Sađenje lukovičastih biljki i rasada

[Nostradamus]

Kupljene biljke (rasade) koje ste dobili poštom izvadite iz paketa i stavite ih na 2–3 dana u senku. Druga mogućnost je da ih odmah zasadite i da im na nekoliko dana napraviti senku (npr. uz pomoć kancelarijskog papira, daske), kako ne bi bile izložene direktnom suncu. U tom slučaju bi postojala opasnost da ih jako sunce ošteti.
Sađenje rasada
Iskopajte jamu koja će veličinom odgovarati sađenoj biljci. Biljku izvadite iz saksije (odnosno iz plastične vrećice u slučaju slobodno pakovanih biljaka), koren okrenite na dole i ravnomerno ga rasprostite na sve strane, pa biljku stavite u jamu. U jamu sipajte malo vode, a kad zemlja upije vodu biljku zagrnite zemljom. Isti je postupak i kod drugih biljaka. Kad završite sađenje leje, zasađene biljke zalijte. Prvih nekoliko dana posle sađenja biljke po potrebi zalivajte, ili im na žarkom suncu i u najvećim vrućinama napravite senku. Biljka će tokom 1–3 nedelje sasvim pustiti korenje, a posle se neguje isto kao i ostale biljke u bašti.

 

[Nostradamus]

Sađenje lukovičastih biljki i gomolja
Prvo prekopajte mesto gde ćete saditi lukovičaste biljke i gomolje (u daljem tekstu ćemo koristiti zajednički naziv „lukovičasto biljke“). Neposredno pre sađenja lukovice izvadite iz papirnih kesica. Iskopajte dovoljno duboku jamu (vidi tabelu) i u nju stavite luk s vegetacionim vrhom okrenutim na gore. Kod nekih vrsta bi naopako zasađene lukovice uginule. Lukovicu zatrpajte, a površinu zemljišta lagano utabajte. Ako je sušno vreme posle sađenja zemlju dobro zalijte. Ako npr. sadite lale sredinom leta (jer ih recimo nemate gde držati, ili odlazite na duži godišnji odmor), u tom slučaju ih ne morate zalivati. Lukovice će odmarati i počeće da rastu tek s prvim jesenjim kišama.
Manje lukovičaste biljke i lukovičaste biljke uzgajane u težim zemljištima se sade u manju dubinu. Za dubinu sađenja smatramo udaljenost od vrha lukovice do površine zemljišta! Lukovice vadimo iz zemlje u momentu kad im odumru površinski delovi (važi za sve lukovičaste biljke osim gladiola) – što tokom suvog i toplog početka leta može biti i prevremeno, već u maju. Kod mnogih vrsta lukovice posle vađenja iz zemlje možemo skladištiti do jeseni na suvom (uglavnom beli luk, šafran, lale). Ostale vrste kao što su npr. ljiljan, presličica, ptičje mleko i pokosnica bi se skladištenjem na suvo oštetile i mogle bi uginuti. Ove vrste koje ne vole sušenje svojih lukovica je najbolje presađivati iz zemljišta u zemljište bez dužeg skladištenja (nedelju dana na suvom će izdržati bez problema, ali ne bih ih duže ostavljao na suvom).

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD]Vrsta[/TD]
[TD]period sađenja[/TD]
[TD]dubina sađenja u cm[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Mali beli luk s lukovicom do 2 cm – kao npr. Allium carinatum, flavum, molly, oleraceum, scorodoprasum[/TD]
[TD]7.–10.[/TD]
[TD]5–8[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Veliki beli luk s lukovicom do 10 cm – kao npr. Allium giganteum, karataviense, nigrum[/TD]
[TD]7.–10.[/TD]
[TD]10–15[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Colchicum – kaćun[/TD]
[TD]8.[/TD]
[TD]15[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Crocus – sorte koje cvetaju na proleće (Crocus chrysanthus, Crocus vernus)[/TD]
[TD]10.[/TD]
[TD]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Crocus – sorte koje cvetaju na jesen (Crocus sativus)[/TD]
[TD](7.–)8.[/TD]
[TD]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Gladiolus – gladiola (baštenske sorte)[/TD]
[TD]4.–5.[/TD]
[TD]10 (manje 5)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Gladiolus – gladiola (egzotične botaničke sorte)[/TD]
[TD]9.[/TD]
[TD]5–8[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Lilium candidum – beli ljiljan[/TD]
[TD]8.[/TD]
[TD]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Lilium – ljiljan, ostale sorte[/TD]
[TD]9.(–10.)[/TD]
[TD]5–15 u zavisnosti od sorte[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Muscari – presličica[/TD]
[TD]7.-10.[/TD]
[TD]8–10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Narcissus – narcis[/TD]
[TD]8.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ornithogalum umbellatum – štitasto ptičje mleko[/TD]
[TD]7.-10.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Polygonatum – pokosnica[/TD]
[TD]8.-10., 2.-3.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Lale sitnog rasta sa sitnim lukovicama kao što su npr.: Tulipa chrysantha, tarda, saxatilis, turkestanica, urumiensis[/TD]
[TD]10.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Lale velikog rasta – Gregova lala (Tulipa gregii), Fosterova lala (Tulipa fosteriana), Kaufmanova lala (Tulipa kaufmanniana) i baštenski hibridi[/TD]
[TD]10.[/TD]
[TD]12–14[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD](7.–)8.[/TD]
[TD]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]4.–5.[/TD]
[TD]10 (manje 5)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]9.[/TD]
[TD]5–8[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]8.[/TD]
[TD]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]9.(–10.)[/TD]
[TD]5–15 u zavisnosti od sorte[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]7.-10.[/TD]
[TD]8–10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]8.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]7.-10.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]8.-10., 2.-3.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]10.[/TD]
[TD]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Lale velikog rasta – Gregova lala (Tulipa gregii), Fosterova lala (Tulipa fosteriana), Kaufmanova lala (Tulipa kaufmanniana) i baštenski hibridi[/TD]
[TD]10.[/TD]
[TD]12–14[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Razmnožavanje ljiljana lukovičinim ljuspama

Primer razmožavanja ljiljana lukovičinim ljuspama

Najjednostavniji način razmnožavanja ljiljana je razmnožavanje pomoću ljuspi lukovice.
Ljuspe zasadite u valovčić u dubinu 1–2 cm (= debljina sloja zemlje iznad ljuspi) i smestite ih u sredinu gde se dnevna temperatura kreće oko 25–30 °C a noćna oko 22 °C (noću može da opadne i niže, primarno je bitna visoka dnevna temperatura) (npr. staklenik, rasadnik, prozor u stanu). Supstrat održavajte suvlji. Pod ovakvim uslovima će se na donjem delu ljuspi dosta brzo formirati nove lukovice. Na jednoj matičnoj lukovici – ljuspi, će se tokom 1–3 meseca formirati 2–3 lukovice veličine oko 1 cm. Ako su ljuspe bile otkinute i zasađene krajem jula, možete ih tokom prve polovine septembra izvaditi i zasaditi u leju u dubinu 2 cm. Zasadite ih po jednu ljuspu s jednom lukovicom na razdaljini oko 4 cm od sebe. Na leji ćete posle 4–6 godina uzgajanja dobiti prvoklasne lukovičaste biljke koji će biti sposobne da cvetaju.
Zasejavanje semena lukovičastih biljki
Neke vrste lukovičastih biljki se mogu vrlo brzo i efektivno razmnožiti iz semena. Seme zasejavajte tokom marta–aprila direktno u zemlju, ili u pripremljene saksije u dubinu oko 0,5–1 cm. Tokom prve godine ih ne presađujte, nego ih ostavite na prvobitnom mestu. Neke vrste vam mogu cvetati već tokom sledeće sezone. Većina vrsta cveta od 2–5 godine posle zasejavanja. Sitnije sorte cvetaju uglavnom ranije nego veće.