Testirali smo: Samsung Galaxy S III
Izvor:
B92.net
Ako hoćete da se takmičite sa Appleom, morate imati više od samog proizvoda. Samsung je to, po svemu sudeći, odlično shvat
Početak Samsungovog uspona vezuje se za Galaxy S koji ga je ucrtao na mapu uticajnih na Android tržištu, što je na potpuno novi nivo pomerio njegov naslednik.
Spoj karakteristika i agresivnog (u nekim momentima zanimljivog) marketinga doveo je do toga da Samsung Galaxy S2 možete videti svida, lokalno ili globalno, a što je možda još važnije, ljudi koji ga koriste i vole spremni su da ga brane kao deo svog stava i stila života.
To se, drugim rečima, zove ozbiljna baza fanova, a kako je Samsung sve više dolazio u centar pažnje (određena zahvalnost za to ide i Appleu) pitanje sledećeg modela S serije postajalo je aktuelnije, spekulacije su se pojavljivale na sve strane, a iščekivanje i anticipacija dostigle su razmere kakve odavno nismo videli na ovom tržištu.
Ispraćen frazom da se radi o uređaju napravljenom za ljude i inspirisanim prirodom, Galaxy S3 stigao je kao inkrementalno poboljšanje svoje familije, ni malo revolucionaran, skoro bez ičega fundamentalno novog u svetu Android telefona.
No, ako nas je S2 nečemu naučio onda je to da stvari ponekad ne moraju biti onakve kakve na prvi pogled izgledaju.
Plastika
Metal, keramika, čak i titanijum pretpostavljani su kao materijal izbora za kućište novog Galaxyja, uz predviđanja i analize da Samsung mora nešto učiniti u tom smeru budući da su njegovi uređaji izrazito plastični, za razliku od konkurencije koja je u poslednje vreme napravila razne eksperimente i iskorake.
Učinjeno je pak ništa od toga, Galaxy S3 plastičan je kao i njegovi prethodnici. Ono što se činilo da postaje praksa sa S2, a kasnije i Galaxy Nexusom ipak neće biti, sa S3 odustalo se od reljefne pozadine, pa je zadnji poklopac gladak i sjajan, kao kod prvog S-a ili Nexus S-a.
Radi se o izuzetno tankoj plastičnoj površini koja se kao i kod prethodnika može skinuti kako bi se pristuplo unutrašnjosti uređaja. Prema pisanju sajta Phone Arena, a na osnovu potvrde dobijene od Samsunga, ne radi se o običnoj već polikarbonatnoj plastici, od koje je poklopac napravljen.
Na testu smo imali primerak u beloj, odnosno "mermerno beloj" boji kako je Samsung zove, čija je pozadina jednobojna, homogena i sjajna. U slučaju "peščano plave", na zadnjem poklopcu primetan je efekat brušenog metala.
Kada smo kod brušenog metala, bočna površina je na oba modela obojena u sivo sa istim efektom, a radi se takođe o plastici, bez detalja o vrsti. To znači da SGS3 sa strane ima imitaciju metalne površine, što je krajnje zanimljiv izbor, s obzirom da se radi o modelu sa vrha ponude.
Hardversko "home" dugme ostaje kao zaštitni znak Samsungovih uređaja u ovom slučaju, a praksa je ostala ispoštovana i kada su kapacitivni dugmići u pitanju koji su smešteni pored pomenutog hardverskog.
Interesantno je i to da je Samsung odlučio da zadrži menu dugme, koje je i sam Google poslao u istoriju, u post-Gingerbreadovskoj eri. Google je doduše zvanično poslao u istoriju i ostale fizičke dugmiće, no proizvođači koji su predstavili uređaje na Androidu 4.0 i zadržali hardverske tastere izostavili su menu, koji je zamenio taster za pregled aktivnih aplikacija. Praktične posledice ovakve odluke ćemo videti kada telefonske Android aplikacije krenu sa masovnijim prelaskom na nove UI preporuke koje, kao što je pomenuto, funkcionalnost menu tastera formulišu na nov način koji ne podrazumeva posebno dugme.
Pristup dizajnu celokupnog uređaja, pa samim tim i upotrebljivosti drugačiji je nego ranije, pošto je SGS3 izrazito zaobljen kako u uglovima tako i po ivicama kućišta. Iako je za nijansu deblji od SGS2, velike dimenzije, uzrokovane ekranom od 4,8 inča, čine da izgleda tanje, što uz malu masu (133g) omogućava verovatno najlakše rukovanje tako velikom spravom od svih koje trenutno postoje.
U tom kontekstu Samsung je napravio odličan posao, SGS3 je u ovom trenutku sinonim za maksimum upotrebljivosti i komfora pri držanju i korišćenju tako velikog uređaja. Plastika i imitacija metala ne znače da je Galaxy S3 loš, kućište je kompaktno i čvrsto, uprkos maloj masi.
Ekran
Ekran je sledeća velika stvar od koje se dosta očekivalo u vreme najava i glasina. Govorilo se o 1080p rezoluciji, no ono što je bilo verovatnije i što su poznavaoci materije očekivali je da li će Samsung prevazići barijeru sa rezolucijama Super AMOLED Plus ekrana, pošto bi sve sem visoke rezolucije bilo potpuni promašaj.
Opet se nije dogodilo ništa spektakularno, Samsung je u Galaxy S3 ugradio HD Super AMOLED panel rezolucije 720x1280 piksela. Da, isti onaj kao na Galaxy Nexusu, rezolucijom superiorniji, ali tehnologijom inferiorniji od S2 koji ima Super AMOLED Plus ekran.
Nema se šta puno dodati ili oduzeti od svega rečenog u testu Galaxy Nexusa, kada su kvalitet boja i osvetljenje u pitanju. Ono što je pak drugačije je gustina piksela, budući da SGS3 ima ekran dijagonale 4,8, za razliku od Nexusovih 4,65 inča.
Kada se uradi matematika dobije se brojka od 306 tačaka po inču (GNexus ima 316), što i dalje znači da se tačke na ekranu skoro pa ne vide, odnosno da je slika značajno i primetno oštrija u poređenju sa SGS2. Ipak, veća dijagonala i Pentile matrica čine da se u nekim momentima pikseli ipak vide, no vrlo je moguće da pomenuto uopšte nećete primetiti (ukoliko baš ne želite).
Kada se sve pomenuto uzme obzir stvari se svede na činjenicu da je nešto manji kvalitet boja u odnosu na SGS2 u potpunoj senci razlike u rezoluciji i dobitku na oštrini i kvalitetu prikaza. Bilo bi lepo da je Samsung uspeo da ponudi noviju tehnologiju na ovoj rezoluciji što bi ujedno bilo ozbiljna konkurencija usavršenim LCD ekranima poput onog na HTC One X-u.
Čip
Ono u šta pak nije bilo sumnje je da će Samsung novi Galaxy S pretvoriti u čudovište kada su performanse u pitanju.
Modeli za naše tržište stižu za Samsungovim Exynos 4 Quad čipom, što znači po četiri procesora na 1,4GHz i Mali-400 grafička jezgra. RAM-a je 1GB, a dostupni su modeli sa ugrađenih 16, 32 ili 64 GB internog prostora, uz mogućnost proširenja SD karticom do 64GB.
Razmatrati pitanje performansi nema puno smisla, jer je nerealno očekivati da će većina vlasnika i vlasnica uopšte biti u prilici da iskoristite sve što SGS3 ima na raspolaganju. Ono što se vidi i na čemu je reklo bi se i sam Samsung radio je odaziv interfejsa koji je izuzetno brz, kretanje kroz telefona teče glatko i skoro besprekorno.
Bitno je napomenuti da se u SGS3 ugrađuje baterija od 2100 mAh, što je recimo više od HTC One X-ovih 1800, i što će vas sasvim izvesno bez problema održati autonomnim ceo jedan dan pri intenzivnoj upotrebi uređaja. Ukoliko se radi o nešto umerenijem scenariju, SGS3 može izdržati i dva dana.
Kamera
Mesto ka kom modeli sa vrha ponude Android telefona idu je mesto u kom nema foto aparata. SGS3 jedan je od najboljih u ovom kontekstu, i malo je verovatno da će vam trebati foto aparat pored njega.
Sama rezolucija fotografija nije odmakla od SGS2, radi se o kameri koja je sposobna da napravi fotografije od 8Mpx. Način na koji se one prave pak je ozbiljno drugačiji, pošto SGS3 pravi slike skoro momentalno, moguće je fotografisati tokom snimanja videa (isto kao na HTC One X-u), a kvalitet snimljenog materijala je krajnje zadovoljavajuć.
Novo sočivo i f/2.6 blenda doprinose kvalitetu, a puni HD video pri 30 frejmova po sekundi se skoro pa podrazumeva.
Prednja kamera od 1,9Mpx sposobna je za snimanje 720p videa sa istovetnih 30 frejmova po sekundi.
Android
Kada su novi telefoni obično je nov i Android, a SGS3 nije izuzetak. Isporučuje se sa Androidom 4.0 (Ice Cream Sandwich - ICS), mada je u međuvremenu Google predstavio verziju 4.1 i donekle pokvario zadovoljstvo činjenicom da se radi o najsvežijem Androidu. Kad smo kod toga, valja istaći da je SGS3 spreman za novi Android, a govori se da bi upgrade trebalo očekivati i poslednjem tromesečju 2012. godine.
Nov je i TouchWiz, Samsungova modifikacija podrazuvemanog Android interfejsa, ovog puta obeleženog kao "Nature UX". Drugim rečima, interfejs novog Galaxyja trebalo bi da je prirodniji i da se ponaša bliže onome što možemo da vidimo i osetimo oko nas, odnosno olakša nam život.
Istini za volju, Samsung jeste dostigao svoj vrhunac u postavljanju granice realne upotrebljivosti svojih dodataka i modifikacija. Nature UX je varijanta TouchWiza koja mu zaista daje šansu, budući da ne smeta, a u pojedinim momentima izgleda savim pristojno i upotrebljivo.
Kako bi Nature UX i filozofija prirodne interakcije i olakšavanja života bila što bolje ispraćena, Samsung je dao sve od sebe da SGS3 učini što boljim ličnim asistentom. Tako mu je moguće naređivati glasom, primetno bolje nego ranije. S Voice, kako se zove Samsungov Siri, nije na lošem putu, no ne govori srpski pa ćete sa njim morati na nekom drugom jeziku.
Tokom testa S Voice dao je pomešane rezultate, u nekim momentima je bilo moguće upotrebiti ga na koristan način. Ostaje utisak da se previše brzo povlači, te da je prečesto potrebno govoriti "Hello Galaxy" kako bi se probudio. Ono što na papiru može je solidan set opcija poput pokretanja aplikacije smislenom frazom (kazete da želite da fotografišete), uključivanja WiFi-ja, pretraga infromacija poput pitanja o ljudima na funkcijama u nama dalekim i egzotičnim zemljama, te dobijanje vremenskih podataka.
S Voice nije jedini, Samsung je pokušao da proširi Androidove ugrađene NFC sposobnosti, pa je recimo moguće upariti uređaje preko NFC-a i otvoriti tunel preko bežičnte mreže za razmenu većih fajlova.
SGS3 je sposoban i da prepozna da li gledate u ekran ili ne, pa aktiviranjem opcije SmartStay ekran se neće gasiti sve dok ne utvrdi da vam svarno više nije potreban, što se tokom testa pokazalo kao upotrebljiva opcija.
Kao što je već pomenuto, brzina i odziv okruženja su besprekorni.
Android 4 u kombinaciji sa brzim hardverom stvari postavalju tamo gde im je i mesto, te problema i briga u ovom smislu nema ni u blizini.
Kupovina?
Jedini ozbiljniji problem koji se donekle zanemaruje u vreme kada su telefoni porasli kao nikada ranije upravo su dimenzije. SGS3, kao i ostale telefone sa ekranom blizu 5 inča, kakvi god stručnjaci da ih projektuju i dizajniraju jednostavno nije lako držati jednom prosečnom, a istini za volju i rukom nešto većom od proseka.
Ono što je Samsung nepogrešivo uspeo je da Galaxy S3 učini skoro savršenim upgradeom. Ako imate SGS2 ili prvi Galaxy S, izrada i odabir materijala vam neće smetati, a sve ostalo je dovoljno bolje da opravda novu kupovinu. Usput, valja primetiti da novi model znači pad cena SGS2, što ga može učiniti dodatno initerensantnijim, naročito na našem tržištu gde poslednji modeli koštaju malo bogatstvo.
Ako pak niste sigurna Samsungova mušterija, SGS3 neće učiniti da to a priori postanete. HTC One X kao glavnog konkurenta nemoguće je zaobići, pri čemu postoje ozbiljni aduti koji su na strani HTC-a (ekran, izrada, a reklo bi se i dizajn).
Biće zanimljivo videti da li je Samsung ponovo uspeo da napravi dobar spoj mogućnosti i kvaliteta, i da li će sve to u kombinaciji sa sveprisutnim medijskim kampanjama biti dovoljno za ponavljanje uspeha i nastavak trenda stvaranja posvećene baze ljubitelja brenda i samog uređaja. Ako je po preliminarnim brojkama onda bi se reklo da jeste, no ostaje da vidimo da li su pominjanih 9 i 10 miliona samo narudžbine ili broj zapravo prodatih uređaja.
Na kraju, konkurencija novom Samsungu može biti niko drugi do nešto manje nov Samsung. Cene variraju od trgovca do trgovca i paketa ukoliko uređaje uzimate na ugovor, no razlika između SGS3 i Galaxy Nexusa može biti i preko 160EUR. Da li dva jezgra i 3Mpx više vrede taj novac, odnosno da li vam se SGS3 toliko više dopada ostaje da procenite sami.
