Sajam knjiga: Pamet u glavu

[crvendac_011]

Otvoren Međunarodni sajam knjiga u Beogradu

25. oktobar 2010. 22:06 > 22:11

Književnik Laslo Vegel otvorio je večeras 55. Međunarodni beogradski sajam knjiga, a zvanice je potom, u ime Švedske, zemlje-počasnog gosta manifestacije, pozdravila književnica Osa Lind.

Laslo Vegel se, otvarajući Sajam, zapitao da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve književne iluzije.

"Preživeli smo olujna vremena i nisam baš siguran da li su ona sasvim za nama. Nas u budućnost goni oluja napretka, poput Kleovog očajnog anđela kojeg je Valter Benjamin nazvao anđelom istorije", rekao je Vegel.

Prema njegovim rečima, kultura i knjige potrebni su čitaocima u Srbiji "bar onoliko koliko i Evropska unija".
"Jedne bez druge ne postoje. Svaka zajednica, to jest društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsređuje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budućnosti - neodložno stvara svoju novu prošlost", rekao je Vegel.

Osa Lind je rekla da i danas, kada čita, ima osećaj koji je imala i kao dete - kao da učestvuje u igri s ogledalima, u kojoj su knjige odražavale nju kao mladog čitača.

"Ove godine je Švedska zemlja u fokusu na beogradskom sajmu knjiga. Polovina švedskih autora i ilustratora koji su došli ovde u posetu stvara knjige za decu i omladinu. Književnost za decu će biti na vidljivom mestu na štandu i scenama", rekla je Osa Lind.

Na otvaranju Sajma nastupila je i kompozitorka i pevačica Anja Đorđević koja je izvela dve numere.

Na Sajmu će od 25. do 31. oktobra, pod sloganom "Pamet u glavu", nova izdanja predstaviti više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva.

Švedska će se na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti programom pod nazivom "Glasovi Švedske", uz učešće 20 autora iz te zemlje.

Pored Švedske, na Sajmu će učestvovati i izdavači iz regiona, kao i iz Grčke, Japana, Rusije, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugala, Izraela, Brazila, Angole, Irana.

Prvi put na Sajmu knjiga u Beogradu će učestvovati i izdavači iz Holandije i Slovačke, a po četvrti put će se na zajedničkom štandu EUNIK-a predstaviti i evropski kulturni centri u Beogradu.

Cena ulaznica za pojedinačne posete je 250, a za grupne 150 dinara. Novina je "Porodični dan", 26. oktobar, kada će roditelji i njihova deca moći da uđu na Sajam sa zajedničkom ulaznicom od 600 dinara.

I ove godine na Sajmu će biti priređeni tradicionalni Forum i Ćaskaonice, kao i nove programske celine, među kojima su pesnički maraton i maraton kratke priče.

(Beta)

 

[crvendac_011]

Švedski pisac najprodavaniji

Švedski pisac najprodavaniji

26.oktobar 2010.| 08:50| Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Među 19 švedskih pisaca koji "brane boje " svoje domovine, ovogodišnjeg počasnog gosta Sajma knjiga je i Stiv Sem-Sandberg koji je ove godine dobio najprestižniju švedsku literarnu nagradu "Avgust".

Spremno se odazvao molbi Tanjuga da kratko predstavi svoj roman "Ubogi u Lođu" koji mu je doneo nagradu knjižara, a to znači da je knjiga koja je postigla najveću čitanost.

Za godinu dana, u Švedskoj je roman o žiteljima jevrejskog geta u poljskom gradu Lođu, od 1940 do 1942. godine prodat je u tiražu koji je premašio 120.000 primeraka, što je pravi rekord.

Autorska prava za ovo delo koje je ocenjeno kao senzacija na prošlogodišnjem sajmu knjiga u Frankfurtu već su prodata u 25 zemalja, a još na frankfurtskom sajmu, kada nije bio ovenčan "Avgustom", prodata su u 15 zemalja među kojima je i Srbija pošto je roman objavila za ovaj sajam "Čarobna knjiga".

Autor je otkrio da će knjiga imati promociju u Londonu u maju 2011. dok će američko izdanje biti pušteno u prodaju u septembru iduće godine.

Ovo je već drugi slučaj, kada je reč o objavljivanju švedskih romana, da je "Čarobna knjiga", sa trilogijom " Milenijum" Stiga Lašona bila brža od velikog broja zemalja, uključujući SAD, gde se Lašonovi romani tek sada ne skidaju sa lista bestselera.

Sandberg je na pitanje kako se opredelio da napiše epski roman o žiteljima jevrejskog geta u Poljskoj odgovorio da on jeste Šveđanin, ali se oseća stanovnikom i piscem Evrope.

"Sa porodicom stalno živim u Beču, žena mi je polu Čehinja, polu Poljakinja, a sin mi govori i češki, a veoma često posećujemo njenu rodbinu u obema zemljama", rekao je on.

Kao pisac, koga, prema njegovim rečima, zanima kako reaguju ljudi kada se nađu u ekstremnim situacijama, kada su fizički i psihički zatvoreni, bez mogućnosti ili izgleda da se izbave, on je prepoznao u sudbini žitelja geta u Lođu.

Da bi razumeo Jevreje primorane da se predaju nacistima za deportaciju, koja je značila smrt, decu mlađu od 12 godina i starce, proučio je više od 3.000 strana dokumentarnih materijala iz geta, a u realizaciju romana uložio je iskustvo stečeno pisanjem šest prethodnih.

Pošto je prvi susret srpskih čitalaca sa prozom Sandberga tek ovaj, sedmi roman, na pitanje koji mu je od prethodnih bio najuspešniji i lično najdraži, on je naveo "Teresa" koji je romansirana biografija proslavljene nemačke teroristkinje Ulrike Majnhof.

Knjigu je napisao 1996. i još se traži u Švedskoj, gde je imala sedam izdanja, a tek ove godine otkupili su je Nemci, što je autoru veoma važno, pošto on zastupa tezu da je ona izvršila samoubistvo u zatvoru, dok u Nemačkoj preovladava stav da je bila ubijena.

Sandberg je objasnio da je on i u sudbini Majnhofove prepoznao isti beg iz zatvora po cenu smrti, kao što su Jevreji verovali da spasavaju sopstvene živote žrtvujući decu i starce.

Izvor: RTV.rs

 

[crvendac_011]

„laguna“ na sajmu knjiga

Vreme za čitanje

„LAGUNA“ NA SAJMU KNJIGA

Izvor: Kurir

Međunarodni beogradski sajam knjiga održava se 55. put i ove godine traje od 25. do 31. oktobra. Na sajmu će se izdavačka kuća „Laguna“ predstaviti sa oko 300 novih naslova domaćih i stranih pisaca, među kojima će se naći - Dejvid Nikols sa romanom godine „Jedan dan“, nova knjiga Tonija Parsonsa „Ljudi i dečaci“, roman „Fatimina ruka“ autora „Katedrale na moru“ Ildefonsa Falkonesa, ljubavna drama Marijane Kiz „Taj šarmantni gospodin“, dugoočekivani roman Nelsona de Mila „Zlatna obala“ i delo Filipea Gregorija „Bela kraljica“...
Na Sajmu knjiga naći će se knjiga Vesne Dedić-Milojević „Zauvek u srcu“, kao i knjige Jelene Bačić-Alimpić „Ringišpil“, Ružice Sokić „Strast za letenjem“, Isidore Bjelice „Santa Marija“, i Vesne Radusinović „Grand šou Srbija“...

 

[crvendac_011]

Otvoren 55. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu

25. 10. 2010 Beta
Otvoren 55. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu

Književnik Laslo Vegel otvorio je večeras 55. Međunarodni beogradski sajam knjiga, a zvanice je potom, u ime Švedske, zemlje-počasnog gosta manifestacije, pozdravila književnica Osa Lind
Laslo Vegel se, otvarajući Sajam, zapitao da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve književne iluzije.
"Preživeli smo olujna vremena i nisam baš siguran da li su ona sasvim za nama. Nas u budućnost goni oluja napretka, poput Kleovog očajnog anđela kojeg je Valter Benjamin nazvao anđelom istorije", rekao je Vegel.
Prema njegovim rečima, kultura i knjige potrebni su čitaocima u Srbiji "bar onoliko koliko i Evropska unija".
"Jedne bez druge ne postoje. Svaka zajednica, to jest društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsređuje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budućnosti - neodložno stvara svoju novu prošlost", rekao je Vegel.
Osa Lind je rekla da i danas, kada čita, ima osećaj koji je imala i kao dete - kao da učestvuje u igri s ogledalima, u kojoj su knjige odražavale nju kao mladog čitača.
"Ove godine je Švedska zemlja u fokusu na beogradskom sajmu knjiga.
Polovina švedskih autora i ilustratora koji su došli ovde u posetu stvara knjige za decu i omladinu. Književnost za decu će biti na vidljivom mestu na štandu i scenama", rekla je Osa Lind.
Na otvaranju Sajma nastupila je i kompozitorka i pevačica Anja Đorđević koja je izvela dve numere.
Na Sajmu će od 25. do 31. oktobra, pod sloganom "Pamet u glavu", nova izdanja predstaviti više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva.
Švedska će se na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti programom pod nazivom "Glasovi Švedske", uz učešće 20 autora iz te zemlje.
Pored Švedske, na Sajmu će učestvovati i izdavači iz regiona, kao i iz Grčke, Japana, Rusije, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugala, Izraela, Brazila, Angole, Irana.
Prvi put na Sajmu knjiga u Beogradu će učestvovati i izdavači iz Holandije i Slovačke, a po četvrti put će se na zajedničkom štandu EUNIK-a predstaviti i evropski kulturni centri u Beogradu.
Cena ulaznica za pojedinačne posete je 250, a za grupne 150 dinara.
Novina je "Porodični dan", 26. oktobar, kada će roditelji i njihova deca moći da uđu na Sajam sa zajedničkom ulaznicom od 600 dinara.
I ove godine na Sajmu će biti priređeni tradicionalni Forum i Ćaskaonice, kao i nove programske celine, među kojima su pesnički maraton i maraton kratke priče.

 

[crvendac_011]

Treći dan sajma knjiga

Treći dan sajma knjiga

​

Vest objavljena: 27.10.2010 | 08:56
Izvor: S media

Dosadna kiša svakako ne ide u prilog Sajmu knjiga jer su mnogi potencijalni posetioci odustali pa su juče sajamske hale bile "praznjikave", ali uvek je na početku slabija poseta nego poslendjih dana koji su tokom vikenda.

Posetioci koji se odluče da dodju danas na Sajam očekuje zaista primetno bolje uredjeni prostor, posebno u Hali 1 gde su smešteni domaći izlagači i gde je uvek najveća gužva, ali trebalo bi da svrate do Hale 2 a gde su sale za prateće programe jer će u njima biti zanimljiivh tribina, okruglih stolova, ćaskaonica, i promocija.

Otvoren Sajam knjiga
Tema Foruma koji je posvećen odnosu književnosti prema pozorištu i filmu bavi se traganmjem za odgovorom u kojoj meri su dela srpske književnosti uspešno ekranizovani. Medju učesnicima foruma su urednik kulture na informativnim programu RTS-apisac Aleksandar Gatalica, tv novinar Sandra Perović i Ivan Vasiljević .

Sajam knjiga, brend Srbije

U drugoj sali će se voditi razgovor o savremenoj srpskoj književnosti u prevodu u kome će učestvovati neki od naših najprevodjenijih pisaca (Dragan Velikić, Vladislav Bajac, Svetislav Basara kao i gosti iz inostranstva .

Šta činimo da bi putem medija podstakli čitanje bez koga nema napretka biće tema razgovora u kome će učestvovati i upravnik Narodne biblioteke Srbije pisac Sreten Ugričić.

Najzanimljivija promocija biće posvećena novoj ediciji koju je pokrenuo " Službeni glasnik " i nazvao je "Koreni" a u njoj će se štampati fototipska izdanja antropogeografskih i etnografskih studija objavljenih od 1868. Ti reprinti su radjeni u saradnji sa Srpskom akadmeijom nauka i umetnosti.

Na štandovima svih većih izdavača posetioce će dočekivati njihovi omiljeni pisci a najveća poslastica za čitateljke koje uzivaju u ljubićima biće prilika da se na štandu "Alnariuja" sretnu sa Engleskinjom Aleksandrom Poter koju znaju po bajkama za moderne Pepeljuge.

Za ljubitelje stripa u sali rezervisanoj za osmu umetnost svakoga sata se smenjuju predavanja, radionice i predstavljanja stripova.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

Šta da izaberete na Sajmu knjiga: 9 preporuka za ljubitelje čitanja

Šta da izaberete na Sajmu knjiga: 9 preporuka za ljubitelje čitanja

Blic žena

Ima li boljeg načina kako da ušuškano provedete ove hladne jesenje večeri, od čitanja interesantne knjige? Sajam knjiga danas počinje, zato obradujte sebe nekim od novih naslova koje smo izabrali za vas, napravite čaj ili kafu, udobno se zavalite u fotelju i uživajte.

Alehandro Sambra, „Privatni život drveća“ (IK „Geopoetika“)
Ovo je roman o jednoj noći u kojoj glavni junak Hulijan (univerzitetski profesor književnosti i pisac) čeka, pun strepnje, svoju ženu Veroniku (slikarku koja pravi kolače) da se vrati sa časova crtanja i uspavljuje Danijelu (Veronikinu ćerku) pričama o životu drveća. Veronika se neće vratiti....
Iako često i tužan i tmuran, „Privatni život drveća“ odiše toplinom i osvaja čitaoca snagom gotovo svake rečenice.
Priča u priči, kratak roman izuzetne zrelosti koji svoju svedenost pretvara u izuzetnost, govori o preplitanju književnosti i realnosti, razočaranjima i iluzijama, o smrti i umiranju, umiranju ljubavi, vere, želje, romana, ideja, pisaca, slave....
Privatni život drveća krasi savršenstvo priče i, premda Sambra minimalističku strukturu romana gradi po uzoru na japansko pripovedanje, a donekle je vidljiv i uticaj metaproznih romana Pola Ostera – pred nama je svež i izuzetno originalan pisac.

Su Tong, „Žene i konkubine“ (IK „Geopoetika“)
Prema prvoj noveli iz ovog izbora, Žene i konkubine, snimljen je čuveni film „Visoko podigni veliki crveni lampion“, u režiji Džan Jimoua, koji je osvojio više prestižnih nagrada, uključujući i Srebrnog lava za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 1991. Su Tong u centar pažnje stavlja ženske likove i njihove izrazito složene međusobne odnose unutar zajedničkog domaćinstva. Opisima piramidalne hijerarhije koja vlada u kineskoj porodici i stavljanjem naglaska na duhovni svet žena, a naročito na stepen njihove samosvesti, pisac ispituje odnos pojedinca prema neprikosnovenoj moći tradicionalnog patrijarhata, kao i obrasce ponašanja koji iz tog odnosa proističu.
Su Tong u drugoj noveli ove knjige, „Bekstva hiljadu devetsto trideset i četvrte“, opisuje raspad i propast jedne seoske porodice u vreme poplava, epidemije kuge i gladi tridesetih godina prošlog veka. To je priča o velikim migracijama, bolnom procesu industrijalizacije i modernizacije u Kini, kao i o napuštanju tradicionalnih vrednosti zarad uzbudljivijeg gradskog života.
U potragu za sopstvenim identitetom upušta se i buntovni mladi narator duhovite novele „Zdravo, pčelaru“. Junak ove priče nezadovoljan je životom u svojoj monotonoj varošici u kojoj se oseća stešnjeno, te uzbuđenje i zadovoljenje sopstvene potrebe za slobodom traži u beskonačnom lutanju kineskim metropola

En Fortije, „Julija“ (IK „Laguna“)
Džuli Džejkobs je nasledila ključ od sefa koji se nalazi u Sijeni i rečeno joj je da će tamo pronaći staru porodičnu tajnu. Na uzbudljivom i neizvesnom putovanju otkriće istinu o svojoj pretkinji Juliji čija je legendarna ljubav prema mladiću Romeu poslužila Šekspiru kao nadahnuće za nenadmašnu dramu.
Ko su bili stvarni Romeo i Julija i šta im se zaista dogodilo, kako se sudbina poigrala sa Džuli i da li je pronašla porodično blago – En Fortije je ispričala na očaravajuć i uzbudljiv način.
To je istinski čudesna knjiga posle koje Romea i Juliju više nikada nećemo gledati istim očima.

Megi O’Farel, „Ruka koja je prva držala moju“ (IK „Laguna“)
Mlada Leksi Sinkler iz primorske engleske zabiti sticajem neočekivanih okolnosti odlazi u London u kom će u potpunosti ostvariti svoje snove. Ona sreće ljubav svog života, postaje novinarka, likovna kritičarka i majka. Njen je život obojen slobodom šezdesetih godina dvadesetog veka, tadašnjom modom, umetnošću i nezaboravnim boemskim životom umetničke četvrti Soho.
Ted i Eli su upravo dobili bebu. Rođenje deteta povešće ih, zajedno sa Tedovim roditeljima i prijateljem Simijem, na misteriozno putovanje u prošlost, obeleženo tajanstvenim, mračnim nagoveštajima i neobjašnjivim sećanjima iz detinjstva. Ono što će otkriti sasvim neočekivano će ih uputiti na Leksi Sinkler i njihove sudbine će zauvek biti promenjene.

Danijela Stil, „Dan po dan“ (IK „Evro-Giunti“)
Koko Barington rođena je u poznatoj holivudskoj porodici. Njena majka, Florens, pisac je najprodavanijih romana. Njena sestra, Džejn, jedna je od najboljih holivudskih producenata i sa svojom partnerkom, Liz, deset godina živi u čvrstoj, nežnoj vezi. Florens, još uvek privlačna udovica, upravo je započela tajnu vezu s dvadeset četiri godine mlađim muškarcem. A Koko, koja je napustila studije prava i koja važi za crnu ovcu porodice, radi kao šetač pasa, nakon što je život pred očima javnosti zamenila za život u umetničkom gradiću na obali severne Kalifornije.
Kada Koko nevoljno pristane da čuva Džejninu kuću, otkriva neočekivanog gosta − Leslija Bakstera, zgodnog, ali nimalo uobraženog britanskog glumca, koji beži od svoje neurotične bivše devojke. Njihovi svetovi ne mogu biti različitiji. A privlačnost ne može biti brža. I dok Koko razmišlja o budućnosti s jednom od najzgodnijih holivudskih zvezda i dok se njena majka i sestra navikavaju na promene, stare rane zaceljuju i nastaju nove porodice – neke tradicionalne, neke manje tradicionalne, ali sve povezane ljubavlju.

Nada Marinković, „Nestajanje“ (IK „Evro-Giunti“)
Život nisu samo trenuci uspeha, časovi iskušenja, radost i bol, život je fino tkanje želja, snova i stvarnosti; traganje po bespuću, iznenadno survavanje i neočekivali uzleti. Život je „tajanstvena stvar“, a ovaj roman jedne od naših najčitanijih savremenih književnica je topla i lirski nadahnuta priča o pobedi života nad nestajanjem, o tajnoj formuli večnog trajanja – ljubavi...
Svi oni koji su otišli, žive u našem sećanju, traju kroz našu ljubav, u našim su danima i noćima, u našim srcima...

Tara Džun Vinč, „Progutaj vazduh“ (IK „Clio“)
Knjiga „Progutaj vazduh“ slikama, prizorima i unutrašnjom rimom rečenica govori o prekinutoj vezi jednog naroda sa tradicijom, o potrazi jedinke za vlastitim bićem, duž staza kojima su išli stari plemenski lovci i ribari, duž putanje vodenog sata. Traganje za novom vodom osnovni je pokretač obreda i izvor mitova tog naroda snova i snevanja o životu bez prostornog i vremenskog ograničenja. Ali, kada java raspriši snove, a vodeni sat prestane da meri vreme istorije jer vode više nema, treba prekinuti preoravanje pamćenja i sećanja, zaustaviti plač. Tada treba da se proguta vazduh, udahne i živi. Progutaj vazduh, kaže Tara, udahni i živi. Ukratko, to je poruka ovog prvenca australijske književnice aboridžinskog porekla.

Felix J. Palma, „Mapa vremena“ (IK „Dereta“)
Godina je 1888. Svet koristi blagodeti novog doba – parnu mašinu, bicikl za dvoje, najbogatiji čak i telefon i toalet-papir! Mladi pisac H. Dž. Vels objavljuje svoj roman „Vremeplov“. S druge strane, tokom Stravične jeseni, Džek Trbosek hara Londonom, kasapeći nedužne „prijateljice noći“. Bogataš iz najelitnijeg dela Londona, Endrju Harington, želi da se ubije, mučen grižom savesti. Za to vreme, njegovi sugrađani tramvajem Hronotilus putuju u budućnost, u 2000. godinu, gde se odigrava presudna bitka u ratu između ljudi i mašina. U doba procvata nauke i tehnologije, junaci Palminog romana „Mapa vremena“ kreću se neometano kroz prošlost i budućnost, sledeći i menjajući vremenski tok u skladu sa svojim željama i potrebama. „Mapa vremena“ je ljubavni roman jer je ljubav o kojoj se u njemu govori sveobuhvatna, moćna, ne poznaje granice vremena i prostora. To je i avanturistički roman s elementima trilera jer se u njemu razrešavaju ubistva i kriminalci privode pravdi. Ali, više od svega, to je priča o nečemu bez čega ne bi bilo ni ljubavi, ni nauke, ni bilo kakvog napretka – to je priča o sili i neuništivosti ljudske imaginacije!

Snežana Altman, „Ni zločin, ni kazna“ (IK „Dereta“)
Sa svoja prethodna dva vrlo zapažena i čitana romana, „Boja trule višnje“ i „Igra punog meseca“, Snežana Altman se potpuno nametnula čitalačkoj publici kao autentičan bestseler pisac, što opravdava i svojim najnovijim romanom „Ni zločin, ni kazna“, u kojem je na nekoliko uslovljenih destinacija kao što su Kupari, Beograd, Skoplje, Sicilija, Budimpešta... smešteno isprepletano klupko sličnih i usko povezanih teških sudbina. Sve bi moglo u globalnom prikazu da se svede na nekoliko ličnosti (Sašu, Lindu, Ramiza, Skendera i Vojislava), na ljude sa dramatičnim iskustvom iz rata na Kosovu 1999. godine, one ljude koji su mnogo patili, mnogo sanjali, a tako malo im se u životu ostvarilo, zbog čega su se povukli u svoju samoću, u kojoj se i dalje sapliću i lome, propadaju u osećanju samoprogonstva i prognanstva, doživljavaju apsurdne situacije, melju ih osećanja da su od života izigrani i prevareni...
Ovo je jedna neobična ljubavna priča, koja oduzima dah...

Druženje sa Mirjanom Bobić Mojsilović
Podstaknuta Sajmom knjiga, u periodu od 25. do 27. oktobra 2010, modna kuća „Luna“ organizuje druženje „Knjige su u Modi!“ sa istaknutom književnicom Mirjanom Bobić Mojsilović. Knjževno-modne večeri održaće se u njihovim radnjama u Beogradu 25. oktobra (Trg Nikole Pašića 1), Požarevcu 26. oktobra (Tabačka čaršija 2) i Novom Sadu 27. oktobra (Zmaj Jovina 26). Ovom akcijom ljubiteljke mode i književnosti moći će da zadovolje svoja interesovanja na jednom mestu.
U butiku „Luna“ u Beogradu, danas u 19.30 sati ova modna kuća je za vas pripremila poklon knjigu, ali i poseban popust za ostvarenu kupovinu.

 

[PYC]

Na Sajmu je danas školski dan

28. oktobar 2010. | Izvor: Tanjug

Na Sajmu je danas školski dan

Po ustaljenoj tradiciji, četvrtak je na Beogradskom sajmu knjiga "školski dan", tako da je 28. oktobra sve podređeno učenicima osnovnih i srednjih škola, a izdavači se trude da im organizuju zanimljive programe.

Foto: FoNet Ministar prosvete Žarko Obradović će u 11.00 sati zvanično otvoriti Školski dan a zatim će se mladi posetioci razići po svim halama da vide šta im nude pojedini izlagači.

Najviše zanimljivih programa organizovano je u strip sali gde će se svakoga sata smenjivati promocije novih strip albuma ("Družina Dardaneli") i predavanja o strip tehnikama (Eržeov "Tintin").

Zavod za udžbenike je na svom štandu pripremio predstavljanje Izabranih dela Milovana Vitezovića, a neke tinejdžere će možda zanimati razgovor o knjizi "Društvo, nasilje i sport", dr Dragana Kokovića, u sali "Beogradski sajam".

Tema foruma je u duhu Školskog dana ,"Udžbenik, biblioteka, weblioteka - mesto knjige u savremenom obrazovanju", a među novim knjigama biće predstavljeno izdanje "Matematička takmičenja" i "Internet matematička olimpijada, Matematički turnir i druge stručne aktivnosti", autora Bogoljuba Marinkovića i Dragane Stošić-Miljković.

Za posetioce svih generacija biće atraktivan i novi program Sajma knjiga - maraton kratke priče, nazvan "Dugo putovanje u kratku priču", koji počinje u 14.00 sati i imaće dva dela. Maraton pripovedanja organizovan je u saradnji sa festivalom kratke priče "Kikinda šort", koji uspešno postoji već pet godina. Učestvovaće autori kratkih priča iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Velike Britanije i Srbije.

Zavod za udžbenike, tradicionalno, "Školskog dana" predstavlja svoju celokupnu izdavačku produkciju.

Izdavači će se tokom dana baviti u dva navrata predlogom Zakona o izdavaštvu, pošto će se prvo sastati članovi "Srpskog udruženja izdavača i knjižara" da predoče svoje primedbe na predlog Zakona, a zatim će se održati završna javna rasprava o setu zakona o knjizi, u kojoj će učestvovati sekretar Ministarstva kulture Predrag Blagojević, savetnici u Ministarstvu kulture Zoran Hamović i Nikola Šeatović, kao i članovi radnih grupa za izradi tih propisa.

Neki posetioci sajma obradovaće se susretu, na štandu Samizdata B92, sa velikom zvezdom negdašnjeg jugoslovenskog glumišta Mirom Furlan, koja će potpisivati svoju knjigu "Totalna rasprodaja", dok će "Beli put" predstaviti roman gosta iz Švedske Kurta Vonegata, koji će lično prisustvovati.

I Srpska pravoslavna crkva je odabrala da predstavi svoje naslove namenjene deci i na promociji će govoriti autori Ljubivoje Ršumović, Rajko Petrov Nogo i Dragan Lakićević.

U večernjim satima u Velikoj konferencijskoj sali svečano će biti uručene nagrade 55. Međunarodnog sajma knjiga: izdavaču godine, za izdavački poduhvat godine i za najbolju dečju knjigu.

 

[crvendac_011]

Oko 125.000 posetilaca na Sajmu knjiga

Oko 125.000 posetilaca na Sajmu knjiga

24 sata 01.11.2010 09:23



Predajom “Otvorene knjige” ambasadorima zemalja portugalskog govornog područja juče je završen Sajam knjiga.Kako se procenjuje, u sedam dana trajanja, Sajmom je prošlo oko 125.000 posetilaca - u subotu, koja je bila apsolutno najposećeniji dan, prodato je čak 29.000 karata.

Švedska je, kao zemlja počasni gost, organizovala dolazak 20 gostiju, a sa čitaocima se družilo još 36 pisaca iz drugih zemalja i ukupno je organizovano oko 270 programa. U završnici Sajma knjiga, juče su uručene nagrade novinara “Laguni”, koja je proglašena za najbolju izdavačku kuću, i “Službenom glasniku” koji je proglašen kućom sa najprofesionalnijim odnosom prema medijima.

 

[crvendac_011]

Završen međunarodni sajam knjiga u Beogradu

55. sajam knjiga

Završen međunarodni sajam knjiga u Beogradu


Više od 150.000 posetilaca, 800 izdavača i ukupno 982 novinara

(Foto Beta)


Međunarodni beogradski sajam knjiga u potpunosti je uspeo, učestvovalo je više od osam stotina izdavača, ove godine bilo je mnogo više sajamskih programa nego prošle, ukupno 272. Iz Švedske, zemlje koja je bila počasni gost ove kulturne manifestacije bilo je dvadeset autora, a iz ostalih zemalja ukupno trideset šest.
Sajam je pratilo ukupno 982 novinara, a od toga 78 iz inostranstva, zaključio je na jučerašnjoj završnoj konferenciji za novinare Željko Ožegović, predsednik Odbora sajma knjiga, ukazujući posebnu zahvalnost organizatorima švedskog nastupa, koji su postavili visoke standarde u predstavljanju svoje kulture, i koji su posebnu pažnju posvetili dečijoj književnosti i razvoju kreativnosti kod mlađe populacije.
Dragan Đoković iz Skupštine grada Beograda izjavio je da je do juče Beogradski sajam knjiga posetilo više od 111.000 ljudi, a da će uključujući i jučerašnji dan, i uz povlašćene ulaznice, ta brojka sigurno dostići 150.000 posetilaca.
Međutim, uprkos tome što je iznesen i podatak da je poseta veća za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, preovlađujući „nezvanični” utisak jeste da je broj posetilaca ipak smanjen u odnosu na prošle godine.
Prema oceni Vladislave Gordić-Petković, urednice Sajma knjiga, ova manifestacija sačuvala je identitet i pokazala da je svojevrsni „poligon” knjige, tržišni, marketinški, kao i poetički.
– Predstavljena su nova izdanja, kao i kulturni programi akademskog i zabavnog karaktera, a u više od stotinu promocija, u kojima su učestvovali izdavači iz zemlje počasnog gosta i iz naše zemlje, unesene su i dimenzije alternativnog i komercijalnog. Pesnički maraton, u čast Laze Kostića, pokazao je da je poezija ipak pobedila u trci sa vremenom. Ipak, za srpsku književnost prvo veliko iskušenje biće početkom sledeće godine, kada će Srbija biti zemlja počasni gost na renomiranom Sajmu knjiga u Lajpcigu, primetila je Vladislava Gordić-Petković.
Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp zahvalio se juče na velikoj časti koja je ovoj zemlji ukazana time što je bila počasni gost 55. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, i istakao da je ovaj događaj približio ne samo naše dve zemlje i kulture, već da je stvorio i trajna prijateljstva. Asp je predao Otvorenu knjigu Beogradskog sajma knjiga predstavnicima zemalja koje će biti naredni počasni gosti – Portugalije, Brazila, Angole i drugih iz portugalskog govornog područja, jer će upravo one, sledeće godine na Sajmu knjiga, predstaviti svoju kulturu i književnost. Dante Koeljo de Lima, ambasador Brazila, zahvalio je tim povodom u svoje i u ime ambasadora Angole Tako Dikenga Seraoa i ambasadora Portugalije Cetano Luisa Pekito de Almeida Sampaija.
Složni u oceni da je ovogodišnji sajam dobro prošao obratili su se i ministar kulture Nebojša Bradić i Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu.
----------------------------------------------
Uručene nagrade „Laguni” i „Službenom glasniku”
U sali „Borislav Pekić” juče su uručene nagrade Foruma novinara kulturnih rubrika. Izdavačkoj kući „Laguna”, koja je, po oceni novinara, proglašena za izdavača godine dodeljen je rad akademskog slikara Jovana Marinkovića. Pošto je najprofesionalniji odnos sa sredstvima informisanja, po oceni izveštača, imao „Službeni glasnik”, Jovo Petijević uručio je svoju skulpturu Ireni Đukanović, savetnici generalnog direktora ovog izdavača. Komisiju, koja je ove godine brojala glasove, činili su: Mira Kankaraš Trklja (Tanjug), Dragana Matović (Večernje novosti) i Petar Jončić (Studio B).
Z. R.
----------------------------------------------
Požurite, gasimo svetlo!
Novinari akreditovani za Sajam, bili su smešteni u prostranom pres-centru u hali 2, nivo B, gde su imali sve uslove za rad. Pi-ar Sajma knjiga, gospođa Anđelka Bogdanov, izlazila nam je ljubazno u susret, po svakom pitanju. Međutim, pomenućemo i događaj od četvrtka uveče, kada su dodeljene sajamske nagrade u hali 4. Svečanost je počela nešto posle 19.30, završila se u 20.10. Novinarima je bilo potrebno još neko vreme da kroz dve hale dođu do pres-centra gde smo ubedili čuvare da nas puste. Kako smo seli, momci iz obezbeđenja su rekli da požurimo, da gase svetla i kompjutere u 20.30, da to nije njihova volja, već radno vreme Sajma. Naviknuti na trku za vremenom, a nemajući vremena za ispravljanje „krivih Drina”, navrat-nanos poslali smo kratke izveštaje u redakcije, u suprotnom bismo rizikovali da ih uopšte ne bude. Ako Sajam ne radi posle 20.30, može li, onda, ta dodela da bude ranije?

M. Vulićević
objavljeno: 01.11.2010.
Izvor: Politika

 

[crvendac_011]

Šta zaista čitamo

Šta zaista čitamo

Marina Vulićević
Politika 04.11.2010 22:08



Onaj ko je na Sajam knjiga došao da pronađe dela nekog od naših i svetskih klasika, morao je dobro da se pomuči. Sa druge strane, najprodavanije knjige bile su upravo autora koji nisu profesionalni književnici

Međunarodni beogradski Sajam knjiga jedna je od najomiljenijih i najmasovnijih kulturnih manifestacija u Srbiji, koja bi, barem prema broju posetilaca (a u sajamskom odboru kažu da ih svake godine, za sedam dana, bude i do 150.000), naš narod kvalifikovala kao jedan od najobrazovanijih u Evropi. Međutim, postavlja se pitanje da li se zaista u Srbiji toliko čita, i šta se zapravo čita.
Najkraće rečeno, u tom „saboru” i slici godišnje izdavačke produkcije, pobedila je prevedena književnost, i to mahom sa engleskog govornog područja. Iako se Švedska, kao zemlja počasni sajamski gost, temeljno pripremala za svoj nastup, i većinu programa posvetila dečjoj književnosti, može se reći da „iz prve ruke” nismo čuli dovoljno o savremenoj švedskoj književnosti.
Malobrojna su bila i izdanja srpskih autora, pored novih knjiga Milete Prodanovića, Veselina Markovića, Srđana V. Tešina, Andrije Matića, Vladana Matijevića, Vide Ognjenović…
Uzgred budi rečeno, onaj ko je na Sajam knjiga došao da pronađe dela nekog od naših i svetskih klasika, morao je dobro da se pomuči. Sa druge strane, zanimljivo je da su najprodavanije knjige bile upravo autora koji nisu profesionalni književnici, a među njima su Emir Kusturica, Vesna Dedić, Jelena Bačić-Alimpić.
U mnoštvu naslova vidna su i malobrojna kapitalna izdanja, među kojima su Prva knjiga prvog toma Srpske enciklopedije (SANU; Matica srpska, Zavod za udžbenike), „Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetima” Milana Šipke („Prometej”), „Istorija umetnosti 20. veka” grupe autora i u izdanju „Orion arta”, zatim Enciklopedija društvenih nauka Adama i Džesike Kuper, („Službeni glasnik”), knjige patrijarha Pavla „Opšti tipik” i „Život po jevanđelju”, Izabrana dela Borislava Pekića. Zapažene su i edicije „Koreni” („Službenog glasnika”), koja je usmerena na proučavanje porekla i običaja srpskih porodica, kao i ekološka edicija „Ekopoetika”– „Geopoetike” (dobila je nagradu za izdavački poduhvat godine).
Tu je i edicija „Neobične i retke knjige”, „Mono i Manjane” koja, pored enciklopedija, sadrži i knjige iz oblasti psihologije i pedagogije.
Za najboljeg izdavača proglašen je beogradski „Klio”, a „Laguna”, kao naš najveći izdavač, koji ujedno neguje i domaću književnost, bila je najbolja po oceni novinara. Međutim, uz sve poštovanje pomenutim izdavačima, komentari koji su se „nezvanično” mogli čuti, „pod kupolama Beogradskog sajma”, govore o tome da je nepravedno pobedio onaj koji je blizak Ministarstvu kulture, a da su novinari, uz prikladno lobiranje, izabrali odgovarajuću kontru…
Sajam je protekao i u diskusiji o nacrtu paketa zakona o knjizi i o izdavaštvu. Ono što je dobro jeste da su predstavnici Ministarstva kulture bili voljni da saslušaju primedbe Srpskog udruženja izdavača i knjižara, kao i vojvođanskih izdavača, a glavne primedbe bile su upućene pravljenju registra izdavača, kao neke vrste rigorozne evidencije, dok nije bila spomenuta zaštita struke i zaposlenih na tržištu. Evo prilike da se naši izdavači, pored uticaja na pisanje zakona, konačno i udruženi, izbore za svoje interese.
Ovogodišnji Sajam knjiga predstavio je i knjige izdavača iz bivših jugoslovenskih republika. To može da bude samo pohvala otvorenosti srpske kulture, budući da se knjige srpskih izdavača teško probijaju na tržištu Hrvatske ili BiH.
Teme foruma Sajma knjiga bile su posvećene ravnopravno tradiciji i novom vidu književnosti kao bloga, četa i fejsa. To je dobro, iz prostog razloga što našoj kulturi po običaju nedostaje razgovor, pa i na ove teme, i šteta je što se susreti savremenih srpskih pisaca, izdavača i bibliotekara dešavaju samo povremeno.