koja javno ispoljava svoju pripadnost satanizmu, može da položi student kome satanizam, u bilo kom pogledu, ne odgovara.

Zanimljivo je da i totalni neuspeh policije da otkrije sastajališta i ustrojstvo satanista, može bez teškoća da se sazna čak od učenika osnovnih škola, gde poneki mali drugar već pripada satanističkim družinama "Crna ruža", "Vatra pakla" čija su najpoznatija sastajališta u Kalemegdanskim katakombama i istoimenoj kuli u podnožju opservatorije.

Promoteri i distributeri pesama hevi i metal rok sastava sa njihovim nadražujućim dubokim tonovima i ritmom niske frekvencije, uz već pomenute tekstove i scenografiju, tvrde da je jedini razlog za objavljivanje ovakvih spotova i kaseta velika zainteresovanost publike za kupovinu istih, i da ne postoje neki prikriveni razlozi za njihovo popularisanje.

Ova tvrdnja predstavlja perfidnu laž od samog početka, jer interes za ove grupe je takav, da uspevaju da prikupe dovoljno slušalaca za jedan koncert tek kada se nekoliko grupa udruže, a kasete se kupuju zato što određene spotove sa crnomagijskim konotacijama voditelji i urednici stalno vrte na televizijskim ekranima i tako ih nameću neobaveštenim gledaocima, koji misle da je razlog čestog pojavljivanja njihova popularnost, pa na kraju požele da kupe kasetu.

Istina je dakle potpuno drugačija, jer upravo pevači i grupe koje neguju muziku potpuno suprotnu hevi i metal roku, kad god prirede sami koncert pa ga čak i ponove nekoliko puta, problem je da se dođe do karte, što rečito govori o pravom, a ne nametnutom interesovanju publike.

To su nam svima dobro poznata imena "Bajaga i instruktori", Đorđe Balašević, Bora Đorđević i "Riblja čorba", "Garavi sokak", "Legende", Merima Njegomir, Pavle Aksentijević, Vesna Biorac, Divna Ljubojević, čiji savremeni muzički izraz uspeva ne samo da zadovolji nego i da se oplemeni slušaoce.

Njihovi spotovi se mnogo ređe viđaju, a baš za njih publika je mnogo više zinteresovana.

Napomena - tekst je stariji i mada sada može delovati bajato - u ono vreme - dok smo još bili u zajednici SCG pod nazivom SRJ - ovo su bile informacije tek tada po prvi put dostupne nama - običnim ljudima.

Dodato posle 3 Sati 57 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

**********************************************************

Evo još jedne studije autora - sektologa - Aleksandra Senića:

Osnovna obeležja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaju i obeležavaju kao sekta/kult

Osnovna obeležja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaju i obeležavaju kao sekta/kult jesu sledeća:

Središnje mesto u tim grupama zauzima učenje.

Ono, po pravilu, sadrži princip spasenja i teži isključivosti.

Sastavni deo tih učenja jesu suprotstavljenosti “unutra/grupa=dobro” prema “spolja/svet=zlo”.

Ovim uprošćenim crno-belim viđenjem sveta isključuje se složenost stvarnosti i čovek biva oslobođen različitih sukoba sa svetom.

Učenje je jedan zatvoren sistem koji ne dopušta nikakvu sumnju.

U razrađenom sistemu cenzure i samocenzure kritikovanje učenja i ponašanja vrednuje se kao izraz vezanosti za “spolja”, to jest za zlo, satanu i slično, odnosno kao nedostatak svesnosti/razvoja.

Shodno tome, sumnjičavac se nalazi na najnižoj stepenici na putu ka spasenju. Kao pomoć pri isključivanju sumnje primenjuju se metode i sredstva za ismenu svesti.
*
Grupe se odlikuju strogom organizacionom strukturom koja je obeležena jakim principom vođe. Vođa (guru ili slično) jeste, po pravilu, osnivač ili sledbenik osnivača, neko koga je osnivač imenovao ili ko je uspeo da pobedi u borbi za prevlast vođenoj posle osnivačeve smrti.

Postoje i grupe u kojima vođa ima samo reprezentativnu i ujedinjavajuću (identifikujuću) ulogu, a prava moć je u rukama drugih osoba koje se u javnosti pojavljuju vrlo retko ili se uopšte ne pojavljuju.

Totalno potčinjavanje vođi predstavlja se kao sredstvo za postizanje spasenja, pri čemu se vođi u pojedinim grupama pripisuju božanska svojstva. U skladu sa ovim, odluke i kriterijumi po kojima se one donose jesu za običnog člana potpuno nepoznati. Sledeće obeležje slepog principa vođe jesu vertikalno usmereni odnosi koji stvaraju veliku zavisnosti mnogih osoba od jedne osobe.

Ti odnosi ostaju jednosmerni, pošto vođa nije sposoban za odgovarajući povratni odgovor.

Umesto kulturnog zajedništva, odnos učenika i učitelja sveden je u tim grupama na formu bez sadržaja.

Horizontalni odnosi između članova u drugom su planu. Ukoliko se u grupama nude terapeutske tehnike, onda se obavezno mora ispitati stručnost tih terapeuta.
*
Svakodnevni život članova strogo je regulisan.

To se odnosi na odevanje, ishranu, molitve, partnere i raspored vremena.

Svakodnevica članova često je isplanirana do granica njihove psihičke i fizičke izdržljivosti.

Pri tome pojedinac nema mogućnost da izgradi distancu prema svojoj situaciji i da o njoj razmisli.

Isplaniranošću vremena i lišavanjem sna ciljano se snižavaju sposobnost koncentracije i kritičnost.

Tako se, korak po korak, sprovodi dezindividualizacija, odnosno uniformisanje svesti, što se ispoljava u spoljnom izgledu, a pre svega u mišljenju, i što može dovesti do samouništenja.

Ovakvo postupno menjanje dotadašnjeg identiteta i stvaranje novog naziva se “tehnikom kuvane žabe”:

Ako se živa žaba stavi u vodu zagrejanu na 100 stepeni – odmah će iskočiti. Ako li se žaba, međutim, stavi u hladnu vodu, i ako se voda tada postepeno zagreva do 100 stepeni, žaba će biti skuvana, a da to nije ni osetila!
*
Da bi se prikazalo jedinstvo grupe i da bi se naročito istakla različitost od spoljnog sveta, u mnogim grupama razvijaju se osoben jezik i pojmovni sistem.

Pritom ne samo da se stvaraju nove kovanice, već se izvesnim pojmovima oduzima njihovo pravo značenje kojeg imaju u našoj normalnoj jezičkoj upotrebi i svakodnevici i daje im se novi značenjski sadržaj.

Tako se kontrolni mehanizmi jezičke svesti stavljaju van snage.

Grupi svojstveni jezik i pojmovni sistem često su prilično neobični, tako da to izvan grupe stvara teškoće u komunikaciji i dovodi tako do jedne vrste izolacije.

Ima li se još u vidu da osoben jezički svet uslovljava i osobeni misaoni svet, onda se može pretpostaviti da će se u člana koji hoće da napusti grupu pojaviti nesigrunosti i dezorijentisanost.
*
Svest da se pripada eliti izabranih i spasenih samo se uslovno može smatrati olakšanjem, budući da snažan misionarski pritisak može za članove biti opterećenje, što je naročito iraženo u eshatološkim grupama (onima koje predviđaju skoru propast sveta), jer je navodni kraj sveta sve bliži.
*
Proces vrbovanja i uvlačenja u kult, koji počinje posle prvog obraćanja i pobuđuvanja interesovanja, odvija se u tri faze:

1. Faza ostavljanja utiska, fasciniranja, razaranja lične sigurnosti i odvajanja. Kod osobe koja se vrbuje dovode se u pitanje i remete njen dotadašnji religijski stav i/ili pogled na svet. Pri tome ulogu igraju sugestivni elementi i stvaranje, odnosno pojačavanje strahova.

2. Faza menjanja i izgradnje novog identiteta. Tako nastali vakuum ispunjava se novim načinima razmišljanja i ponašanja te novim emocijama. Često sugestivno izazvani doživljaji i isplanirane slučajnosti pomažu da se izmene sopstvena shvatanja. Psihološki uticaj grupe tu igra važnu ulogu. Ljudi se za kratko vreme i istovremeno izgrade novi identitet.

3. Faza stabilizacije i učvršćivanja novog identiteta. Promena i nova orijentacija moraju biti stabilizovane i ušvršćene. Cilj je da nova ubeđenja i nove vrednosti budu tako usvojeni da ih član i izvan grupe nepokolebivo zastupa i brani te vrbuje za njih nove članove.

Pri sticanju i učvršćivanju novog identiteta zajednica grupe igra suštinsku ulogu.

Ova zajednica deluje na interesenta ponekad pozitivno, utoliko što u njoj naizgled postoji istinit odnos zajedništva.

U stvari se ta “zajednica” svodi na jaku socijalnu kontrolu. Pri tome se koriste sledeće metode kontrole:

- Kontrola ponašanja: Način života često je strogo normiran. To znači delimično ili potpuno propisanu ishranu, odevanje ili odgovarajuća uputstva za obrede i meditacije. Individualni životni prostor tako se sve više sužava. Dok se razmišljanje i ponašanje u skladu sa sistemom nagrađuju, “otpadničko” ponašanje može doneti kaznu. Ko aktivno učestvuje u svom kažnjavanju najčešće i sam veruje da je zaslužio te kazne.

- Kontrola mišljenja: Novi članovi često nekritički i nepromišljeno prihvataju novo učenje i novu terminologiju. Poslušnost naređenjima odozgo očigledno je važna lekcija koju je potrebno naučiti: “Ti si niko i ništa, učitelj je sve!”; “Totalna sloboda zahteva totalnu poslušnost”. Vođe, doduše, ne mogu pripisati lična razmišljanja, ali emocije i razum u normalnim slučajevima slede ponašanje.

- Kontrola osećanja: Stvaranjem osećanja krivice i straha pokušava se da se član veže za grupu. Za to su naročito prijemčivi osetljivi, idealistički nastrojeni ljudi. Pošto se kritički stavovi često tumače kao nedovoljna ubeđenost u učenje, “krivac” mora da se oduži kroz, na primer, više rada, meditacije, učenja i slično. Ovo se u nekim grupama pojačava izveštajima o ponašanju u kojima pojedinac mora dati svakodnevan izveštaj o svojim svakodnevnim pogreškama. Pri tome nastaje neizreciv pritisak da se ostvaruju visoka postignuća u skladu sa učenjem te organizacije. Posledice mogu biti stalna iscrpljenost ili osećanja krivice i niže vrednosti.

- Kontrola informacija i okruženja: Tamo gde su mogućnosti informisanja kontrolisane, tu je mogućnost kritičkog i samostalnog delanja bitno smanjena.

Što je pristup masmedijima i obrazovanju manji, to je veće vezivanje za učenje i praksu odgovarajuće grupe.

Jedan od oblika kontrole informacija jeste u praksa da se učenje zainteresovanima predaje malo po malo.

Pomenute tri faze, skupa sa metodama kontrole ponašanja i mišljenja, mogu se kratko označiti kao “unfreezing” (“odmrzavanje”), “changing” (“menjanje”) i “refreezing” (“ponovno zamrzavanje”), a ceo proces izmene naziva se psihomutacijom.
*
Posle opisa osnovnih obeležja sekti/kultova može se dati definicija pojma sekta/kult koja bi trebalo da olakša prepoznavanje da li je u slučaju neke grupe ili organizacije reč o sekti/kultu ili nije.

SEKTA/KULT jeste grupa koja

a) prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko poštovanje ili im pridaje preteran značaj;

b) koristi program izmene mišljenja da bi članove ubeđivala da prihvate ideje te grupe, da bi članovima upravljala i da bi ih socijalizovala, to jest integrisala u osobeni obrazac odnosa, verovanja, vrednosti i postupaka unutar grupe; (ima ovde negde jedno dva tri takva - na koja makar ja naletoh!)

c) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti;

d) iskorišćava članove da bi ostvarila ciljeve vođa;

e) članovima, njihovim porodicama i njihovom socijalnom okružanju nanosi psihička oštećenja;

Sekte/kultovi možemo podeliti prema sadržaju njihovih učenja na:

- verske

- psiho (terapeutske)

- politička

- komercijalne

Pored ovih navedenih obeležja potrebno je reći i to da su sve sekte/kultovi prema unutrašnjem ustrojstvu i unutrašnjim odnosima totalitarne grupe, a prema posledicama svojega delovanja destruktivne grupe.

Otuda je potpuno pogrešno i vrlo neozbiljno pominjati totalitarne i destruktivne sekte/kultove, pošto se u tom slučaju može zaključiti kako postoje sekte/kultovi koje/koji nisu totalitarne i destruktivne organizacije, a što nije tačno.

Atributi “totalitarno” i “destruktivno” spadaju u obim i sadržinu pojma sekta/kult, samo što se, od grupe do grupe, ispoljavaju u različitoj meri.

Programi i pojavni oblici delovanja sekti najveće posledice ostavljaju na pojedinca, to jest na njegovo zdravlje.

Iako je čovekovo zdravlje celina fizičkog i mentalnog zdravlja, ovde će ta dva dela biti posmatrana razdvojeno, uz navođenje posledica koje mogu nastati.

OBLICI UGROŽAVANjA FIZIČKOG ZDRAVLjA I POSLEDICE

Prelazak na izmenjen način ishrane – vegetarijanstvo ili gladovanje – bez savetovanja sa dijetologom ili nutricionistom može dovesti do slabljenja organizma ili pogoršavanja već postojećeg oboljenja.

Zbog krajnje napornog načina života, dugotrajne fizičke i mentalne preopterećenosti ili programa pročišćavanja gladovanjem i visokim dozama vitaminskih preparata javljaju se stanja iscrpljenosti ili razna oboljenja i drugi poremećaji, ne primer hipervitaminoza.

Neodgovarajuća terapija telesnih oboljenja, koja u pojedinim slučajevima može dovesti do smrtnog ishoda, a zbog toga što se ne želi ili ne sme potražiti pomoć lekara ili se lečenje sprovodi po programu sekte/kulta, odnosno kod lekara koje odredi sekta/kult.

Tako pokret za transcendentalnu meditaciju (u daljem tekstu: TM) ima i svoj ogranak za medicinu, pod nazivom “Maharišijeva ajur veda” (u daljem tekstu: MAV).

Na plakatima kojima je bio oglašen “interdisciplinarni sastanak” kojeg su 01.03.96. bili održali Sekcija za akupunkturu SLD i Savez za TM Srbije pisalo je da “Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) priznaje Ajurvedu kao efikasnu tradicionalnu nauku o zdravlju”, što je potpuno tačno. Zvrčka je u tome što SZO (WHO) ne priznaje Maharišijevu ajurvedu, već samo klasičnu indijsku ajurvedu.

Razlika između ovih dvaju pojmova je samo ta što klasična ajurveda postoji već 3.500 godina i što se danas izučava u trajanju od 9 semestara na oko 50 fakulteta u Indiji, dok je Maharišijevoj ajurvedi tek oko 15 godina i mogućno ju je, navodno, izučiti na jednonedeljnom kursu.

U Srbiji je MAV prisutna preko firme “Mahariši Ajurveda produkti d.o.o.”, koja, prema katalogu proizvoda iz 1996, nudi 168 proizvoda, razvrstanih u 10 grupa.

Cene svih proizvoda date su u nemačkim markama. Nigde nisu navedeni poreklo i sastav tih proizvoda.

Takođe nije poznato da li su bili ispitani u nekoj od odgovarajućih referentnih ustanova, kao ni to da li imaju odobrenje odgovarajuće državne komisije za lekove. Konačno, o MAV govori i sledeće:

Britanski “Guardian” od 15.07.91. i “Times” od 16.07.91. doneli su vest o postupku za isključenje dvojice britanskih lekara iz opšte lekarske komore. Njima je na teret stavljeno 13 slučajeva u kojima su na pacijentima, od kojih su neki umrli, primenjivali MAV.

Posle ispitivanja pokazalo se da skupi lek (jedna mesečna doza koštala je 500 am. dolara) nema nikakvo virostatičko dejstvo (što je bitno, budući da su lečeni pacijenti bili zaraženi virusom AIDS-a) i da se sastoji od biljnih ekstrakata.

Neke tablete sadržavale su izmet. Sastavni deo terapije bilo je i uobičajeno uvođenje u TM, sa služenjem puđe (uvodne ceremonije).

Veoma opasan jeste i slučaj šarlatanskih ponuda samoizlečenja.

Na jednom kursu “Silva metoda kontrole uma” predstavljen je metod po kojem pacijente koji imaju kamen u bubregu uče da zamisle ispred sebe kamen i u mislima snažno po njemu udaraju čekićem, pa će se na taj način izlečiti.

Za samo jednu ovakvu “terapiju” uzimano je i po 200 nemačkih maraka.

Nepristajanje pacijenata na medicinsku intervenciju zbog verskih pobuda naročito je izraženo u Jehovinih svedoka, kojih u nas ima oko 7.000.

Lekari su dužni da po svaku cenu spasu ugrožen ljudski život, ali ih, s druge strane, u tome sprečava zakon, odnosno pravo pacijenta da lekarsku intervenciju prihvati ili odbije.

Ljudski život jeste najveće lično dobro, ali je i najveće državno dobro, pa zbog toga država ne bi smela da u ovakvim slučajevima stoji po strani.

Pojave odbijanja lekarske intervencije zbog verskih pobuda najizraženije su u Jehovinih svedoka, koji odbijaju transfuziju.

Odbijanje transfuzije može se javiti u četiri pojavna oblika, gledano iz ugla pacijenta koji odbija takvu intervenciju:

1. Kada pacijent koji je punoletno lice u svesnom stanju odbije transfuziju;

2. Kada je reč o punoletnom pacijentu u nesvesnom stanju;

3. Kada je reč o trudnicama;

4. Kada je reč o deci.

Ako punoletan pacijent u svesnom stanju odbije transfuziju lekaru ostaje samo da ukaže na mogućne posledice odbijanja i da poštuje pacijentovu volju.

U slučaju punoletnog pacijenta u besvesnom stanju kod kojeg je potrebno hitno intervenisati postupa se na različite načine, u zavisnosti od toga o kojoj zemlji je reč.

U nekim zemljama život takvih pacijenata spasava se odmah i bez pogovora, a negde se odlučuje na osnovu procene da li pacijentov život može biti spasen bez transfuzije.

U slučaju da je pacijent trudnica, i to u svesnom stanju, ona donosi odluku o dva života: svom i onom nerođenog deteta. Kada je pacijent dete, a ono ne donosi samostalno odluku o prihvatanju ili odbijanju lekarske intervencije, onda u detetovo ime odlučuju roditelji.

Po Zakonu o braku i porodičnim odnosima roditelji su dužni da se staraju o životu i zdravlju svoje dece, ali njihova odluka ne sme biti protivna interesima dece.

Lekar je, kada su u pitanju hitni slučajevi, dužan da se ogluši o nerazumnu odluku roditelja ukoliko oni iz verskih pobuda ne dozvoljavaju da se detetu ukaže pomoć.

Tu ne bi trebalo da bude nikakvih teškoća i nedoumica, pogotovo zbog toga što roditelji ne da imaju pravo, već su dužni da se brinu o deci, a ta obaveza podrazumeva i veću odgovornost.

Neki kultovi imaju svoje programe za lečenje bolesti zavisnosti.

Ti programi nisu zasnovani na osnovama važećih medicinskih doktrina o lečenju bolesti zavisnosti, te posledice mogu biti pogoršanje stanja pacijenta i zamena jednog oblika zavisnosti drugim oblikom.

Najpoznatiji primer takvog programa jeste program za lečenje narkomana “Narkonon”, kojeg primenjuje Sajentološka organizacija.

Meditativne tehnike utiču na rad hipofize i tako remete stfaranje endorfina te se stvara fizička zavisnost od meditacije.

U normalnim stanjima endorfini se stvaraju u situacijama na čije nastajanje čovek ne može uticati.

U slučaju meditacija čovek po tačno propisanom programu, to jest sa određenom učestalošću i određenim trajanjem, ulazi u meditaciju, koja utiče na stvaranje endorfina, što znači da meditant sam utiče na lučenje tog peptida.

Takvo ponašanje dovodi tokom vremena do nastanka ne samo psihičke, već i fizičke zavisnosti.

U satanističkim verskim sektama praktikuju se obredi u kojime članovi unose ljudsku ili životinjsku krv, ekskremente ljudi ili životinja i sirovo životinjsko meso.
Ovi obredi nose sa sobom veliku opasnost od zaražavanja i oboljevanja od različitih bolesti, naročito zoonoza.

Obrasci ponašanja u pojedinim kultovima, naročito satanističkim, podrazumevaju korišćenje droga i alkohola, kao i promiskuitetno ponašanje, sve do obrednih orgija.
Takvo ponašanje povećava mogućnost oboljevanja od narkomanije, alkoholizma i polnih bolesti, kao i od zaražavanja virusom AIDS-a (HIV-om).

Zbog primene psihomanipulativnih tehnika i mentalnih poremećaja nastalih zbog pripadnosti sekti/kultu kao posledice mogu se javiti nanošenje povreda sebi (samoosakaćivanje) i drugim osobama, izvršenje ubistva ili samoubistva.

OBLICI UGROŽAVANjA MENTALNOG ZDRAVLjA I POSLEDICE

Bivši članovi sekte/kultova opisuju velike smetnje u misaonom i emocionalnom životu koje su trajale mesecima i godinama pošto su bili napustili kult.

Istraživanja otkrivaju smetnje u vezi sa moći opažanja, pamćenjem i sposobnošću za druge procese obrade informacija. 40% imalo je noćne more. Preko 30% govorilo je da nije u stranju da prekine mentalne aktivnosti poput pevanja, meditiranja ili golosolalije. Jedan deo govorio je o gubitku pamćenja, a neki i o halucinacijama koje su se javljale čak osam godina posle izlaska iz sekte/kulta.

Porodice su često zbog pripadanja nekog svog člana sekti/kultu toliko poremećene da je neophodno podvrgnuti ih psihološkom i psihijatrijskom tretmanu.

Jasni i ubedljivi koncepti sekti/kultova dovode do snižavanja racionalne moći rasuđivanja i kritičkog razmišljanja kao i do razgrađivanja kognitivne sposobnosti razlikovanja i time od ugrožavanja pojedinca prelaze u društvenu opasnost. Opasnosti po zdrav lični razvoj sve do teških psihičkih oštećenja pridonose različite, sistematski primenjivane tehnike sekti/kultova, koje se, zahvaljujući autoritarnoj, magijsko- kauzalnoj slici sveta mogu primenjivati bez prethodnog promišljanja.

Tvrdnje da u sektama/kultovima nastaju oštećenja može, na prvi pogled izgledati paradoksalno, budući da mnoge takve grupe tvrde da imaju čak terapeutsko dejstvo.

To je, na primer, prisutno kod TM ili Sajentološke organizacije i njenog programa “Narkonon” za izlečenje narkomana. Same grupe, kada se pomenu očigledne psihičke smetnje, samoubistva ili slično, tvrde da je u tim slučajevima reč o netipičnim osobama koje već pre pristupanja grupi nisu bile normalne, odnosno zdrave, i koje su se pokazale kao neizlečive ili rezistentne na lekovite moći grupe.

Teškoće da se opišu oštećenja izazvana delovanjem grupa leže u tome što je samo jedan deo oštećenih obuhvaćen psihijatrijskim tretmanom ili na neki drugi način, na primer – obradom u savetovalištima. Mogućno je i da ponašanje sa izrazito patološkim crtama bude od strane grupe ne samo tolerisano i prihvaćeno, već može čak obezbediti i viši status u grupi.

Izvesno je da postoji jedna grupa već bolesnih osoba kod kojih sekte/kultovi deluju patoplastično. Kod jedne mnogo veće grupe psihotična iskliznuća javljaju se tek po ulasku u sektu/kult.

Otuda se može zaključiti da pripadanje jednoj sekti/kultu ima karakter patogene situacije, takođe i kada je reč o preshizofrenima. Polazne situacije preshizofrenih jesu, između ostalog: bazalna slabost konstitucije Ja, nesigurnost identiteta u pogledu polne uloge, introvertnost, slabosti u kontaktima, dinamička insuficijencija i perzistirajući simbiotički primarni odnosi.

Sekta/kult naizgled nudi pomoć u racionalizaciji i sistematizaciji koja izgleda pogodno da upravo izađe u susret shizofrenima ili preshizofrenima i da im ponudi oslonac. Zbog toga nije čudno da se u sektama/kultovima isprva može ustanoviti poboljšanje, ali kasnije ipak svi ti slučajevi postaju psihotični.

Zato se pripadanje sekti/kultu smatra inicijalnom situacijom za psihoze, pošto se prve manifestacije, kao recidivi, ne smatraju slučajnima, već situaciono uslovljenima. Upravo su već opisane polazne situacije te koje izazivaju ranjivost na sistematsku primenu sugestivnih tehnika u sektama/kultovima, a to su, na primer: lišavanje sna; dugotrajna predavanja; učaurivanje, odnosno izolovanje od okoline; meditacija; post, odnosno izgladnjivanje.

Pokušaji individuacije ne samo kod labilnih preshizofrenih, već i kod ostalih adolescenata u kojih izgradnja identiteta nije okončana, bivaju ugroženi i ometeni kada zbog primenjivanih psihotehnika pada granica između Ja i okoline i kada se doživljava “opšte stanje”.

Ne postoji samo kod labilnih osoba opasnost od takvih duševnih iskliznuća koja vode do razvoja ludila koje se više ne može kompenzovati, već, na primer, uopšte kod svih osoba koje su se pre svoje 25. godine intenzivno bavile meditacijom mogu nastati teški lomovi u razvoju ličnosti.

Čak i kod nešto starijih i zrelijih mogu nastati smetnje u vegetativnoj regulaciji.

Koliko delovanje sekti/kultova može biti opasno po mentalno već obolele ljude pokazuje i slučaj jednog spisa za internu upotrebu u satanističkoj organizaciji “Ordo Templi Orientis – O.T.O.”Tekst tog dokumenta prenet je ovde u punom obimu:

POSEBNO NAGLAŠAVAM STROGU ZABRANU OSOBAMA LIJEČENIM OD PSIHOZA I EPILEPSIJE.

Zašto se osobama liječenim od psihotičnih epizoda (npr. kod shizofrenije) ne preporučuje rad ovakvog oblika?

ZATO što je cilj psihijatrijskog liječenja da kod ovih pacijenata ojača barijeru SVJESNO-NESVJESNO i u skladu s tim svede na najmanju moguću mjeru psihotične epizode (posebno zvučne i vizuelne halucinacije) koje su (pored raznih drugih manija) izuzetno česte kod ovih pacijenata.

CILj hermetičkog treninga je upravo suprotno:

KONTROLIRANO SLABLjENjE BARIJERE SVJESNO- NESVJESNO

~ što za posledicu ima veoma značajne spiritualne uvide SAMO kod PSIHOLOŠKI INTEGRIRANE (ZDRAVE) JEDINKE.

TREBA DA BUDE JASNO da osobe liječene od psihoza NE MOGU NI U KOM SLUČAJU kontrolirano slabiti barijeru SVJESNO- NESVJESNO kad je ona kod njih već maksimalno oslabljena i to potpuno nokontrolirano.

ZAŠTO se hermetički rad NI U KOM SLUČAJU ne preporučuje i NE DOZVOLjAVA osobama koje boluju od EPILEPSIJE?

Epilepsiju karakterizira nekontrolirana, prekomjerna aktivnost nekog dijela živčanog sistema ili pak cijelog živčanog sistema. Čovjek koji je sklon epilepsiji imat će napade kad mu se osnovna razina podražljivosti živčanog sistema podigne iznad kritičnog praga. Hermetički trening upravo podražuje odgovarajuća područja mozga i SAMO ZDRAVA OSOBA kao posledicu ima značajne spiritualne uvide.

(H i p e rventilacija (POJAČANO DISANjE) kratkotrajno podiše PH arterijske krvi sa normalne vrijednosti 7,4 na oko 7,8, što često dovodi do cerebralnih grčeva usled povećane razdražljivosti nervnih stanica – neurona. Ovo kod epileptičnog bolesnika može izazvati epileptični napad. Ovo je i razlog što se oboljelim od epilepsije ne preporučuju nikakve vježbe koje uvjetuju hiperventilaciju pluća).

POZNATO mi je na osnovu višegodišnjeg kontakta sa osobama koje se interesuju za hermetizam, da jedan broj tih interesenata ima sledeće probleme:

1. NAMETNUTE MISLI (Posledica je nesposobnost koncentracije za rad)

2. VELIKA NEODREĐENA SLUTNjA (Osjećaj da će se dogoditi neka nesreća, a za to nema nikakve realne osnove)

3. VELIKI NEODREĐENI STRAH (Uobrazilja da neko djeluje na tu osobu, ili strah bez realne osnove)

4. NEREALNE MISTIČNE IDEJE (Osoba misli da je predodređena da bude prorok i sl. Nejasnoću narstitih misli proglašava naročitim saznanjem)

Ukoliko imate sva četiri problema, a niste psihički liječeni, onda treba IZUZETNO PAŽLjIVO da praktikujete vježbe hermetskog sistema (mada bi bilo mudrije da ništa ne radite). Ukoliko imate samo neke elemente, onda treba da ste svjesni da su to elementi vaše ličnosti kojih se trebate osloboditi ako želite uspjeh u hermet. radu.

Kao posledice izmene ličnosti mogu se utvrditi:

- Apsolutno novo usmeravanje egzistencije prema do tada nepoznatim ili neprimenjivanim načelima;
- Potpuna promena ponašanja prema okruženju koje se više ne smatra mestom sopstvenog postojanja, već neprijateljskim svetom kojeg je potrebno izmeniti ili od kojeg je potrebno dići ruke;

- Radikalizacija svih postupaka u životu;

- Potpuno potčinjavanje sopstvene volje rasuđivanja nekom drugom autoritetu;

- Jedna vrsta kompleksa fiksacije utoliko što se isključivo želi da se bude u blizini istomišljenika;

- Čvrsto vezivanje, sve do poslušnosti, za jednog vođu, od kojeg se preuzimaju pogled na svet i modeli ponašanja;

- Ograničavanje ličnosti na mali broj oblasti zanimanja, koja u javnom ili privatnom životu ne služe ničemu (mantranje, naročiti oblici meditacije i sl.);

- Pojava paranoidnih predstava;

- Nerealan osećaj svemoći;

- Nastajanje narkomanske zavisnosti od “posebnih iskustava” i droga koje se pri tome stvaraju u organizmu;

- Nastajanje zavisnosti od jasnih i na prvi pogled korisnih pravila o životu i od pomoći pri donošenju odluke koje priža sekta/kult;

- Gubljenje radne i poslovne sposobnosti;

- Gubljenje samostalnosti i, kao posledica toga, sve veća nesposobnost da se živi normalnim životom. Što više duhovnih kapaciteta sekta/kult veže za sebe, to manje preostaje za učešće u tradicionanom životu i društvu;

- Gubljenje sopstvene ličnosti u korist tuđe ili grupne ličnosti;
- Slabljenje emocionalnih veza sa porodicom i prijateljima;

- Strah od razdvajanja, odnosno bol pri razdvajanju. Posle izlaska (jednog) roditelja deca ostaju u vlasti sekte/kulta;

- Poremećeno socijalno ponašanje, odnosno socijalna nekompetentnost, što se izražava kao: gubitak sposobnosti za stvaranje emocionalnih veza, smanjena kritičnost i potčinjavanje “ljudskosti” apstraktnim idejama;

- Fanatičnost;

- Opšta regresija;

- Osećanja krivice i stida koja mogu nastati i zbog nedovoljnog prihvatanja nekog dela sopstvene prošlosti od strane sekte/kulta;

- Nesposobnost koncentracije i gubljenje/smanjivanje inteligencije;

- Sugestivno izazvanom promenom u razmeni transmitera može se objasniti i natprosečna učestalost psihoza u kultovima. Pri tome nije reč o funkcionalnim, već reaktivnim psihozama. Poremećaj razmene materija je isti, ali je izazivač u prvom slučaju endogen, a u drugom egzogen. U kultovima primenjivanje metode deprivacije, kao što su lišavanje sna ili odmora, propisi o ishrani, slaba ishrana te naročito u pseudohinduističkim sektama/kultovima propisane višesatne meditacije dovode do izmena u razmeni transmitera.

Poseban oblik ugrožavanja zdravlja, naročito mentalnog, predstavlja upražnjavanje različitih oblika meditacije, to jest primena meditativnih tehnika.

Zbog toga će posledice primene tih tehnika biti obrađene zasebno.

Meditativne tehnike izazivaju promenu moždanih funkcija.

Kod meditanata sa dužim stažom javljaju se epileptični obrasci kao i stanja sa pojavom grčenja kod učitelja TM (transcendentalne meditacije).

Istrajno nadraživanje pojedinih oblasti mozga ponavljanom stimulacijom (na primer – mantrom, kao u TM) može dovesti do nastupanja epileptičnih obrazaca.

Takvi obrasci mogu biti povezani i sa javljanjem psihičkih ili psihotičnih tegoba, kao što su simptomi anksioznosti ili osećanja depersonalizovanosti.

Dugotrajna meditacija može imati značajan uticaj na moždanu aktivnost.

Ovo može biti naročito opasno ako je reč o deci i adolescentima, čiji je mozak još u razvoju, ili o psihički labilnim i psihički bolesnim osobama, kod kojih - bez daljeg - može doći do patoloških promena moždanih funkcija.

Kod upražnjavanja meditacija mogu nastati sledeće opasnosti i nuspojave:

- Ponovna pojava teških psihosomatskih simptoma posle početka meditacije;

- Zabeleženo je nekoliko slučajeva pokužaja samoubistva;

- Teške depresije;

- Pojava teške psihotične epizode posle dobijanja instrukcija o TM, naročito posle dužeg meditiranja (duže od 20 min. na dan), između ostalog kod osoba sa anamnezom shizofrenije;

- Helucinacije i emocionalne smetnje posle proguženog meditiranja;

- (Hronično recidivirajuće) pojave depersonalizacije u trajanju do 1 sata;

- Osećaj izmenjene stvarnosti u budnom stanju (često se takav osećaj javlja u prisustvu učitelja meditacije);

- Pojačavanje anksioznosti;

- Složeni epileptični fenomeni (vibracije, zvučne halucinacije – naročito u vezi sa ličnim imenom, pojačano doživljavanje proze, poezije i religijskih pojava);

- Epileptični obrasci EEG-a kod onih koji duže meditiraju;

- Nagla akutna stanja anksioznosti i fleš-bek ranijih traumatičnih iskustava;

- Ispitivanje o intimnim stvarima neke osobe može biti olakšano kada se kod stanja ograničene svesti pažnja fokusira na određena pitanja, a istovremeno se zadržava sposobnost reagovanja;

- Kod 46-48% svih meditanata koji duže od godinu i po upražnjavaju transcendentalnu meditaciju zabeležene su neželjene pojave, kao što su: asocijalno ponašanje (13,5%), anksioznost (9%), rasejanost (7,2%), depresije (8,1%), emocionalna nestabilnost (4,5%), frustracije (9%), telesna i duhovna napetost (8,1%), nedostatak odlučnosti (7,2%), motorički nemir (9%), nepoverljivost (6,3%), netolerantnost prema drugima (4,5%) i socijalna izolovanost (7,2%).

Mladi koji pristupaju grupama kao što je TM imaju natprosečne šanse da obole psihijatrijski.

Na osnovu odgovarajuće literature kao i na osnovu poznatih slučajeva mogućno je izvesti zaključke o tome koji patogeni uticaj sekte/kultovi/pokreti za meditaciju imaju na razvoj ličnosti kod mladih.

U širokom rasponu posledica delovanja izdvajaju se vezivanje za vođu, bezuslovno prihvatanje učenja o postizanju savršenstva/spasenja i totalna integracija u grupu.

Ovi faktori mogu dovesti do teških psihičkih posledica.

Između ostalih, to su depresivno-suicidalne krize i psihotična oboljenja.

Po napuštanju sekte/kulta/pokreta za meditaciju javljaju se duboki poremećaji identiteta i orijentacije, koji zahtevaju terapijsku obradu.

Fiziološko dejstvo meditativnih tehnika ima težište u uticanju na kortikalne procese.

Posredstvom rezultata u merenju promena EEG-a dokazani su uticaji na habituaciju (navikavanje na ponovljenu draž).

Promene centralnih fenomena habituacije u smislu povećanja habituacije kriju i opasnost manipulacije.

U takvim slučajevima mogućno je povećano usmeravanje pažnje na naknadno prezentovane sadržaje.

Promene u smislu smanjenja habituacije mogu izazvati povećanu razdražljivost.

Takođe su zabeleženi i slučajevi da posle nekih oblika dugotrajne meditacije pojačana spremnost da se reaguje na spoljašnju draž nastavlja da postoji i posle aktivne meditacije.

Ova povećana spremnost može se zaustaviti samo ponovnim ulaskom u meditaciju.

Posle obrade nekih slučajeva psihoza u osoba koje su bile učestvovale na različitim vežbama meditacije nastavljeno je pitanje, da li je dopustivo govoriti o specijalnoj meditativnoj psihozi.

Obrada opisa simptoma govori da postoji jedan specijalan sindrom, izazvan manipulacijom svešću.

Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema. Ona sadrži aktiviranje i opterećivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, često dugotrajan psihotičan proces.

Posledice TM naročito po adolescente koji meditiraju:

- Poremećen odnos prema roditeljima, prijateljima i poznanicima;

- Napuštanje dotadašnjih aktivnosti i hobija;

- Zanemarivanje obaveza u školi, na studijama ili na radnom mestu, sve do potpunog prekida bavljenja time;

- Jednostrani, sterilni razgovori koji se odnose samo na TM; (kanda su mi i ovakvi nešto poznati)

- Nadmenost i fanatično zastupanje učenja TM.

Kurs za učitelja TM najčešće dovodi do očiglednih promena ličnosti.

Dolazi do okretanja od stvarnog sveta.

Uz potcenjivanje svih materijalnih vrednosti i sigurnosti teži se kosmičko-božanskoj svesti.

Ovu promenu ponašanja pojačava učenje da svako dovođenje nekog novog člana uvećava sposobnost da se dostigne kosmička svest.

Dalekoežne do katastrofalne jesu posledice nastavljenog pohađanja kurseva.

One se javljaju pre svega kod onih adolescenata koji se TM-om bave intenzivno, jer oni traže neki životni cilj vredan zalaganja.

Oni su često idealistički nastrojeni i društveno angažovani.

Takvi mladi ljudi izloženi su bez zaštite delovanju sekte i ne primećuju kako se njihov pređašnji odnos prema stvarnosti lagano razgrađuje.

Njihovu savest omekšavaju i oni, korak po korak, preuzimaju norme i vrednosti sekte/kulta.

Ti mladi ljudi pod uticajem sekte/kulta potpuno napuštaju svoj normalni život, postaju pokorni sekti/kultu i nesposobni da se staraju o sebi.

U velikom broju slučajeva roditelji su naveli sledeće posledice:

- Promena normalnog dnevnog rasporeda sa značajno smanjenom sposobnošću podnošenja svakodnevnih obaveza. Dan započinje tek oko podneva, posle intenzivne jutarnje meditacije;

- Preosetljivost na stres i buku;

- Zahtevi nemeditanata shvataju se odmah kao tutorisanje i oštro se odbacuju;

- Osećanje lične nesposobnosti i samoizolacija;

- Nadmenost i često nepravičnost.

Programi izmene mišljenja druge generacije teže tome da razore odbrambeni sistem članova tako što ih izlažu vežbama i iskustvima koji članove preplavljuju emocijama ili koji diraju njihovu savest.

Intenzivno i brzo zasipanje osećanjima nezadovoljstva i vežbama koje dovode do disocijacija mogu često izazvati psihološku dekompenzaciju i čitav niz psihijatrijskih sindroma.

Posledice primene programa izmene mišljenja u sektama/kultovima spadaju obično u jednu od 6 grupa.

Prva, i najveća, jeste ona reakcija većine.

One su nezavisne od toga koliko dugo je neko bio u grupi.

Karakterišu ih osećanja otuđenostii pometenosti izazvana gubitkom ili slabljenjem ranije važećih normi, ideala i ciljeva. (nažalost - opet liči na 'poznanika'')

Napuštanje grupe i povratak normalnom društvu stvara jednu vrstu kulturnog šoka.

Da bi se uspešno prilagodili, bivši članovi moraju svoje prekultno Ja pomiriti sa “otcepljenim Ja iz grupe i sada nastalim poslesektaškim/poslekultnim Ja.

Ostalih pet tipova psiholoških reakcija jesu različiti oblici indukovane psihopatologije.

Iako se prethodno postojeća psihopatologija pogoršava delovanjem programa izmene mišljenja, najveći broj pojedinaca imao je pre sekte/kulta normalnu psihološku predistoriju.

Tih pet ostalih tipova jesu:

Reaktivne psihoze slične shizoafektivnim: Shizoafektivne smetnje u vidu duboke depresije ili maničnog sindroma sa istovremenom pojavom psihotičnih simptoma, na primer – halucinacija, u trajanju od najmanje dve sedmice, bez prisustva upadljivih efektivnih simptoma.

Pri tome su isključeni shizofrenija i organski uzroci.

Što se tiče programa izmene mišljenja, ove i srodne psihotične pojave tipično su izazvane stresnim iskustvima koja nastaju prilikom grupnih treninga svesti.

Afektivne komponente, obično hipomanične ili manične, koje se očigledno odnose na ponašanje i stavove koji su zastupljeni u grupi, razvijaju se neposredno pre ili posle dekompenzacije.

Izgleda da su depresivne reakcije u nekih osoba posledica interakcije lične psihološke istorije sa situativno uslovljenim osobenostima grupe.

Posttraumatska opterećenja: Ova opterećenja imaju pet osnovnih obeležja:

a) Osoba je doživela neki događaj koji se nalazi izvan uobičajenog ljudskog iskustva i koji bi za skoro svakoga bio veoma opterećujući;

b) Traumatski događaj stalno se ponovo doživljava na različite načine, na primer u snovima ili u sećanjima koja stalno naviru;

c) Stalno izbegavanje draži koje su u vezi sa traumom ili ograničavanje opšte reagibilnosti;

d) Stalni simptomi povišenog nivoa nadražljivosti, uključujući najmanje dva od sledećih obeležja: poremećaje u spavanju, razdražljivost ili izlive besa, teškoće u koncentraciji, hipervigilantnost, preterane reakcije straha, fiziološke reakcije pri događajima koji liče na traumu ili je simbolizuju;

e) Trajanje od najmanje jedan mesec.

Takve smetnje mogu se kod žrtava primene programa izmene mišljenja opaziti kao posledice seksualne zloupotrebe, finansijske propasti izazvane delovanjem vođe grupe, smrti deteta zbog zapostavljanja nege deteta te teške i dugotrajne psihološke zloupotrebe koja bitno razara samopoštovanja dotične osobe.

Bliže neoznačene disocijativne smetnje: To su smetnje čije je pretežno obeležje jedan disocijativni simptom, to jest ugrožavanje ili izmena normalnih integrativnih funkcija, identiteta, pamćenja ili svesti, koji ne ispunjava kriterijume za jednu specijalnu disocijativnu smetnju.

Među ovim navedenim primerima nalazi se i slučaj osoba koje su bile izložene dugom i intenzivnom procesu mera prinude sa ciljem menjanja stavova, kao što je proces pranja mozga ili indoktrinacije za vreme zarobljeništva kod terorista ili prilikom boravka u sekti/kultu.

Zbog osobine programa izmene mišljenja druge generacije da primenjuju tehnike za uvođenje u trans, na primer – pomoću meditacije, ali i glosolalije, hipnoze (direktne ili indirektne) ili mantranja, bliže neoznačene disocijativne smetnje jesu jedna od najčešće postavljenih dijagnoza za bivše članove sekti/kultova i žrtve drugih programa izmene svesti.

Anksioznost izazvana opuštanjem: Neke osobe pokazuju atipične reakcije na programe opuštanja i meditacije tako što postaju anksiozne i upadaju čak u psihotična stanja.

Za sada nije poznato zašto se to dešava, iako postoje pretpostavke da vežbe opuštanja ili meditacija, budući da uopšte umiruju svest, smanjuju i sposobnost pružanja slabog psihološkog otpora teškim nesvesnim konfliktima.

Osobe posebno podložne gubljenju granica Ja mogu negativno reagovati na hipnotičke vežbe, koje, pokušavajući da indukuju mistična iskustva, zapravo razaraju Ja.

Različite reakcije: Ove reakcije obuhvataju sledeće:

a) Kombinaciju straha i kognitivnih smetnji, to jest teškoće u koncentraciji, ugrožavanje pažnje i pamćenja, a naročito kratkotrajnog pamćenja;

b) Samoosakaćivanje;

c) Fobije;

d) Samoubistvo i ubistvo;

e) Psihološke faktore koji utiču na pojavu telesnih oboljenja kao što su moždani udar, čir na želucu i infarkt srca.

Ратибор · 21.05.2010

Свештеник Андреј Горбунов

ИКОНА ЗВЕРИ

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Према Апокалипси у последња времена људи ће се клањати икони (лику) звери, којој ће бити дат "дух", услед чега ће она говорити и деловати (видети: Отк. 13,14-15). За многе пажљиве хришћане данас је очигледно да Свето Писмо говори о савременом глобалном идолу под називом "Екран"; да библијска слика иконе звери која говори и делује указује на телевизију, на видео и компјутерску технику, а у ширем смислу и на сва савремена средства масовних информација, као и на такве појаве као што је свеопшта компјутеризација и "виртуелизација".
Реч икона у преводу с грчког значи лик, слика, приказ. Али Екран и јесте живи лик који има "дух" (тачније, живот, као на пример, у Библији на енглеском језику - life1), покретна слика2), и још снабдевена звучном пратњом - "слика која говори". Екран је слика (лик) плус звук, или, изражавајући се на савремен начин, то је инструмент преношења аудиовизуелних информација.
Канадски професор Маршал Меклуан, један од западних "духовних вођа", 1955. године је изразио предност телевизије у односу на стара техничка средства комуникације следећим речима: "Док је штампање било механизација вештине писма, телефон је већ био електрификација самог говора, огромни корак напред у поређењу с телеграфом. Грамофон и биоскоп су били једноставна механизација говора и покрета. Али радио и телевизија били су не просто електрификација говора и покрета, већ електрификација целокупног дијапазона изражавања људске личности"3). Ето зашто је уАпокалипси речено да је у лик звери стављен "дух".

Моћ слике
Маршал Меклуан је формулисао следећи афоризам: "Средство информације и јесте садржај информације" ("The medium is the message"), то јест, није важно шта се заправо преноси преко радија, телевизије и тако даље, важна су сама та средства информације која делују на подсвест и сферу чула.
Године 1974. у разговору с дописником француског часописа Realite покајани пророк електроакустичког света Маршал Меклуан је овако говорио о опасности од телевизије: "Сматрам да телевизија постепено и једну за другом уништава све установе на којима почива наша цивилизација... Дошло је време да се сви побунимо и уклонимо телевизор из свакодневног живота. Хајде да је потпуно уништимо, јер човечанство не може да живи у условима непрестане раздражености толико високог нивоа.
Магијска чар којим нас обухвата телевизија изазван је њеном електромагнетском природом: прекидни електрични импулси, зрачење предајника и светлосних снопова, који сачињавају слику, иако међу њима нема никакве везе; телевизијска слика је слична решетки или мозаику, слична је мрежици за косу, риболовној мрежи, који спутавају гледаоце најпрефињенијим ћелијама. Али нас не магнетизују зрачења, већ интервали међу њима, нас привлачи празнина међу ћелијама. Не знајући то, нас гутају ти интервали. Рибе не примећују воду у којој пливају, људи не примећују ваздух који дишу.
Телевизија је најмоћније средство које највише "заражава" људе... Ми смо очарани празнином... Прекидност преношења информација путем електромагнетских зрака држи нас у сталној напетости. Тиме се телевизијска информација у потпуности разликује од биоскопа, где су слике спојене. Још више се она разликује од штампаног текста који је одредио целокупну организацију наше умне делатности, засноване на рационализму и апстракцији".
Екран у живописним бојама и примамљивим сликама одражава и представља гледаоцима "овај свет" који, по речима апостола, сав у злу лежи (1 Јн. 5,19), а такође лажни свет демонских маштања. Свакодневно се врши право правцато бомбардовање људске свести сликама које помамно промичу на Екрану. Сама реч "лик", употребљена у Апокалипси, прилично јасно указује на виртуелну реалност коју уводи Екран.
Још је 1963. године телевизијски коментатор француског недељника Експрес писао о телевизији: "Откако је откривено штампање књига мисао се кретала, користећи као тачку ослонца знакове, символе и слова. Од сада се она ослања углавном на слику... Питање се састоји у томе хоће ли агресивна моћ те слике, бескрајно обмотавање пипака телевизијске траке исушити интелектуалну суштину свакога и гурнути народе у стање пасивне пријемчивости".
Екран с правом називају "жвакаћом гумом за очи" или "духовном жваком". Читање, посећивање музеја или предавања - сви ти традиционални облици културе повезани су у свести људи с нужношћу да се учини неки напор. Да би гледао мали екран у кући, човеку никакав напор није потребан. Поробљени, хипнотизовани поклоник екрана спреман је да прогута све што му овај нуди. Савремени људи све мање читају и све више времена проводе пред Екраном који у потпуности окупира њихову пажњу, врши на њих затупљујући утицај, ствара за њих свет вештачких вредности; све то поткопава способност људи да трезвено оцењују различите идеје.
У штампаном тексту који је доминирао у људској култури до појаве Екрана, најбитнији је садржај текста. Одлучујући значај ту имају саме идеје које изражава аутор, као и она његова осећања која жели да подели са читаоцем. Када пак имамо посла са сликом на Екрану, све се мења. Тренутно емитовање слика, непосредност сведочанства, ефект присутности, истинске сцене из живота... Све то доводи до тога да се слика уздиже изнад садржаја, постаје суштина ове или оне емисије, филма и тако даље. Обојене слике, праћене звуком, потискују језик и знаке. Иза тих слика, наравно, стоје невидљиве ђаволске идеје које се уводе у свест гледалаца. На то нас и упозорава Реч Божија, називајући Екран сликом звери.

Екранократија
О утицају телевизије на људско друштво исти аутор Експреса рекао је још и следеће: "Од телевизора се може направити најсавршеније оруђе глупости, безумља, мучења, затупљивања и огрубелости. Телевизор може постати идеално оруђе васпитања пасивности, оруђе за које су прекоокеански социолози измислили термин видиот који је састављен из речи видео и идиот... Никакве предострожности неће бити претеране против опасности од стандардизације умова... Поседујући моћ сугестије, привлачну снагу мноштва квалитетних емисија, може се изградити необична машина управљања људским душама, машина о каквој није могао да сања никакав доктор фауст.
Телевизија постаје кључ за власт... Је ли могуће остављати овакво оруђе у рукама једног човека, једне заинтересоване скупине, једног министарског тима? И заиста, у условима 'непосредне' демократије неконтролисани монопол телевизије повезан је с ризиком стварања, мало по мало, ситуација које су у прошлости биле незамисливе. Постепено би се могао све више учвршћивати тоталитарни систем, иако би он настављао да се користи облицима и речником демократских установа... Или пак треба отворено припремити нови устав који би вредело назвати телекратијом" (Експрес, 1963)4).
Данас, када имамо посла не само с телевизијским екраном, већ такође са видео и компјутерским екраном, може се понудити нешто другачији термин - екранократија. Али иза екранократије се скрива масонократија и јудеократија, а још дубље - демонократија која се лукаво назива демократијом.
Генерални директор француске компаније "Европа-1, слике и звук" Луј Мерлен дао је у својој књизи Све чињенице о телевизији (Париз, 1964) овакво сликовито одређење моћи телевизије: "Упоредо с трима класичним облицима власти: извршном, законодавном и судском - сада се појавила, без револуције и без промене било каквог устава, нова власт која господари свима нама политички: телевизија... Поставља се забрињавајуће питање: у чије руке ће доспети та најмоћнија политичка полуга од свих које су икада постојале? Ако се она нађе у приватним рукама неће ли се оне претворити у моћне пипке власти новца?"
Екран је највеће средство убеђивања маса, средство формирања мишљења људи у правцу који је служитељима зла неопходан, као и најјаче средство ширења дегенеративне "масовне" културе. Зато је с духовног гледишта Екран ђаволска машина управљања људским душама.
Екран није само инструмент управљања свешћу људи, него и оруђе успостављања антихристове власти. Данас је очигледно да је Екран за савременог човека не толико информатор и извор изградње слике света, колико њен конструктор који агресивно програмира начин мишљења и понашања, који ствара "нови морал" и систем вредности. Јеромонах Серафим Роуз је називао телевизор "главним спроводником антихришћанских идеја и вредности".
"Телевизија је нанела људима огромну штету - каже атонски старац Пајсије - она нарочито разорно делује на малу децу. Једном ми је у колибу дошао седмогодишњи дечак са својим оцем. Видео сам како је устима детета говорио телевизијски демон, слично томе као што демон говори устима опседнутих. Као кад би се мало дете родило са зубима. Данас се не могу тако често видети нормална деца - деца су се претворила у чудовишта. Деца не раде главом, она једноставно понављају оно што су видела и чула. На тај начин, уз помоћ телевизије неки хоће да залуде свет. Односно, по њиховим замислима остали морају да верују ономе што су чули преко телевизије и да поступају у складу с тим".
О истом том говори познати стручњак за обраду јавног мњења, професор М. Чукас: "Циљ телевизије је стварање човека који је потпуно лишен способности да се снађе и схвати стање ствари, да критички мисли, човека који је срозан на најниже емоционално стање, када може да делује под утицајем само спољашњих, те зато вештачких надраживача и сила које га усмеравају"5).

Озверење
Директор Националног музеја историје и технологије Смитсоновског института у САД Данијел Берстин у свом чланку "Телевизија: она нас је све променила дубље него што смо могли да претпоставимо", штампаном у часопису Лајф 1971. године, оптужио је америчку телевизију да управо она пре свега "разбија нацију на безлична, изолована друштвена острвца"6).
И заиста, с гледишта општења међу људима Екран је просто катастрофа. Екран усађује у људима отуђеност, атомизира људско друштво. Ова зверска икона разара људски разговор увече, отуђује једне од других људе који живе у истој кући, породици, изолује сваког човека у малу личну тврђаву. У ретким тренуцима када се савремена породица окупља у кући, људи готово не опште међу собом, препустивши се телевизору.
Живо, личносно општење замењује се илузорним и измаштаним привидима и сенкама Екрана. Губљење осећаја за живог човека води губљењу љубави према њему и саосећања према њему. Човек престаје да се посматра као непроцењива личност, он се претвара у објект, у инструмент. Екран нас учи да не видимо (што је блиско ономе "да ненавидимо, мрзимо") личност у другом човеку, а у реалном животу да гледамо на људе хладно и "са стране", као на представе, као на мртву и безличну слику. Свето Писмо то назива похотом очију (l Јн.2,16), а свети Теофан Затворник је имао свој израз: "буљење". Преп. Силуан Атонски је говорио да чак и "за један непријатан поглед на ближњег човек губи благодат, то јест, губи везу с Богом, отуђује се од Њега".
Екран учи човека да не види личност, не само у другима, него и у себи. "Људи виде цео свет, не видећи само саме себе - говорио је старац Пајсије у разговору о штетности телевизије - Не уништава Бог људе, не, сада људи својим умом уништавају саме себе". Преко Екрана се врши манипулација људском свешћу у правцу демоноподобности, манипулација без премца. Телевизија "ослобађа" људе од свега људског, на пример, од солидарности и самилости. Телевизијске емисије типа "Великог брата" култивишу у људима отуђеност, оне су усмерене на стварање "новог човека". Или подчовека.
У брзом протоку информација савремени човек губи себе, поткопава се његова духовна основа, што значи да му се снижава ниво личности. Утицај Екрана на подсвест и манипулисање психом је страшно због тога што може лишити човека најважнијег темеља личносног бића - истинске слободе избора. Не само на телевизијском екрану, него и на радио таласима, на страницама већине новина и часописа преовлађује дух нихилизма, бесциљности, схватања да је све дозвољено и лакрдијаштва, дух разоран за људску богоподобну личност.
Захваљујући својој лакрдијашкој распомамљености (бескрајне "хумористичке емисије", шоу-програми и друге виртуелне "забаве"), Екран врши функцију одвлачења људи од реалности. Екран чини човекову душу склоном подражавању и емоционалној укључености у ситуацију. Привикавајући се да доживљава психичка стања ликова на телевизији, човек на крају и сам почиње да се "игра живота", као глумац на сцени. Екран учи човека да буде оно што он сам није у стварности, да лаже и да се претвара. Ова игра је антитеза живота, као што је лаж антитеза реалности.
"Од психотронског дејства телевизијских програма - каже се у књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део први) - у човеку се уништава способност за властито мишљење, за мисаони доживљај догађаја који се одвијају око њега и, најзад, за формирање властитог погледа на свет. Почели смо од недостатка савременог општења међу људима, и ето, корени тог недостатка леже управо у одсуству индивидуалног мишљења и промишљања догађаја у складу с властитим погледом на свет".
Екран пустоши душу, испуњавајући је отуђеношћу. Човекова способност за лично општење нагло се смањује или се чак потпуно губи. Тада човек постаје телевизијски робот.
Нарочито акутно све то осећа верник који има представу о молитви, који има искуство богоопштења. Ето зашто се, као што је говорио, на пример, преп. Амфилохије Почајевски (1971), "после гледања телевизијских програма човеку уопште не моли, а ако и примора себе на молитву, онда се само моли устима, а срце му је далеко од Бога. Таква је молитва - по мишљењу старца - само на осуду"7).
Савремена информативна средина, изграђена на антидуховним антихришћанским начелима, последњих година постаје све моћнији чинилац поживотињења људи. Градитељи "новог светског поретка" поставили су пред собом задатак да "не дозволе народима да добијају веродостојне информације, већ да грозничаво напредују у свом духовном паду и достизању животињоликог стања... све док не буде достигнуто потпуно анестезирње и деградација, нарочито омладине. У ту сврху, осим дрога, користе се позориште, филм, вулгарна штампа, телевизија и видео, који служе као средство развраћања, затупљивања, свођења на дивљаштво, као и пропаганда начина живота без моралних начела и ограничења" (из књиге Уочи великог шњења Цркве Христове, Атина, 1993).
Очигледан пример поживотињења људи јесте програм "Велики брат" и други слични "шоуи", како у нашој земљи, тако и у иностранству, када се милиони људи "лепе" за Екран, расправљају и наслађују се тиме како обављају своје животињске потребе "јунаци иза стакла".
Грчки монах Арсеније Вијанкофтис пише о томе да су икона звери (Екран и виртуелна реалност) и зверско име-жиг (електронски систем идентификације и контроле) о којима се говори у 13. глави Апокалипсе, два главна оруђа сила таме, оруђа која се узајамно допуњавају ради достизања јединственог циља обезличавања људи: "Руковођење масама ради стварања безличног 'друштва' одвија се углавном преко средстава масовног информисања, рекламе и музике. Видне и слушне слике, свесне и подсвесне, бомбардују човека, учећи га насиљу, разврату и магијским обредима - тим трима пророцима 'Новог Доба'. Али да би потчињавање психе и манипулисање њом били потпуни, оне морају бити праћене финансијском контролом и надзором начина мишљења. У томе се и састоји циљ увођења различитих кредитних картица, да бисмо се навикли на програмирани начин живота по законима електронске епохе, услед чега ћемо лако примити и електронску картицу-личну карту, а касније ћемо, не примећујући скривено лукавство, прећи на жиг на десној руци и на челу, као на најсавршенији систем зато што се лична карта може изгубити или бити украдена"8).
Списак поменутих "трију пророка Новог доба" подудара се с набрајањем најупадљивијих греховних црта богоодступничког човечанства у Апокалипси: И не покајаше се oд дела руку својих (рата, култа насиља и суровости, убиства деце у мајчиној утроби, политичких и других убистава) ни за гaтања своја (врачање свих врста - магија, окултизам, астрологија, екстрасензорика, исцелитељство и тако даље), ни за блуд свој (култ моралне распуштености и дозвољености свега, содомски греси и друге изопачености), ни за крађе своје (култ згртања новца)" (Отк. 9,20-21). Управо се ове врсте греха агресивно намећу у електронским средствима информисања.
Све ово што је речено о огромној погубној моћи Екрана не може да не доведе духовног човека до закључка да се не сме равнодушно односити према овом ђаволском оруђу. Треба рећи да би било веома необично ако такав моћан и утицајан механизам кварења и погубљења људских душа, какав су савремени електронски медији, који приказују тријумф греха, не би био поменут у Апокалипси - тој библијској књизи о последњим појавама и догађајима који треба да се догоде пред крај света, када зло у човечанству достигне крајњи степен.
Тако се, на пример, у Апокалипси помиње учење николаита. Господ говори о томе да мрзи то учење и прекорева пергамске хришћане због њиховог снисходљивог односа према николаитима који се изједначавају с Валаамом због њихове распуштености (видети:Отк.2,14-15). Али јерес николаита погубила је ипак мањи број људских душа него савремени медији, филмови, интернет и тако даље. Па зар у Апокалипси, у оним главама које се непосредно односе на последња времена која ми доживљавамо (у датом случају то је 13. глава), ништа неће бити речено о таквој појави као што је Екран?

Све је постало јасно
Према Светом Писму, говорећи и дејствујући лик звери неће бити одједном унесен у људски живот из пакла или однекуд другде, већ ће те зверске иконе правити и производити сами људи (наравно, на сугестију сила зла). О томе Апокалипса отворено каже: И обмањује оне који живе на земљи чудесима, која јој бејаху дата да чини пред звери, шворећи онима који живе на земљи да начине лик звери (Отк. 13,14).
Звери и њеном лику клањају се људи који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета (Отк. 13,8). Свети Андреј Кесаријски (860-920) у свом тумачењу Апокалипсе говори о њима да су то "они који се нимало не брину о небеском и о небеској слави, него се прилагођавају земаљском вођењу послова и њему одговарајућем скотском начину живота. Зато су они и скренули с пута у ономе што се тиче Књиге живота, и нису записани у њој"9)
С невероватном тачношћу прорекао је појаву Екрана светитељ из 18. века Козма Етолски: "Доћи ће време када ће у станове продрети демони у облику мале кутије а њихови рогови ће штрчати на крововима"10).
У књизи о преподобном старцу Лаврентију Черњиговском читамо: "Антихрист ће бити обучен свим сатанским лукавствима и даваће лажне знаке. Њега ће чути и видети цео свет истовремено" (отворено указивање на телевизију - прим. аут.). Свети угодник Божији је говорио: "Блажен је и преблажен онај човек који неће пожелети и који неће видети богомрско антихристово лице. Онај ко буде видео и чуо његов богохулни говор (навикавши се већ сада на свакодневно поклоњење - седење пред Екраном - прим. аут.), његова обећања свих земаљских блага, тај ће се прелестити и кренуће му у сусрет с поклоњењем. И заједно с њим пропашће и гореће у вечном огњу".
Када су старца Лаврентија упитали: "Како ће све то бити?", он је одговорио са сузама: "На светом месту ће стајати гнусоба опустошења и приказиваће покварене варалице света и они ће обмањивати људе, који су одступили од Бога, и чинити лажна чудеса. И после њих ће се јавити антихрист (значи, тај систем лажних, виртуелних "чудеса" с његовим "поквареним варалицама" делује још пре времена јављања антихриста, то јест, већ у наше време - прим. аут.) и цео свет ће га угледати истовремено" (то јест, преко телевизије - прим. аут.).
Оци упиташе светога: "Где на светом месту? У цркви?" Преподобни одговори: "Не у цркви, већ у свакој кући. У углу где сада стоје и висе свете иконе, стајаће заводљиве направе за прелешћивање људи. Многи ће рећи: 'Ми морамо да гледамо и слушамо новости'. Управо ће се у новостима и појавити антихрист"11).
У вези с овим пророчанством преп. Лаврентија Черњиговског сећам се редова из многим православнима познате песме игумана Висариона "Телевизор":

За свети разговор с Богом

Био је освећен yгao.

Телевизор је својим рогом

Све иконе избацио

Више не светли кандило,

Као у некадашња времена,

Тај идол - слуга пакла

Сеје зла семена.

У књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део други) читамо: "Колико је спорова изазивало тврђење да ће антихрист ући у сваки дом... Тек проналаском телевизора све је постало разумљиво. А пророчанства о гвозденим птицама које бацају у лету смртоносна јаја? А челична паучина која ће прекрити целу земљу?"
У православним новинама не тако давно је била објављена аматерска фотографија снимљена на рођендану у граду Нижњевартовску: људи који су добили ову фотографију са изненађењем су открили јасну слику демона на екрану искљученог телевизора12).
Зрак пророчанског виђења пророка Данила на помисао о "гнусоби опустошења" преломио се и дошао је до времена краја овога света (видети: Дан. ll и 12). И Спаситељ се у Еванђељу на речи о "гнусоби опустошења" позивао на пророка Данила, такође повезујући његово пророчанство с последњим временима: Када, дакле, угледате шусобу опустошења, о којој говopu пророк Данило, гдe стоји на месту светоме - који чита дa разуме (овим позивом се подвлачи нарочита важност правилног разумевања овог пророчанства) - Taдa који буду у Јудеји нека беже у гope (Мт. 24,15-16; видети такође:Мк. 13,14).
И ево данас сфера највиших пројава човековог живота, сфера људског духа (у алегоријском смислу - светилиште Божије) заиста трпи до сада невиђени продор и опустошење кроз усађивање бездуховности од стране Екрана - правог идола савремене цивилизације којем се човечанство свакодневно клања.
Протојереј Александар Шаргунов (председник јавног комитета "За морални препород Отаџбине") у свом реферату "Моралне основе препорода Русије и телевизија", прочитаном на 13. Божићним образовним предавањима, назвао је телевизију "оружјем масовног уништења људских душа". У овом реферату се, између осталог, каже следеће: "Чудо телевизије је у томе што она претвара народ у једну грехом заражену гомилу након чега се он може терати куд год било као стока, чак и на властиту кланицу. Понекад нам говоре да телевизија с тим нема никакве везе, да она само одражава оно што се догађа у свету. Али ако је она огледало онога што је у свету, онда је то само у оном смислу у којем говори апостол: Све што је у свету јесте похота плоти, похота очију и гордост животна. Ако је она огледало, онда је то најкривље увеличавајуће стакло, непрестана реклама греха, трију главних грехова који не знају за границе: сластољубља, славољубља и среброљубља, на којима почива свет.
Свет је пун ђаволских, привлачних страшних кривотворина истине. Њему није довољно да се људи баве само земаљским и сујетним; нека, живећи у виртуелној реалности, они романтизују све те банде, мафијашке обрачуне, најодвратнији разврат. Уз помоћ телевизије ђаво нас приморава да заборавимо на истинско човеково назначење, на Бога и на вечни живот. Не говоре узалуд у православном народу да је то икона ђавола и да је то црква сатане... Уз помоћ те 'умиљате лажи' (парафразирајући израз св. Јована Шангајског) ђаволу полази за руком да одвуче човека од поклоњења Једином Истинитом Богу и да га убеди да се поклони ђаволу и његовим савременим идолима".
Чак и представници световне науке називају медије и компјутерску технику "иконом", користећи у својим научним истраживањима метафору "иконосфера", која као да "обавија" човека сликама, символима, знаковима и структурама. Тако на пример, доктор психолошких наука, А. А. Гостев, пише: "Савремени човек живи у некаквој 'иконосфери' виртуелне реалности коју су створили електронски информативни медији, компјутеризација и 'интернетизација', чије су законитости, позитивни моменти и опасности узајамног деловања непознати науци, али изазивају забринутост на нивоу спознајних могућности духовних традиција. Зато је изузетно важно изучавање механизама "тоталне визуализације" свих сфера човековог живота, као чиниоца трансформације психе, укључујући и деструктивни аспект њене промене"13).
Црквена икона је, по изразу Светих Отаца, "прозор у духовни свет", а икона звери је "прозор" у демонски свет виртуелне реалности. У компјутерским програмима се, на пример, сама реч прозор (window) користи прилично широко. Икона светога је одраз човекове личности, преображене Духом Светим, личности која пребива у невидљивој небеској сфери. А икона звери је, напротив, одраз безличне, зверске стихије.
Бог, као истински Господар свих, духовном формирању човека и његовом "образовању" (да би био по образу Божијем, то јест, боголика личност) даје религију, а људи руковођени одбаченим духовима, стварају медије као средства утицања на народе и формирања човека по слици звери, у циљу стицања власти над њим. Зато медији представљају непосредну супротност религији, то јест, они су савремени идол - апокалиптична икона звери, а такође апокалиптични лажни пророк и звер из земље.
Зашто је о звери земље речено да је имала два poгa као у јагњета (Отк. 13,11)? Можда ће ова слика бити разумљива ако се сетимо пророчанства св. Козме Етолског о томе да ће на крововима штрчати рогови (то јест, антене - прим. аут.) демона који ће продрети у станове у облику кутија.
У Апокалипси се каже да ће лажни пророк чинити лажна знамења пред људима (Отк. 13,13). Овај израз јасно указује на очигледан, јаван и масован (отуда - "средства масовних информација") карактер тих лажних чудеса чији је циљ да оставе утисак на огромне масе људи.

Машина за убиства
Према Апокалипси, зверска икона ће говорити и деловати тако да буду побијени они који се не поклоне лику звери (Отк. 13,15). Како разумети ове речи? Прилично убедљиво изгледа следеће објашњење које је предложио један од наших савременика. "Под вербалним и активним ликом звери - сматра И. П. Коваљов - треба схватити средства масовних информација која су под влашћу звери: телевизију, радио, штампу, псеудоуметност. Она говоре и показују, формирају духовни лик човека и стварају лик звери у умовима људи. Тај лик се, на крају крајева, реализује у поступцима, он делује. Убиство непокорних остварује се у различитим варијантама - од индивидуалног терора до масовних репресија и ратова (Либија, Ирак, Југославија). Учвршћењем 'новог светског поретка' оваква пракса ће очигледно постати уобичајена"14).
Свети Андреј Кесаријски, говорећи о томе како треба схватати речи Откривења И би јој дано да да дух лику зверином, да лик звери и пpoгoвopu и учини да буду побијени они који се не поклоне лику звери, пише: "Реч 'да' треба схватити у општем смислу, то јест: 'да он говори и да дејствује тако да сви они који се не поклоне лику звери буду убијени'"15).
Или, ради веће јасноће, можемо препричати ово место из Апокалипсе овако: "И дано му би да учини лик звери живим, да тај лик звери говори и делује, да тако говори и делује да ће као резултат тога чак и убијати оне који се буду супротстављали ономе о чему говори и како делује тај зверињи лик".
Другим речима оно што говори (то јест, проповеда, уводи у "масовну свест", усађује у човечанство) лик звери, и оно деловање (утицај) које он врши, јесте разлог и оправдање убиства оних који не желе да се клањају звери и њеном лику, то је подстрек на то убиство. А "не клања се звери и лику његовом" (Отк. 14,9,11) онај ко не прихвата идеологију коју уводи вербална и покретна икона звери (Екран), ко се супротставља самом том зверском систему. Такви људи су за слуге зла непријатељи и зато се они уклањају. Наравно, Апокалипса не говори о томе да ће сви који се супротстављају систему звери бити убијени; у Откривењу се каже о томе да ће такви људи бити убијани, то јест, да ће бити изложени отвореним и тајним гоњењима, све до физичког уклањања.
У књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део први) о мученицима из последњих времена се каже: "Неће антихрист, него ће сами људи који су пристали да приме на себе знак сатане, знак супротстављања Богу -они ће откривати друге који нису примили знак сатане и слаће верне на мучења. Први хришћани су прихватали мучења пред свима, пред окупљеним људима; страшне ће бити муке исповедника последњег времена. Њих ће мучити у тајности од околине".
Мислим да је ово предсказање у непосредној вези с речима Апокалипсе о убиству противника система звери. Али они ће бити убијани и таквих је убистава, као што знамо, већ било врло много, а изгледа да ће бити још и више - не само верних (православних хришћана), него и свакога ко се буде супротстављао звери. Машина убистава оних који су неугодни "новом светском поретку" - службеника, пословних људи, научника, инжењера, политичара, новинара, војних лица, представника полицијских органа, културних радника и других - добро је описана, на пример, у чланку С. Петрова "Кошчата 'рука утицаја САД' у Русији: о терористичкој делатности САД и њихових пријатеља" (Руски весник, 9. мај 2005).

Дух времена
Често се од хришћана који сматрају нормалним гледање телевизора може чути овакво оправдање: "Добро прихватам, а лоше одбацујем". Али овако може да говори само човек који нема никакву представу о светоотачком учењу о духовној борби, о борби са рђавим помислима, о задобијању чистоте срца. Преподобни Марко Подвижник сведочи: "Када се ум ослободи телесних утисака, онда, у сразмери с тим, он види лукавства непријатеља".
"О, Царе Христе! Свет неће да верује, али Ти Сам нас увераваш да знак оних који не припадају Теби јесте многобројност... Начин мишљења и осећања који се највише одобрава често је најопаснији" - писао је св. Теофан Полтавски. Ето зашто нема ничег чудног у томе што се јако много њих данас прелешћују лажним чудесима.
Да би човек јасно схватио погубност зверског система Екрана треба да има, прво, строго православни поглед на свет и, друго, исправно духовно стање и духовно здрав начин мишљења, "духовну јасновидост". "Сваки верник - каже старац Пајсије Светогорац - који има исправно духовно стање, схватиће шта се догађа". "Сви људи - упозорава св. Игњатије Брјанчанинов - који се руководе светлошћу своје пале природе, који су се отуђили од руковођења светлошћу Божијом, постаће послушни варалици"16). А на другом месту овај светитељ, указујући на главни узрок отпадања хришћана у апокалиптична времена, пише: "Ко није примио у себе Царство Божије тај неће препознати антихриста, тај ће неприметно, на себи несхватљив начин, постати његов следбеник".
Савремени световни дух је дух антихриста. Дух овога света обезличава. Човек који живи по обичају oвoгa света, духовно је мртав (видети:Еф.2,1-2). Он живи у некаквом једнодимензионалном простору равном као екран, и не види да је заправо све око њега далеко дубље, вишедимензионалније и значајније. Старац Пајсије Светогорац је назвао световни дух "највећим непријатељем наше душе, непријатељем већим чак и од ђавола": "Он нас слатко одвлачи и заувек нас оставља у јаду. Ако бисмо угледали самог ђавола, нас би ухватио ужас, и били бисмо принуђени да прибегнемо Богу и без сумње бисмо ишли у рај. У наше време у свет је ушло много световног, много духа овога света. Ово 'световно' ће разорити свет. Примивши у себе овај свет (поставши изнутра 'световни') људи су истерали из себе Христа".
"Дух времена је - писао је св. Игњатије - такав и одступање од православне хришћанске вере је почело да се шири у тако великим размерама, неморалност је тако свеопшта и тако се укоренила, да се повратак хришћанству чини немогућим... Хришћанство постаје невидљиво за нас, удаљава се од нас када хоћемо да га убијемо развратним животом, прихватањем разних лажних учења, када покушавамо да помешамо хришћанство са служењем свету. Јер сваки који чини зло мрзи светлост и не иде к светлости (Јн. 3,20) (светлошћу је назвао Господ Себе - прим. св. Игњатија). Сада сви, свом душом тежећи разврату, назвали су свет 'уживањем у животу' - и пребивање у хришћанству, враћање хришћанству учинили су немогућим за човечанство. И за једно и за друго неопходно је потпуно потчинити себе строгој хришћанској моралности. Она забрањује не само блуд, него и све што води блуду, чиме се уводи у душу сладострашће, као што су: позоришта, плесови, карте и остале сатанске игре, паганска литература - она захтева потпуно одрицање од старе природе (Лк. 14,26)" ("О неопходности сабора због садашњег стања Руске Православне Цркве". Записи епископа Игњатија Брјанчанинова, 1862-1866). Није тешко погодити шта би св. Иг-њатије говорио о Екрану када би живео у наше време.
О томе како хришћани последњих времена треба да се односе према свему ономе што им нуди "савремена култура" у Апокалипси је речено крајње јасно: И чух Глас други с неба који гoвopu: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гpecuмa њеним и да вас не снађу зла њена (Отк. 18,4).
У Еванђељу се каже да ће чудеса слугу антихристових - лажних пророка бити спремна да одмах прелесте и изабране (Мт. 24,24). Данас то видимо сопственим очима. Само најусрднији хришћани одбијају да гледају телевизор, сматрајући то грехом. А људи неверни, маловерни или који себе само сматрају хришћанима али немају правилно духовно устројство и лутају у лавиринтима властите умишљености ("посветовњачени" хришћани), не виде у томе грех, чак и упркос упозорењима савремених стараца.
На пример, старац Антоније у писму једном свештенику, свом духовном чеду, пише: "Телевизор не гледај, нарочито у дане кад служиш. То је непријатељ породице, рушилац душа, и развратитељ људских тела. Похота, насиље, неумереност у свему - ето шта он доноси људима. Тим таласима прљавштине непријатељи наши просто убијају људе, обогаљују свест, лишавају нас здравог ума и расуђивања. А помраченом уму зар је до спасења? Просуди сам" (Писма старца Антонија). "Имајући у кући та два саблазнитеља, радио и телевизор, једноставно не можеш да се сакријеш од прљавштина које нуде" (Духовне беседе и поуке старца Антонија, део други).
Карактеристична је следећа узајамна веза. Хришћани који одбијају данас да прихвате бројчана имена, не гледају ни телевизор. А они хришћани који воле "овај свет" и сматрају да треба "да иду у корак с временом" и буду "савремени" и телевизор гледају, и бројчана имена прихватају. Али управо о тој узајамној вези између поклоњења лику звери и прихватању бројчаних имена говори Откривење! На пример: ... и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звери и лику њеном, и ко год прима жиг имена њена (Отк. 14,11); И бu ухваћена звер u с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звери, и који се клањају лику њеном, обоје живи беху бачени у језеро огњено, које гopu сумпором (Отк.19,20; видети такође:15,2;16,2и20,4). И свети Јефрем Сиријски каже да "ако ко не буде запечаћен жигом звери, неће се заносити ни његовим маштовитим знамењима" (Беседа на Долазак Господњи)17)
Обратимо пажњу и на следећу околност. Агостол Јован не говори случајно о бројчаном "имену звери" (стихови од 16. до 18. у 13. глави), а одмах после приче о лажним чудесима и о "икони звери" која говори (14. и 15. стих исте главе). Како смо разјаснили, лик "иконе звери" подразумева и компјутерску технику. Дакле, св. Јован је најпре рекао о средству увођења у живот људи електронских имена - о компјутеру (који се и хронолошки појавио пре њих), а затим и о самим електронским компјутерским именима. Код апостола Јована је то јединствена и целовита прича о будућој "електронској бројчаној цивилизацији".
Овакав начин приповедања потврђује и закључак о томе да је "икона звери" већ присутна у нашем животу. Јер ако су данашња бројчана имена управо она имена звери о којима говори Откривење (а то сматрамо већ доказаним18)), онда и "икона звери" и лажна чудеса морају да већ постоје и да делују, пошто се о њима у Откривењу говори непосредно пре речи о "имену звери".

***

Дакле, је ли исправно чекати да ће једном, под антихристом, наједном са свих страна бити постављене неке статуе или слике које убијају (ласерским зраком или нечим другим) свакога ко одбије да се пред њима поклони? Треба ли чекати то време када ће у храмове уносити идоле, а у православне иконе стављати "иконе звери" која говори? Зашто не примећујемо да се пророчанство о вербалној и делатној икони звери испуњава на наше очи? Није ли то стога што се и сами сваки дан клањамо том зверском лику, приносећи му на жртву кратко земаљско време, емоције и чистоту помисли. Зато и немамо духовну јасноћу да бисмо видели оно што је очигледно. Лицемери - рећи ће нам Христос - лице неба и земље умете распознавати, а времена oвoгa како не распознајете? (Лк. 12,6;Мт. 16,3).
Ако ко има ухо нека чује (Отк. 13,9).
Амин.
___________
1) Видети: Good News. Bible. Todavs English Version. - The Bible Societies, Collins, p. 315. Реч life преводи ce као живот, живост, оживљавање. Синоним речи life у енглеском језику јесте између осталог и реч animation (анимација, оживљавање).
2) Карактеристично је да енглески израз motion picture (дословно - "покретна слика") значи филм (или једноставно - picture).
3) Communication and the Communication Arts. New York, 1955, p. 109.
4) Наведено по: А. В. Кжукаркин, С оне сшране процвата. Буржоаско друштво: култура и идеологија, Москва, 1981, стр. 185-186.
5)Наведено по: Р. В. Стрељников, У ропству телевизије, Москва, 1985.
6) Boorstin D. Television. More deeply than we suspect, it has changed all of us. – Life, 1971, August,p. 39.
7) Преп. Амфилохије Почајевски: Житије и поуке, Почајев, 2003, стр. 30.
8)Наведено по: Православна Црква о бројевима, електронским пасошима и новом светском поретку, Москва, Библиотека "Српског крста", 2003, стр. 21.
9) Свети Андреј Кесаријски, "Тумачење Апокалипсе" (13. и 14. главе), видети Зборник: Јеромонах Христодул Светогорац, На заласку слободе, Свети манастир Велики Метеори, Фалсификат учења о антихристовом жигу, без места и године, стр. 337.
10) Наведено по: Почајевски Летак - "Духовни убица". Свештеномученик равноапостолни Козма Етолски (1779) оставио је много пророчанстава о будућности целог човечанства и с правом се сматра великим пророком нашег доба. Његове проповеди и пророчанства јако су распрострањени и много се читају у Грчкој.
11) Преподобни Лаврентије Черниговски, Житије, поуке, пророчанства и акатист, штампарија Почајевске лавре, 2001, стр. 119.
12) Видети, на пример: Усмањ православна, 2004, бр. 2.
13) А. А. Гостев, Психологија секундарне слике (субјект, феноменологија, функције), докторска дисертација, Петроград, Петроградски државни универзитет, 2002. Истичемо да се термин иконосфера користи у социологији и психологији средстава масовног информисања. Нарочито се може наћи у радовима Гостева у вези с његовим проучавањем психичког одраза и регулисања на нивоу такозваних "секундарних слика", то јест, у сликама-представама, сликама маште и тако даље (видети, на пример: монографију А. А. Гостева, Ликовна сфера човека, Москва, 1992; Пут иза огледала. Развој стваралачке маште, Москва, 1998; Ликовна сфера у сазнању и доживљају духовног смисла, Москва, 2001).
14) И.П.Коваљев, "Тајна нашег времена очима савременика", Руски весник, 2002, бр. 43-44.
15) Свети Андреј Кесаријски, "Тумачење Апокалипсе (13. и 14. глава)", стр. 340.
16) Наведено по: архиепископ Аверкије Таушев, Савременост у светлости речи Божије. Беседе и гoвopu, том 1, Петроград, 1994, стр. 72.
17) В.Јефрем Сиријски, Дела, т. 2, Изд. одељење Московске патријаршије, 1993, стр. 254.
18) Видети, на пример, наш чланак: Свештеник Андреј Горбунов, "Шта ћемо изабрати: печат или жиг?". Први и последњи, 2005. бр. 5.
Приређивач: „Борба за веру“
Последњи пут ажурирано ( Wednesday, 31 March 2010 ) Следеће > [ Назад ]

УВОДНА РЕЧ САОПШТЕЊА КОНТАКТ ПРЕТРАГА Тренутно је 16 гостију на вези ОБАВЕШТЕЊА

Интервью владыки Артемия:
Хранитель веры - народ

+++
Свакодневни молитвени скупови испред Патријаршије СПЦ
(Коначан распоред дугорочних окупљања)

+++

Сви текстови на сајту о прогону владике Артемија

http://borbazaveru.info/content/view/1593/1/

+++

Издаваштво манастира Рукумија

joksimovic · 21.05.2010

Tema zaslužuje svaku pažnju, i učešće. Naravno, i aktivno delovanje u borbi protiv zla. Protiv zla, kažu Sveti oci, se ne treba boriti silom rušenja, već silom izgradnje dobra. Dobra- u nama samima... Oružati se svim onim o čemu govori Sveti apostol Pavle. Radovati se životu, i svakom novom danu... Protiv Ljubavi o kojoj govori apostol, nikakvo zlo nema izgleda da prevlada u nama.

selesrobert · 23.05.2010

Zanimljivi tekstovi. Trebalo mi je malo više vremena dok sam sve prostudirao. Imam samo par zamerki. Mislim da se previše juriša na vetrenjače u ovim tekstovima, umesto da se ukaže na (po meni) samu srž problema. Kada kažem vetrenjače, konkretno mislim na rok muziku i na televiziju. Većina ljudi kod nas automatski svrstava rokere, metalce i članove moto udruženja u sektaše i narkomane upravo zbog ovakvih kriterijuma koji su ovde navedeni. Inače, slušam ovu vrstu muzike još od malih nogu, a ne drogiram se i nisam član ni jedne sekte. Za svoje prijatelje koji takođe slušaju rok mogu da kažem isto. Ali sam zato par puta bio svedok da upravo poklonici drugih muzičkih pravaca javno, usred lokala ili diskoteke šmrču neku drogu. Da ne pominjem da takvi ljudi obavezno pored sebe imaju devojku bar 10 godina mlađu od sebe i naravno krst oko vrata koji je pola kile težak... Što se tiče pomenutih rok grupa, kao što su Led Zeppelin, AC/DC i Queen, mislim da ste skroz promašili metu. Pesma Stairway to Heaven je jedna od najlepših rok balada, i to će vam reći svaki muzički kritičar. Ne znam kome je palo na pamet da pušta ovu pesmu unazad, i kako čovek uopšte može da razume poruku unazad. Sa druge strane imate poznatu pesmu Lady Gage - Bad Romance, u kojoj dotična recituje neku bajalicu!? Ali na ovo niko ne obraća pažnju... AC/DC je jedna od najbezazlenijih rok grupa- ne znam da je na njihovim koncertima bilo ikakvih incidenata. Takođe mi je van pameti osuđivati pesme Fredija Merkurija samo zato što je on homoseksualac. Za mnoge umetnike se zna da su bili homoseksualci, ali se njihova dela ne dovode u vezu sa tim, i ne umanjuje im se vrednost zbog seksualnih sklonosti autora. Ima i metal grupa koje u svojim pesmama uveliko obrađuju temu satanizma, ali te grupe čine možda 20% (ako ne i manje) svih metal grupa. Svakako da ovakve grupe mogu biti neka podloga za razvoj satanizma, ali poprilično slaba po meni. Za razvoj bilo koje sekte potrebna je ozbiljna organizacija i izuzetno inteligentna osoba koja će svime time upravljati. Što se televizije tiče, razumem da može imati štetne uticaje na ljude. Informacije dobijene sa televizije jednostavno ne treba uzimati zdravo za gotovo, i tu se celokupna priča završava. Mislim da su to ljudi na ovim prostorima odavno naučili.
Glavni problemi, zbog kojih ljudi potpadaju pod uticaj satanističke i ostalih sekti jesu bezzakonje i nedostatak perspektive. Mladi ljudi se okreću porocima uglavnom ukoliko nemaju neku viziju budućnosti ispred sebe. Na žalost, vremena su takva da je to danas poprilično čest slučaj: teško se dolazi do posla, a ukoliko se posao i pronađe, najčešće su zarade bedno male... U ovakvoj situaciji, slabije osobe će se okrenuti nekom rešenju koje nudi naočigled lak izlaz iz problema. Ne mora to nužno biti sekta, kocka je isto jedan od poroka koji odlično uspeva u ovakvim uslovima. Drugi problem je svakako bezzakonje. Zlo će se razvijati samo tamo gde mu je to dozvoljeno. Naše društvo je na žalost postalo previše ,,demokratsko" i toleranto prema svemu i svačemu, pa i prema sektama. Kada bi se ove organizacije u startu tretirale kao štetne po društvo, i kada bi se preuzimale radikalnije mere za njihovo iskorenjivanje, siguran sam da bi bilo manje već opisanih tragičnih slučajeva. Za kraj bih još postavio par linkova:

1) Led Zeppelin - Stairway to Heaven
[ame=http://www.youtube.com/watch?v=BcL---4xQYA]YouTube - Led Zeppelin - Stairway To Heaven[/ame]

2) Lady Gaga - Bad Romance
[ame=http://www.youtube.com/watch?v=qrO4YZeyl0I]YouTube - Lady Gaga - Bad Romance[/ame]

Pa vi sad zaključite koja je od ove dve pesme prikladnija za crnu misu...

3) Imena metal bendova
http://www.boston.com/bostonglobe/ideas/brainiac/flow_heavymetal.jpg

Mindfulness · 24.05.2010

Ahhh, "Starway to heaven"

Hvala na ovoj predivnoj pesmi i na podsecanju na moje detinjstvo i prve korake u metal muzici

Dodato posle 28 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Evo da dodam jos par kvalitetnih metal pesama

[YOUTUBE]rvuO2EvCTAE&feature=related[/YOUTUBE]

[YOUTUBE]HlSidenJ5-E&feature=related[/YOUTUBE]

3coma14shkota · 28.05.2010

A - ha - dakle tu smo i toga se igramo.

Pa, eto - ima tu i neke gole istine - već poodavno u odnosu na trenutak sad rečene

Da vidimo o čemu se sve tu radi:

[YOUTUBE]AKIQ7T-t_V4[/YOUTUBE]

[YOUTUBE]C1AoSZ2faZA[/YOUTUBE]

A pogotovu:

[YOUTUBE]xC2A488BKhE[/YOUTUBE]

jer:

[YOUTUBE]QLmQwSfdf8w[/YOUTUBE]

Dok se na temi koja je neposredno direktno vezana sa ovom temom::
http://serbianforum.org/off-topic/93632-robert-nemecek-i-ili-ivan-karl-wellcome.html

Ordo Templi Orientis Phenomenon

"Ljuben je zakon" or "ljubav pod voljom"?
The O.T.O. in former "Yugoslavia"

P.R. Koenig

I tamo se može videti i naredno - kao i - zašto je sledeći 1. post (kao i čiji je) - bitan:

rollmilan je napisao(la):
Robert Nemeček nije samo urednik filmskog programa , taj deo njegovih aktivnosti za mene je najgori deo njegove prošlosti i sadašnjosti.Robert Nemeček je institucija Rocka kod nas .Njegova grupa čiji je on bio pevač i basista je jedna od prvih progresivnih rock grupa kod nas. Oni su izdali treći rock (LP) album kod Srba uopšte (1973 godina).Inače to je prvi koncepcijski album u Jugi. ima par pesama na ovom albumu koje se mogu nazvati proto hevi metal.
O Ivanu Klajnu ne znam baš puno , prosto me nije zanimao.

Baš kad sam pomenuo Nemečeka i njegovu grupu (Pop mašina) ajde da pustim nešto . Nemeček je ovaj zadnji sa naočarama .
[YOUTUBE]sHzXCa4-bOY[/YOUTUBE]sHzXCa4-bOY
[YOUTUBE]qHgfAHpNCN4&feature[/YOUTUBE]

I to - zato - jer:

In the absence of any other evidence, it is fairly safe to assume that Thelema was introduced to what was then Yugoslavia by one Robert Nemecek, who was then a musician in a well-known (in Yugoslavia) band called 'Rock Machine'. Today Nemecek has a senior position at one of the largest Yugoslav television stations. Emir Salihovic [see below] in an email dated November 2000:
"I heard about Robert Nemecek, but I doubt he introduced Thelema to
socialist Yugoslavia. I think there's more evidence that Zivorad
Mihajlovic-Slavinski from Belgrad did that. He published his first book
in 1973, I think, and he was already mentioning Golden Dawn, Crowley
etc. In 1976 he published his book "Psychonauts of interior worlds",
where he devoted a whole chapter to Crowley, OTO, sex magic etc. In the
same book he wrote extensively about Kenneth Grant also. It is well
known that Oliver Legradic, and his predecessor (I forgot his name),
were members of Slavinski's "Psychotronics Society" and learned about
Crowley from him. It was simply that those people later contacted
Caliphate, became members, and brought OTO to Yugoslavia."

Before the series of civil wars that ravaged the region, there were proportionally more 'Thelemites' per head of the population in Yugoslavia than in any other country (with the possible exception of the USA). Many members of the various Yugoslav O.T.O. groups became refugees as a result of the dire domestic situation, and it is therefore impossible to give any coherent description of the current Thelemic landscape in the former Yugoslavia. Hence this short article confines itself to developments between 1980 and 1994; the activities of the Yugoslavian 'Abrahadabra' branch of the 'Caliphate' are described merely to give a general impression of events.

The 'Caliphate'

It was Oliver Legradic (Khonsu) who introduced the 'Caliphate' to Yugoslavia, at Ljubljana in Slovenia, in 1982. The founder of the 'Caliphate', Grady McMurtry, eventually paid a visit to the country in 1983, and some fifteen groups under 'Caliphate' obedience were created there, comprising about 200 members in all. The 'Abrahadabra Camp' (see below) was founded around 1985 in Belgrade by Goran Dordevic (Persifal), who led the group until 1989. (There was actually another person called Goran Dordevic in this group). Apparently, many members of this group underwent a lot of disturbing sex and drug experiences, which merely served to confuse them; one individual who did the 'Caliphate' initiations was sporting an old Nazi swastika badge (actually a tie-pin) on his robe. One witness recalled of this:
"That memory sticks [to] me painfully. My family has jewish ancestors ... Nazis and fascists scare me and anger me very much. The OTO has an uncomfortable relationship with this."
In 1988, a Yugoslav 'Caliphate' member called Vladimir Madic founded a firm called 'Esotheria' in Belgrade for the purpose of publishing editions of Crowley's writings. He was expelled from the 'Caliphate' in 1993, apparently because he was not paying them sufficient 'royalties' (see below).

The Abrahadabra Camp
Goran Dordevic founded the 'Abrahadabra Camp' in about 1985 with an initial membership of ten people. After February 1988, they celebrated the Crowleyan 'Gnostic Mass' on a regular basis. Here is a chronology of their activities:
March 16th and 26th 1988: 0° and I° initiations conducted by Legradic at Vladimir Madic's house near Belgrade. Madic was made a 0°.
Between March and April 1988 the group engaged in simple group activities, particularly Yoga exercises. In June that year, they performed Crowley's verse-dramas 'The Rites of Eleusis' in private. They managed to do these things despite being faced with the problem common to all new occult groups of having no proper temple - so the rites and initiations were done in the cramped confines of members' homes and flats.
By July 1988, the group were meeting every Wednesday to practice the Pentagram and Hexagram rituals, as well as doing meditations, working Liber Samekh, and studying Crowley's Liber AL (the 'Book of the Law') and Liber Israfel. Instructional lessons were given on the Tarot and the magical correspondances of colour.
On July 2nd and 3rd that year, a seminar on Yoga was held.
On July 25th 1988, all the members met to celebrate what was described as a 'Gnostic Baptism' - in fact, a ritual made up of extracts from the Gnostic Mass and Liber Al. It was intended to be a group initiation into the 'Caliphate' version of the Gnostic Catholic Church. This unusual rescension of the Gnostic Mass finished with a group-sex session between (among others) 'Persifal', 'Sr. Venus' and 'Sr. Aqvarius', which scandalised the other members present.
On August 12th that year, the group gave its first public performance of the Gnostic Mass. Another public performance followed on september 24th, with a cast-list of Oliver Legradic as the priest, 'Sr. Venus' as the priestess, and Goran Dordevic as the deacon. 'Sr. Venus' was at that time Camp Master Dordevic's girlfriend; when Legradic became Oasis Master she promptly transferred her affections to him.
Emir Salihovic [see below] in an email dated November 2000:
"At that time I was meeting those people. I was interested in joining
Caliphate officially, but Legradic rejected me on the grounds that I
was a friend with Julijan Naskov, whom he disliked. Anyway, as the
bishop of OTO EGC, Legradic baptised me into EGC, with several more
people. In March of 1989 I even did one Mass with them, acting as the
Priest. I almost regularly attended these Masses. But the bastards
didn't call me to join when they had that group-sex session ) Oh,
yes, I was really hot about Sr. Venus, as everybody else... "

Between October and December of 1988, the group continued a programme of regular Pentagram and Hexagram rituals, and lectures on the Tarot and astral projection.
December 10th 1988: The leaders of the Camp celebrated the Enochian Ritual of Opening the Watch Towers, as well as Liber Samekh and Liber Reguli.
December 20th 1988: Legradic conducted 0° and I° initiations.
December 22nd 1988: Readings from Liber AL and Liber Cordis Cincti Serpente.
January 5th 1989: A Camp meeting was held to discuss financial problems, and how the publications were going. A members-only Gnostic Mass was celebrated.
January 14th 1989: Public performance of the Gnostic Mass. Vladimir Madic and Maja Mandic had a general impression of the Belgrade group as friendly and creative, although the magic wasn't of the highest quality; this was before Legradic took control.

The Abrahadabra Oasis
On the orders of the 'Caliph' William Breeze, Abrahadabra Camp was elevated to the status of an 'Oasis', with Legradic as its Master. In point of fact, Legradic had fallen for Soror Venus's charms, and had moved from Ljubljana to Belgrade.
January 16th 1989: Formal opening of the Oasis and performance of the rituals of the Pentagram, Hexagram, Star Ruby, and Liber Reguli. Then the O.T.O.'s 'Manifesto' was read out, and events concluded with a study of the Tarot trumps.
On January 26th, the former offices of the now-defunct Camp were dissolved, before still more study of Tarot trumps.
At the February 1st meeting, Legradic announced his wish to run a seminar on the Gnostic Catholic Church, before the Tarot trumps studying resumed.
February 10th saw performances of the Pentagram and Hexagram rituals, that of the Star Ruby, and a reading of Chapter Seven of Liber Ararita - these "on the occasion of the death of Fr. Marcur". They went on to study the M.M.M. part of Liber IV (otherwise called 'ABA'), and did an 0° ritual. Some of the brethren from Novi Sad had presented the Oasis with the gift of a home-made magic wand.
February 18th: Legradic and others made comments on Liber CLXI and studied the 0° ritual.
The following day on February 19th, a number of Abrahadabra's members were holding their own workings independent of the 'Caliphate' in Frater 'Artur's' flat. It is notable that everyone present at this gathering was later expelled from the 'Caliphate': Dordevic, 'Artur', 'B.', 'Sr. Felis' amongst others.
March 1st: Legradic expounded the Lesser Banishing Ritual of the Pentagram.
March 7th: At a meeting held in Belgrade's Youth Centre, Legradic, 'Fr. M.' and Ziorad Mihajlovic Slawinski discussed Crowley's Liber IV (otherwise called 'ABA').
8th of March: an Oasis meeting.
March 15th: Legradic gave a talk on the Star Ruby, before a general discussion about 'Fr. E.A.O.A.'s' Liber XXV.
March 22nd: The Æon of Horus was honoured with a special celebration of the Gnostic Mass.
Then on April 2nd, Legradic announced that the Oasis would soon be closed down, as the Abrahadabra group was about to be raised to the dignity of a fully-fledged 'Caliphate' O.T.O. Lodge; membership fees were to be increased, and all future meetings should be audiotaped, he said.

The Abrahadabra Lodge
On April 9th 1989, William Breeze, during the course of a trip through Europe, elevated Legradic to the V°, and installed the Abrahadabra Lodge.
The following day, and again on April 30th, the Lodge celebrated Gnostic Masses.
Then on June 13th, regular public meetings were instituted at a restaurant; non-members were allowed to attend.
June 15th saw the expulsion of Frater 'Artur', one of the group's longest-standing members, by Legradic; this was supposedly because 'Artur' had been stirring up trouble by gossiping about Legradic and his girl-friend.
Gnostic Masses were then performed regularly, on June 17th and 28th, on July 23rd, and on August 8th. It was at this time according to Vladimir Madic, that 'Khonsu' started experimenting with sniffing glue - Madic was woken up in the middle of the night by Legradic's incoherent phone-calls.
September 10th: Legradic led both 0° and I° initiation-ceremonies.
September 12th, 13th, and 14th saw more Gnostic Masses.
On September 21st, trouble reared its head again: Legradic had been borrowing money from a member called Frater 'Prvoslav', and had apparently not been repaying his loans. Angrily, 'Prvoslav' showed him the door at a Lodge meeting - and Legradic had to do as he was told - unfortunately for him the meeting was being held in 'Prvoslav's' flat. In revenge, Legradic expelled 'Fr. Prvoslav'.
Emir Salihovic [see below] in an email dated November 2000:
"Prvoslav later left OTO anyway. He even moved from Belgrade. He was
nice man, but I think that he suffered from some kind of light mental
disorder. I was living in his flat for about a month."

September 28th was the 'Feast of the Equinox', at which the Pentagrams, Star Ruby, and Liber Reguli were duly performed. Legradic asked the I-Ching for the 'Word of the Equinox' (a new password for the Lodge's next six months). Then meditations were held on passages chosen at random from Liber AL; but all was not sweetness and light, as a certain Soror 'Felix' announced that she was resigning from the 'Caliphate' because of Legradic's "intolerable and unfair behaviour".
October 4th: Pentagrams, Star Ruby, and a lecture on the NUIT chapter of Liber AL. Members expressed a wish for more entertaining activities (presumably encouraged by the 'lucky dip' meditations on September 28th), as well as a need for more English lessons (one assumes to study Crowley). Then there was a members-only Gnostic Mass.
October 12th: A public performance of the Gnostic Mass, as well as a baptism.
At this time, Frater 'V' had started painting facsimiles of Aleister Crowley's 'Stélé of Revealing', which cause a quarrel between Vladimir Madic and Legradic; Legradic insisted that Frater 'V' had got his facsimiles wrong, and that the figure of Horus on them should have an ankh in its left hand, and predicted that Madic would end up in a lunatic asylum.
October 18th: Legradic gave a talk on the 'Mass of the Phoenix'. According to a number of witnesses, Legradic gave his lecture still spotted with the glue he had just been sniffing, and continued his quarrel with Madic over the Stélés in public. Eventually Legradic banned Madic from any further initiations.
On October 30th, Abrahadabra raised its public profile still further at the International Book Exhibition in Belgrade, where it had a stand staffed by members selling Crowley books.
November 8th: Pentagrams and Star Ruby as usual. Legradic and the members present then had a discussion where they resolved to hold a number of seminars in future: there would be a Gnostic seminar, one on Aleister Crowley's 'Holy Books', and another on magical theory, amongst others. Legradic then held forth on the égrégore (or group-spirit) of the O.T.O., and discussed McGregor Mathers, Kenneth Grant and Michael P. Bertiaux. He concluded with the surprising revelation that the O.T.O. had originated in Egypt, and traces of its influence could also be found in the Greek Mysteries. In order to distance himself from Grant and Bertiaux, Legradic declared that the lost continents of Lemuria, Atlantis and Mu (from which Grant's spirit LAM came) were all complete fiction.
On a meeting held on November 9th, it seems that Dordevic, Legradic and 'Fr. Ekanath' had a dispute about some newspaper articles that had been appearing on the Lodge. Legradic opened proceedings by announcing that his mistress Soror Venus was now second-in-command at the Lodge.
December 1st: 0°-III° initiations.
December 7th: The 'Gnostic Seminar' took place.
January 18th 1990: Legradic sold his Enochian Seal.
January 22nd: Another Gnostic Seminar, during which discussions were held about the exact recipe for the 'Cakes of Light' used in the Gnostic Mass. There was also a Thelema seminar, it seems, as there dicussions were held on Liber B vel Magi.
During the Gnostic Mass held on January 27th, a facsimile Stélé was used for the first time. Baptisms.
February 3rd: Goran Dordevic was expelled from the 'Caliphate' on the "official grounds" that he had broken his III° oath. Some of the members now believed that Legradic was acting like a sort of vampire, as he sucked out the membership's vital energy.
On February 6th and 8th the members knuckled down to more practice, with the Pentagram and the Star Ruby, but extended their repertiore with Liber Resh vel Helios, a Mars Hexagram, and Liber Liberi vel Lapidis Lazuli.
By February 19th, Legradic seems to have brought at least one errant spirit back under his control, having been able to convince one Soror 'Alfa Crucis' that it was in fact the expelled Dordevic who was the vampire sapping her energy.
On February 22nd, Legradic and Soror Venus accused Madic's girlfriend Maja Mandic of trying to seduce Legradic.
March 5th's meeting saw Legradic expelling Frater 'B' (another long-standing member) because he thought that 'B' was too close to having Christian ideas.
On March 13th, the expelled members ('Artur', 'B.', and Dordevic) and eight of those still in the Lodge had a showdown with Legradic, as they all thought the situation had become intolerable. In the end, fifteen signatures were appended to an open letter explaining difficulties, which was addressed to Breeze as 'Caliph'.
March 15th: Gnostic Mass.
March 20th: Gnostic Mass. Because a certain Frater 'M' thought that Legradic was due to be travelling out of Yugoslavia for a year, it turned out that the letter to Breeze was not sent.
April 8th-10th: Gnostic Masses.
May 24th: Legradic rescinded Dordevic's expulsion. Between May 1990 and the outbreak of war in the summer of 1991, nothing dramatic seems to have happened; Legradic then closed the Belgrade Lodge and moved to Slovenia. The war split the Yugoslavian 'Caliphate' into four factions; the Slovenian and Serbian groups were able to carry on working uninterrupted, while the Croatian and Bosnian groups suffered greatly. There is now an alleged policy in place that no further initiations will be held until 2001.
Two other people not yet mentioned were important for the development of the 'Caliphate' in Yugoslavia; one was Milan V. from Vrsac, the other was 'Joca' from Novi Sad. They were devoted to the cause for several years, but were later sidelined apparently because of their "strange" behaviour.
Confronted by the terrible war situation in 1993, William Breeze's conscience was pricked enough for him to found a so-called "Balkan War Fund" to help the beleaguered 'Caliphate' members there. Part of the money collected from 'Caliphate' members elsewhere in the world was forwarded to the organisation's representative in Ljubljana, who had Bosnian refugees staying in his house; another portion was reserved to pay for medical tests for Bosnian refugees - while the remainder was allegedly sent to people in "the South Slavic States".
Five Bosnian members (together with one couple's child) were able to leave Bosnia and go to live in a safer area; this was some time in 1996. The official 'Caliphate' magazine "The Magical Link" claimed that the majority of their Yugoslav members left the new Bosnian territories after the "peace"; but actual witnesses to these events state that it was apparent that the membership was largely Serbian and came from wealthy backgrounds.
In 1999 a television journalist Sasa Damnjanovic reported more recent 'Caliphate' goings-on:
"Now you have the new kids in town - but it is a small country, and a small organisation. There is little money to spare (for the Great Work), and maybe still some fear; so it is like it was under the 'Caliph' - bad work. You know the sort of thing: do a little Pentagram ritual and you are a magician of the IX°!"
At the same time that Breeze founded the Balkan War Fund, he expelled Vladimir Madic and his allies in April 1993; it seems that Breeze thought that Madic & Cº, having started 'Esotheria', hadn't come up with enough 'royalty' payments to the 'Caliphate' for publishing Crowley material during the Balkan war. In fact, in the absence of any other resources, Madic had paid Legradic in the form of books (worth the equivalent of 5,000 US dollars), even though Legradic himself hadn't lifted a finger to help with publication. Madic was a witness to the fact that all the Yugoslavian 'Caliphate' funds (whether from membership fees or elsewhere) had been embezzled by Legradic for himself.
In May 1997, Breeze again tried use a lawyer to threaten these "unfaithful" ex-members into giving him money, but since then a Serbo-Croat translation of Crowley's O.T.O. rituals has been published, which Breeze completely failed to block.
Before the break-up of Yugoslavia under the Tito régime, it was difficult to write openly about occult or esoteric subjects; so a lot of groups would add a few Marxist lines to their texts to avoid accusations or arrest. Only with the fall of Communism in the country, was it possible to speak or write freely.
Unhappily, with this freedom there came penalties; ever since 1994 a number of newspapers in the former Yugoslavia have mimicked their European brethren by describing the O.T.O. as Satanists. In 1998 the Yugoslav parliament (under Milosevic) debated a new law - which has yet to go on the statute-books - which would control the activities of religious bodies. One clause in this law would prohibit all 'Satanic' and 'Gnostic' sects as harmful; the O.T.O. would undoubtedly fall under this definition of 'Satanic', since several of its members have been interrogated on more than one occasion by the Yugoslav secret police (more correctly called the 'National Security'). The authorities obviously suspected that 'Esotheria' and Madic's local radio programme 'Terra Mistica' were a front for the O.T.O., and were used to recruit members.
But to date O.T.O. groups in the former Yugoslavia have escaped being listed in parliamentary reports, either because they are simply too small to attract official attention, or because control of religious minorities is seen mainly as a political tool only).

Date: Mon, 19 Jan 2004
Subject: O.T.O. in YU

93!

(I hold a widely spread opinion that this is a greeting that
expresses most deep respect to a person adressed)

I am a person mentioned in a some letters from people that were
involved in YU O.T.O. called Artur, which should be fra. ARTHuR,
actually.

After a many years of occasinal reading of the interesing materials
on your site, which I beleive read only a small percent, I have to
give you some more precise data. It concerns a very few details,
but it is obvious that some of the people have their own
misconceptions which should be, for the sake of truth, cleared.

1. Concerning the expulsion of the members of ABRAHADABRA lodge
from Caliphate, we were only expelled from the lodge by fra. Khonsu
under the obvious influence of spirit, glue and his late wife,
sorror Venus. I checked the facts personally with O.T.O. HQ. Me and
other fratres et sorrores are still member, though not active.

The only person expelled was Mr. Madic (fra Ekanath) for reasons
that are correctly shown in the letters that you quote.

2. The famous group sex orgy after a Gnostic mass, held at Mr.
Madic's place was not an orgy at all. What happened is that some
six members of the camp (it was still a camp then) spontaneously
started to provoke each other into some mild petting which
culminated in pseudolesbian petting exhibition involving two
sorrors, Venus & Aquarius. Both of them were classical examples of
sexual provocatresses, psychologicaly troubled, but it is not mine
to explain. Most of us were provoked by them many times, since we
all were actually friends, and a rather good ones. They undressed
their blouses, showing breasts, and actually fighting for a title
of a alpha-female in the group. They did not realise that the third
one already established her status, which later on came obvious,
and she was a most often a priesstes, and a most desired one by all
of us who acted as a priests. It was Vlada Madic's girlfriend,
Maja, who even nowadays is a well known person in Belgrad occult
circles. This event, which 6 persons attended, and I was not
interested, since I was in the other room with another girl, :wink)
and only came in once to tell them that I was busy, so they
proclaimed me a Black Guard, and asked me to make sure that nobody
came in. There were still some of the people in the flat, after a
mass. Present were s. Venus, s. Aquarius, Maja Mandic, f. B., f.
Parsifal, and Vlada Madic. All of the involved, including me, later
on had trouble with fra. Khonsu, when he married sorror Venus. We
were, among the rest of stupid accusations, blamed for inventing
and spreading the rumour about s. Venus having an orgy with all of
us. Rubbish. Nobody ever gave any importance to this event, but it
obviouslu ment something to late s. Venus. It seems that Legradic
never really realised that this childish fun took place in reality.
I personally feel sorry for a poor girl although she gave me a lot
of trouble with no reason at all. But it was her life and she did
with it what she felt she should.

3. B., V. Madic and me received some night calls from Legradic that
we were expelled from an order, so I imediatelly called Bill
Heidrick an asked him about that, he had no knowledge or any
document about it. After some 10 years, when I left country for
some time for bussines reasons, I had an email contact with him
when he assured me that if only I started to pay my fees, I would
agan be a member in "good standing". Since I was not involved in
any Caliphate works, I prefered to stay silent. So did others.

4. The first book published in Serbia by O.T.O. members was Book 4.
The printing was financed by fra. Parsifal and me, and in the
redaction Legradic was also involved, and so was formally Vlada
Madic, although he did almost nothing, but he was learning how to
do it, and later on started his own publishing company, Esotheria.

Fra P. and I dod almost all the work, and translations were done by
ex-members of the Abrahadanra camp, which by the time started their
own camp in Zavidovici, B&H. They are the members mantioned in a
part about fleeing from the country, and now they live in Canada.

What happened is that fra. Khonsu took all of the print to
distribute it arround the country, to members and the other
interested in Theleme. The book was sold in few months, and we
never got any money from it. Only when it became obvious, fra P.
took almost by force last few dosens of copies from Legradic, and
in that way, selling these last ones we succeeded to get back only
the money we put into it. Since I borrowed money for that, I was
actually in minus, and also since I beleived that I will get some
money from it, I did not work for some moths, so the whole thing
came as a rather bitter wakeup.

When I publicly asked Legradic about what actually happened, and
whether there is any money, he took a drop of Abramelin oil (well,
actually, a mixture, a drop diluted in lots of olive oil :wink) on a
thumb and "ritually" pressed it on my forehead, thereby banishing
me from a Lodge. The reason he gave was my undermining his
authority as a Lodge master. I did not reply, it was below any
conception I ever had about honour. Which was more important, I did
not care anymore, since I already saw what he was doing. The only
thing I regreted at that time was the certainty that if I adressed
any of the senior officers in HQ, it was my word against his. And I
knew that other Lodge members would not back me up. Later when it
came to writing a letter to Caliph, most of them acrually turned
yellow. I knew it earlier.

Fra. Parsifal, probably the person that deserves most credits for
O.T.O. popularity in Serbia, and even more, in ex YU, took the rest
of the books from f. Khonsu to save our investment, and since he
did not obey masters order to work against me, he was accused for
breaking an oath of. III deegree, which is a classic abuse of power
on behalf of that bastard. This word I do not use emotionaly, since
I am not interested anymore, I am just trying to use the proper
expresion for this semihuman creature which obsessed the whole of
YU O.T.O. He never grew up from an adolescensy, and after I lost
him from sight he only sunk deeper. After he lost his wife, Venus,
maybe something changed, but I have no idea. Evenmore, it is not my
bussines.

5. The group that gathered working in my flat, as it is said in a
passage on Abrahadabra Oasis, from 19th of February was not a adhoc
gathering of unsatisfied members of the Oasis and later Lodge. It
was our old magic group from which actually the O.T.O. in Belgrade
emanated. In summer 1984 us 5 member of "Psychotronic society" that
was founded by Zivorad Mihajlovic Slavinski, started experimenting
with ceremonial magick, not knowing much about Thelema, but very
soon we learned about and studied it passionately. The group was
fuonded in my appartment by one who later on became fra. Parsifal,
then one Dusan Licina, also a brother later on, who died heroicaly
in Bosnia as a medic. He was married to a sorror Aquarius. Also
there were two friends from a nearby municipality of Pancevo, who
never joined O.T.O. but stayed in E.G.A. of Slavinsky, and there
was of course me. This group flourished through years, involving
many people from Belgrade, some of them now famous in art circles,
we had guests from all the parts of the world, contacts with all
kinds of traditions. For instance, when we were deeply involved in
O.T.O. in 87, and 88, before Oliver Legradic came to Bg. we had as
a regular guest John Myrdhin Reynolds, Tipetan mystic, teacher and
translator, who also is a friend of Caliph. :wink: We all attended his
and Namkhai Norbu's Dzog Chen seminars, we studied Yoga, Tantra and
who knows what. On the Yoga seminar mentioned in Madic's account I
introduced to the rest od brothers an modern alternative technique
of Rebirthing by Leonard Orr, and so on. The group kept working on
even after the collapse of O.T.O. in Belgrade. Not to forget that a
prominent member was one B. who is also mentioned. He was actually
a leader at a time. I took on when he left. But in the beginning
there was no leader. We all just did our Will. And so is today,
though we do not meet officially, but we are still friends, all of
us, with an exception of one sister.

6. Frater Prvoslav is in a way not fairly described by Emir, who
happens to be a friend to. :wink) Prvoslav is simply not a fool.
Thats all, he doesn't care for politenes and he was really ready to
beat the bastard Legradic at the time. Some brothers stopped him.
Later on he turned a genuine mystic, lived in a cottage by some
lake, and now works with wood, carving religious motives. He
actually lives Thelema more than a lot of others, although his art
is motivated by ortodox christian icons.

7. Milan V. and Joca, that are also mentioned are respectively,
Oliver Legradic's Best man, and a first boyfriend of s. Venus. They
both strayed into mental disorder of some kind.

8. All of the reports of Zivorad Mihajlovic Slavinsky are not
really accurate, except the mere facts, but that is another story.
Suffice to say that he was a pioneer of psychic journeys in ex YU,
and he still works a lot. He has two sides, and it can be an
interesting story. If you want to know, I can supply facts, but it
is a damanding work. He is the best partner when it comes to
practical work, and a dangerous enemy when it comes to money and
power.

I hope these lines will help to clarify some
things, and if you need more, I am ready to
give further info. But, when I try to get some
more detailed idea from your site, it gives me
headache, considering the mere size of the
material.... :wink:

Yours sincerely,
Nebojša Mirèetoviæ,
fra. ARTHuR

The Typhonian O.T.O.

Zivorad Mihajlovic-Slavinski was born in Belgrade on December 4th, 1937; he was a clinical psychologist by profession. From 1970 onwards, he published a series of books on esoteric and occult subjects:
Yoga: Psychic Training
The Keys of Psychic Magic
Hermetic Symbols
Encyclopedia of Parapsychology and Hermeticism
Psychonauts of Inner Worlds
Psychotronics: A Theory and Practice of Parapsychology
Translations of Aleister Crowley's Liber Al and Liber Aleph
The Course of Gnostic Occultism (published by Vladimir Madic)
Excalibur

In 2003/04 he published his first novel called "The Dawn of Aiwaz"
("Praskozorje Ajvaza"). "I have 23 published books. Some of them are translated into English (take a look at Amazon), Italian, Turkish, Portuguese, Slovenian and Russian." [Slavinski in an email, February 2008]
While acquiring a manor-house for his community in Belgrade, Mihajlovic became a bishop in Michael P. Bertiaux's Ordo Templi Orientis Antiqua, and an X° in Kenneth Grant's 'Typhonian' O.T.O. in 1990. He founded what he called his 'Psychotronics Association', and is usually considered something of a spiritual pioneer in the former Yugoslavia; 'Ecclesia Gnostica Alba' (EGA) once had over a hundred members. See the main page on the 'Typhonian' O.T.O..
Members of the EGA claimed to have achieved spontaneous consciousness of Aiwass, the tutelary spirit of Thelema, through their rites, which also enabled them to 'receive' something called the "Algolian language", which they then learnt to speak. The Algol in 'Algolian' does not refer to the Arabic star-name Algol, but "a dimension on the borderland of the transplutonic Isis" - Isis being the name of an as yet undiscovered planet in Grant's mythology. [Unfortunately, 'Algol' is also the name of an early computer programming language]. The vocabulary of Algolian was mainly 'received' by Milena Jovanovic (a member of Slavinski's Gnostic Church) and Alda Meuna, his wife; Philip, his 13-year old son also helped in their 'researches'. Aiwass explained that he was trying to influence the science of Planet Earth through the person of Nikola Tesla (the eccentric electrical genius). The words 'Aiwass' and 'Aiwaz' (the mystical and magical spellings respectively) seemed to play a very important rôle in the language; it was asserted that 'Aivaz' was a common surname in the Lika province of Bosnia, where many Serbians lived. Slavinski thought that "Aivaz and LAM are the same Intelligence, ... the Aivaz energy-stream materialises as Lam when emerging through human awareness." This was in the same vein as Kenneth Grant's remeniscence: "In 1945, Crowley proffered his portfolio and made me choose any picture I liked ... I drew out the portrait of LAM, and, as I did so, Crowley muttered - sotto voce - Aiwass!." [Some say for possibly "Eyewash!"]
Here is the opinion from a source in the former Yugoslavia:

Date: Fri, 28 Jan 2000
From: 'Kreshimir Markovich'
Subject: Croatian caliphate

You can quote me as 'Vilenjak'. That means, roughly, 'Faery' and that
is my nickname on occult-related Internet discussions.

You had been falsely informed that Croatian caliphate OTO is not
functioning. If you are interested in that part of OTO history, see
www.iridis.hr/theba or www.pubwww.hr/cro_oto links. Croatian OTO is
alive and kicking - with active bodies in Zagreb, Split and Ivanicgrad
(town near Zagreb). Only Bosnian BABALON 149 Oasis in Zavidovici (city
near Tuzla) was destroyed on material plane during the War. Roughly in
Autumn of 1992, when Serbians smashed Croatian defences in North Bosnia
and attacked Tuzla Muslim enclave from the back... but I will ask for
better information.

OTO body (Mirrah lodge) in Zagreb have public EGC mass every week,
Babalon ritual and Baphomet mass (also public) every month.

Zagreb has Mirrah lodge, and members of that body had rented small
apartment for masses and communion. Mirrah is name of a quasar. Every
Saturday we have EGC mass (with public invitation, very liberaly
granted), on full moon Babalon ritual and Baphomet mass on new moon.
After group rituals we usually have a party.

Master of Mirrah lodge is Ranko Blazekovic. I will collect other
information in next week or two. OTO in whole of Croatia have about 100
members. But I will send you more detailed information soon.

Ivanijgrad have LA-AL camp and Ra-Hoor-Khuit camp. People there are
very active, and besides EGC mass for initiated members they do
invocation of Heru-Ha-Ra monthly.

Split have Theba Oasis and Baphomet Oasis. Theba has great web pages
on www.iridis.hr/theba which will be translated into English soon.

I apologize because of sending you incorrect link two times. Correct
address is pubwww.srce.hr/cro_oto."

***

Zivorad Mihailovic Slavinski is known in the former Yugoslavia as a
publicist and the author of books of dubious quality. I know of people
who developed serious problems by doing the exercises written in his
book 'Training of the Indian Yogi and Fakir'. He also translated the
texts of the Lesser Ritual of the Pentagram (Golden Dawn version,
incomplete and with mistakes) and of the Middle Pillar (this had
serious mistakes) and published them as the 'Secret of Psychic Magic'.

He had a lot of members in the Ecclesia Gnostica Alba. But in that
organisation he was only teaching techniques pirated from Charles
Berner ('Direct Enlightenment'), and the 'Excalibur' books, Ramana
Maharshi's 'Vicara', Sedona and Scientology - all sold at extravagant
prices (at least by standards in the former Yugoslavia.

What they did, in fact, were the so called "Enlightenment Intensives".

Many members of the Croatian 'Caliphate' are introduced to occult
themes via books Slavinski has written (that is translated and compiled
badly). But he was never relevant to serious seekers.

No Serbian in Lika has the surname 'Aivaz'; that's a ridiculous
fantasy of Zivorad 'Zika' Mihailovic. If you look at the language in
Bosnia and central Croatia, you will see it was greatly influenced by
Turkish during the rule of the Ottoman Empire. There is a Turkish word
'avaz' which means 'herald' or 'news'; there is a daily paper in
Bosnia's capital, Sarajevo, called 'Dnevni Avaz' which means 'Daily
Herald' or 'Daily News' - you can find it in any Turkish-English
dictionary if you want. Some of the Turks intermarried with Bosnians,
and there are some Bosnian Muslim families with first or surnames
related to 'avaz'. But not in Lika, the ancestral home of the Tesla
family - but in central Bosnia!

I found even more information in a bigger dictionary... the word
'avaz' is of Persian origin, and is more authentically spelt as 'awaz';
it meant 'voice'. If you remember how Aiwass was supposed to look, you
can easily imagine that angel/demon at the beginning of Liber AL saying
simply: 'I am the voice (awaz) of Ra-Hoor-Khuit'."

"I never said nor wrote that in Bosnia there are Serbs with name Aivaz. It is extemely stupid to involme me in such statement.
I never translated Book of the Law, NEITHER ANY OTHER Thelemic or OTO text into Serbian." [Slavinski in an email, February 2008] Appendix February 2008
Zivorad Slavinski formed a group called "Omega" in Belgrade, a sort of closed group engaged in experiments using techniques of what he calls "Spiritual Technology". This group gathers members from China to Brazil.
(N.B. During the seventies he had paid for the treatments and processes of Scientology like other people, even W. S. Burroughs. But he had never been part of the organisation so there is no direct link. Furthermore he always stated that the techniques of Scientology were interesting but the organisa-tion itself fascist in nature.)
Apart from his group “Spiritual Technology” there is his Ecclesia Gnostica Alba as a separate entity. The EGA is a registered church in Slovenia. In 1996, Slavinski dismissed most of its members, so today [2008] it is a somewhat small "elitist" organization, the members of which allegedly consist of doctors of the sciences, Ph.D's and similar university graduates. Even an ambassador is said to be one of its initiated members.

From: "Vranic Predrag"
Subject: On Aiwass surname in Bosnia
Date: Sat, 3 Jan 2004

Had to inform you that Ajvaz (Aiwass) is a real surname in both Serbia
and Bosnia.If you need any kind of proof, the easiest one is to check
mailing boxes and residents info at the building where OTPOR ( one of
the main organized acters in so called "October Revolution" that
pulled-off the Milosevic's regime) has its headquarters in the street
called 'Knez Mihailova', Belgrade, Serbia.The more obvious proof
couldn't be managed at this moment. Still, it bothers me that certain
people uses false arguments fro m esotheric resources as a weapon for
their low aims in campaign against one nation, in this case, Serbian
nation.

The Gnostic Light Movement

On February 22nd 1980 Israel Regardie (once Crowley's secretary, and a prime mover in the Golden Dawn revival) told Julijan Naskov that he should contact the O.T.O.'s "European representative" - a person he called "our good friend" Hermann Joseph Metzger. Eventually, Naskov visited Metzger's Swiss Abbey of Thelema.
"In January 1982, Metzger told me that his O.T.O. was masonic. Since there was no active Masonry in Yugoslavia at that moment I could not become his representative. He also believed that any Yugoslavian O.T.O. would be monitored by the local police" as Naskov later recalled. When Metzger and Naskov started discussing the vexed question of who was OHO of the O.T.O., Naskov mentioned Marcelo Ramos Motta, which caused Metzger to get abusive, and ask Naskov to leave. When Naskov reported this to the very surprised Regardie, they decided that Naskov should contact another O.T.O. group - the 'Caliphate'. Having received a copy of the 'Caliphate's' usual form-letter expounding their whitewashed version of O.T.O. history as a result, Naskov lost interest. Likewise, a brief contact with Motta came to an abrupt end in 1983 with Motta's complaint that Naskov was using the wrong 'Thelemic greeting' to open his letters.
On November 11th 1980 Naskov believed he had already contacted Aiwaz, Crowley's Holy Guardian Angel; the same entity who earlier supposedly had an influence on Michael P. Bertiaux. Now, in September 1983, Naskov contacted the entity caled LAM, which resulted in an intense correspondence with Michael Bertiaux since the latter viewed LAM as the "subterranean burgeoning of Lucifer-Gnosis". Bertiaux wrote:
"Just as Gnostic metaphysics conditions the intellect to accept the political idealism of Plato and subsequent Greek metaphysics, so the field of esoteric logic brings about a special inclination towards an ideal order or collectivity of logical beings, whose main purpose seems to be the establishment of a system of definitions, useful for the reconstruction of the political world. These definitions are magical beings or occult spirits who inhabit the interconnected space-time network of esoteric and Gnostic logic. By means of magical meta-methodologies, the Gnostic agent draws these beings forth from the esoteric and Gnostic world tissues and concretizes them as metaphysical beings. This process of induction culminates in the intuition of space and time as metaphysical forms of Aiwaz and Lam, the twin pathways for the underground swelling of Luciferian-magnetic Gnosis, which is the form of the ideal ontology of the political order ... AIWAZ and LAM are the natural modes OF HUMAN EVOLUTION IN THE PRESENT AEON ... As humanity evolves, the Aiwaz energy complex goes through a metamorphosis and separates itself from the realm of Lam."
Bertiaux thought that AIWAZ was the master of beneficial powers and sex-magic, while Choronzon (Crowley's name for the 'Thelemic Devil') was the negative 'King of the Vampires': "So we have simply to tell the negative powers that we are one with their King and they will become our slaves." On January 29th AIWAZ informed Bertiaux that Julijan Naskov was to write a book about "non-Euclidian Sex Magick".
Emir Salihovic [see below] in an email dated November 2000:
"In the very beginning, Naskov called his magical system "The Red
Gnostic Alliance", later on he changed the name to "Gnostic Light
Movement". [...] The basis of Naskov's system was
expounded in the so-called "Book of Gnosis", a manual comprising seven
magical rituals/meditations, based on Thelemic symbols. Each one of
those rituals had its sexomagical version. Gnostic Light Movement was
considered as an outer order. I met Naskov for the first time in May of
1985. He claimed that he channeled the structure of these magical
orders in March or April same year. In July we did some magical
workings together, for the first time. A man from Zagreb joined us. It
was a kind of two day magical retirement. We did a number of magical
rituals, invocations and meditations, including the invocation of Lam.
As far as I am concerned, that work was fruitful for me: I had a lot of
insights, interesting experiences... Very strange physical phenomena
occurred during the invocation of Lam, I must say. I was only seventeen
years old at that time. It was a kind of real magical initiation for
me."

In 1988 Naskov contacted Manuel C. Lamparter ("LAM-parter" naturally), OHO of the OTOA in Spain and a protagonist in the latter-day affairs of Arnoldo Krumm-Heller's 'Fraternitas Rosicruciana Antiqua'. In 1989, Bertiaux, Lamparter and Courtney Willis gave Naskov permission to open a Yugoslavian OTOA Lodge and a branch of Bertiaux's Voodoo Order "La Couleuvre Noire".
In July 1990 there was a meeting of those interested in the Æon of Maat in London; those present included Maggie Ingalls ('Nema', who later wrote the 'Macedonian Lectures'), Michael Staley, Julijan Naskov, Ian Fries, and the editors of the English magazine Nuit-Isis.
The exigencies of the Balkan War and the media persecution of Thelemites there forced Naskov to establish his 'Gnostic Light Movement' otherwise known as the 'Zen-Gnostic Monastery' as a kind of umbrella organisation for his various Gnostic groupings. He apparently had to 'flee' from Banja Luka to Ljubljana, and then from there to Sarajevo, thence to Belgrade, then Rijeka and finally to Skopje. After 1992 he was succeeded as head of the Belgrade OTOA Lodge was Emir Salihovic (born 1968) who contributed a chapter the present writer's book on Holy Guardian Angels, Abramelin & Co. (1994).

Emir Salihovic in an email dated November 2000:
"In fact, before the war in Bosnia started, Naskov gave me a charter
authorizing me to be the Master of whole OTOA in Yugoslavia. Also, he
gave me a charter which authorized me to head Gnostic Light Movement,
but under his supervision.
In 1994 I published a book called "Gnostic Light Movement". Several
people expressed their interest to join that magical group after they
read the book. But, 70-80% of material in that book was my own magical
work: insights, constructions etc. Maybe that was the reason why Naskov
never used that book as the official GLM manual, although he used it to
promote his work. For years we didn't have any kind of magical work
together. Naskov formed a small group in Skopje, Macedonia, and as far
as I understood, they didn't work on the lines of "old" GLM.
Eventually, I decided to distance myself from GLM as an official
organization (although it never reached the level of organization) and
continue my work individually. I also formed my own group in Belgrade,
and we were practicing ritual magick, studied magical formulae, did
some "Maat magick" etc.
At that time I got very much involved with Bertiaux system, and did a
lot of Voodoo magick and sex magick of "8th degree". I performed
self-initiations into degrees of Lave-tete, Canzo and Houngan, using
official La Couleuvre Noire rituals which I got from Lamparter. I also
wrote a new scheme for working OTOA degrees. In a letter, Courtney
Willis approved me to work that way. But, I never initiated anybody
into OTOA or LCN. It was the same period when I got a charter to run
QBLH Alchemist Church and Ordo Astrum Argentum in Yugoslavia. I think
Bertiaux mode of work is too difficult, obscure and confusing for the
majority of people. I found new ways to work it in a way which is more
acceptable, but as I said, I still didn't give any kind of
"initiations". One of the reasons is that I should have Monastery of
the Seven Rays material translated into Bosnian, and it's a lot of
material and I have no time to do it. And I'm not rich enough to pay
professional translator. I started to work on a new book, called "The
Grimoire of the Star and the Snake". I have no clue when I am going to
finish it."

Despite all the upheavals on the mundane level, Naskov still received further communications with AIWAZ between January 1993 and the end of 1994: 1. I am the AIWASS current 418 that emanates through you.
2. Take my knowledge thus as I give it in full consciousness.
3. I have already spoken to you about it back in the 80's in my month.
4. Now you want to say that you hate the hand and the pen but I am
stronger.
5. Yes, your prophet is curious about my being a woman, but I am NUIT.
Yes, I am Nuit.
6. It is Me who talks to you not AIWASS.
7. Creative power of your being invoked me and I want to send you a
message.
8. Work with me is very powerful and you must support/bear it. (Etc.)

In common with other post-1904 communications from Aiwass - such as 'The Book of Perfection' (1977) or 'Liber Vel Oviz' (1981) - Aiwass appears to have lost some of his expressive and prophetic gifts in the interim. Editorial Note: Julijan Naskov's entire archive of documents was sent to the present author at the outbreak of the Balkan war in 1991. Whatever else may be said about it, there is no doubt that his group was incredibly active; the interested reader will find some beautiful and revealing drawings by them in my "Der OTOA-Reader" pp. 120-128. Naskov visited me in 1992, having obtained a visa due to his work for an international chemical firm, and returned to Belgrade afterwards. He now lives in Skopje in Macedonia. On 3rd January 2001 he sent below corrections:
"Metzger never asked me to leave when I mentioned Motta to him. We talked for about two hours, about OTO and occultism in general. When I was about to leave, I asked Metzger if he knew about a gossip, spread around by Motta, that he substituted the name Nuit in Liber AL with the name Mary. He told me that's not true, he was angry and showed me a copy of Liber AL in which it was written Nuit, not Mary. It was interesting that during our conversation Metzger never answered a question before he consulted somebody by phone. He phoned five times during our conversation, and the only words I understood were OTO, Regardie, Naskov etc.
I remember very good. When I left his house on steps I ask him about THE BOOK OF THE LAW and he aks from Annemarie Aeschbach to take book to show me that. He did not want to get me copy of book free what he has in mind . SO what really happened is that what I wrote you here. After two hours comunicatio. Metzger did not comunicate english. when I left his house I asked him about that.
Also, the last sentence in second paragraph should be cut. I had correspondence with Motta about OTO and SOTO, and Motta used to blame other people in his letters, especially Regardie. He also wandered if I was monitored by the police. I was not interested in that way of communication and therefore I stopped communication with him. It was obvious that Motta suffered some form of mental disorder. It is not true that I used wrong Thelemic greetings, but Motta claimed that he used those greetings only when in contact with 'true' Thelemites. He didn't want to use it with me since I was not 'true' Thelemite according to him. And that was because I didn't buy his stories about OTO and occultism in general.
'On November 11th 1980 Naskov belived he had already contacted Aiwaz....'- that's the begining of the third paragraph. All of that paragraph is wrong. Peter, in occult circles I'm known as Master Leo, and that name should be used throughout the whole text, with an explanation who's the person. On November 11, 1980, after the intensive meditation on the first chapter of Liber AL, Master Leo chanelled a text called H-1, and at that time Master Leo believed it was chanelled from Aiwaz. But, in a communication from 1993 that entity identified itself as Nuit and as a source of communications from 1980. After the intensive work with the third chapter of Liber AL, Master Leo on March 26, 1983, established a contact with hawk-headed Lord (Horus), who revealed the secret of the verse 47 of the third chapter of Liber AL. And Master Leo never communicated with Lam!
In the Black Gnostic Snake men learn how to utilise their own energies, in the Black Gnostic Dove women learn how to utilise their own energies. In the Black Gnostic Star both of them learn to unite their energies. Division on homosexual and heterosexual magic is incorrect. There is no homosexual magic in my orders!
The complete system, all the orders plus the order K.A., bears the name Gnostic Light Movement. It is founded on the esoteric Zen-Gnostic Monastery, since the whole teaching is a mixture of Zen, Gnostic and Neognostic teachings".
Emir Salihovic in an email dated November 2000:
"Actually, the drawings published in "Der OTOA-Reader" ( Male Chakram)
are from Bertiaux system. I don't know who did the drawing of male
genitals (good work, anyway), but it was I who marked 16 occult
centers, according to the secret papers of Bertiaux's Monastery of the
Seven Rays magical system. Those 16 genital chakras correspond with 16
"exoteric" chakras of the whole body, and are used as centers for
focusing ojas or magical power during magical rites. There are also
certain interesting methods of magical massage of those centers, for
purpose of evoking those energies, which are described in the papers
for the initiates of the 4th year of study of the Monastery of the
Seven Rays course of lessons. Interested readers can consult "The
Voudoun Gnostic Workbook" by Michael Bertiaux. Those centers are
described in the papers entitled "The Magical System", in the first
section of the "Workbook" - "Voodoo Energies"."

After Julijan Naskov had handed his OTOA authorizations in Yugoslavia over to Emir Salihovic, there was a period of stagnation for the OTOA during the Balkan wars of 1991-1995. After that Salihovic revived OTOA work. In June 2006 he visited Michael Bertiaux in Chicago. Bertiaux ordained him as bishop of the Ecclesia Gnostica Spiritualis (registered in the State of Illinois as "Neo-Pythagorean Gnostic Church"), and initiated him into his Choronzon Club. Eventually, he created the Ecclesia Gnostica Pneumatica in the Balkans. David Beth, OTOA sovereign grand master also opened a mission of his Ecclesia Gnostica Aeterna in Belgrade, Serbia.

This is an outline of an article originally published in the German magazine "Abrahadabra" in April 1993, with additional material from my German book "Der OTOA-Reader" (1994), and "Abramelin & Co." (1995)

Adapted translation by Mark Parry-Maddocks

Satanisti Jugoslavije

Max 357

Ратибор

joksimovic

selesrobert

Mindfulness

3coma14shkota