Samoniklo jestivo bilje

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) – koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična ulja i flavonoide.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se može kiseliti za zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).
Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac, jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj.
Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po glutljaj
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
LUK VLAŠAC, drobnjak, sitni perjaš (Allium schoenoprasum L.) – divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske bašte. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli i crni luk, koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva. Jelima daje lagan, svež ukus. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani sveži listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. Seče se iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sačuvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niću novi listovi.
Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MAJČINA DUŠICA, majkina dušica (Thymus serpyllum) – prijatnog je aromatičnog mirisa i oštrog ukusa. Koristi se za pripremu pečenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljači, ribe, raznih umaka i supa od zeleni.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MAJORAN (Majorana hortensis) – upotrebljava se u svežem stanju ili cela osušena stabljika pokošena oko 10 cm iznad zemlje. Sličan je origanu. Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije, terpena. Koristi se za kobasičarske proizvode, guščje i pačje pečenje i jela od mlevenog mesa, jela od krompira i povrća, mahunarkama i raznim supama, marinadama. Odličan je za umake za testeninu i punjeno povrće.
Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljšava varenje (naročito masna jela), ublažava grčeve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje kašalj.
Kontraindikacije: veće količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MASLAČAK (Taraxacum officinale) – jestiva je i lekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogati hranljivim materijama, naročito proteinima. Listovi su prizemni, testerasto usečeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu. Cvetovi imaju oblik glavičaste cvasti. Koren je vretenast i uzdužno naboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado lišće (stariji su gorki i tvrdi), koren i cvet. Da bi se uništila gorčina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u slanu vodu. List se bere u rano proleće i u septembru kada biljka istera novo mlado lišće.
Mladi list maslačka sadrži triterpene, fitosterole, flavonoide, fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naročito kalijum, gvožđe, kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g), vitamine B1, B2. Lišće se koristi za pripremu salate, supe, čorbe, variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.
Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utiče na lučenje mokraće, čisti krv, odstranjuje bolove žuči i jetre i poboljšava rad organa za varenje. Svež sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, žući, mokraćne bešike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, čisti pluća, želudac i creva. Odličan je diuretik i čistač organizma. Suvi list sadrži oko 4% kalijuma.
Pupoljci maslačka, iako tvrdi, koriste se kao svež dodatak salatama ili se kisele za zimu.
Cvet maslačka se koristi za pripremu poznatog maslačkovog meda. Kombinirano mlado lišće i koren, začinjeni uljem i limunovim sokom (posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Veliki stariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, služe za pripremu čajeva.
Koren maslačka sadrži veću količinu inulina (u suvom korenu u jesen i do 40%). Koristi se kuvan (slično krompiru) ili sirov, isečen na tanke trake. Sitno isečen, prosušen i pržen koristi se kao zamena za kafu (slično korenu cikorije).
Kontraindikacije: neželjeni efekti mogu da se jave u vidu želudačnih tegoba i ređe alergije na koži. Interakcije sa drugim lekovima nisu poznate.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MATIČNJAK, limun trava (Melissa officinalis) – koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifičan miris kao limun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Sveži list sadrži: 0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, šećer, skrob, pektin kao i rozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) izuzetno osvežavajućeg prijatnog mirisa. U sastavu etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). List se upotrebljava kao začin za pripremu supe od povrća, umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira i osvežavajućim napicima. Matičnjak se po pravilu koristi svež (iseckano lišće). Isečen na trake u voćnoj salati (ili serviran kao ledeni čaj) deluje aromatično, osvežava i ima ukus limuna. Sušeni listovi matičnjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu.
Lekovita svojstva: poboljšava varenje, protiv nadimanja, neuralgije, histerije, gađenja, povraćanja i proliva, smiruje nerve. Eterična ulja matičnjaka pomažu pri grčevima, pospešuju probavu, opuštaju i deluju umirujuće. Koriste se osušeni listovi, sakupljeni neposredno pred cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MEČJA ŠAPA, šapica (Heracleum sphondylium L.) – male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Miriše na celer. Koriste se mladi sočni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa. Koristi se kao zelen za supu, salate, mešana variva i druga jela. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom, uvalja u brašno ili testo za palačinke i peku na ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šećera. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan sveži koren kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao začin, dodatak i preliv za jela. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MEHURICA OBIČNA, pljuskavac, pogančeva trava (Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se koriste kao voće.
Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i bešike, pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne, kao trešnja velike zelene bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko crvenoljubičaste boje. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili prerađene u sok, a koriste se i za ukrašavanje jela. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i prelivima. Prerađuju se i u pekmez, džem i kompot. Pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. Treba obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U malaoj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.
Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće, kod zastoja mokraće, teškog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega, bešike i mokraćnih kanala, kod reume i artritisa, reguliše menopauzu i klimakterijumske smetnje
Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da se dnevno može pojesti najviše do 20 sirovih bobica. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice.

MENTA, nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s roštilja, ribi, peradi, slatkim jelima, čajevima i likerima.. Lekovita svojstva: poboljšava apetit, olakšava varenje, ublažava stomačne tegobe.
 
Natrag
Top