Član
- Učlanjen(a)
- 26.04.2011
- Poruka
- 277
Sve cesce smo u prilici da u medijima citamo,gledamo razne oblike nasilja u porodici.
Nasilnici najcesce ostaju ne kaznjeni ili su kazne minorne.
Ova tema ima nameru da pomogne zrtvama nasilja u porodici.
Zrtve su: zene,muzevi,deca,stariji.
Ovdje bi molila cenjene kolege i kolegice forumase da se ukljuce bilo da daju komentar ili savet,bilo link do neke ustanove ili sigurne kuce gde bi takve osobe pokusale da potraze pomoc.
Volela bi da ako imate ( sad molim moderatore da me obaveste ako se ovo ne sme) ,znaci ako imate brojeve tel ili informaciju vise o ustanovama u vasem gradu koje se bave ovom tematikom,jer budite sigurni ako se to ne desava vama desava se nekom u komsiluku.
Zrtava nasilja ima u svim sredinama i medju visokoobrazovanim i neobrazovanim delovima stanovnistva,i cesto se iza krinke sretne i uspesne porodice krije nesto sasvim drugacije.
Na forumu se moze pronaci par tekstova na ovu temu,ali bi pokusala da na jedno mesto skupimo sto vise informacija jer zrtve obicno nisu u prilici da pretrazuju internet do besvesti,mozda imaju samo jednu sansu...
Molila bi i one koji imaju iskustva vezano za temu ili kao sudionik ili iz sudske prakse,hitne sluzbe i sl da podelimo i napisemo,pokazemo,jer zacudili bi ste se da znate u sta sve ne ubedjuju i ubede zrtve tako da im informacija vise mozda spasi zivot.
Iz istorije znamo da je porodica jedina institucija gde se najvise krse ljudska prava, tako i dan danas,bez obzira na ovoliku prosvecenost.
Sve porodice su sretne na slican nacin a nesretne su nesretne svaka na svoj nacin.
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
TEST - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI
1. On određuje ko će biti u imeniku mog telefona. Sve moje poruke čita i želi da zna o čemu i sa kim razgovaram. Komunikaciju sa drugima sam zbog toga svela na minimum.
2. Mnogi moji raniji prijatelji/ce mu se ne sviđaju. Da ga ne povredim, prestala sam da se viđam sa njima.
3. On me toliko voli i ljubomoran je na sve, da mi čak ne dozvoljava da nađem posao i zaposlim se. Uopšte, svako moje udaljavanje od stana praćeno je njegovom budnom pažnjom.
4. Sve što zaradim dajem njemu. Sam odlučuje kako će to da potroši, a ja moram da molim da mi da novac za neke osnovne lične stvari.
5. Na moje primedbe da nam je brak više neizdrživ, govori mi da ne pokušavam da se razvedem - na sudu on sigurno dobija decu, jer sam ja loša majka.
DALJE ->*
TEST - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI - II deo
6. Vređa me, naziva ružnim imenima i govori mi da nisam ni za šta sposobna.
7. Često namerno uništi neki meni drag predmet.
8. Naš seks : kada, kako i koliko on to želi. Moje stanje, potrebe i želje ga ne zanimaju.
9. Kada kažem da ne mogu više da izdržim ovakav život, ubeđuje me da samnom nešto nije u redu i da treba da odem kod psihijatra.
10. Često viče, gunđa, razbija, a onda prelazi i na udarce po meni.
DALJE ->*
REŠENJE TESTA - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI
Ako se MAKAR i JEDNA stavka sa prethodih stranica odnosi na tebe, ti si u nasilju!
Potrazi pomoc obavezno prijavi policiji ,socijalnom radniku i*
ne skrivaj nasilnici na to i racunaju : da ce te biti stid, da ne smes od straha- za to su te i zastrasivali pretilii tukli ,da bi zastitili sebe od kaznene odgovornosti.
Ne nadaj se da ce biti bolje- nece jer oni ne zele da se bilo sta promeni upravo ovakvo stanje nasilnicima odgovara.
Pazi ako primete da zelis da ih prijavis pokusat ce ti to onemoguciti na razne nacine:
izvinjenjima,trazit ce da im oprostis i da se to nikad nece ponoviti;
Ubedjivanjem da si i sam- sama doprineo tome i da si izazvao- la takvu reakciju.
Suzama,pretit ce da ce izvrsiti samoubistvo jer bez tebe nemogu ziveti,
Pretit ce da ce ubiti vas,vase najmilije *ili unistiti sve sto volite,
Kad vide da ste i dalje odlucni, pokusat ce vas onemoguciti fizicki:
zakljucavanjem- onemogucavanje bilo kakvog kretanja,oduzimanje mobitela,iskljucivanje fiksnog tel. internet i sl,komunikacije sa vanjskim svetom,on ce ici i u nabavku uz izgovor porodici komsijama i sl,da se ne osecate dobro pa eto on pomaze,
Za to vreme vas ubedjuje da ste jedino vi krivi sto je on to morao tako da uradi,i da ste vi krivi sto ste u takvoj situacij.
*
Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Mamina posla: Protiv nasilja u porodici!
Autor:*Adriana Kuči | 10.4.2011
OBJAVI NA:
Pojam “nasilje u porodici” iako ne isključivo, najčešće znači nasilje muškarca nad ženom u bračnoj ili izvanbračnoj zajednici. Nerjetko, završava tragično.
A tragični su i oni životi o kojima ništa ne znamo, a proteknu poput agonije pod terorom nasilnika. Zar stvarno na to sve ostajemo slijepi i gluhi?!
Da uopće pišem o ovoj turobnoj temi podstakao me je događaj, zapravo, tragedija, koja je prije par sedmica potresla cijelu Sloveniju. Ukratko, iako ovakve* priče nisu nikada kratke, muškarac, koji je već bio osuđivan zbog nasilja u porodici, je, u svađi sa bivšom partnericom, kroz prozor stana na devetom spratu bacio njihovu petogodišnju kćerku, a potom i sam skočio.
On je odmah umro.
Djevojčica je bitku izgubila nekoliko dana kasnije…
Posebno me je potreslo na teveu objavljeno svjedočenje jedne komšinice koja je rekla da je djevojčica, viseći kroz prozor, bila potpuno mirna. Čak se je nasmijala i rekla mu: “Nećeš me stvarno baciti, zar ne?!”
Priča strašna da ne može biti strašnija. I nezavršena. Pomislimo samo na život djevojčicine majke. Sve I kada bi živjela u najboljim mogućim uslovima, oslobođena svakog drugog oblika stiske I uz najboljee terapeute, pitanje je da li bi se oporavila… Može li se ljudsko biće od čega takvog oporaviti pod bilo kojim okolnostima?!
Mi drugi – užasnućemo se, svake godine se na Dan borbe protiv nasilja u porodiici, saznanjeni s njim zahvaljujući medijima, sjetiti se i tog problema i posvetiti mu koju misao. I nastaviti dalje. A možda ipak postoji ponešto što možemo učiniti da bi čim manje porodica živjelo tako turobne živote… Možda, ipak…
Par činjenica o nasilju
Nasilje postoji,, nažalost, od kako i čovjek. Pričati o svemu što je prouzročilo bilo bi besmisleno, jer je nemoguće sažeti svu nesreću koji je čovjek prouzročio čovjeku. U prošlosti su žrtve porodičnog nasilja bile prepuštene same sebi. Sada je, barem u primjerima koji se otkriju, nešto drugačije. Psihološke službe u razvijenom svijetu relativno učinkovito brinu za bivše žrtve nasilja. U primjeru s početka naše priče baš i nije tako – nasilnik je osuđen na pet godina zatvora iz kojeg je puno ranije pušten – jer se je lijepo vladao!!! *
Šta je nasilje? Većina definicija slaže se u slijedećem: Svaka težnja ili sredstvo za savladavanje drugog čovjeka zato da bi mu nametnuli svoju volju i nadvladali ga – je nasilje. Nasilje znači ograničavanje, uskraćivanje, nanošenje psihičkog ili fizičkog bola i patnje koje je povezano s ciljem da bi pridobili osobnu korist. Uvijek se radi o škodljivom i bolnom dejstvovanju koje tjelesno, duševno ili socijalno povrijedi žrtvu.
Porodičnog nasilja je više vrsta. Može ga izvoditi pojedinac nad drugim pojedincem ili grupom. Ponašanju nasilnog pojedinca, složni su psiholozi, kumuju tri važna faktora: nasljednost, uticaj okoline, te slika o samom sebi.
Nasilje u porodici je vrsta nasilja koje na žrtve ima izuzetno traumatičan utjecaj, pogotovo kada su te žrtve najmanji članovi porodice. I, pri tom, nije jako važno da li se nasilje izvodi nad djecom direktno ili su ga samo svjedoci – traumatično je iskustvo iživljavanja partnera međusobno.
Zanimljiv je podatak da ni nasilje žene nad muškarcem nije zanemarivo, no ipak je tip nasilja koji u porodici preovladava onaj u kojem su žrtve žene, nasilnici muškarci.
Pogledajmo malo statistiku: svakih 7 do 15 sekundi na svijetu je pretučena barem jedna žena. Glavni uzrok povreda žena starosti između 15 i 44 godine je partnerovo nasilje. Za ovaj najčešći oblik nasilja tipično je da se s vremenom povećava. To znači da pored psihičkog, spolnog I fizičkog nasilja sadrži takođe i ekonomsko iskorištavanje, izolaciju i mnoge druge psihološki nadzorovane mehanizme.
Strašan je i podatak da je žena kojoj je dosta nasilja i koja ga namjerava prekinuti u 75 odsto većoj opasnosti da ju partner ubije nego u slučaju da je ostala!
Psihološka tumačenja nasilnika i žrtve
Psihologija na razne načine objašnjava porodično nasilje. Jedan od meni osobno najstrašnijih razloga za prihvatanje uloge žrtve je to da takve žene u sebi imaju ukorjenjeno vjerovanje da žive život kakav zaslužuju s partnerom kakvog zaslužuju. Druga objašnjenje je takozvana “traumatična veza” koja je i odgovor na često postavljano pitanje zašto žene ostaju u vezi punoj nasilja. Istraživanja su pokazala da žrtva svog nasilnika vidi kao svemogućeg i vjeruje da bez njega ni ne može živjeti. Nasilnik na ovaj način ima potpunu kontrolu nad njenim novcem, sigurnošću, ssrećom… Njoj ne preostaje ništa drugo već da mu udovoljava i tako si omogući ono neophodnije da preživi..
Djeca i nasilje
Prikrivena, a psihološki veoma opasna tortura nad djecom je stalna prijetnja jednog partnera drugom da će ih oduzeti. Takozvano, korištenje djece za dostizanje, uglavnom bolesnih ciljeva.
Modeli nasilnog ponašanja kojeg su djeca svjedoci u vlastiotom domu prenose se i na njihovu komunikaciju i odnose i sa drugim ljudima. I iz razloga što djeca iz nasilnih porodica ne znaju komunicirati na drugi način, vrlo često sami postaju nasilnici u svojim porodicama, odnosno, prenose ovaj nesretni krug u nedogled. Istraživanja su pokazala da više od 90 odsto nasilnika dolaze iz porodica u kojima su bili ili žrtve ili svjedoci nasilja.
Zdravo porodično okruženje i odgovarajući odgojni stilovi od ključnog su značaja za razvoj djetetove predstave o samom sebi* koju *gradi na osnovu stajališta, mišljenja, uvjerenja I vjerovanja. *oblikuje o sebi. Znači, ako se djete sreće sa nasiljem, pa makar i onim koji roditelji umanjuju nazivajući ga “puc puc po guzi” ili kako bilo, ono shvata i prihvata nasilje kao normalan i čak potreban način komunikacije. Nije li ovo fantastičan razlog da se ipak malo više potrudimo i riješimo problem na teži, ali ipak jedini ispravan način?!
Lijek protiv porodičnog nasilja
Kao i u mnogim drugim stanjima, i ovdje je preventive najbolji* lijek. I pojedinci i društvo moraju biti svjesni da je nasilje moguće sasjeći u korijenu. Osvješćivanje mladih ljudi koji ostvaruju partnerske odnose, Na svijetu je puno načina da se dođe do informacija, samo ih treba potražiti. A sve informacije su sažete u jednom – nasilje nikada nema opravdanja.
Isto se tako postavlja pitanje da li smijemo ostati ravnodušni ako znamo da je negdje u nekoj družini nasilnik?!*
U našem dijelu svijeta su dobro razvijene takozvane sigurne kuće, mjesta na kojima se žene i djeca, žrtve nasilja, mogu skloniti na određeni period i ustabiliti živote pod novim okolnostima. Postoje telefoni za anonimne pozive koje mogu obaviti i posmatrači. Socijalnu i psihološku njegu trebaju, ne samo žrtve, već i nasilnik, koji su često žrtve začaranog kruga vlastitog nasilja iz kojeg ne znaju izaći.* Kada su u nasilna djelovanja upletena i djeca potrebna je i dodatna stručna pomoć, posebno pedijatara.
Eto, puno podataka o nasilju u porodici.
Ako vas bilo šta od napisanog navede da nađete svoj način i pomognete svijetu u borbi* protiv nasilja u porodici, ne zaboravljajući* da su sve žrtve, statistički predstavljene brojevima, nečije mame, nečije sestre, kćerke, prijateljice, te da svi mi snosimo odgovornost – onda ste napisanom dali smisao.
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Imate problem ili znate nekog kome treba pomoc, pogledajte na: Pomoć! Životni problemi, nasilje, invalidnost, hraniteljstvo
Dodato posle 12 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
izvor: civilni dijalog
Zaštitu žrtava nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini (BiH) garantuje niz zakona, ali je njihovo provođenje slabo. U pozadini stoji društvo koje je još uvijek veoma patrijarhalno, uz veliki institucionalni teret koji je ostavio Dejtonski mirovni sporazum. Analiza je pripremljena u saradnji sa italijanskom organizacijom Osservatorio Balcani e Caucaso, i originalno je objavljena na sajtu Osservatorija.
Nasilje nad ženama, posebno nasilje u porodici, i dalje je široko rasprostranjen problem u BiH, predstavljajući ozbiljno kršenje osnovnih prava i sloboda žena. Uprkos intenzivnim aktivnostima javnog zagovaranja od strane NVO-a iz cijele zemlje, s ciljem unapređenja pravne i stvarne zaštite žena od nasilja u javnom i privatnom životu, ovaj vid nasilja i dalje se smatra i toleriše kao „društveno prihvatljivo ponašanje“. Opravdava se tradicionalnim i pratrijarhalnim konceptima o ulozi i statusu žene u bh. društvu, stoji u Alternativnom izvještaju o implementaciji CEDAW konvencije i ženskim ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini, objavljenom u oktobru 2010. godine.
Patrijarhalno društvo
„Značajna prepreka kvalitetnoj prevenciji nasilja u porodici je stav zajednice i pojedinca i pojedinke prema problemu nasilja nad ženama i specifično nasilja u porodici. Glavna pitanja se odnose na lične stavove koje pokazuju profesionalci koji bi trebalo da se bave ovim problemom, a koji umjesto toga često iskazuju predrasude i patrijarhalne stavove dok podučavaju i odgajaju mlade, pružaju pomoć žrtvama ili kažnjavaju počinioce“, kaže Duška Andrić–Ružičić iz INFOTEKE, ženskog informaciono dokumentacionog centra iz Zenice.
Infotekina predstavnica naglašava njeno uvjerenje da se korjen nasilja u porodici nalazi u patrijarhalnom modelu. Loša ekonomska situacija, visoka nezaposlenost, psihološke i fizičke posljedice rata, kao što je post-traumatski sindrom, invaliditet, alkoholizam, pad društvenih vrijednosti - samo su poticaj da se nasilje manifestuje.
Teret je na NVO-ima
U BiH još uvijek ne postoje institucionalni servisi koji bi bili u mogućnosti pružiti sveobuhvatnu, senzibilisanu i specijalizovanu podršku žrtvama nasilja u porodici. Odgovarajuća legislativa postoji, međutim, kompleksna državna struktura i krhke institucije ne dozvoljavaju provedbu normi.
U proteklim godinama vlasti su dodjelile određena sredstva u svrhu podrške rada sigurnih kuća koje vode nevladine organizacije. Ta sredstva su bila od esencijalne važnosti, jer centri za socijalni rad imaju nadležnost i propisane mehanizme, ali nemaju sredstava da bih ih proveli.
Uprkos tome sto su najjača karika između državnih institucija koje se bave problemom nasilja u porodici, policija ne radi na jednak način u cijeloj BiH. Sudske presude toliko variraju da se ne može govoriti o ujednačenoj sudskoj praksi kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici u BiH, ističe Andrić–Ružičić. “Napori se moraju uložiti prije svega ka ujednačavanju institucionalnog pristupa problemu nasilja u porodici i jedinstvenog mehanizma u oblasti pružanja zaštite“, dodaje ona.
Mara Radovanović iz NVO „Lara“ iz Bijeljine upozorava kako nema dovoljno sigurnih kuća koje bi primile sve žrtve nasilja u porodici koje traže tu vrstu pomoći, te kako je njihov boravak u sigurnoj kući ograničen usljed nedostatka sredstava koja dolaze od nadležnih institucija. „Tu je takođe i problem nedovoljnih kapaciteta ustanova za liječenje bolesti ovisnosti, koje su čest uzrok nasilja“, ističe ona.
Radovanović dodaje kako su njihove zagovaračke aktivnosti, zajedno sa partnerskim organizacijama, u 2008. godini rezultirale izmjenama Zakona o zaštiti porodice od nasilja Republike Srpske (RS) kojim su obezbjedili da vlada RS preuzme obavezu finansiranja 70% troškova sigurnih kuća. Zakon o zaštiti od nasilja u porodici Federacije BiH (FBiH) ne predviđa obavezu finansiranja sigurnih kuća za žene i djecu žrtve nasilja iz javnih budžeta, i one opstaju gotovo isključivo na donacijama međunarodnih organizacija, jednokratnim donacijama iz entitetskog budžeta, uz gotovo potpuno odsustvo podrške lokalnih zajednica
Malo statističkih podataka
Iskustva nevladinih organizacija u radu sa ženama žrtvama nasilja u porodici ukazuju da većina žena ćuti o nasilju koje su preživjele, te da ne pomišljaju da ga prijave vladinim institucijama koje su ovlaštene i dužne pružiti pomoć i zaštitu. Istovremeno, BiH još uvijek nema jedinstven sistem prikupljanja i analize statističkih podataka o porodičnom nasilju nad ženama, kako na nivou entiteta, tako i na nivou države. Dostupni podaci od strane vladinih institucija koji imaju prve kontakte sa ženama žrtvama nasilja (policija i tužilaštva) su nepotpuni i kontradiktorni, te ukazuju na različita tumačenja i pristupe u adresiranju problema.
CEDAW izvještaj, kojeg pominjemo na početku teksta, donosi zvanične podatke entitetskih ministarstava unutrašnjih poslova u BiH prema kojima, u Republici Srpskoj je broj prijavljenih i procesuiranih krivičnih djela nasilja u porodici u konstantnom opadanju, dok u Federaciji BiH to nije slučaj.
Na SOS telefon 1264 u Republici Srpskoj od početka godine do oktobra 2009.g. javile su se 1572 žrtve nasilja od kojih su većina bile žene starosne dobi od 19 do 60 godina. U isto vrijeme, SOS telefon 1265, koji pokriva područje Federacije BiH, pozvalo je 2120 žrtava nasilja. U BiH trenutno postoji devet sigurnih kuća za žene i djecu žrtve nasilja u porodici u kojima timovi stručnog osoblja pružaju psihološku, medicinsku i pravnu pomoć, podršku u rehabilitaciji i resocijalizaciji, te podršku u pronalasku „izlazne“ (reintegracijske) strategije.
Sigurna kuća
Jedna od pomenutih sigurnih kuća, koju vodi Fondacija lokalne demokratije iz Sarajeva, nedavno je obilježila desetu godišnjicu. Ovom prilikom, organizacija je objavila analizu svog desetogodišnjeg rada, period u kojem je pružila sklonište za 1169 osoba, 408 žena, 587 djece i 174 djevojke. Podaci iz ove analize daju uvid u profile žrtava nasilja: važno je naglasiti da je blizu 35% žena korisnica sigurne kuće završilo samo osnovno obrazovanje, dok samo 2,3% korisnica ima visoko obrazovanje. U većini slučajeva, ove žene bile su izložene mješavini fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonmskog nasilja.
Oko polovine korisnica ostajalo je u sigurnoj kući do 30 dana, dok je njihova rehabilitacija trajala značajno duže. Kada su u pitanju mlade djevojke, koje su najčešće žrtve seksualne zloupotrebe ili incesta, one su uglavnom ostajale duže u sigurnim kućama.
Često se ističe kako je jedan od osnovnih razloga zašto žena ostaje u zajednici sa nasilnikom njihova ekonomska zavisnost o njima. Analiza Fondacije lokalne demokratije pokazuje kako se 70% žena vrati svojim supruzima/partnerima, ali se ovi slučajevi pažljivo prate.
Mubera Hodžić-Lemeši, menadžerica sigurne kuće, objašnjava kako se njihov posao provodi u fazama. Nakon što je primljena u sigurnu kuću, žrtva prima osnovnu medicinsku pomoć. Nakon toga se uključuje u individualne i grupne terapije i tek nakon što stručno osoblje da preporuku, organizuje se prvi susret sa nasilnikom. U većini slučajeva, nasilnik je suprug ili partner.
„Na tom prvom susretu se obično svi počinitelji nasilja izvinjavaju, traže oprost, obećavaju da se to nikada neće ponoviti i mole ženu da se vrati kući. Ovo je trenutak kada žrtva donosi prvu odluku šta i kako dalje“, kaže Hodžić-Lemeši. Ona dodaje da se, ako postoji volja, nasilnik upućuje Centrima za socijalni rad, gdje se uključuje u odgovarajuću terapiju. Istovremeno, žrtva i dalje prima terapiju u sigurnoj kući. Ako i kada se postavljeni uslovi ispune, žena se vraća kući. Organizacija ima i mobilne timove koji prate porodične situacije zajedno sa osobljem centara za socijalni rad.
Još jedan primjer dobre prake je i Koordinaciona grupa koju je formirala Fondacija lokalne demokratije, a koja djeluje na području Kantona Sarajevo. Grupa se sastoji od predstavnika kantonalnih ministarstava zdravlja, pravde i uprave, unutrašnjih poslova, rada, socijalne politike, raseljenih lica i izbjeglica, kao i predstavnika udruženja BH Novinari i Fondacije lokalne demokratije. Cilj grupe je poboljšana koordinacija aktivnosti kada je u pitanju prevencija, zaštita i borba protiv nasilja u porodici, dok specifični ciljevi uključuju edukaciju, integriranu pomoć (socijalnu, pravnu i psihološku), te razvoj zajedničke baze podataka. „Došli smo do zaključka kako ovaj problem zahtjeva multidisciplinarni pristup“, objašnjava
Edita Pršić iz Fondacije lokalne demokratije, dodajući kako su odlučili uključiti i predstavnika medija zbog važne uloge koju imaju u podizanju javne svijesti, kao i potrebe da se novinari edukuju o pitanjima nasilja u porodici i o tome kako pristupiti ovoj temi bez oduzimanja dostojanstva žrtvama.
S ciljem pružanja integrisane pomoći svojim korisnicima, Fondacija lokalne demokratije je prije pet mjeseci otvorila i Centar za besplatnu pravnu pomoć ženama, uz finansijsku podršku ambasade kraljevine Nizozemske u BiH. Ovaj centar, kao i nekoliko sličnih širom BiH, koje takođe vode NVO-i, nudi besplatnu pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja, ženama žrtvama rata, te u vezi sa svim drugim socijalnim problemima sa kojima se žene susreću.
Žene u pravilu traže pomoć tek nakon dugotrajne izloženosti nasilju, kada je ono ostavilo vidljive posljedice na fizičko i psihičko zdravlje, te imaju ograničen pristup informacijama o svojim pravima i mogućnostima zaštite od nasilja. Kao što NVO aktivisti koje smo kontaktirali naglašavaju, nema savršenog rješenja, ali isto tako nema ni dobrih razloga za žrtve nasilja u porodici da same pate unutar zidova njihovih domova.
*
*
Dodato posle 3 Sati 32 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Predsednik Tadić otvorio sigurnu kuću u Beogradu
Otvaranje sigurne kuće, Veran Matić, Vesna Stanojević Boris Tadić i Ružica Đinđić (Foto P. Mirković)
Predsednik Srbije Boris Tadić juče je u Beogradu svečano otvorio Sigurnu kuću, sklonište za žene i decu žrtve porodičnog nasilja i predao je na korišćenje Savetovalištu protiv nasilja u porodici. "Kada u porodici koja je temelj svakog društva dođe do nasilja onda takvo društvo pati u godinama koje slede, jer jednom proizvedeno nasilje rađa drugo nasilje", rekao je Tadić.
On je kazao da otvaranje Sigurne kuće pokazuje da Srbija može da rešava temeljne probleme i dodao da je Srbiji potrebna Sigurna kuća "posle mnogo godina nesigurnosti, kuća u kojoj će se svi osećati bezbedno i u kojoj će najmlađi imati sigurnu perspektivu".
Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević rekla je da je od 2000. godine kroz Sigurne kuće u Srbiji prošlo više od 1.000 žena i 900 dece i dodala da se samo u ovoj godini javilo oko 200 žena koje se susreću sa nasiljem u porodici. "Nasilje ne treba trpeti, izlaz uvek postoji. Nasilje koje žene trpe trpe i deca, a ta deca imaju problem u svojim kasnijim porodicama, jer nasilje pretrpljeno u primarnoj porodici se ne zaboravlja", rekla je Stanojević.
Predsednik Upravnog odbora B 92 Veran Matić rekao je da će druga Sigurna kuća u Beogradu, na istoj lokaciji, biti otvorena do kraja godine i najavio da će takva skloništa biti otvorena i u Zrenjaninu, Somboru i Vranju.
Sigurna kuća u Beogradu je prvi specijalizovani objekat za tu namenu i moći će da primi 25 štićenika.
Ova specijalizovana ustanova je zajedničko delo brojnih kompanija i pojedinaca koji su podržali akciju B 92 i Savetovališta protiv nasilja u porodici.
U Beogradu trenutno postoje tri privremena objekta u kojima su zbrinute 62 žrtve nasilja u porodici, a jedan od tih objekata će nastaviti rad i nakon otvaranja Sigurne kuće.
Beta
objavljeno:
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
HRONIKA
Kad žrtve zlostavljanja postanu ubice
(Ilustracija S. Pečeničić)
Višegodišnje zlostavljanje koje je Knjaževčanka M. M (29) trpela od supruga J. M. (30) kulminiralo je prošle nedelje do sada neviđenim javnim posramljivanjem jadne žene. Naime, muž ju je u dva navrata primorao da pred sugrađanima naga hoda ulicom, a za sve to vreme je sa prijateljem, uz pretnje, pratio iz automobila. Nekoliko dana ranije, Beograđani su bili šokirani zločinom koji je počinila Tanja Antić (48). Ona je hicem iz pištolja usmrtila nevenčanog supruga Radeta Višnjića, jer više nije mogla da trpi njegovo višedecenijsko maltretiranje i ponižavanje. Antićeva je pred istražnim organima, između ostalog, ispričala da je Višnjić po njoj gasio pikavce od cigareta kao i da joj je jednom pucao u zadnjicu ali je ona, pod pritiskom nevenčanog supruga, odustala od tužbe protiv njega. Karakteristično za oba slučaja je to da su žene dugo trpele maltretiranje i, uprkos tome, ostajale uz svoje supruge.
Vesna Stanojević, direktorka "Sigurne kuće", rekla je za "Politiku" da žene koje su žrtve dugogodišnjeg nasilja ne mogu da odu od nasilnika.
– Kroz dugogodišnju praksu i rad sa ženama žrtvama nasilja pokazalo se da one jednostavno ne mogu da odu od nasilnika, jer ih njihovi zlostavljači nađu gde god one pokušaju da se sakriju. To je jedan partnerski patološki odnos. Tu nema ljubavi. Zlostavljaču je žena objekat nad kojim se iživljava i za to mu jedino i služi. Njemu ne treba ljubav, već žrtva i kada je jednom uhvati ne ispušta je iz ruku. Nasilni partneri su spremni na svakakve pretnje. Doživeli smo da i nas zovu pa nam prete, kao i da sačekuju napolju žene koje žive u "Sigurnoj kući" – objasnila je Stanojević.
Jasmina Nikolić, koordinatorka službe Viktomološkog društva Srbije – info "Pomoć žrtvama" rekla je za "Politiku" da strah za sopstveni život, a najčešće za život dece, navodi žene da se od žrtava nasilja, u strahu i bespomoćnosti u kojem žive ceo život, u jednom trenutku pretvore u izvršiteljke najtežeg krivičnog dela. Takođe, kaže Nikolićeva, za ovakve slučajeve je karakteristično i to da je izostala društveno-pravna reakcija koja bi mogla da spreči ovakve događaje.
– Za žene koje su ubile nasilnike karakteristično je da su bile višegodišnje žrtve zlostavljanja, da nisu dobile odgovarajuću društvenu pomoć i podršku, kao i da su krivično delo počinile kada je nasilje prešlo uobičajenu granicu. Na čin ubistva one se najčešće odlučuju posle burnih i jakih svađa i to uglavnom čine dok muž spava, jer su inače fizički nemoćnije od njih. Ako govorimo o poslednjem slučaju, mene je šokiralo da se to dogodilo u centralnoj beogradskoj opštini. Znači, reč je o gradu u kojem postoji najveći broj institucija i organizacija za pomoć žrtvama nasilja. A opet je ta društvena reakcija izostala – objašnjava Nikolićeva.
Nikolićeva napominje da zakonska rešenja za nasilje u porodici postoje, ali kako kaže, njihova primena je veoma diskutabilna.
– Prema Porodičnom zakonu, nasilniku je moguće izreći privremenu meru napuštanja prostora u kojem živi i zabranu prilaska žrtvi. Nema pokazatelja kako se ta mera sprovodi, odnosno kako se nadzire njeno sprovođenje. Takođe, sudski postupci koji se vode u slučajevima nasilja u porodici dugo traju. Sve vreme partneri žive zajedno, zbog čega se dešava da se žrtve izlažu dodatnom pritisku i zastrašivanju od nasilnika što može da dovede do opstrukcije postupka i odustajanja od tužbe – objašnjava Nikolićeva.
Svakako da zlostavljanje i maltretiranje nije opravdanje za ubistvo i svaka od ovih žena odgovara za svoj zločin.
– Veliku ulogu u sudskom postupku igra činjenica da li je žrtva nasilja ubistvo počinila u trenutku samoodbrane ili je ubila nasilnika dok je spavao. Visina kazne zavisi od suda do suda, kao i od senzibiliteta sudije da li će uvažiti okolnosti koje su dovele do zločina – objašnjava Nikolićeva.
Naša sagovornica je nedavno bila u poseti zatvorenicama u KPZ "Zabela", koje su ubile svoje nasilnike, i kaže da je jedan od zaključaka da su žene žrtve nasilja iz svih društvenih slojeva.
– Najčešće, kada se pominje nasilje u porodici, a posebno ubistvo nasilnika, misli se da je reč o siromašnim, neobrazovanim i socijalno ugroženim porodicama. Međutim, zbog tog krivičnog dela u zatvoru se nalaze i intelektualke. Jedna od njih je bila ugledna doktorka koja je sa više udaraca tupim delom sekire u glavu ubila supruga elektroinženjera dok je spavao – kaže Nikolićeva.
Kako napominje Jasmina Nikolić, trebalo bi kroz medije i kampanje pružiti podršku žrtvama i ljude iz njihovog okruženja da prijave nasilje. To je najbolji način da se izbegnu mučne scene poput pomenute iz Knjaževca, ili nedavnog zločina u centru Beograda.
Dodato posle 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
izvor: Politika
Dodato posle 10 Sati 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici
Tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici
Ovde možeš da preuzmeš primer tužbe kojom se od suda traži da odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Tužbu mogu podneti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i centar za socijalni rad (organ starateljstva).
Tužbom se pokreće parnični postupak, koji ima za cilj da se privremeno zaštite članovi porodice koji trpe nasilje od nekog drugog člana porodice. Epilog postupka jeste sudska odluka kojom se određuju mere zaštite, ali treba da imaš u vidu da je nasilje u porodici zakonom određeno i kao krivično delo, a u blažem obliku može biti i prekršaj. Zato, pored privremenih mera, protiv nasilnika može biti izrečena i neka teža kazna, ali u krivičnom ili prekršajnom postupku, koji se mogu pokrenuti paralelno s parničnim.
Ovaj dokument služi isključivo kao primer i nije namenjen daljem korišćenju. Svi podaci u njemu su izmišljeni.
Gde se podnosi tužba?
Tužba se može podneti sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište, ili u mestu gde prebivalište odnosno boravište ima član porodice prema kome je nasilje izvršeno.
Koje mere zaštite postoje?
Porodični zakon predviđa sledeće mere zaštite od nasilja u porodici:
izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
zabranu približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
zabranu daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mere zaštite privremenog su karaktera i mogu trajati najviše godinu dana, s tim što ih sud može ponovo izricati sve dok za to ima razloga.
U kom roku sud mora da reaguje?
Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan. Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu. U ovom postupku tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.
Kad je reč o žalbi, drugostepeni sud dužan je da o njoj donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena.
izvor: U pravu si !
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
PORAST NASILJA U PORODICI
Објављено: 19.07.2011
Psihička i fizička tortura nad decom i ženama uzima sve više maha kod nas. Najčešći razlozi sukobljavanja nedostatak novca i konzumiranje alkohola i droge.
GOTOVO da nema dana da ne osvane vest o nasilju u porodici. Poslednje u nizu, dogodilo se u nedelju, u beogradskom naselju Braće Jerković, kada je Radovan Matić, u alkoholisanom stanju, prvo bejzbol palicom, a potom i nožem, nasrnuo na taštu Mirjanu Stamenković, suprugu Tatjanu i četrnaestogodišnjeg sina.
Manje sreće imala je nedavno porodica Maksimović. Ljut što ga je supruga ostavila, Boban Maksimović je potegao oružje na svoju dojučerašnju saputnicu. U centru Beograda, u Cvijićevoj 82, ispred zgrade u kojoj je živela s njihovo troje dece, upucao je Tatjanu Popović Maksimović, a zatim se predao policiji.
Ovakvih slučajeva je, na žalost, bezbroj. Najtužnije je što deca najviše trpe i koja, htela to ili ne, posle svega, nemaju kud, osim u neku hraniteljsku porodicu ili dom.
Poslednje istraživanje "SeCon" grupe, u okviru projekta Ministarstva rada i socijalne politike Srbije i podršku UN, pokazalo je poražavajuće rezultate.
U poslednjih godinu dana polovina žena je bila izložena višestrukim oblicima nasilja koje uključuju psihološko, ekonomsko, fizičko i seksualno nasilje rekla je tim povodom Snežana Lakićević, državna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike. Psihičko nasilje prošle godine doživelo je čak 31,8 odsto žena u Srbiji, a fizičko 10,1 odsto. Najčešći počinioci su bili muškarci, u čak 90 odsto slučajeva.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.500 žena iz centralne Srbije uzrasta od 18 do 75 godina. Uzorak je obuhvatao 925 domaćinstava i žena iz Beograda, 725 iz južne i istočne Srbije i 850 iz centralne i zapadne Srbije.
Žene svih uzrasta, regija, obrazovnog i socijalnog statusa mogu biti žrtve nasilja, kao što nasilnici mogu biti muževi, venčani i nevenčani partneri, očevi, majke i rođaci. Žene izvan Beograda nešto su sklonije da ćute o nasilju, za razliku od onih u gradu, koje su spremnije da prijave nasilnika. Najčešći razlozi sukobljavanja u porodici su nedostatak novca, neslaganje oko podele kućnih poslova, neslaganje oko vaspitanja dece, ljubomorne optužbe i upotreba alkohola i droge.
Krivični zakonik i Zakon o porodničnim odnosima propisali su osim kazni i mere za zaštitu žrtava. Tako, sud može da zabrani nasilnicima da dolaze u kuću i na radna mesta žrtve. Ako prekrše neku od mera, rizikuju šest meseci zatvora, bez obzira na to koliko su bili osuđeni zbog nasilja.
Svim žrtvama koje trpe nasilje i ostaju s nasilnikom u životnoj zajednici potrebna je stručna pomoć objašnjava pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović. Kada se nasilje prijavljuje policiji, 50 odsto nasilnika prođe sa upozorenjem, oko 30 do 40 sa prekršajnom prijavom, a svega oko deset odsto "ide" u krivicu, koji obično zarade samo uslovne kazne.
Nije problem uslovna kazna, već što ne postoji nadzor nad takvom kaznom i što ne znamo da li je onaj kome je izrečena prekinuo da vrši nasilje ili je nastavio sa tim, jer ga niko ne kontroliše, pa može opet da ponovi delo tvrdi Macanovićeva.
Profil
Žrtva porodičnog nasilja u Srbiji je prosečno obrazovana žena, srednjeg životnog doba, nasilje trpi između 15 i 20 godina. Najčešće je udarana pesnicom, šutirana, davljena, uz to vređana i psovana, a u deset odsto slučajeva i silovana objašnjava Vanja Macanović iz AŽC.
Nasilnik
Saveti stručnjaka o tome kako u pet stavki prepoznati na vreme nasilnika:
1. manipuliše
2. nadzor i preterana ljubomora
3. kažnjava
4. ne poštuje žene
5. nasilje u prošlosti*
"Jači" pol
Ono što je nekad bilo nezamislivo, a danas sve češće, jeste činjenica da i žene umeju da budu, prema svojim bračnim drugovima, prijateljima, deci, roditeljima, vrlo nasilne i neke od "problema" rešavaju batinama.
Da je to tako, dokazuje incident koji se dogodio u ponedeljak, oko 15.30 časova u ulici Živka Jovanovića, kada su supruga i kćerka, pretukle muža i oca, jer im se suprotstavio i bio protiv toga da njegova naslednica u kuću dovodi momke.
Izvor: Novosti
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Širom sveta, jedna od tri žene je bila prebijena, prisiljena na seks ili na neki drugi način zlostavljana tokom života.
Nasilnici i žrtve javljaju se u svim društvenim slojevima, rasama, religijskim grupama i seksualnim orijentacijama.
Jedno od troje dece koja su bila zlostavljana u detinjstvu postaju nasilnici ili žrtve kasnije u životu.
Nasilje od strane intimnog partnera je ubedljivo najčešći kriminalni akt uopšte preduzet nad ženama. Žene su češće žrtve porodičnog nasilja, nego pljački i drugih fizičkih napada uzetih zajedno. Trudne žene, ili one koje su se nedavno porodile, verovatnije će biti žrtve ubistva od strane partnera, nego što će umreti iz bilo kog drugog razloga. Uopšte, majke širom Amerike će u skoro 33 odsto slučajeva biti žrtve ubistva, smrti usled teških povreda ili samoubistva. Ostalih 66 odsto otpada na sve druge medicinske razloge smrti uzete zajedno.
Nasilje u porodici je najčešću uzrok povreda kod žena između 15. i 44. godine života.
Dvostruko više žena prijavljuje silovanje od strane intimnog partnera, nego od strane nepoznatog počinioca.
Jedna od četiri žene koje su pokušale samoubistvo, bile su žrtve nekog oblika nasilja u porodici.
(statistički podaci prema Commonwealth Fund survey, The Federal Bureau of Investigations, U.S. Department of Justice's National Crime Victimization Survey)
Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u obitelji je pojam koji se obično odnosi na nasilje između supružnika ili supružničko zlostavljanje, ali takođe može da se odnosi i na nevenčane intimne partnere ili jednostavno ljude koji žive zajedno. Nasilje u porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih rasa, etnija, verskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinitelji nasilja u obitelji.
Skretanje pažnje javnosti na nasilje u porodici otpočelo je sa pojavom ženskog pokreta, naročito feminizma i pokreta za ženska prava nastalih sedamdesetih godina 20. veka, čija je glavna preokupacija bila rešavanje problema pretučenih žena čiji su agresori bili njihovi muževi.
Svest o nasilju u porodici kao i shvatanje i dokumentovanost ovog prestupa razlikuju se od zemlje do zemlje.
* 1 Oblici nasilja u porodici
* 2 Žrtve nasilja u porodici
2.1 Nasilje nad ženama
2.2 Nasilje nad decom
2.3 Nasilje nad muškarcima
2.4 Nasilje nad starim i nejakim licima
2.4.1 Sindrom babe robinje
Oblici nasilja u porodici
Nasilje u obitelji pojavljuje se u različitim oblicima i uključuje fizičko nasilje, seksualno nasilje, psihičko nasilje i ekonomsko nasilje.
* Fizičko nasilje uključuje batinjanje, udaranje po glavi i telu, čupanje kose, povrede oštrim i tupim predmetima, šutiranje, davljenje, bacanje na zid ili pod, nanošenje opekotina, itd.
* Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, »klasično« silovanje, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos.
* Psihičko nasilje se odnosi na zastrašivanje, konstantno kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje konfuzije i nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih očekivanja u odnosu na žrtvu, verbalno zlostavljanje, izlaganje žrtve pritisku, ispoljavanje zlostavljačkog autoriteta, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, emotivna rezervisanost, minimiziranje, poricanje i prebacivanje krivice za nasilje, izolacija, uznemiravanje i maltretiranje.
* Ekonomsko nasilje podrazumeva nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.
Takođe je važno pomenuti pasivno zlostavljanje, jedan poseban vid nasilja u porodici koji nije lako uočiti, a koji obično vodi u fizičko nasilje. Ovaj vid nasilja vrlo je suptilan i uključuje viktimizaciju, dvosmislenosti, zapostavljanje, duhovno i intelektualno zlostavljanje.
Nasilje u porodici ima nekoliko dimenzija:
1. Modalitet: fizičko, psihičko, seksualno ili/i ekonomsko.
2. Učestalost: povremeno, hronično
3. Ozbiljnost: kako kod psihičkog tako i kod fizičkog zlostavljanja zavisi on stepena povrede i potrebe za lečenjem.
4. Prolazna ili trajna povreda: blaga, umerena, teška, itd. Najviši stepen je ubistvo.
Žrtve nasilja u porodici
Nasilje nad ženama
Žene su veoma često žrtve nasilja svojih najbližih. Nasilje u porodici je najčešći oblik opštijeg problema nasilja nad ženama, čemu govore u prilog statistike: između 40% i 70% ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Takođe je utvrđeno da se ne radi uvek o fizičkom nasilju, već i o duševnom ili verbalnom. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi sentimentalni partneri najčešće ostaje neprijavljeno policiji, tako da eksperti smatraju da je broj žena žrtava nasilja u porodici mnogo veći od onog koga pokazuju statistike i da ga je teško proceniti.
Iako je ovaj problem predstavljen kao problem u okviru heteroseksualnih odnosa, on ipak postoji i među lezbijkama, između majke i kćerke, između dve ženske osobe koje dele stan ili u bilo kakvom drugom odnosu dveju žena koje žive pod istim krovom. Nasilje nad ženama u lezbijskim vezama gotovo da je jednako zastupljeno kao i u heteroseksualnim vezama
Nasilje nad decom
Istraživanja su pokazala da između 40% i 60% muškaraca i žena koji zlostavljaju odrasle takođe zlostavljaju i svoju decu. Devojčice čiji očevi zlostavljaju njihove majke su 6,5 puta verovatnije žrtve svojih očeva nego one koje imaju nenasilne očeve.
Nasilje nad decom se može podeliti na više vidova:
* Zapostavljanje, pri čemu odgovorna odrasla osoba ne vodi odgovarajuću brigu o detetu i o njegovim potrebama kako na fizičkom planu (obezbeđenje hrane, odeće i higijene), tako i na emotivnom (odsustvo ljubavi) i edukacionom planu (sprečavanje deteta da ide u školu).
* Fizičko zlostavljanje je fizička agresija odrasle osobe nad detetom. Uključujue udaranje, paljenje, davljenje ili drmusanje deteta, pri čemu se često zlostavljanje opravdava kao vaspitno-disciplinska mera. Prenošenje toksičnih materija detetu preko majke (kao fetalni alkoholizam) u nekim zemljama takođe se može smatrati fizičkim nasiljem nad detetom.
* Seksualno zlostavljanje deteta jeste bilo koji seksualni čin između odrasle osobe i deteta, uključujući penetraciju, oralni seks ili izlaganje detinjeg nagog tela pod prisilom u prisustvu odrasle osobe.
* Duševno zlostavljanje, takođe poznato i kao emotivno zlostavljanje deteta, uključuje izvrgivanje ruglu deteta, neprikladne i preterane kazne ili nepokazivanje ljubavi prema detetu.
Nasilje nad muškarcima
Iako je se akcenat stavlja na žene kao glavne žrtve, takođe i muškarci mogu biti žrtve nasilja u porodici. Pažnja svetske javnosti na muškarce koje maltretiraju žene skrenuta je pojavom pokreta za muška prava. U izveštaju o povredama prouzrokovanim nasiljem koje su lečene na bolničkim odeljenjima za hitnu pomoć (Violence-Related Injuries Treated in Hospital Emergency Departments) ) koju je izdalo Ministarstvo pravde SAD u avgustu 1997, navodi se da su muškarci jedna šestina od ukupnog broja pacijenata koji su primljeni kao žrtve nasilja u porodici. Ovaj izveštaj takođe navodi da znatno više muškaraca nego žena odbija da otkrije identitet svog napadača[16]. Žrtve takođe mogu biti i deca ili stara lica.
Nasilje nad starim i nejakim licima
Stare i nejake osobe su takođe često žrtve nasilje u porodici. Fenomen nasilja nad starim licima primećen je sedamdesetih godina 20. veka, ali tek deceniju kasnije i samo u SAD, institucionalizuje se termin elder abuse, to jest, nasilje nad starim licima. Nasilje nad starijim osobama može biti fizičko nasilje, duševno nasilje, seksualno nasilje, ekonomsko nasilje, samozapostavljanje i napuštanje.
Sindrom babe robinje
Početak 21. veka doneo je jedan novi vid nasilja u porodici nad starijim osobama koji se u psihologiji naziva „sindromom babe-robinje“. Radi se, naime, o starijim ženama koje dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice koji sa godinama postaje pretežak za njih. Ako žena sama ne iskaže da je krajnje iscrpljena, a njena deca to ne primećuju, preopterećenost ovih osoba dovodi do pojave oboljenja na psihosomatičnom i fizičkom nivou. Fizičke manifestacije ove bolesti su visok krvni pritisak, metabolički poremećaji i dijabetes, srčane i respiratorne smetnje, utrnuće, nesvestice i druge parokistične smetnje, hroničan umor, slabost i padovi. Na emotivnom planu, pojavljuje se opšta neraspoloženost, nelagodnost, anksioznost, nevoljnost, nedostatak motivacije, osećaj krivice zbog svog lošeg stanja, i u izuzetno teškim slučajima pomisao o samoubistvu kao jedinom izlazu.
Ovaj fenomen je novijeg datuma i Međunarodna zdravstvena organizacija ga karakteriše kao nasilje nad ženama. Faktori koji utiču na pojavu ovog sindroma su obaveze koje nemaju veze s poslom kućanice (čuvanje uničića), brojna porodica, članovi porodice koji su invalidi ili bolesni i čiju brigu preuzimaju te žene, gomilanje obaveza i sl. Psihološki i društveni profil žena podložnih ovom sindromu su sredovečne žene bilo koje društvene klase sa preteranim osećajem odgovornosti koje nemaju običaj da se žale na adekvatan način.
izvor: Wiki
Dodato posle 1 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Porazno je ovo sto se desava oko nas.I ne samo ovdje na podrucju bivse Jugoslavije,ne, ne! Nismo samo mi " zaostali,zatucani,siledzije,seljaci" i sl.Nasilje se desava i u carskim i presednickim odajama i u plemenima koja su tek upoznala znacaj vatre.
Mene kao osobu. boli sto se kroz istoriju borimo za slobodu od raznih vjerskih,politickih i inih uverenja,a toliko nepravde,zataskavamo u porodicama.Najveca briga je sakriti od sveta sta se desilo u kuci,sramota je! Pa kad je sramota zasto se to cini?Koliko smo odgovorni za sve sto se desava,i sta se moze poduzeti?Sta uciniti kad u ovakvim slucajevima isina se krije kao u trezoru?Koliko brava i kljuceva treba polomiti,otvoriti?
Zbog cega trazimo i obicno nalazimo opravdanja za takve osobe?
Zbog cega su kazne male i kad ih ima?
Da li je to zbog toga sto nasilnici donose ili ucestvuju u donosenju takvih zakona?
Mnogo je pitanja i do sada je malo toga i reseno i uradjeno a porodica treba da je sveta jer u njoj cuvamo nase najmilije,tu su nam oni koje volimo,koje treba da stitimo da uzivamo u njihovom odrastanju,tu su nam oni na koje se mozemo osloniti,od kojih mozemo traziti i dobiti i pomoc i savet i podrsku i rame za plakanje.....
Zar ne?
Nasilnici najcesce ostaju ne kaznjeni ili su kazne minorne.
Ova tema ima nameru da pomogne zrtvama nasilja u porodici.
Zrtve su: zene,muzevi,deca,stariji.
Ovdje bi molila cenjene kolege i kolegice forumase da se ukljuce bilo da daju komentar ili savet,bilo link do neke ustanove ili sigurne kuce gde bi takve osobe pokusale da potraze pomoc.
Volela bi da ako imate ( sad molim moderatore da me obaveste ako se ovo ne sme) ,znaci ako imate brojeve tel ili informaciju vise o ustanovama u vasem gradu koje se bave ovom tematikom,jer budite sigurni ako se to ne desava vama desava se nekom u komsiluku.
Zrtava nasilja ima u svim sredinama i medju visokoobrazovanim i neobrazovanim delovima stanovnistva,i cesto se iza krinke sretne i uspesne porodice krije nesto sasvim drugacije.
Na forumu se moze pronaci par tekstova na ovu temu,ali bi pokusala da na jedno mesto skupimo sto vise informacija jer zrtve obicno nisu u prilici da pretrazuju internet do besvesti,mozda imaju samo jednu sansu...
Molila bi i one koji imaju iskustva vezano za temu ili kao sudionik ili iz sudske prakse,hitne sluzbe i sl da podelimo i napisemo,pokazemo,jer zacudili bi ste se da znate u sta sve ne ubedjuju i ubede zrtve tako da im informacija vise mozda spasi zivot.
Iz istorije znamo da je porodica jedina institucija gde se najvise krse ljudska prava, tako i dan danas,bez obzira na ovoliku prosvecenost.
Sve porodice su sretne na slican nacin a nesretne su nesretne svaka na svoj nacin.
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
TEST - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI
1. On određuje ko će biti u imeniku mog telefona. Sve moje poruke čita i želi da zna o čemu i sa kim razgovaram. Komunikaciju sa drugima sam zbog toga svela na minimum.
2. Mnogi moji raniji prijatelji/ce mu se ne sviđaju. Da ga ne povredim, prestala sam da se viđam sa njima.
3. On me toliko voli i ljubomoran je na sve, da mi čak ne dozvoljava da nađem posao i zaposlim se. Uopšte, svako moje udaljavanje od stana praćeno je njegovom budnom pažnjom.
4. Sve što zaradim dajem njemu. Sam odlučuje kako će to da potroši, a ja moram da molim da mi da novac za neke osnovne lične stvari.
5. Na moje primedbe da nam je brak više neizdrživ, govori mi da ne pokušavam da se razvedem - na sudu on sigurno dobija decu, jer sam ja loša majka.
DALJE ->*
TEST - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI - II deo
6. Vređa me, naziva ružnim imenima i govori mi da nisam ni za šta sposobna.
7. Često namerno uništi neki meni drag predmet.
8. Naš seks : kada, kako i koliko on to želi. Moje stanje, potrebe i želje ga ne zanimaju.
9. Kada kažem da ne mogu više da izdržim ovakav život, ubeđuje me da samnom nešto nije u redu i da treba da odem kod psihijatra.
10. Često viče, gunđa, razbija, a onda prelazi i na udarce po meni.
DALJE ->*
REŠENJE TESTA - DA LI SI ŽRTVA NASILJA U PORODICI
Ako se MAKAR i JEDNA stavka sa prethodih stranica odnosi na tebe, ti si u nasilju!
Potrazi pomoc obavezno prijavi policiji ,socijalnom radniku i*
ne skrivaj nasilnici na to i racunaju : da ce te biti stid, da ne smes od straha- za to su te i zastrasivali pretilii tukli ,da bi zastitili sebe od kaznene odgovornosti.
Ne nadaj se da ce biti bolje- nece jer oni ne zele da se bilo sta promeni upravo ovakvo stanje nasilnicima odgovara.
Pazi ako primete da zelis da ih prijavis pokusat ce ti to onemoguciti na razne nacine:
izvinjenjima,trazit ce da im oprostis i da se to nikad nece ponoviti;
Ubedjivanjem da si i sam- sama doprineo tome i da si izazvao- la takvu reakciju.
Suzama,pretit ce da ce izvrsiti samoubistvo jer bez tebe nemogu ziveti,
Pretit ce da ce ubiti vas,vase najmilije *ili unistiti sve sto volite,
Kad vide da ste i dalje odlucni, pokusat ce vas onemoguciti fizicki:
zakljucavanjem- onemogucavanje bilo kakvog kretanja,oduzimanje mobitela,iskljucivanje fiksnog tel. internet i sl,komunikacije sa vanjskim svetom,on ce ici i u nabavku uz izgovor porodici komsijama i sl,da se ne osecate dobro pa eto on pomaze,
Za to vreme vas ubedjuje da ste jedino vi krivi sto je on to morao tako da uradi,i da ste vi krivi sto ste u takvoj situacij.
*
Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Mamina posla: Protiv nasilja u porodici!
Autor:*Adriana Kuči | 10.4.2011
OBJAVI NA:
Pojam “nasilje u porodici” iako ne isključivo, najčešće znači nasilje muškarca nad ženom u bračnoj ili izvanbračnoj zajednici. Nerjetko, završava tragično.
A tragični su i oni životi o kojima ništa ne znamo, a proteknu poput agonije pod terorom nasilnika. Zar stvarno na to sve ostajemo slijepi i gluhi?!
Da uopće pišem o ovoj turobnoj temi podstakao me je događaj, zapravo, tragedija, koja je prije par sedmica potresla cijelu Sloveniju. Ukratko, iako ovakve* priče nisu nikada kratke, muškarac, koji je već bio osuđivan zbog nasilja u porodici, je, u svađi sa bivšom partnericom, kroz prozor stana na devetom spratu bacio njihovu petogodišnju kćerku, a potom i sam skočio.
On je odmah umro.
Djevojčica je bitku izgubila nekoliko dana kasnije…
Posebno me je potreslo na teveu objavljeno svjedočenje jedne komšinice koja je rekla da je djevojčica, viseći kroz prozor, bila potpuno mirna. Čak se je nasmijala i rekla mu: “Nećeš me stvarno baciti, zar ne?!”
Priča strašna da ne može biti strašnija. I nezavršena. Pomislimo samo na život djevojčicine majke. Sve I kada bi živjela u najboljim mogućim uslovima, oslobođena svakog drugog oblika stiske I uz najboljee terapeute, pitanje je da li bi se oporavila… Može li se ljudsko biće od čega takvog oporaviti pod bilo kojim okolnostima?!
Mi drugi – užasnućemo se, svake godine se na Dan borbe protiv nasilja u porodiici, saznanjeni s njim zahvaljujući medijima, sjetiti se i tog problema i posvetiti mu koju misao. I nastaviti dalje. A možda ipak postoji ponešto što možemo učiniti da bi čim manje porodica živjelo tako turobne živote… Možda, ipak…
Par činjenica o nasilju
Nasilje postoji,, nažalost, od kako i čovjek. Pričati o svemu što je prouzročilo bilo bi besmisleno, jer je nemoguće sažeti svu nesreću koji je čovjek prouzročio čovjeku. U prošlosti su žrtve porodičnog nasilja bile prepuštene same sebi. Sada je, barem u primjerima koji se otkriju, nešto drugačije. Psihološke službe u razvijenom svijetu relativno učinkovito brinu za bivše žrtve nasilja. U primjeru s početka naše priče baš i nije tako – nasilnik je osuđen na pet godina zatvora iz kojeg je puno ranije pušten – jer se je lijepo vladao!!! *
Šta je nasilje? Većina definicija slaže se u slijedećem: Svaka težnja ili sredstvo za savladavanje drugog čovjeka zato da bi mu nametnuli svoju volju i nadvladali ga – je nasilje. Nasilje znači ograničavanje, uskraćivanje, nanošenje psihičkog ili fizičkog bola i patnje koje je povezano s ciljem da bi pridobili osobnu korist. Uvijek se radi o škodljivom i bolnom dejstvovanju koje tjelesno, duševno ili socijalno povrijedi žrtvu.
Porodičnog nasilja je više vrsta. Može ga izvoditi pojedinac nad drugim pojedincem ili grupom. Ponašanju nasilnog pojedinca, složni su psiholozi, kumuju tri važna faktora: nasljednost, uticaj okoline, te slika o samom sebi.
Nasilje u porodici je vrsta nasilja koje na žrtve ima izuzetno traumatičan utjecaj, pogotovo kada su te žrtve najmanji članovi porodice. I, pri tom, nije jako važno da li se nasilje izvodi nad djecom direktno ili su ga samo svjedoci – traumatično je iskustvo iživljavanja partnera međusobno.
Zanimljiv je podatak da ni nasilje žene nad muškarcem nije zanemarivo, no ipak je tip nasilja koji u porodici preovladava onaj u kojem su žrtve žene, nasilnici muškarci.
Pogledajmo malo statistiku: svakih 7 do 15 sekundi na svijetu je pretučena barem jedna žena. Glavni uzrok povreda žena starosti između 15 i 44 godine je partnerovo nasilje. Za ovaj najčešći oblik nasilja tipično je da se s vremenom povećava. To znači da pored psihičkog, spolnog I fizičkog nasilja sadrži takođe i ekonomsko iskorištavanje, izolaciju i mnoge druge psihološki nadzorovane mehanizme.
Strašan je i podatak da je žena kojoj je dosta nasilja i koja ga namjerava prekinuti u 75 odsto većoj opasnosti da ju partner ubije nego u slučaju da je ostala!
Psihološka tumačenja nasilnika i žrtve
Psihologija na razne načine objašnjava porodično nasilje. Jedan od meni osobno najstrašnijih razloga za prihvatanje uloge žrtve je to da takve žene u sebi imaju ukorjenjeno vjerovanje da žive život kakav zaslužuju s partnerom kakvog zaslužuju. Druga objašnjenje je takozvana “traumatična veza” koja je i odgovor na često postavljano pitanje zašto žene ostaju u vezi punoj nasilja. Istraživanja su pokazala da žrtva svog nasilnika vidi kao svemogućeg i vjeruje da bez njega ni ne može živjeti. Nasilnik na ovaj način ima potpunu kontrolu nad njenim novcem, sigurnošću, ssrećom… Njoj ne preostaje ništa drugo već da mu udovoljava i tako si omogući ono neophodnije da preživi..
Djeca i nasilje
Prikrivena, a psihološki veoma opasna tortura nad djecom je stalna prijetnja jednog partnera drugom da će ih oduzeti. Takozvano, korištenje djece za dostizanje, uglavnom bolesnih ciljeva.
Modeli nasilnog ponašanja kojeg su djeca svjedoci u vlastiotom domu prenose se i na njihovu komunikaciju i odnose i sa drugim ljudima. I iz razloga što djeca iz nasilnih porodica ne znaju komunicirati na drugi način, vrlo često sami postaju nasilnici u svojim porodicama, odnosno, prenose ovaj nesretni krug u nedogled. Istraživanja su pokazala da više od 90 odsto nasilnika dolaze iz porodica u kojima su bili ili žrtve ili svjedoci nasilja.
Zdravo porodično okruženje i odgovarajući odgojni stilovi od ključnog su značaja za razvoj djetetove predstave o samom sebi* koju *gradi na osnovu stajališta, mišljenja, uvjerenja I vjerovanja. *oblikuje o sebi. Znači, ako se djete sreće sa nasiljem, pa makar i onim koji roditelji umanjuju nazivajući ga “puc puc po guzi” ili kako bilo, ono shvata i prihvata nasilje kao normalan i čak potreban način komunikacije. Nije li ovo fantastičan razlog da se ipak malo više potrudimo i riješimo problem na teži, ali ipak jedini ispravan način?!
Lijek protiv porodičnog nasilja
Kao i u mnogim drugim stanjima, i ovdje je preventive najbolji* lijek. I pojedinci i društvo moraju biti svjesni da je nasilje moguće sasjeći u korijenu. Osvješćivanje mladih ljudi koji ostvaruju partnerske odnose, Na svijetu je puno načina da se dođe do informacija, samo ih treba potražiti. A sve informacije su sažete u jednom – nasilje nikada nema opravdanja.
Isto se tako postavlja pitanje da li smijemo ostati ravnodušni ako znamo da je negdje u nekoj družini nasilnik?!*
U našem dijelu svijeta su dobro razvijene takozvane sigurne kuće, mjesta na kojima se žene i djeca, žrtve nasilja, mogu skloniti na određeni period i ustabiliti živote pod novim okolnostima. Postoje telefoni za anonimne pozive koje mogu obaviti i posmatrači. Socijalnu i psihološku njegu trebaju, ne samo žrtve, već i nasilnik, koji su često žrtve začaranog kruga vlastitog nasilja iz kojeg ne znaju izaći.* Kada su u nasilna djelovanja upletena i djeca potrebna je i dodatna stručna pomoć, posebno pedijatara.
Eto, puno podataka o nasilju u porodici.
Ako vas bilo šta od napisanog navede da nađete svoj način i pomognete svijetu u borbi* protiv nasilja u porodici, ne zaboravljajući* da su sve žrtve, statistički predstavljene brojevima, nečije mame, nečije sestre, kćerke, prijateljice, te da svi mi snosimo odgovornost – onda ste napisanom dali smisao.
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Imate problem ili znate nekog kome treba pomoc, pogledajte na: Pomoć! Životni problemi, nasilje, invalidnost, hraniteljstvo
Dodato posle 12 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
izvor: civilni dijalog
Zaštitu žrtava nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini (BiH) garantuje niz zakona, ali je njihovo provođenje slabo. U pozadini stoji društvo koje je još uvijek veoma patrijarhalno, uz veliki institucionalni teret koji je ostavio Dejtonski mirovni sporazum. Analiza je pripremljena u saradnji sa italijanskom organizacijom Osservatorio Balcani e Caucaso, i originalno je objavljena na sajtu Osservatorija.
Nasilje nad ženama, posebno nasilje u porodici, i dalje je široko rasprostranjen problem u BiH, predstavljajući ozbiljno kršenje osnovnih prava i sloboda žena. Uprkos intenzivnim aktivnostima javnog zagovaranja od strane NVO-a iz cijele zemlje, s ciljem unapređenja pravne i stvarne zaštite žena od nasilja u javnom i privatnom životu, ovaj vid nasilja i dalje se smatra i toleriše kao „društveno prihvatljivo ponašanje“. Opravdava se tradicionalnim i pratrijarhalnim konceptima o ulozi i statusu žene u bh. društvu, stoji u Alternativnom izvještaju o implementaciji CEDAW konvencije i ženskim ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini, objavljenom u oktobru 2010. godine.
Patrijarhalno društvo
„Značajna prepreka kvalitetnoj prevenciji nasilja u porodici je stav zajednice i pojedinca i pojedinke prema problemu nasilja nad ženama i specifično nasilja u porodici. Glavna pitanja se odnose na lične stavove koje pokazuju profesionalci koji bi trebalo da se bave ovim problemom, a koji umjesto toga često iskazuju predrasude i patrijarhalne stavove dok podučavaju i odgajaju mlade, pružaju pomoć žrtvama ili kažnjavaju počinioce“, kaže Duška Andrić–Ružičić iz INFOTEKE, ženskog informaciono dokumentacionog centra iz Zenice.
Infotekina predstavnica naglašava njeno uvjerenje da se korjen nasilja u porodici nalazi u patrijarhalnom modelu. Loša ekonomska situacija, visoka nezaposlenost, psihološke i fizičke posljedice rata, kao što je post-traumatski sindrom, invaliditet, alkoholizam, pad društvenih vrijednosti - samo su poticaj da se nasilje manifestuje.
Teret je na NVO-ima
U BiH još uvijek ne postoje institucionalni servisi koji bi bili u mogućnosti pružiti sveobuhvatnu, senzibilisanu i specijalizovanu podršku žrtvama nasilja u porodici. Odgovarajuća legislativa postoji, međutim, kompleksna državna struktura i krhke institucije ne dozvoljavaju provedbu normi.
U proteklim godinama vlasti su dodjelile određena sredstva u svrhu podrške rada sigurnih kuća koje vode nevladine organizacije. Ta sredstva su bila od esencijalne važnosti, jer centri za socijalni rad imaju nadležnost i propisane mehanizme, ali nemaju sredstava da bih ih proveli.
Uprkos tome sto su najjača karika između državnih institucija koje se bave problemom nasilja u porodici, policija ne radi na jednak način u cijeloj BiH. Sudske presude toliko variraju da se ne može govoriti o ujednačenoj sudskoj praksi kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici u BiH, ističe Andrić–Ružičić. “Napori se moraju uložiti prije svega ka ujednačavanju institucionalnog pristupa problemu nasilja u porodici i jedinstvenog mehanizma u oblasti pružanja zaštite“, dodaje ona.
Mara Radovanović iz NVO „Lara“ iz Bijeljine upozorava kako nema dovoljno sigurnih kuća koje bi primile sve žrtve nasilja u porodici koje traže tu vrstu pomoći, te kako je njihov boravak u sigurnoj kući ograničen usljed nedostatka sredstava koja dolaze od nadležnih institucija. „Tu je takođe i problem nedovoljnih kapaciteta ustanova za liječenje bolesti ovisnosti, koje su čest uzrok nasilja“, ističe ona.
Radovanović dodaje kako su njihove zagovaračke aktivnosti, zajedno sa partnerskim organizacijama, u 2008. godini rezultirale izmjenama Zakona o zaštiti porodice od nasilja Republike Srpske (RS) kojim su obezbjedili da vlada RS preuzme obavezu finansiranja 70% troškova sigurnih kuća. Zakon o zaštiti od nasilja u porodici Federacije BiH (FBiH) ne predviđa obavezu finansiranja sigurnih kuća za žene i djecu žrtve nasilja iz javnih budžeta, i one opstaju gotovo isključivo na donacijama međunarodnih organizacija, jednokratnim donacijama iz entitetskog budžeta, uz gotovo potpuno odsustvo podrške lokalnih zajednica
Malo statističkih podataka
Iskustva nevladinih organizacija u radu sa ženama žrtvama nasilja u porodici ukazuju da većina žena ćuti o nasilju koje su preživjele, te da ne pomišljaju da ga prijave vladinim institucijama koje su ovlaštene i dužne pružiti pomoć i zaštitu. Istovremeno, BiH još uvijek nema jedinstven sistem prikupljanja i analize statističkih podataka o porodičnom nasilju nad ženama, kako na nivou entiteta, tako i na nivou države. Dostupni podaci od strane vladinih institucija koji imaju prve kontakte sa ženama žrtvama nasilja (policija i tužilaštva) su nepotpuni i kontradiktorni, te ukazuju na različita tumačenja i pristupe u adresiranju problema.
CEDAW izvještaj, kojeg pominjemo na početku teksta, donosi zvanične podatke entitetskih ministarstava unutrašnjih poslova u BiH prema kojima, u Republici Srpskoj je broj prijavljenih i procesuiranih krivičnih djela nasilja u porodici u konstantnom opadanju, dok u Federaciji BiH to nije slučaj.
Na SOS telefon 1264 u Republici Srpskoj od početka godine do oktobra 2009.g. javile su se 1572 žrtve nasilja od kojih su većina bile žene starosne dobi od 19 do 60 godina. U isto vrijeme, SOS telefon 1265, koji pokriva područje Federacije BiH, pozvalo je 2120 žrtava nasilja. U BiH trenutno postoji devet sigurnih kuća za žene i djecu žrtve nasilja u porodici u kojima timovi stručnog osoblja pružaju psihološku, medicinsku i pravnu pomoć, podršku u rehabilitaciji i resocijalizaciji, te podršku u pronalasku „izlazne“ (reintegracijske) strategije.
Sigurna kuća
Jedna od pomenutih sigurnih kuća, koju vodi Fondacija lokalne demokratije iz Sarajeva, nedavno je obilježila desetu godišnjicu. Ovom prilikom, organizacija je objavila analizu svog desetogodišnjeg rada, period u kojem je pružila sklonište za 1169 osoba, 408 žena, 587 djece i 174 djevojke. Podaci iz ove analize daju uvid u profile žrtava nasilja: važno je naglasiti da je blizu 35% žena korisnica sigurne kuće završilo samo osnovno obrazovanje, dok samo 2,3% korisnica ima visoko obrazovanje. U većini slučajeva, ove žene bile su izložene mješavini fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonmskog nasilja.
Oko polovine korisnica ostajalo je u sigurnoj kući do 30 dana, dok je njihova rehabilitacija trajala značajno duže. Kada su u pitanju mlade djevojke, koje su najčešće žrtve seksualne zloupotrebe ili incesta, one su uglavnom ostajale duže u sigurnim kućama.
Često se ističe kako je jedan od osnovnih razloga zašto žena ostaje u zajednici sa nasilnikom njihova ekonomska zavisnost o njima. Analiza Fondacije lokalne demokratije pokazuje kako se 70% žena vrati svojim supruzima/partnerima, ali se ovi slučajevi pažljivo prate.
Mubera Hodžić-Lemeši, menadžerica sigurne kuće, objašnjava kako se njihov posao provodi u fazama. Nakon što je primljena u sigurnu kuću, žrtva prima osnovnu medicinsku pomoć. Nakon toga se uključuje u individualne i grupne terapije i tek nakon što stručno osoblje da preporuku, organizuje se prvi susret sa nasilnikom. U većini slučajeva, nasilnik je suprug ili partner.
„Na tom prvom susretu se obično svi počinitelji nasilja izvinjavaju, traže oprost, obećavaju da se to nikada neće ponoviti i mole ženu da se vrati kući. Ovo je trenutak kada žrtva donosi prvu odluku šta i kako dalje“, kaže Hodžić-Lemeši. Ona dodaje da se, ako postoji volja, nasilnik upućuje Centrima za socijalni rad, gdje se uključuje u odgovarajuću terapiju. Istovremeno, žrtva i dalje prima terapiju u sigurnoj kući. Ako i kada se postavljeni uslovi ispune, žena se vraća kući. Organizacija ima i mobilne timove koji prate porodične situacije zajedno sa osobljem centara za socijalni rad.
Još jedan primjer dobre prake je i Koordinaciona grupa koju je formirala Fondacija lokalne demokratije, a koja djeluje na području Kantona Sarajevo. Grupa se sastoji od predstavnika kantonalnih ministarstava zdravlja, pravde i uprave, unutrašnjih poslova, rada, socijalne politike, raseljenih lica i izbjeglica, kao i predstavnika udruženja BH Novinari i Fondacije lokalne demokratije. Cilj grupe je poboljšana koordinacija aktivnosti kada je u pitanju prevencija, zaštita i borba protiv nasilja u porodici, dok specifični ciljevi uključuju edukaciju, integriranu pomoć (socijalnu, pravnu i psihološku), te razvoj zajedničke baze podataka. „Došli smo do zaključka kako ovaj problem zahtjeva multidisciplinarni pristup“, objašnjava
Edita Pršić iz Fondacije lokalne demokratije, dodajući kako su odlučili uključiti i predstavnika medija zbog važne uloge koju imaju u podizanju javne svijesti, kao i potrebe da se novinari edukuju o pitanjima nasilja u porodici i o tome kako pristupiti ovoj temi bez oduzimanja dostojanstva žrtvama.
S ciljem pružanja integrisane pomoći svojim korisnicima, Fondacija lokalne demokratije je prije pet mjeseci otvorila i Centar za besplatnu pravnu pomoć ženama, uz finansijsku podršku ambasade kraljevine Nizozemske u BiH. Ovaj centar, kao i nekoliko sličnih širom BiH, koje takođe vode NVO-i, nudi besplatnu pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja, ženama žrtvama rata, te u vezi sa svim drugim socijalnim problemima sa kojima se žene susreću.
Žene u pravilu traže pomoć tek nakon dugotrajne izloženosti nasilju, kada je ono ostavilo vidljive posljedice na fizičko i psihičko zdravlje, te imaju ograničen pristup informacijama o svojim pravima i mogućnostima zaštite od nasilja. Kao što NVO aktivisti koje smo kontaktirali naglašavaju, nema savršenog rješenja, ali isto tako nema ni dobrih razloga za žrtve nasilja u porodici da same pate unutar zidova njihovih domova.
*
*
Dodato posle 3 Sati 32 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Predsednik Tadić otvorio sigurnu kuću u Beogradu
Otvaranje sigurne kuće, Veran Matić, Vesna Stanojević Boris Tadić i Ružica Đinđić (Foto P. Mirković)
Predsednik Srbije Boris Tadić juče je u Beogradu svečano otvorio Sigurnu kuću, sklonište za žene i decu žrtve porodičnog nasilja i predao je na korišćenje Savetovalištu protiv nasilja u porodici. "Kada u porodici koja je temelj svakog društva dođe do nasilja onda takvo društvo pati u godinama koje slede, jer jednom proizvedeno nasilje rađa drugo nasilje", rekao je Tadić.
On je kazao da otvaranje Sigurne kuće pokazuje da Srbija može da rešava temeljne probleme i dodao da je Srbiji potrebna Sigurna kuća "posle mnogo godina nesigurnosti, kuća u kojoj će se svi osećati bezbedno i u kojoj će najmlađi imati sigurnu perspektivu".
Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević rekla je da je od 2000. godine kroz Sigurne kuće u Srbiji prošlo više od 1.000 žena i 900 dece i dodala da se samo u ovoj godini javilo oko 200 žena koje se susreću sa nasiljem u porodici. "Nasilje ne treba trpeti, izlaz uvek postoji. Nasilje koje žene trpe trpe i deca, a ta deca imaju problem u svojim kasnijim porodicama, jer nasilje pretrpljeno u primarnoj porodici se ne zaboravlja", rekla je Stanojević.
Predsednik Upravnog odbora B 92 Veran Matić rekao je da će druga Sigurna kuća u Beogradu, na istoj lokaciji, biti otvorena do kraja godine i najavio da će takva skloništa biti otvorena i u Zrenjaninu, Somboru i Vranju.
Sigurna kuća u Beogradu je prvi specijalizovani objekat za tu namenu i moći će da primi 25 štićenika.
Ova specijalizovana ustanova je zajedničko delo brojnih kompanija i pojedinaca koji su podržali akciju B 92 i Savetovališta protiv nasilja u porodici.
U Beogradu trenutno postoje tri privremena objekta u kojima su zbrinute 62 žrtve nasilja u porodici, a jedan od tih objekata će nastaviti rad i nakon otvaranja Sigurne kuće.
Beta
objavljeno:
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
HRONIKA
Kad žrtve zlostavljanja postanu ubice
(Ilustracija S. Pečeničić)
Višegodišnje zlostavljanje koje je Knjaževčanka M. M (29) trpela od supruga J. M. (30) kulminiralo je prošle nedelje do sada neviđenim javnim posramljivanjem jadne žene. Naime, muž ju je u dva navrata primorao da pred sugrađanima naga hoda ulicom, a za sve to vreme je sa prijateljem, uz pretnje, pratio iz automobila. Nekoliko dana ranije, Beograđani su bili šokirani zločinom koji je počinila Tanja Antić (48). Ona je hicem iz pištolja usmrtila nevenčanog supruga Radeta Višnjića, jer više nije mogla da trpi njegovo višedecenijsko maltretiranje i ponižavanje. Antićeva je pred istražnim organima, između ostalog, ispričala da je Višnjić po njoj gasio pikavce od cigareta kao i da joj je jednom pucao u zadnjicu ali je ona, pod pritiskom nevenčanog supruga, odustala od tužbe protiv njega. Karakteristično za oba slučaja je to da su žene dugo trpele maltretiranje i, uprkos tome, ostajale uz svoje supruge.
Vesna Stanojević, direktorka "Sigurne kuće", rekla je za "Politiku" da žene koje su žrtve dugogodišnjeg nasilja ne mogu da odu od nasilnika.
– Kroz dugogodišnju praksu i rad sa ženama žrtvama nasilja pokazalo se da one jednostavno ne mogu da odu od nasilnika, jer ih njihovi zlostavljači nađu gde god one pokušaju da se sakriju. To je jedan partnerski patološki odnos. Tu nema ljubavi. Zlostavljaču je žena objekat nad kojim se iživljava i za to mu jedino i služi. Njemu ne treba ljubav, već žrtva i kada je jednom uhvati ne ispušta je iz ruku. Nasilni partneri su spremni na svakakve pretnje. Doživeli smo da i nas zovu pa nam prete, kao i da sačekuju napolju žene koje žive u "Sigurnoj kući" – objasnila je Stanojević.
Jasmina Nikolić, koordinatorka službe Viktomološkog društva Srbije – info "Pomoć žrtvama" rekla je za "Politiku" da strah za sopstveni život, a najčešće za život dece, navodi žene da se od žrtava nasilja, u strahu i bespomoćnosti u kojem žive ceo život, u jednom trenutku pretvore u izvršiteljke najtežeg krivičnog dela. Takođe, kaže Nikolićeva, za ovakve slučajeve je karakteristično i to da je izostala društveno-pravna reakcija koja bi mogla da spreči ovakve događaje.
– Za žene koje su ubile nasilnike karakteristično je da su bile višegodišnje žrtve zlostavljanja, da nisu dobile odgovarajuću društvenu pomoć i podršku, kao i da su krivično delo počinile kada je nasilje prešlo uobičajenu granicu. Na čin ubistva one se najčešće odlučuju posle burnih i jakih svađa i to uglavnom čine dok muž spava, jer su inače fizički nemoćnije od njih. Ako govorimo o poslednjem slučaju, mene je šokiralo da se to dogodilo u centralnoj beogradskoj opštini. Znači, reč je o gradu u kojem postoji najveći broj institucija i organizacija za pomoć žrtvama nasilja. A opet je ta društvena reakcija izostala – objašnjava Nikolićeva.
Nikolićeva napominje da zakonska rešenja za nasilje u porodici postoje, ali kako kaže, njihova primena je veoma diskutabilna.
– Prema Porodičnom zakonu, nasilniku je moguće izreći privremenu meru napuštanja prostora u kojem živi i zabranu prilaska žrtvi. Nema pokazatelja kako se ta mera sprovodi, odnosno kako se nadzire njeno sprovođenje. Takođe, sudski postupci koji se vode u slučajevima nasilja u porodici dugo traju. Sve vreme partneri žive zajedno, zbog čega se dešava da se žrtve izlažu dodatnom pritisku i zastrašivanju od nasilnika što može da dovede do opstrukcije postupka i odustajanja od tužbe – objašnjava Nikolićeva.
Svakako da zlostavljanje i maltretiranje nije opravdanje za ubistvo i svaka od ovih žena odgovara za svoj zločin.
– Veliku ulogu u sudskom postupku igra činjenica da li je žrtva nasilja ubistvo počinila u trenutku samoodbrane ili je ubila nasilnika dok je spavao. Visina kazne zavisi od suda do suda, kao i od senzibiliteta sudije da li će uvažiti okolnosti koje su dovele do zločina – objašnjava Nikolićeva.
Naša sagovornica je nedavno bila u poseti zatvorenicama u KPZ "Zabela", koje su ubile svoje nasilnike, i kaže da je jedan od zaključaka da su žene žrtve nasilja iz svih društvenih slojeva.
– Najčešće, kada se pominje nasilje u porodici, a posebno ubistvo nasilnika, misli se da je reč o siromašnim, neobrazovanim i socijalno ugroženim porodicama. Međutim, zbog tog krivičnog dela u zatvoru se nalaze i intelektualke. Jedna od njih je bila ugledna doktorka koja je sa više udaraca tupim delom sekire u glavu ubila supruga elektroinženjera dok je spavao – kaže Nikolićeva.
Kako napominje Jasmina Nikolić, trebalo bi kroz medije i kampanje pružiti podršku žrtvama i ljude iz njihovog okruženja da prijave nasilje. To je najbolji način da se izbegnu mučne scene poput pomenute iz Knjaževca, ili nedavnog zločina u centru Beograda.
Dodato posle 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
izvor: Politika
Dodato posle 10 Sati 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici
Tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici
Ovde možeš da preuzmeš primer tužbe kojom se od suda traži da odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Tužbu mogu podneti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i centar za socijalni rad (organ starateljstva).
Tužbom se pokreće parnični postupak, koji ima za cilj da se privremeno zaštite članovi porodice koji trpe nasilje od nekog drugog člana porodice. Epilog postupka jeste sudska odluka kojom se određuju mere zaštite, ali treba da imaš u vidu da je nasilje u porodici zakonom određeno i kao krivično delo, a u blažem obliku može biti i prekršaj. Zato, pored privremenih mera, protiv nasilnika može biti izrečena i neka teža kazna, ali u krivičnom ili prekršajnom postupku, koji se mogu pokrenuti paralelno s parničnim.
Ovaj dokument služi isključivo kao primer i nije namenjen daljem korišćenju. Svi podaci u njemu su izmišljeni.
Gde se podnosi tužba?
Tužba se može podneti sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište, ili u mestu gde prebivalište odnosno boravište ima član porodice prema kome je nasilje izvršeno.
Koje mere zaštite postoje?
Porodični zakon predviđa sledeće mere zaštite od nasilja u porodici:
izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
zabranu približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
zabranu daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mere zaštite privremenog su karaktera i mogu trajati najviše godinu dana, s tim što ih sud može ponovo izricati sve dok za to ima razloga.
U kom roku sud mora da reaguje?
Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan. Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu. U ovom postupku tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.
Kad je reč o žalbi, drugostepeni sud dužan je da o njoj donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena.
izvor: U pravu si !
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
PORAST NASILJA U PORODICI
Објављено: 19.07.2011
Psihička i fizička tortura nad decom i ženama uzima sve više maha kod nas. Najčešći razlozi sukobljavanja nedostatak novca i konzumiranje alkohola i droge.
GOTOVO da nema dana da ne osvane vest o nasilju u porodici. Poslednje u nizu, dogodilo se u nedelju, u beogradskom naselju Braće Jerković, kada je Radovan Matić, u alkoholisanom stanju, prvo bejzbol palicom, a potom i nožem, nasrnuo na taštu Mirjanu Stamenković, suprugu Tatjanu i četrnaestogodišnjeg sina.
Manje sreće imala je nedavno porodica Maksimović. Ljut što ga je supruga ostavila, Boban Maksimović je potegao oružje na svoju dojučerašnju saputnicu. U centru Beograda, u Cvijićevoj 82, ispred zgrade u kojoj je živela s njihovo troje dece, upucao je Tatjanu Popović Maksimović, a zatim se predao policiji.
Ovakvih slučajeva je, na žalost, bezbroj. Najtužnije je što deca najviše trpe i koja, htela to ili ne, posle svega, nemaju kud, osim u neku hraniteljsku porodicu ili dom.
Poslednje istraživanje "SeCon" grupe, u okviru projekta Ministarstva rada i socijalne politike Srbije i podršku UN, pokazalo je poražavajuće rezultate.
U poslednjih godinu dana polovina žena je bila izložena višestrukim oblicima nasilja koje uključuju psihološko, ekonomsko, fizičko i seksualno nasilje rekla je tim povodom Snežana Lakićević, državna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike. Psihičko nasilje prošle godine doživelo je čak 31,8 odsto žena u Srbiji, a fizičko 10,1 odsto. Najčešći počinioci su bili muškarci, u čak 90 odsto slučajeva.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.500 žena iz centralne Srbije uzrasta od 18 do 75 godina. Uzorak je obuhvatao 925 domaćinstava i žena iz Beograda, 725 iz južne i istočne Srbije i 850 iz centralne i zapadne Srbije.
Žene svih uzrasta, regija, obrazovnog i socijalnog statusa mogu biti žrtve nasilja, kao što nasilnici mogu biti muževi, venčani i nevenčani partneri, očevi, majke i rođaci. Žene izvan Beograda nešto su sklonije da ćute o nasilju, za razliku od onih u gradu, koje su spremnije da prijave nasilnika. Najčešći razlozi sukobljavanja u porodici su nedostatak novca, neslaganje oko podele kućnih poslova, neslaganje oko vaspitanja dece, ljubomorne optužbe i upotreba alkohola i droge.
Krivični zakonik i Zakon o porodničnim odnosima propisali su osim kazni i mere za zaštitu žrtava. Tako, sud može da zabrani nasilnicima da dolaze u kuću i na radna mesta žrtve. Ako prekrše neku od mera, rizikuju šest meseci zatvora, bez obzira na to koliko su bili osuđeni zbog nasilja.
Svim žrtvama koje trpe nasilje i ostaju s nasilnikom u životnoj zajednici potrebna je stručna pomoć objašnjava pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović. Kada se nasilje prijavljuje policiji, 50 odsto nasilnika prođe sa upozorenjem, oko 30 do 40 sa prekršajnom prijavom, a svega oko deset odsto "ide" u krivicu, koji obično zarade samo uslovne kazne.
Nije problem uslovna kazna, već što ne postoji nadzor nad takvom kaznom i što ne znamo da li je onaj kome je izrečena prekinuo da vrši nasilje ili je nastavio sa tim, jer ga niko ne kontroliše, pa može opet da ponovi delo tvrdi Macanovićeva.
Profil
Žrtva porodičnog nasilja u Srbiji je prosečno obrazovana žena, srednjeg životnog doba, nasilje trpi između 15 i 20 godina. Najčešće je udarana pesnicom, šutirana, davljena, uz to vređana i psovana, a u deset odsto slučajeva i silovana objašnjava Vanja Macanović iz AŽC.
Nasilnik
Saveti stručnjaka o tome kako u pet stavki prepoznati na vreme nasilnika:
1. manipuliše
2. nadzor i preterana ljubomora
3. kažnjava
4. ne poštuje žene
5. nasilje u prošlosti*
"Jači" pol
Ono što je nekad bilo nezamislivo, a danas sve češće, jeste činjenica da i žene umeju da budu, prema svojim bračnim drugovima, prijateljima, deci, roditeljima, vrlo nasilne i neke od "problema" rešavaju batinama.
Da je to tako, dokazuje incident koji se dogodio u ponedeljak, oko 15.30 časova u ulici Živka Jovanovića, kada su supruga i kćerka, pretukle muža i oca, jer im se suprotstavio i bio protiv toga da njegova naslednica u kuću dovodi momke.
Izvor: Novosti
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Širom sveta, jedna od tri žene je bila prebijena, prisiljena na seks ili na neki drugi način zlostavljana tokom života.
Nasilnici i žrtve javljaju se u svim društvenim slojevima, rasama, religijskim grupama i seksualnim orijentacijama.
Jedno od troje dece koja su bila zlostavljana u detinjstvu postaju nasilnici ili žrtve kasnije u životu.
Nasilje od strane intimnog partnera je ubedljivo najčešći kriminalni akt uopšte preduzet nad ženama. Žene su češće žrtve porodičnog nasilja, nego pljački i drugih fizičkih napada uzetih zajedno. Trudne žene, ili one koje su se nedavno porodile, verovatnije će biti žrtve ubistva od strane partnera, nego što će umreti iz bilo kog drugog razloga. Uopšte, majke širom Amerike će u skoro 33 odsto slučajeva biti žrtve ubistva, smrti usled teških povreda ili samoubistva. Ostalih 66 odsto otpada na sve druge medicinske razloge smrti uzete zajedno.
Nasilje u porodici je najčešću uzrok povreda kod žena između 15. i 44. godine života.
Dvostruko više žena prijavljuje silovanje od strane intimnog partnera, nego od strane nepoznatog počinioca.
Jedna od četiri žene koje su pokušale samoubistvo, bile su žrtve nekog oblika nasilja u porodici.
(statistički podaci prema Commonwealth Fund survey, The Federal Bureau of Investigations, U.S. Department of Justice's National Crime Victimization Survey)
Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u obitelji je pojam koji se obično odnosi na nasilje između supružnika ili supružničko zlostavljanje, ali takođe može da se odnosi i na nevenčane intimne partnere ili jednostavno ljude koji žive zajedno. Nasilje u porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih rasa, etnija, verskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova mogu biti počinitelji nasilja u obitelji.
Skretanje pažnje javnosti na nasilje u porodici otpočelo je sa pojavom ženskog pokreta, naročito feminizma i pokreta za ženska prava nastalih sedamdesetih godina 20. veka, čija je glavna preokupacija bila rešavanje problema pretučenih žena čiji su agresori bili njihovi muževi.
Svest o nasilju u porodici kao i shvatanje i dokumentovanost ovog prestupa razlikuju se od zemlje do zemlje.
* 1 Oblici nasilja u porodici
* 2 Žrtve nasilja u porodici
2.1 Nasilje nad ženama
2.2 Nasilje nad decom
2.3 Nasilje nad muškarcima
2.4 Nasilje nad starim i nejakim licima
2.4.1 Sindrom babe robinje
Oblici nasilja u porodici
Nasilje u obitelji pojavljuje se u različitim oblicima i uključuje fizičko nasilje, seksualno nasilje, psihičko nasilje i ekonomsko nasilje.
* Fizičko nasilje uključuje batinjanje, udaranje po glavi i telu, čupanje kose, povrede oštrim i tupim predmetima, šutiranje, davljenje, bacanje na zid ili pod, nanošenje opekotina, itd.
* Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, »klasično« silovanje, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos.
* Psihičko nasilje se odnosi na zastrašivanje, konstantno kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje konfuzije i nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih očekivanja u odnosu na žrtvu, verbalno zlostavljanje, izlaganje žrtve pritisku, ispoljavanje zlostavljačkog autoriteta, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, emotivna rezervisanost, minimiziranje, poricanje i prebacivanje krivice za nasilje, izolacija, uznemiravanje i maltretiranje.
* Ekonomsko nasilje podrazumeva nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.
Takođe je važno pomenuti pasivno zlostavljanje, jedan poseban vid nasilja u porodici koji nije lako uočiti, a koji obično vodi u fizičko nasilje. Ovaj vid nasilja vrlo je suptilan i uključuje viktimizaciju, dvosmislenosti, zapostavljanje, duhovno i intelektualno zlostavljanje.
Nasilje u porodici ima nekoliko dimenzija:
1. Modalitet: fizičko, psihičko, seksualno ili/i ekonomsko.
2. Učestalost: povremeno, hronično
3. Ozbiljnost: kako kod psihičkog tako i kod fizičkog zlostavljanja zavisi on stepena povrede i potrebe za lečenjem.
4. Prolazna ili trajna povreda: blaga, umerena, teška, itd. Najviši stepen je ubistvo.
Žrtve nasilja u porodici
Nasilje nad ženama
Žene su veoma često žrtve nasilja svojih najbližih. Nasilje u porodici je najčešći oblik opštijeg problema nasilja nad ženama, čemu govore u prilog statistike: između 40% i 70% ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Takođe je utvrđeno da se ne radi uvek o fizičkom nasilju, već i o duševnom ili verbalnom. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi sentimentalni partneri najčešće ostaje neprijavljeno policiji, tako da eksperti smatraju da je broj žena žrtava nasilja u porodici mnogo veći od onog koga pokazuju statistike i da ga je teško proceniti.
Iako je ovaj problem predstavljen kao problem u okviru heteroseksualnih odnosa, on ipak postoji i među lezbijkama, između majke i kćerke, između dve ženske osobe koje dele stan ili u bilo kakvom drugom odnosu dveju žena koje žive pod istim krovom. Nasilje nad ženama u lezbijskim vezama gotovo da je jednako zastupljeno kao i u heteroseksualnim vezama
Nasilje nad decom
Istraživanja su pokazala da između 40% i 60% muškaraca i žena koji zlostavljaju odrasle takođe zlostavljaju i svoju decu. Devojčice čiji očevi zlostavljaju njihove majke su 6,5 puta verovatnije žrtve svojih očeva nego one koje imaju nenasilne očeve.
Nasilje nad decom se može podeliti na više vidova:
* Zapostavljanje, pri čemu odgovorna odrasla osoba ne vodi odgovarajuću brigu o detetu i o njegovim potrebama kako na fizičkom planu (obezbeđenje hrane, odeće i higijene), tako i na emotivnom (odsustvo ljubavi) i edukacionom planu (sprečavanje deteta da ide u školu).
* Fizičko zlostavljanje je fizička agresija odrasle osobe nad detetom. Uključujue udaranje, paljenje, davljenje ili drmusanje deteta, pri čemu se često zlostavljanje opravdava kao vaspitno-disciplinska mera. Prenošenje toksičnih materija detetu preko majke (kao fetalni alkoholizam) u nekim zemljama takođe se može smatrati fizičkim nasiljem nad detetom.
* Seksualno zlostavljanje deteta jeste bilo koji seksualni čin između odrasle osobe i deteta, uključujući penetraciju, oralni seks ili izlaganje detinjeg nagog tela pod prisilom u prisustvu odrasle osobe.
* Duševno zlostavljanje, takođe poznato i kao emotivno zlostavljanje deteta, uključuje izvrgivanje ruglu deteta, neprikladne i preterane kazne ili nepokazivanje ljubavi prema detetu.
Nasilje nad muškarcima
Iako je se akcenat stavlja na žene kao glavne žrtve, takođe i muškarci mogu biti žrtve nasilja u porodici. Pažnja svetske javnosti na muškarce koje maltretiraju žene skrenuta je pojavom pokreta za muška prava. U izveštaju o povredama prouzrokovanim nasiljem koje su lečene na bolničkim odeljenjima za hitnu pomoć (Violence-Related Injuries Treated in Hospital Emergency Departments) ) koju je izdalo Ministarstvo pravde SAD u avgustu 1997, navodi se da su muškarci jedna šestina od ukupnog broja pacijenata koji su primljeni kao žrtve nasilja u porodici. Ovaj izveštaj takođe navodi da znatno više muškaraca nego žena odbija da otkrije identitet svog napadača[16]. Žrtve takođe mogu biti i deca ili stara lica.
Nasilje nad starim i nejakim licima
Stare i nejake osobe su takođe često žrtve nasilje u porodici. Fenomen nasilja nad starim licima primećen je sedamdesetih godina 20. veka, ali tek deceniju kasnije i samo u SAD, institucionalizuje se termin elder abuse, to jest, nasilje nad starim licima. Nasilje nad starijim osobama može biti fizičko nasilje, duševno nasilje, seksualno nasilje, ekonomsko nasilje, samozapostavljanje i napuštanje.
Sindrom babe robinje
Početak 21. veka doneo je jedan novi vid nasilja u porodici nad starijim osobama koji se u psihologiji naziva „sindromom babe-robinje“. Radi se, naime, o starijim ženama koje dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice koji sa godinama postaje pretežak za njih. Ako žena sama ne iskaže da je krajnje iscrpljena, a njena deca to ne primećuju, preopterećenost ovih osoba dovodi do pojave oboljenja na psihosomatičnom i fizičkom nivou. Fizičke manifestacije ove bolesti su visok krvni pritisak, metabolički poremećaji i dijabetes, srčane i respiratorne smetnje, utrnuće, nesvestice i druge parokistične smetnje, hroničan umor, slabost i padovi. Na emotivnom planu, pojavljuje se opšta neraspoloženost, nelagodnost, anksioznost, nevoljnost, nedostatak motivacije, osećaj krivice zbog svog lošeg stanja, i u izuzetno teškim slučajima pomisao o samoubistvu kao jedinom izlazu.
Ovaj fenomen je novijeg datuma i Međunarodna zdravstvena organizacija ga karakteriše kao nasilje nad ženama. Faktori koji utiču na pojavu ovog sindroma su obaveze koje nemaju veze s poslom kućanice (čuvanje uničića), brojna porodica, članovi porodice koji su invalidi ili bolesni i čiju brigu preuzimaju te žene, gomilanje obaveza i sl. Psihološki i društveni profil žena podložnih ovom sindromu su sredovečne žene bilo koje društvene klase sa preteranim osećajem odgovornosti koje nemaju običaj da se žale na adekvatan način.
izvor: Wiki
Dodato posle 1 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Porazno je ovo sto se desava oko nas.I ne samo ovdje na podrucju bivse Jugoslavije,ne, ne! Nismo samo mi " zaostali,zatucani,siledzije,seljaci" i sl.Nasilje se desava i u carskim i presednickim odajama i u plemenima koja su tek upoznala znacaj vatre.
Mene kao osobu. boli sto se kroz istoriju borimo za slobodu od raznih vjerskih,politickih i inih uverenja,a toliko nepravde,zataskavamo u porodicama.Najveca briga je sakriti od sveta sta se desilo u kuci,sramota je! Pa kad je sramota zasto se to cini?Koliko smo odgovorni za sve sto se desava,i sta se moze poduzeti?Sta uciniti kad u ovakvim slucajevima isina se krije kao u trezoru?Koliko brava i kljuceva treba polomiti,otvoriti?
Zbog cega trazimo i obicno nalazimo opravdanja za takve osobe?
Zbog cega su kazne male i kad ih ima?
Da li je to zbog toga sto nasilnici donose ili ucestvuju u donosenju takvih zakona?
Mnogo je pitanja i do sada je malo toga i reseno i uradjeno a porodica treba da je sveta jer u njoj cuvamo nase najmilije,tu su nam oni koje volimo,koje treba da stitimo da uzivamo u njihovom odrastanju,tu su nam oni na koje se mozemo osloniti,od kojih mozemo traziti i dobiti i pomoc i savet i podrsku i rame za plakanje.....
Zar ne?
Poslednja izmena: