- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
САПУН ПРЕ САПУНА
Прљавштина и како је спрати! То питање мучило је људе од давнина
Грци и Римљани нису знали за сапун. Како би отклонили штроку с коже користили су песак, камен пловућац или пепео. После купања мазали су се уљем, које би касније заједно с прљавштином остругали с тела помоћу металне справице сличне чешљу. Одећу су прали само водом.
Поступак „сапунификације” познат је барем 5000 година. Вавилонци и Египћани кували су маст с пепелом (који је богат алкалним солима) добијајући тако чврсту смесу која може да уклони нечистоћу с коже и одеће. Није случајно што реч „сапун”, према римској легенди, потиче с планине Сапо, места где су се приносиле животињске жртве. С овог подручја киша је, прелазећи преко долине, доносила мешавину животињске масти, лоја и пепела све до обала Тибра. Овде су жене сакупљале глинасту масу и користиле је за прање веша. За чишћење грубе вуне употребљавале су мокраћу.
У средњем веку, захваљујући обилним количинама маслиновог уља, Италија, Шпанија и Француска почеле су да производе сапун. Европске сапунџије кувале су уље и пепео, али њихов производ није био широко распрострањен због високих пореза.
Када је 1791. године француски хемичар Николас Лебланк измислио соду (бољи извор алкалних соли од пепела) започела је индустријска производња сапуна. А седамдесет година касније, 1861, још један хемичар, Мишел Шеверул дошао је до значајних открића везаних за масти. То је помогло Белгијанцу Ернесту Солвају да осмисли лак начин производње сапуна и учини га делом свакодневног живота.
Техника производње сапуна остала је неизмењена до 1916. године када је недостатак животињске масти у Првом светском рату приморао Немце да направе први синтетички сапун. Још једна новотарија појавила се 1946. године – Американци су пустили у продају први детерџент са сурфактантима (тензидима), који смањују површински напон воде у додиру с другом супстанцом и тако поспешују уклањање прљавштине. После само неколико година, 1953, продаја детерџената у САД била је већа од продаје сапуна .
Аутор: М. Б.
Извор: Политикин забавник
Прљавштина и како је спрати! То питање мучило је људе од давнина
Грци и Римљани нису знали за сапун. Како би отклонили штроку с коже користили су песак, камен пловућац или пепео. После купања мазали су се уљем, које би касније заједно с прљавштином остругали с тела помоћу металне справице сличне чешљу. Одећу су прали само водом.
Поступак „сапунификације” познат је барем 5000 година. Вавилонци и Египћани кували су маст с пепелом (који је богат алкалним солима) добијајући тако чврсту смесу која може да уклони нечистоћу с коже и одеће. Није случајно што реч „сапун”, према римској легенди, потиче с планине Сапо, места где су се приносиле животињске жртве. С овог подручја киша је, прелазећи преко долине, доносила мешавину животињске масти, лоја и пепела све до обала Тибра. Овде су жене сакупљале глинасту масу и користиле је за прање веша. За чишћење грубе вуне употребљавале су мокраћу.
У средњем веку, захваљујући обилним количинама маслиновог уља, Италија, Шпанија и Француска почеле су да производе сапун. Европске сапунџије кувале су уље и пепео, али њихов производ није био широко распрострањен због високих пореза.
Када је 1791. године француски хемичар Николас Лебланк измислио соду (бољи извор алкалних соли од пепела) започела је индустријска производња сапуна. А седамдесет година касније, 1861, још један хемичар, Мишел Шеверул дошао је до значајних открића везаних за масти. То је помогло Белгијанцу Ернесту Солвају да осмисли лак начин производње сапуна и учини га делом свакодневног живота.
Техника производње сапуна остала је неизмењена до 1916. године када је недостатак животињске масти у Првом светском рату приморао Немце да направе први синтетички сапун. Још једна новотарија појавила се 1946. године – Американци су пустили у продају први детерџент са сурфактантима (тензидима), који смањују површински напон воде у додиру с другом супстанцом и тако поспешују уклањање прљавштине. После само неколико година, 1953, продаја детерџената у САД била је већа од продаје сапуна .
Аутор: М. Б.
Извор: Политикин забавник