- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Zastrašujuća navika koju ima veliki broj dece
Studija sprovedena na gotovo 2.000 tinejdžera pokazala je šokantne rezultate. Čak deset posto tinejdžerki priznaje da se samopovređuje, a isto čini i šest posto dečaka. U proseku, svaki 12. tinejdžer sklon je ovoj destruktivnoj radnji.
Među onima koji se samopovređuju, mnogi to rade i kao mladi, odrasli ljudi, zaključili su psihijatri s King's Koledža u Londonu, koji su pratili grupu mladih iz Viktorije, Australija, od 1992. do 2008. godine. Na početku studije prosečna starost 1.802 učesnika bila je 15 godina. U ovoj grupi 10 posto devojčica i šest posto dečaka je priznalo da se samopovređuje. Najčešće su to radili tako što su sekli ili palili svoje telo.
Za one koji se samopovređuju fizička bol koju sebi nanose odvraća pažnju od emocionalne i pruža im nekakav osećaj olakšanja. Za njih je emocionalna bol koja ih tišti toliko jaka da je, u poređenju s njom, fizička prihvatljivija.
Dr. Pol Moran, iz King's Koledža, i njegovi saradnici u časopisu Lanset su napisali: "Naši rezultati pokazuju da većina samopovređivanja kod adolescenata započinje spontano. Međutim, ovi mladi ljudi obično imaju psihičke probleme koji zahtevaju pomoć stručnjaka. Postoji snažna veza između adolescentske anksioznosti i depresije te povećanog rizika od samopovređivanja i u kasnijem dobu".
Profesor Kit Hoton, direktor Centra za istraživanje suicida na Univerziteu Oksford i profesor Rori O'Konor sa Univerziteta Stirling kažu da ova studija postavlja ozbiljna pitanja relevantna za prevenciju hroničnog samopovređivanja i suicidnog ponašanja. Profesor Hoton je dodao: "Ovo su ogromne brojke. A pređašnje studije su pokazale da oni koji u tinejdžerskom dobu dođu u bolnicu zbog samopovređivanja, imaju 100 posto veću verovatnost da počine samoubistvo nego ostatak populacije."
To što 90 posto mladih koji se samopovređuje to prestaje da radi do svoje 20. godine, ne sme da nas zavara da problem prolazi spontano. Istraživanja pokazuju da suprotno opštem mišljenju, oni skloni samopovređivanju pribegavaju ovoj navici povremeno i tokom celog života.
Stručnjaci ističu da je ključno otkriti zašto dete preduzima tako drastičnu akciju. Nešto ih očito čini izrazito nesrećnima ili preplašenima, a ovo u ekstremnim slučajevima može da završi samoubistvom.
Problem nije kod svih isti. Neke osobe se povređuju samo jednom godišnje, a neke u proseku čak dva puta dnevno. Samoranjavaju se i dečaci i mladići, ali je problem najprisutniji među mladim djevojkama, piše Magazin.
Izvor: S media
Studija sprovedena na gotovo 2.000 tinejdžera pokazala je šokantne rezultate. Čak deset posto tinejdžerki priznaje da se samopovređuje, a isto čini i šest posto dečaka. U proseku, svaki 12. tinejdžer sklon je ovoj destruktivnoj radnji.
Tinejdžeri seku i pale svoje telo kako bi lakše podneli emotivnu bol
Među onima koji se samopovređuju, mnogi to rade i kao mladi, odrasli ljudi, zaključili su psihijatri s King's Koledža u Londonu, koji su pratili grupu mladih iz Viktorije, Australija, od 1992. do 2008. godine. Na početku studije prosečna starost 1.802 učesnika bila je 15 godina. U ovoj grupi 10 posto devojčica i šest posto dečaka je priznalo da se samopovređuje. Najčešće su to radili tako što su sekli ili palili svoje telo.
Za one koji se samopovređuju fizička bol koju sebi nanose odvraća pažnju od emocionalne i pruža im nekakav osećaj olakšanja. Za njih je emocionalna bol koja ih tišti toliko jaka da je, u poređenju s njom, fizička prihvatljivija.
Dr. Pol Moran, iz King's Koledža, i njegovi saradnici u časopisu Lanset su napisali: "Naši rezultati pokazuju da većina samopovređivanja kod adolescenata započinje spontano. Međutim, ovi mladi ljudi obično imaju psihičke probleme koji zahtevaju pomoć stručnjaka. Postoji snažna veza između adolescentske anksioznosti i depresije te povećanog rizika od samopovređivanja i u kasnijem dobu".
Profesor Kit Hoton, direktor Centra za istraživanje suicida na Univerziteu Oksford i profesor Rori O'Konor sa Univerziteta Stirling kažu da ova studija postavlja ozbiljna pitanja relevantna za prevenciju hroničnog samopovređivanja i suicidnog ponašanja. Profesor Hoton je dodao: "Ovo su ogromne brojke. A pređašnje studije su pokazale da oni koji u tinejdžerskom dobu dođu u bolnicu zbog samopovređivanja, imaju 100 posto veću verovatnost da počine samoubistvo nego ostatak populacije."
To što 90 posto mladih koji se samopovređuje to prestaje da radi do svoje 20. godine, ne sme da nas zavara da problem prolazi spontano. Istraživanja pokazuju da suprotno opštem mišljenju, oni skloni samopovređivanju pribegavaju ovoj navici povremeno i tokom celog života.
Stručnjaci ističu da je ključno otkriti zašto dete preduzima tako drastičnu akciju. Nešto ih očito čini izrazito nesrećnima ili preplašenima, a ovo u ekstremnim slučajevima može da završi samoubistvom.
Problem nije kod svih isti. Neke osobe se povređuju samo jednom godišnje, a neke u proseku čak dva puta dnevno. Samoranjavaju se i dečaci i mladići, ali je problem najprisutniji među mladim djevojkama, piše Magazin.
Izvor: S media