LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]SAD popuštaju sa sankcijama Iranu?
[/h] Izvor: Capital
Trgovinske sankcije zapada počele su da guše iranski izvoz nafte čak i pre nego što su stupile na snagu, otkriva jedno američko savetodavno telo.
Vest stiže nakon upozorenja da će manjak nafte dovesti do rasta cena sirove nafte i pritiska na oslabljenu svetsku privredu.
U situaciji pri kojoj su cene sirove nafte dostigle najveći nivo u poslednjih 10 meseci, a svetska proizvodnja je ograničena, Sjedinjene Države mogle bi ponuditi iranskim kupcima da se odreknu sankcija na naftu, koje stupaju na snagu 28. juna.
Iran je peti svetski izvoznik nafte i posle Saudijske Arabije, drugi po veličini proizvođač OPEK-a. Njegovi najveći kupci, Kina, Japan i Indija, našli su se usred priče o sankcijama koje predvode SAD, čiji cilj je zauzdavanje iranskih nuklearnih ambicija. Sankcije su probudile nove strahove od globalne recesije.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U izveštaju EIA navodi da su zalihe sve manje, što je rezultat budućeg embarga i smanjene proizvodnje u Jemenu, Siriji, Južnom Sudanu i na Severnom moru. Navodi se i da su svetski kapaciteti za proizvodnju prilično skromni i da se procenjuje da će nedostajati 1,6 milijardi barela nafte dnevno ukoliko nafta koja se proizvede u Iranu potpuno nestane sa svetskog tržišta. Iran je zapretio da će zbog sankcija zatvoriti Hormuški zaliv moreuz kroz koji prolazi skoro 20 odsto svetske nafte.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Visoke cene sirove nafte predstavljaju glavni izazov za političare koji bi želeli da budu ponovo izabrani, kao što je američki predsednik Barak Obama, čiji bi glasači uskoro mogli da plaćaju rekordnu cenu od četiri dolara po galonu.
Međutim, Obama bi mogao da ponudi šansu kupcima nafte da odustanu od poštovanja sankcija, ukoliko bi to bilo u interesu nacije.
“Pošto zalihe nafte ističu, a OPEK-ovi kapaciteti za dodatnu proizvodnju se smanjuju, kupci nemaju šansu da ublaže efekte prekida u snabdevanju naftom”, kaže Trevor Hauzer, partner Rodijum Grupe i bivši savetnik Stejt dipartmenta. To znači, kaže Hauzer, da su smanjene šanse da administracija izvrši pritisak na Iran, a da ne podigne cene nafte.
Zvaničnici Uprave za informisanje o energetici (EIA), nezavisno telo Odseka za energetiku SAD, navode da zapadne osiguravajuće kuće odbijaju da pokriju rizik za snabdevanje iranskom naftom.
Vašington će 28. juna uvesti sankcije stranim bankama koje omogućavanju iransku trgovinu naftom, što će dodatno otežati poslovanje sa Teheranom. Azijske zemlje kupuju gotovo polovinu nafte koju izvozi Iran, ali američke sankcije su ih primorale da ili smanje količine koje kupuju ili traže druge dobavljače.
Američka vlada je nedavno naterala "Nor Islamik Banku" iz Dubaija da prestane sa transakcijama novca od iranske nafte, čime je prekinuta još jedna veza između Irana i međunarodnog bankarskog sistema.
[/h] Izvor: Capital
Trgovinske sankcije zapada počele su da guše iranski izvoz nafte čak i pre nego što su stupile na snagu, otkriva jedno američko savetodavno telo.
U situaciji pri kojoj su cene sirove nafte dostigle najveći nivo u poslednjih 10 meseci, a svetska proizvodnja je ograničena, Sjedinjene Države mogle bi ponuditi iranskim kupcima da se odreknu sankcija na naftu, koje stupaju na snagu 28. juna.
Iran je peti svetski izvoznik nafte i posle Saudijske Arabije, drugi po veličini proizvođač OPEK-a. Njegovi najveći kupci, Kina, Japan i Indija, našli su se usred priče o sankcijama koje predvode SAD, čiji cilj je zauzdavanje iranskih nuklearnih ambicija. Sankcije su probudile nove strahove od globalne recesije.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U izveštaju EIA navodi da su zalihe sve manje, što je rezultat budućeg embarga i smanjene proizvodnje u Jemenu, Siriji, Južnom Sudanu i na Severnom moru. Navodi se i da su svetski kapaciteti za proizvodnju prilično skromni i da se procenjuje da će nedostajati 1,6 milijardi barela nafte dnevno ukoliko nafta koja se proizvede u Iranu potpuno nestane sa svetskog tržišta. Iran je zapretio da će zbog sankcija zatvoriti Hormuški zaliv moreuz kroz koji prolazi skoro 20 odsto svetske nafte.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Visoke cene sirove nafte predstavljaju glavni izazov za političare koji bi želeli da budu ponovo izabrani, kao što je američki predsednik Barak Obama, čiji bi glasači uskoro mogli da plaćaju rekordnu cenu od četiri dolara po galonu.
Međutim, Obama bi mogao da ponudi šansu kupcima nafte da odustanu od poštovanja sankcija, ukoliko bi to bilo u interesu nacije.
“Pošto zalihe nafte ističu, a OPEK-ovi kapaciteti za dodatnu proizvodnju se smanjuju, kupci nemaju šansu da ublaže efekte prekida u snabdevanju naftom”, kaže Trevor Hauzer, partner Rodijum Grupe i bivši savetnik Stejt dipartmenta. To znači, kaže Hauzer, da su smanjene šanse da administracija izvrši pritisak na Iran, a da ne podigne cene nafte.
Zvaničnici Uprave za informisanje o energetici (EIA), nezavisno telo Odseka za energetiku SAD, navode da zapadne osiguravajuće kuće odbijaju da pokriju rizik za snabdevanje iranskom naftom.
Vašington će 28. juna uvesti sankcije stranim bankama koje omogućavanju iransku trgovinu naftom, što će dodatno otežati poslovanje sa Teheranom. Azijske zemlje kupuju gotovo polovinu nafte koju izvozi Iran, ali američke sankcije su ih primorale da ili smanje količine koje kupuju ili traže druge dobavljače.
Američka vlada je nedavno naterala "Nor Islamik Banku" iz Dubaija da prestane sa transakcijama novca od iranske nafte, čime je prekinuta još jedna veza između Irana i međunarodnog bankarskog sistema.