Šta je novo?
zjovan29

zjovan29

Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
RUŽE

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i uzrasta.




U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog Istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža.
U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih međusobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju bio je tek počev od kraja 17 veka.

Počev od 18 veka, Evropa je bila stecište svih do tada postojećih ruža, kako gajenih tako i uzetih iz slobodne prirode, donešene su ruže iz Indije, Kine, Kašmira, Japana, Mandžurije i Koreje zatim iz Amerike. Počelo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ružama kao i ružama sa bliskog istoka, koje su u to vreme u evropi već bile odomaćene. Postoje zbirke ruža u francuskoj, engleskoj, nemačkoj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti.
U savremenom svetu, uzgoj ruža prestavlja čitavu industrijsku proizvodnju. Uložena su ogromna materijalna sredstva ne samo u selekcionisanje i prozvodnju novih sorti, već i u poboljšanje kvaliteta podloga, proizvodnju semena za podloge, specijalnih đubriva za ishranu biljaka, zaštitinih sredstava protiv bolesti i štetočina, ambalaže za držanje i gajenje biljaka itd.
Od ove delatnosti živi danas veliki broj radnika, bilo kao proizvođači podloga, kalemova ili cvetova bilo kao prodavci ili aranžeri.
Ruža je i danas, kao i u davna vremena, još uvek jedan od najlepših ukrasnih cvetova u vrtu svakog domaćinstva bilo da je ono u selu ili gradu, a u svečanim danima i prilikama i u njihovom stanu - bilo kao zasađena ili gajena biljka bilo kao rezani cvet.
U sivilu savremenih, betonskih gradskih četvrti, na balkonima stanova gradskog stanovnika ruža predstavlja jedan od najvažnijih elemenata osveženja i njegove veze sa prirodom.


Osobine Ruža


Ruža je drvenasta žbunasta biljka koja raste u prirodi na vrlo širokom prostranstvu severne zamljine polulopte u različitim klimatskim uslovima. Sve ruže a ima ih više stotina samoniklih "divljih" sorti", rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20cm pa do više metara. Po načinu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti od sposobnosti izbojaka da sami stoje ili im treba potpora.

U klimatskim uslovima naše zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih ruža. Neke od njih su čiste sorte, a neke su nastale spontanim prirodnim ukrštanjem.
Te samonikle ruže rastu po šumskim proplancima na ivicama šume po livadama i kraj puteva, od niskih rečnih dolina pa do visokih planinskih regiona.
Iz toga se vidi da ruža nije mnogo probirljiva na zemljište i da je prilagođena različitim klimama. Jedino ne voli zasenjena mesta i mrazne doline i u takvim uslovima ne uspeva.

Botanički, ruže spadaju u vrlo bogatu familiju rosaceae - gde spadaju, između ostalog, i sve naše voćke, a u okviru te familije rod Rosa L.
Na osnovu ispitivanja fosilnih ostataka, može se zaključiti da su preci ruža naseljavali zemlju pre više od 30.000 godina. Negde pre toga perioda se, verovatno, izvršila diferencijacija ruža i pod uticajem klimatskih oscilacija razvijena je i proširena ova brojna i raznolika grupacija - rod ROSA.
Samonikle ruže rastu samo na severnoj zemljinoj polulopti. Sa druge strane kako "divlje" subspontano, tako i "plemenite" gajeno, doneo je čovek u želji da svoju okolinu obogati i ulepša.

U vezi sa njihovim poreklom, različite ruže prilagođene su samo određenim klimatskim i zemljišnim uslovima. Tako imamo ruže koje su izdržljive na zimu, koje bolje podnose sušu, koje podnose mali alkalitet u zemljištu, a neke dobro rastu samo na manje ili više kiselom zemljištu. O ovoj osobini ruža naročito treba voditi računa kod izbora podloge na koju ćemo kalemiti ruže. Najvitalnije su, pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu naći kao samonikle u samom regionu gde želimo da gajimo plemenite ruže.

Isto tako, pojedine oplemenjene, hibridne ruže, kao plemke različito se odnose prema raznim uticajima. Selekcionisti se trude da dobiju takve ruže koje pored lepote i produktivnosti poseduju i otpornost na različite klimatske uticaje, razne bolesti, na gasove i isparenja velikih gradova.
Sve to treba imati u vidu kada se odabiraju ruže koje ćemo gajiti i na koje ćemo kalemiti plemke.

Grupe gajenih ruža


Čajno - hibridne ruže

To su jako složeni hibridi ruža i smatraju se za najplemenitije s obzirom na svoja svojstva. U razvoju predhodile su im tzv. ČAJNE, REMONTANTNE, pernetijanske, burbonske i druge grupe ruža koje su svojim naslednim osobinama uticale na formiranje osobina ČAJNO - HIBRIDNIH ruža. Ove ruže vode poreklo od R. Chinensis - odorata i ruža sa Bliskog istoka kao i evropskih ruža. Najpre su nazivane čajnim ružama jer je miris njihovog cveta podsećao na fini kineski čaj. Daljom hibridizacijom sa drugim grupama ruža kao što su bile remontantne i penetijanske, dobile su svoje današnje ime i osobine.

Osnovna zajednička osobina im je krupan, najčešće pojedinačan cvet sa mnogo (preko 25) latica, lepi krupni listovi, često veoma prijatan miris.
Ove ruže prvenstveno služe za dobijanje rezanog sveta imaju duge, prave, jake izbojke na vrhu kojih donose pojedinačan cvet. Visina žbuna je 50 - 150 cm. Potrebno im je zaštita u toku zime, da ne bi izmrzle. Osim toga služe kao soliterni ukras vrtova ljubitelja ruža.

Polianta hibridne ruže - mesečarske, mnogocvetne

Prethodna grupa ovih ruža zvala se POLIANTHA a dobijena je ukrštanjem dalekoistočne ruže R. MULTIFLORA (mnogocvetna) sa evropskim i bliskoistočnim ružama. I danas ruže POLIANTA krase mnoge parkove i vrtove.

Kasnije, ove ruže niskog rasta sitnih cvetova lepe boje, bez izražajnog mirisa a čiji su cvetovi u obliku štitastih mnogocvetnih cvasti, ukrštene su sa čajnim i čajno - hibridnim ružama. Od tada se ova grupa naziva POLIANTA - HIBRIDI. Dobile su krupnije polupune cvetove i nešto krupnije sjajno lišće. Ima ih mnogo sorti a upotrebljavaju se parkovima i vrtovima, kao njihov najlepši, stalno cvetajući cvetni ukras. Ove ruže nisu pogodne za rezanje cveta. Otporne su prema mrazu, u našim uslovima.

Floribunda ruže - buketuše

To su hibridi polianti dobijeni daljim ukrštanjem sa čajno - hibridnim ružama. Ove ruže donose cvetove u buketima, ali su oni po obliku i veličini veoma slični cvetovima čajno - hibridnih ruža. Nešto su više rastom, stalno i cvetaju. Lišće im je kao kod čajno hibridnih ruža. Buketuše se mogu koristiti kako za rezane cveta tako i za sadnju u parkovima i vrtovima. Otpornije su i više cvetaju od ruža iz ostalih grupa, a lepših su boja i krupnijeg cveta od polianta ruža. Otporne su prema niskim temperaturama.

Minijaturne - patuljaste (bengalske) ruže.

Dosta malobrojna grupa u odnosu na ostale. Dobijena je od kineske patuljaste ruže. To su žbunići niski oko 25 cm. Sposobni su da rastu na balkonima i minijaturnim "stenovotim" i "japanskim" bašticama kao i u saksijama. Imaju budućnost kao ruže visoko urbanozovanih naselja zajedno sa ostalim sobnim i balkonskim cvećem. Koristi se za ivice, leje, saksije itd.

Ruže penjačice i puzavice

Prema načinu kako su dobijene ove ruže dele se na prave penjačice, koje su nastale hibridizacijom između R. WICHURAIANA i ružama iz navedenih grupa, zatim sa ružom Multiflora i drugim prirodnim penjačicama. Međusobno se dele na one koje samo jedanput cvetaju u sezoni (kraj maja do kraja juna) i na stalno cvetajuće. Drugi tip penjačice nastao je mutacijom čajno - hibridnih ili floribunda ruža i zovi se jednim imenom CLYMBING sportovi.

Sportovi ili mutanti nastaju prividno spontano, promenom naslednih osobina jednog jedinog pupoljka. Ovakve promene sve su češće kod modernih ruža koje su višestruki hibridi i u njima polako dolazi do različitih kombinacija hromozoma - nosioca naslednih osobina u ćelijskim jedrima. Vrlo često se ispoljava samo jedna osobina (dugi izbojci) a ostale osobine ostaju kao kod biljke na kojoj je "sport" nastao. Različitim uticajima (zračenje, hemikalije, temperatura i dr.) ovakve mutacione promene mogu se i veštački izazvati.
Mutacije imaju sve veći značaj u savremenoj genetici, pa i u selekciji ruža. Obično imaju sve osobine ruža od kojih su nastali samo se razlikuju svojim jako izdženim izbojcima. 2 - 3 metara. Koriste se ukrašavanje zidova zgrada, ograda, pregrada svetlećih tela i slično.

Sađenje ruža


Priprema zemljišta za sađenje ruža

Ruže, nisu veliki probirači u pogledu zemljišta ali to neznači da u zemljištu ne treba voditi računa. Lepe i zdrave ruže mogu obilno cvetati i biti zdrave i napredne samo na dobro pripremljenom pođubrenom, oceditom ali dovoljno vlažnom zemljištu i na zemljištu koje se redovno okopava.

Ružama najviše odgovaraju, sunčana do polusenovita i od vetra zaštićena mesta. Ne podnosi zasenu niti visok nivo podzemnih voda. Najbolje je sa pripremom zemljišta početi već krajem leta ili rano u jesen, na taj način što će se zemljište dobro i duboko (oko 40 cm) prekopati ili izriljati uz dodatak izgorelog stajskog đubriva i mineralnok PK fosfornog - (kalijumovog) đubriva. Đubriva se dodaju kao rezerve hrane u zemljištu bez obzira na njegovu plodnost.

Neposredno pred sadnju ruža, zemljište treba sitno isitniti, eventualno sa lakim ručnim valjkom povaljati. Kada je sve pripremljeno rupe za sadnju ne treba kopati duboko, dovoljno je da su oko 40 cm duboke i isto toliko široke (ukoliko zemljište prethodno nije moglo biti prekopano, rupe treba da za 20 cm budu dublje i šire). Nije dozvoljeno nikakvo dodavanje đubriva u rupu u sadnji jer to može izazvati truljenje korena (od staljnjaka) ili ožegline korena (od prejake koncentracije mineralnog đubriva).

Priprema sadnica

Priprema sadnica se sastoji iz orezivanja korena i nadzemnog dela (izbojaka). Pri pripremi korena odstranjuju se sve obolele žile oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 cm dužine. Orezivanje se vrši oštrim voćarskim makazama ili nožem i to tako da presek bude ravan prema zemlji. Nadzemni deo, pri jesenjoj sadnji orezuje se veoma malo, odnosno ukljanjaju se samo slabe i oštećene grane i grančice a glavno orezivanje se vrši u proleće. Prema tome, sadnice, zasađene u jesen i one koje se pripremaju za sadnju u proleće, orezuju se tako što se izbojci dobro prekrate. Jači se orezuju na tri do četiri okca (pupoljka), dok se slabiji prekraćuju sasvim nisko na dva okca.

Vreme i tehnika sađenja ruža

Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije i to najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja Septembra do polovine Novembra ili u proleće čim prestane pojava prolećnih krajeva krajem marta. Kasnije sadnje nisu pogodne i treba ih izbegavati. Jesenjoj sadnji treba dati prednost nad prolećnom. Bez obzira na stanje vlažnosti zemljišta, posle sađenja treba izvršiti obilno zalivaneje. Posle upijanja vode, ostatak zemlje motikom i grabuljama pažljivo prigrnuti oko nadzemnog dela biljke sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno pokriva izbojke za najmanje 10 cm. U proleće zasađene biljke, takođe, se zagrću, ali nešto slabije. U svakom slučaju, zagrtanje je veoma važna mera i nikako je ne treba izostaviti. Ovako zagrnute ruže (zasađene u jesen) u proleće treba odgrnuti prilikom okopavanja i to postepeno od sredine marta do kraja aprila, dok se sadnice, zasađene u proleće isto tako postepeno odgrću na dvadeset do trideset dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti za vreme oblačnog, kišovitog vremena.


Nega ruža


U prvoj godini posle sadnje najvažnije je obezbediti nesmetan razvoj i produktivnost ruža. Zbog toga se nezi sadnica mora pokloniti posebna pažnja. U tom pogledu posebno su važni:

1. okopavanje, plevljenje i navodnjavanje (u slučaju suše).

2. prihrajnivanje - rastvorom ili granulatom mineralnih lako rastvorljivih đubriva ili specijalnim đubrivima za ruže

3. zaštita od bolesti i štetočina.

Okopavanje, plevljenje i zalivanje

Zemljište oko ruža treba redovno okopavati i pleviti, kako ne bi bilo korova. Na ovaj način se čuva i vlaga u zemljištu. Ruže takođe treba oslobađati precvetalih cvetova i suvih grana, grančica i izbijaka. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. U slučaju suše treba obaviti i zalivanje a posle svakog zalivanja (kad se zemlja prosuši) izvršiti okopavanje zemlje oko sadnica.

Prihranjivanje ruža

Kao i sve druge biljke i ruže za svoje uspevanje traže dovoljno hranjivih materija. Međutim, kad se radi o prihranjivanju, mora se znati da je i preterivanje u ovom pogledu opasno. Ovo dolazi otuda što preterane količine hranjivih materija dovede do isuviše velike bujnosti a ova do drugih negativnih pojava, naročito pojava bolesti.

Podsećamo da smo pre sadnje u formi osnovnog đubrenja, dodali zemljištu organsko đubrivo (stajnjak) i osnovno (mineralno) đubrivo. To je dovoljno za ruže u sledeće dve godine. U slučaju da je zemljište srednje plodnosti najbolje je u prvoj godini uzdržati se od svake dalje intervencije prihranjivanjima. Za slučaj da je zemljište peskovito i siromašno, treba u maju, pošto su ruže krenule, dodati pre navodnjavaja azot i to ravnomernim posipanjem po celoj površini. Neposredno na bokore ruže ne sme se posipati, jer ih to može oštetiti. Ovo prihranjivanje azotom dovoljno je za celu godinu. Sredinom jula treba obaviti jedno prskanje lišća nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i najvažnije mikroelemente i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranjivo iz zemljišta.

Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanje izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.

Zaštita ruža od bolesti i štetočina

Kao i sve druge biljke, ruža ima mnogo neprijatelja. Mnogi od njih mogu prouzrokovati i propadanje celog ružinog žbunja. Bolesti ruža u većini slučajeva u većini slučajeva izazivaju razne gljive. One napadaju gotovo isključivo nadzemne delove ruža. Ako se pretera u upotrebi azotnih đubriva, ruže postaju osetljive na gljivične infekcije, jer im je tkivo meko i nežno. Zbog toga je važno uravnoteženo đubrenje. Vremenske prilike, takođe mogu stvoriti uslove za razvoj mnogih gljivičnih obolenja. Pored gljivičnih bolesti postoje i virusni, odnosno bakterijski uzroci bolesti ruža. Kod bakterijskih i virusnih bolesti nemamo zaštitna sredstva. Obolele jednike treba uništiti.

Postoje razne štetočine koje napadaju koren, izbojke i listove ruža. Uklanjanje štetočina se vrši pomoću raznih preparata koji se mogu pribaviti u poljoprivrednim apotekama.


Poreklo ruža


U svom razvoju kao kulturne biljke, ruže imaju dva perioda. Prvi, veoma dug (3-5.000 godina) sastojao se u odabiranju ruža iz same prirode, unošenju u vrtove staroga sveta i odabiranje spontanih hibrida, mutacija i tako se kulturna ruža staroga sveta menjala i oplemenjavala veoma sporo i dugo. Uglavnom su gajene ruže uzete iz neposredne okoline, iz onog regiona koji je bio dostupan tadašnjim kulturnim narodima. Evropske ruže staroga sveta najpre su gajene na području Male azije i Bliskog istoka (Egipta, Sirije, Mesopotamije), odakle su dospele u Grčku i zatim u Rim. U isto vreme one dospevaju u severnu Afriku, preko Egipta. Tako je tokom tri milenijuma ruža ostala u relativno uskim okvirima tadašnjeg kulturnog sveta.

U životu ljudi uvek je igrala veliku ulogu. U najranije vreme za ovaj cvet su vezivana najtananija ljudska osećanja: ljubav, pobeda, slava, za nju su kao simbol vezivana najrazličitija značenja. Bila je prisutna u svim ljudskim manifestacijama toga doba, u religioznim obredima, slavljima. Stari Grci i Rimljani kult ruža doveli su do kulminacije. Jedno od njenih značenja simbol tajne (sub roza) preuzelo je kasnije i hrišćanstvo, zajedno sa mnogim drugim značenjima koje je sobom simbolizovala ruža staroga sveta. Starinske ruže nisu se mnogo menjale. Navešćemo neke od njih koje su se sačuvale i do današnjih dana u rozariumima i zbirkama pasioniranih ljubitelja: Rosa Damascena, Rosa Centifolia, Rosa Gallica i mnogi oblici ovih triju međusobno veoma bliskih starinskih ruža. Ove ruže su bile zatvorene u jedan relativno uzak i izolovan region Bliskog istoka, Severne Afrike i Evrope pa nisu ni mogle bitno da se menjaju ukrštajući se sa ružama iz udaljenih područja koje se od njih veoma razlikuju.

Nekoliko vekova posle pada velikih imperija i kultura staroga sveta, sve do pred kraj srednjeg veka, ruža postaje zapostavljena i u kulturi dosta proređena. Mlado hrišćanstvo, sa još mnogim drugim simbolima propalog "paganskog" starog sveta odbacilo je ružu i čak je zabranilo. Ali vremenom, lepota i vitalnost ovog cveta ponovo ga je dovela u centar interesovanja novih kultura. Najpre se afirmiše kao lek i hrana, a zatim sve više prodire kao ukras i simbol. Vraćaju joj se sva njena izgubljena značenja, ruža je opet tu, da uveseljava, da simbolizuje, da predstavlja najdublja i najsuptilnija osećanja čoveka.

Razvitkom nauke i materijalne kulture, u eri velikih morskih putovanja od 16 veka pa nadalje, dolazi do masovne introdukcije-uvoza biljaka u Evropu iz raznih krajeva sveta. Već u 18 veku imamo u Evropi (Engleska, Francuska i dr.) nove introducirane ruže sa Dalekog istoka iz Indije i Kine, Mandžurije i Japana. Ove ruže su donele nešto novo. U svojoj postojbini, na sličan način kao i evropske gajene ruže milenijumima su gajene u vrtovima careva i maharadža, odabirane suptilnim ukusom mandarina i velikodostojnika dalekoistočnih kultura. Dospevši u Evropu, postaju predmet interesovanja bogatih i moćnih kolekcionara, dolaze u ruke dobrih baštovana-naučnika, koji se odmah prihvataju posla oko hibridizacije i selekcije, dolazi do neslućenih rezultata. Pokazalo se da hibridizacija geografski (pa prema tome i genetski) udaljenih formi omogućava dobijanje potpuno novih osobina koje su bile - kako će se kasnije ispostaviti - dragocene.

Drugi period razvitka kulturnih ruža počeo je krajem 17 veka u vreme velikih introdukcija i napretka biološke nauke, primenom hibridizacije i sve većim poznavanjem teorije nasleđivanja osobina. Ovaj relativno kratak period doneo nam je sve sada moderne ruže. Mnoge od njih nastajale su samo da bi neku svoju osobinu prenele na nove sorte i nestajale bi bez traga. Tokom ovog kratkog perioda stvoreno je preko 10.000 različitih ruža. Mnoge od njih više se ne gaje i jednostavno su zaboravljene. Ostale su samo najbolje i najprilagođenije. Danas imamo svake godine na desetine lansiranih novih visokokvalitetnih ruža i isto toliko se izostavlja iz proizvodnje. Nove sorte su sve bolje, sve lepše, sve prilagođenije, jer nema kraja stvaralačkoj snazi prirode kada je ona usmeravana i vođena veštom rukom selekcionara.

Suština ovako velikog zamaha u razvoju ruža sastoji se u primeni hibridizacije između starih evropskih i dalekoistočnih ruža, zatim ruža Severne Amerike i drugih tzv. "divljih ruža". Pored hibridizacije veoma veliku ulogu odigrala je i mutacija koja je dala mnoge cenjene oblike, boje i forme. Jednom rečju, genetska nauka i njen nivo uslovili su ovako velike uspehe u dobijanju modernih vrsta ruža. Pred nama su još neslućene mogućnosti i mi smo svake godine svedoci divnih rezultata u ovoj oblasti.


Divlje ruže

Kod nas su najrasprostranjenije ruže iz grupe Canina, kojih ima više formi. Sve imaju lepe jednostavne svetlo ružičaste cvetove sa pet latica, koji prijatno mirišu. Cvetaju tokom juna, a u Septembru - Oktobru bogato rode crvenim šipcima, koji prestavljaju lep ukras jesenjeg i zimskog pejzaža, a istovremeno su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove.

Značaj tzv. divljih ruža je veoma velik. Za gajenje plemenitih ruža najvažnije je koju ćemo divlju ružu odabrati kao podlogu na koju ćemo je kalemiti. Gledano sa ovog aspekta mi smo već o tome rekli ono najvažnije: podloga je ta koja treba da nam iznese, hrani i gaji plemenitu ružu u određenim, ne uvek najpovoljnijim zemljišnjim i klimatskim uslovima. Zbog toga pravilan izbor "divlje ruže" za podlogu predstavlja osnovu za uspešno gajenje plemenitih ruža.

Mnoge od njih imaju izvanredno dobre plodove, bogate vitaminima i šećerom, hranjive i lekovite. Sađene masovno na podesnim mestima, na ivicama šuma, proplancima, u pejsažnim parkovima, duž puteva, železničkih pruga u usecima i nasipima radi vezivanja zemljišta - bez ikakvog gajenja mogu da donesu značajnu ekonomsku korsit a istovremeno da predstvaljaju izvanredno lep i nezamenljiv elemenat drvenaste flore, velike bujnosti, u proleće i rano leto prekriven belim, ružičastim ili crvenim cvetovima a u jesen prepun koralnih i crvenih dragocenih plodova.

Za ove svrhe primenjuju se najčešće:

Rosa Canina L. i njeni mnogobrojni varijeteti. Ova ruža je u našim klimatskim uslovima najprilagođenija svim klimatskim i zemljišnim uticajima. Bujna je i uspravna, pogodna za velike masive i ograde. Svake godine obilno cveta u Maju i plod donosi u Septembru.

Rosa Rubiginosa (Eglanterija L.) ima svetlo crvene cvetove i zdrave složene listove koji kada se rastrljaju, mirišu na jabuku. Po svojim osobinama slična je prethodnoj ali bolje podnosi sušu i zagađen vazduh.

Rosa Pendulina (Alpina L.) jedna je od retkih ruža koja dobro raste i u senci, pa se može koristiti za gajenje u uslovima senke visokog drveća, planinskih kosina, severne ivice nasipa ili gde god nema dovoljno sunca. Ima mnogo formi i varijeteta.

Rosa Multiflora je poreklom iz Japana i Koreje. To je prirodna penjačica od koje su nastale mnoge plemenite ruže. Pored toga što se koristi kao podloga, odlična je na kiselim i ispranim zemljištima za vezivanje tla. Ima površinski i moćan korenov sistem. Izvanredno je bujna i dekorativna.

Rosa Rugosa poreklom je iz severnositočne Azije. Svojim interesantnim oblikom i lišćem kao i lepim krupnim cvetovima razne boje, svojom otpornošću na mrazeve i malom izbirljivošću na zemljište, prestavlja idalnu ružu za pejsažna rešenja. U jesen se, pre opadanja lišće oboji najlepšom žutom bojom. Plodovi su joj krupni i lepe crvene boje.

Mnogi varijeteti divljih ruža, svojom jednostavnom izvornom lepotom osvojili su simpatije ljubitelja ruža. Osim ruže Canina, samoniklo rastu u našoj zemlji još i ruže: R. Alpina, R. Sempervirens, R. Cordifolia, R. Glauca, R. Gallica, R. Inodora, R. Majalis, R. Marginata, R. Obtusifolia, R. Pendulina, R. Villosa, R. Alba i dr.


Ruže kao poklon


Ako nekome želite na poseban način da iskažete svoju radost, prijateljstvo, ljubav, saosećanje, ako želite da podvučete, ulepšate nečiji uspeh, značajan dan - jubilej ili uspomenu, kada nemate i kada ne postoje reči da do kraja izrazite svoje osećanje - cveće kao poklon govoriće umesto Vas i za Vas. Poklonjeno cveće Vas reprezentuje u očima osobe ili kruga ljudi kojima ste ga doneli ili poslali.

Pokloniti nekome cveće znači dati mu najveći kompliment, najveće simpatije, čak iskazati ljubav i vernost, a u svakom slučaju veoma izraženo i naglašeno poštovanje.

Poklonjeno cveće, tumači i simbolizuje mnoga najlepša osećanja prema prijateljima i poznanicima, pa čak i ličnostima koje ne poznajemo lično ali smo njihovi poštovaoci (glumci, pevači i uopšte umetnici npr.).

Pogrešno bi bilo i to ne treba dozvoliti, da se u nekim slučajevima poklonjenom cveću daju atributi vesnika negativnih osećanja, kao što su: zavist, ljubomora, mržnja...mada, istini za volju, ima i takvih tumačenja. Na sreću njih je sve manje. Treba ih ignorisati, ne obazirati se na njih.

Ruža, kao cvet, oduvek je prisutna podjednako na najvećim i raskošnim svetkovinama i slavljima kao i na skromnim veseljima. Ona podjednako verno uspeva da izrazi pobedu, slavu, sjaj i raskoš kao i skromnu svečanost ili tugu. Prisutna je kao uspomena, a zna da izrazi tihu radost i sreću dvoje mladih koji se vole.
Tolika paleta ljudskih osećanja od sveg cveća svojstvena je jedino ružinom cvetu.

Odsečena grančica ruže - služi nam u jednu jedinu plemenitu svrhu: da bude poklonjena - da pričini ili uveća radost ili da uteši, ublaži bol.

Ne postoje nikakvi kalupi i klišei. Ruže možete poklanjati u svakoj prilici i bez ikakvog posebnog povoda i nikada nećete pogrešiti.


Ružino mirisno ulje

Još u starom veku u zemljama Bliskog istoka i Mediterana, poznata je ružina vodica, koja se dobija potapanjem ružinih latica u vodu. U desetom veku Arabljani su destilovali ružino ulje iz latica, a u Persiji toga doba (od X do XVII veka) bile su najveće na svetu površine pod ružama namenjenih proizvodnji ružinog ulja.

Od XVII veka pa sve do današnjih dana ruže za ulje najviše se proizvode u Bugarskoj u dolini ruža u okolini Kazanlaka. Više hiljada hektara zasađeno je ružama za destilisanje ružinog ulja.

Osim toga, danas se proizvode ruže za destilaciju ulja u južnoj Francuskoj, na Krimu u Sovjerskom Savezu, Turskoj, Alžiru i drugim zemljama severne Afrike.

Rosa Damascena "trigintipetala" - ruža koja je nastala kao rezultat narodne selekcije kroz milenijume, danas je osnovna vrsta od koje se destilacijom dobija ružino ulje. To je ruža visine oko 1,5 m sa ružičastim punim cvetovima a ima i varijeteta sa svetlo crvenim cvetom.

Veoma je mirisna, jer u svojim laticama ima žlezdice sa isparljivim skupocenium uljem. Ova ruža je osetljiva na veliku hladnoću pa se zbog toga gaji u uslovima blage i umerene klime.

Destilacija se vrši u specijalnim kazanima. Najpre se dobija mirisna "ružina voda", a njenim ponovnim destilisanjem izdvaja se ulje. Ovo ulje je veoma skupoceno i upotrebljava se kao osnovna sirovina za dobijanje najlepših mirisa, zatim kao lek u farmaciji. U čistom obliku se retko upotrebljava, jer suviše intenzivno i sladunjavo miriše.

Za dobijanje jednog kilograma ružinog ulja potrebno je ekstrahirati od hiljadu do 12 hiljada kilograma ružinih latica što zavisi od rodnosti godine i same sorte ruža. Zbog toga nije čudo što jedan kilogram ružinog ulja na svetskom tržištu košta 500 i više dolara.


Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta, stoga nije ni čudo što je u mnogim kulturama nazivaju kraljicom cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom se svetu uvažava kao simbol ljubavi, ljubavne strasti i lepote. Ruža je antički simbol božice ljubavi, a prema jednom mitu ruže su izrasle iz zemlje kad je Venera prvi put stala na kopno. U staroj Grčkoj i Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s telesnom ljubavlju hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Ipak kasnije ruže dobijaju ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako crvena ruža najprije simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost. Danas su uvažena sledeća značenja boja ruža:
• Ruže u crvenim nijansama daruju se u znak ljubavi. • Žute su ruže danas izraz veselja ili zadovoljstva, no dosta je još aktuelno i staro značenje gašenja ljubavi, neverstva i ljubomore.• Bele ruže simbolizuju duhovnu ljubav, čistoću i bezgrešnost. • Narandžaste označavaju žudnju i opčinjenost.• Ruže boje lavande simbolizuju ljubav na prvi pogled.• Ružičastim ružama tamnijih nijansi izražava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama ističe nežnost i brižnost osobe koja ih prima, te divljenje prema toj osobi.• Svetlijim tonovima ruža obično se izražava prijateljstvo.



izvor:sanjalica
 
drenova

drenova

Član
Učlanjen(a)
04.09.2009
Poruka
146
Gde kupiti ruže?

Odličan post:yea:
Ruža je zaista KRALJICA CVEĆA!

Ipak mislim da bi bilo dobro znati i gde se mogu kupiti kvalitetne sadnice ruža.

Lično bih preporučio da ruže nabavite od nekog iskusnog proizvodjača. Jedan od takvih je Aca Ćosić iz Velike Drenove. I sam sam kupio ruže od njega i prezadovoljan sam:)

Aca u svom rasadniku trenutno proizvodi oko 50.000 sadnica ruža godišnje sa stalnom tendencijom rasta proizvodnje usled sve veće potražnje za ružama iz njegovog rasadnika.

Mislim da to dovoljno govori o kvalitetu njegovih sadnica.

U svojoj ponudi ima veliki izbor sorti. Čak je i povoljniji sa cenom u odnosu na druge proizvodjače.

Rasadnik
 
Poslednja izmena:
zjovan29

zjovan29

Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Odličan post:yea:
Ruža je zaista KRALJICA CVEĆA!

Ipak mislim da bi bilo dobro znati i gde se mogu kupiti kvalitetne sadnice ruža.

Lično bih preporučio da ruže nabavite od nekog iskusnog proizvodjača. Jedan od takvih je Aca Ćosić iz Velike Drenove. I sam sam kupio ruže od njega i prezadovoljan sam:)

Aca u svom rasadniku trenutno proizvodi oko 50.000 sadnica ruža godišnje sa stalnom tendencijom rasta proizvodnje usled sve veće potražnje za ružama iz njegovog rasadnika.

Mislim da to dovoljno govori o kvalitetu njegovih sadnica.

U svojoj ponudi ima veliki izbor sorti. Čak je i povoljniji sa cenom u odnosu na druge proizvodjače.
Prijatelju ako govoriš o Riječkoj drenovi onda ću baš potražiti taj rasadnok mirisa i ljepote.
 
M

macula

Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.067
Kako podstaći cvetanje ruža

Kako podstaći cvetanje ruža

Neiskusni ljubitelji cveća se često ustručavaju da orežu biljke, ali to – u suštini – nije tako komplikovan postupak. Odsecanje precvetalih cvetova je važno da bi biljka sačuvala energiju.​

Izvor: moja.lisa.rs


Odsecanje precvetalih cvetova predstavlja, na izvestan način, i postupak kojim “varamo” prirodu i teramo biljku da proizvede nove cvetove. Medjutim, time ćemo ukloniti i mesta na kojima se skrivaju nepoželjni insekti a i omogućiti bolje strujanje vazduha. To znači i smanjiti rizik od gljivičnih oboljenja.

Kod baštenskih i “kontejner” ruža, koje često cvetaju, nije neophodno samo da se odlomi precvetalo, već i da se cela cvast odseče oštrim nožem iznad prvog razvijenog lista. Ruža ponovo izbija iz sledećeg pazušnog pupoljka. Što niže budete isekli precvetali cvet, to će krupniji biti sledeći pupoljak na tom mestu. Sorte koje samo jednom cvetaju bolje je da se ne orezuju, jer najčešće obrazuju šipurke.
 
zjovan29

zjovan29

Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
ruža (rosa)


Ružu nazivaju kraljicom cvijeća. Došla nam je iz Kine i po njoj je cijela porodica biljaka dobila naziv Rosaceae. Pošto je kraljica cvijeća ne čudi što su je mnogi moćnici još u srednjem vijeku odabirali za obilježje svoga roda na njihovim grbovima. Ružu možete naći i u literaturi i likovnoj umjetnosti kao čestu temu. Prije se više vodila briga kako bi se postigao zadivljujući izgled, (i zanemaren je miris) no danas se više uzgajaju vrste koje mirišu i otporne su na bolesti.



Postoji preko 25000 vrsta ruža različitih boja, mirisa i oblika. Ruža voli sunčana i prozračna mjesta, a rastu na različitim vrstama tla, iako im najviše odgovara glinasto tlo. Postoje vrste kojima odgovara rast u sjeni. Kada je o zalijevanju riječ, ruže je potrebno zalijevati većim količinama vode koja će doprijeti u dubinu i na taj način postati dostupna korijenju u dubljim slojevima.


Podjela i vrste ruža




Vrlo često se može čuti za:

Čajevke ruže


krupnog cvata koje cvatu cijelo ljeto izazvale su svojevremeno senzaciju među europskim uzgajateljima.

Ruže koje cvatu u kiticama


ili floribunda su nastale križanjem između ruža krupnog cvata i višecvijetne ruže. Cvatu tokom cijelog ljeta.

Suvremene ruže


potječu od stalnocvjetajućih ruža koje su zatim hibridizirane. Prve suvremene ruže datiraju iz 1867. godine.

Patuljaste ruže


su sve koje su niže od pola metra

Divlje ruže


rastu isključivo u prirodi snažnog rasta i cvatu jednom godišnje

Starinske ruže


cvjetaju jednom ili dva puta u sezoni i vrlo su mirisne

Grmolike ruže


cvatu cijelo ljeto u velikim grmovima a mogu se koristiti i kao pokrivačice tla

Penjačice


koje se često koriste za žive zidove i pregrade




Sadnja ruža


Idealno vrijeme za sadnju ruža je studeni no možete ih saditi i u rano proljeće do travnja. Noćni mrazevi ne mogu oštetiti ružu no morate paziti da se korijen nikada ne smrzne. To znači da ih posebice prve godine zaštitite plastičnim vrećama i slamom.

Za sadnju ruža si morate uzeti dovoljno vremena jer je potrebno iskopati jamu dimenzija barem 40x40x40 cm. Ruže sadimo u pojedinačne jame, pazeći da mjesto cijepljenja bude oko tri prsta ispod površine tla. Korijenje mora slobodno visjeti a ne savijati se uz stjenke jame u koju se ruža sadi. Pazite da je mjesto cijepljenja ispod razine tla jer će tako cijepljeno mjesto biti zaštićeno od hladnoće tokom prve zime kada je mlada ruža najosjetljivija.


Ukoliko sadite stablašice, u jamu najprije postavite jedan štap jer bi njegovim naknadnim postavljanjem mogli oštetiti korijen.


Nikada ne zalijevajte jamu prije sadnje već zalijte sadnicu kada je zasađena. Preporuča se namakati ruže prije sadnje u vodi a nakon toga odrežite trule i tanke grane te one dijelove koje pokazuju znakove bolesti.





Gnojidba ruža


Nekad se za gnojidbu ruža koristio samo stajski gnoj. On se stavljao uglavnom u podnožje grma u jesen kako bi pritom i štitio korijenje od mraza. Kako se raspadao tako su snijeg i kiša ispirali hranjive tvari u tlo do korijenja. Ruže možete gnojiti stajskim gnojivom ali pazite da koristite samo suho gnojivo jer svježe sadrži puno amonijaka koji može izazvati palež listova. Posljednje dohranjivanje se mora izvršiti krajem lipnja a prvo možete napraviti u studenom. Danas u trgovinama možete nabaviti mineralna gnojiva s malim postotkom dušika ali visokim postotkom fosfora i kalija koji potiču bogati cvat. Mineralna gnojiva dodajte dva puta godišnje u ožujku i u lipnju. Prilikom gnojidbe gredicu obvezno plitko okopajte ni razgrnite zemlju koju ste prije zime nagrnuli napodnožje ruža. Dodajte kompost ili dozreli stajski gnoj, te kompleksno mineralno gnojivo bez klora koji šteti ružama sastava 7:14:21 ili 5:20:30.




Orezivanje ruža


Kako, kada i koliko orezati ružu je najčešća tema diskusija no obrezivanje ovisi u prvom redu o njezinu ružinom uzgojnom obliku. Ruže obrezujemo čim se temperature zraka ustabile, dakle od ožujka, a u nekim krajevima već i u veljači. Najpovoljniji je trenutak za to kada krenu prvi izboji, kako bismo bili sigurni da nećemo odrezati izboje za koje smo mislili da su smrzli. Nakon rezidbe slijedi obvezna obrada tla oko ruža, te njihova prihrana organskim i mineralnim gnojivima.

Orezivanje ruža se može suziti na tri najčešće korištena načina:


Orezivanje suvremenih ruža
(može se koristiti za velikocvjetne ruže, čajevke, floribunde, ruže patio i minijaturne ruže) Najprije odstranite sve odumrle grane što bliže zemlji. Odstranite sve stabljike koje rastu prema sredini grma kako bi osigurali više zraka. Prikratite sve pretanke izdanke do zemlje jer oni nikada neće dobro cvasti. Odstranite sve stare i debele stabljike i odumrle čvorove te koristite velike škare s dugim ručkama ukoliko je potrebno. Prikrate preostale zdrave izdanke na visinu od oko 20-30 cm, budući da cvjetove formiraju na mladim izdancima.

Orezivanje grmolikih ruža
(može se koristiti za engleske, starinske, divlje i parkovne ruže) Najprije odstranite sve odumrle grane, tanke zamršene izboje, tanke vretenaste izboje te ostavite tri do sedam stabljika. Odrežite postrane izboje tako da svaki na sebi ima po dva spavajuća pupa. Prikratite izboje na 40 do 60 cm visine odnosno prikratite ih na jednu trećinu.


Orezivanje ruža penjačica



Ove ruže se obrezuju suzdržano i to tako da ostavite okomite izboje koliko je god moguće netaknute a izboje sa strane skratite na tri spavajuća pupa. Njegujte svake godine brzorastuće izboje koji niknu jer stari glavni izboji kada odrvene proizvode manje cvjetova. Ukoliko predugo čekate sa odstranjivanjem starih grada one će odrvenjeti i neće moči više proizvoditi nove izboje. Zapamtite da najljepše cvatu izboji stari 2 godine.




Štetnici i bolesti ruža



Ružina lisna uš (MACROSIPHUM ROSAE)




Ovi nametnici izravno oslabljuju ružu hraneći se sočnim mladim dijelovima na vrhu ružine stabljike. Uši nadalje izlučuju i mednu rosu na koju se naseljuju gljive čađavice ali uglavnom ukazuju na to da je nešto pogrešno: ili je ruža na propuhu ili na vlažnom mjestu. Najbolje je odmah skinuti uši sa mladih izboja i pupoljaka jakim mlazom vode i to prskajući odozdo prema gore. Osim insekticidima, lisnih se uši možete riješiti koristeći biljne pripravke kao što su kopriva (1 kg svježe koprive sa 200-300 g suhe ostavimo u 10 l vode da odstoji 24 sata te tekućinom pošpricajte vaše ruže svaka 3 do pet dana).


Crveni pauk


Ružin savijač (ARCHIPS ROSANA)




Ovaj nametnik uzrokuje kovrčanje listova ruže, koji zatim žute i otpadaju. Uzrok su malene ličinke nalik gusjenicama koje odrasli kukac odlaže u pupoljke i mlade listove. Gusjenice javljaju rano u proljeće, iz jaja koja su prezimila oštećujući pupove i tek razvijeno lišće. Suzbijati ga treba u samom početku pojave gusjenice. Kada se zaraza primijeti, oboljele dijelove potrebno je odrezati te obvezno spaliti. Jedino ćemo na taj način spriječiti daljnje širenje zaraze. Ptice se obilno hrane tim gusjenicama i utječu na smanjenje zaraze. Napadnutu biljku potrebno je poprskati zaštitnim sredstvom.



Pepelnica (SPHAEROTHECA PANNOSA)



Ovo je najraširenija bolest ruža koja se javlja od sredine ljeta a posljedica je gljivice Shaerotheca pannosa var. Rosae koja se razvoja za toplog i vlažnog vremena. Na cvjetnim pupovima, listovima i izbojima javljaju se bjelkaste pepeljaste nakupine od kojih dolazi do kržljanja i deformacije listova. Vršci listova, pupovi i mladi izboji izgledaju kao da su posuti brašnom, a listovi se i kovrčaju. Razvoju ove bolesti pogoduju vlažno vrijeme, nagle promjene temperature, nedostatak svjetla, pa čak i pretjerana upotreba gnojiva. Gljivica ne ulazi u ružu ali se njene spore raznose vjetrom. Kod pojave pepelnice zaražene je biljne dijelove potrebno uništiti spaljivanjem, a biljku poprskati zaštitnim sredstvom (fungicidom). Protiv pepelnice pomaže i prskanje lišća mlijekom jer će listovi postati sjajni i manje osjetljivi na pepelnicu. Pepelnica ruže koja je naročito opasna u intezivnom uzgoju a suzbiti ćemo je sa STROBY WG ili CHROMOSUL 80 (0,2-0,3%) ili RUBIGAN EC (0,03%) ili FOND 12 E (0,03%).



Hrđa (PHRAGMIDUM SPP)





Ova bolest nanosi fatalne štete na ružama a uzrokovana je gljivicama Phragmidium tuberculatum. Bolest se evidentira na izbojima i lišću ruže primijetite u obliku narančastin oteklina koje postaju smeđe i crne. Kod manje zaraze pomoći će rezanje zaraženih dijelova i njihovo spaljivanje, dok je kod jačeg napada potrebno provesti zaštitno prskanje fungicidom. Hrđu ruže ćete uspješno zaštititi sa fungicidima STAR 80 WP (0,25%) ili FOND 12E (0,025-0,040%) ili POLYRAM DF (0,25%) ili ELECTIS WG (0,2%).



Plamenjača (PSEUDOPERONOSPORA SPARSA)




Plamenjaču mnogi često miješaju s pepelnicom jer ova bolest također izaziva žućenje lišća i promjene na peteljkama i izbojima u vidu tamnih pjega raznih veličina. Uznapredovala bolest uzrokuje opadanje lišća već kod laganog protresanja grana. I dok su kod pepelnice zaraženi biljni dijelovi prekriveni pepeljastim prevlakama koje se daju ukloniti trljanjem, kod plamenjače je lice lišća prekriveno smeđocrvenim mrljama, a naličje sivkastim prevlakama koje se trljanjem ne daju odstraniti. Zaražene biljne dijelove uklonite i spalite, a biljku tretirajte fungicidom. Izbjegavajte zalijevanje po lišću jer će vlaga potpomoći razvoju kako plamenjače, tako i ostalih bolesti ruža. Plamenjača ruže možete suzbiti jednim od fungicida: STAR 80 WP (0,25%) ili POLYRAM DF (0,25%) ili ELECTIS WG (0,2%), a u kasnijim fazama sa RIDOMIL GOLD MZ (0,25%) ili RIDOMIL GOLD PLUS (0,4%).




Zvjezdasta plijesan ili zvjezdasta pjegavost (MARSONNINA ROSE)




Bolest se lako prepozna po tamno smeđim do crnim pjegama nepravilna oblika kojje se javljaju na gornjoj strani lista i promjera su od 2-12 mm. Naknadno listovi žute i otpadaju te već u ljeti možete primijetiti karakterističnu sliku ogoljelih grmova ruža. Ruže je potrebno je tretirati već u svibnju, ili ranije čim uočite prve mrlje, i to fungicidima STAR 80 WP (0,25%) ili POLYRAM DF (0,25%) ili ELECTIS WG (0,2) u razmacima od 7-10 dana, naročito ako je godina vlažna. Gljivice prezimljuje na otpalom lišću ili na granama ruže pa je važno sakupljati otpalo lišća i orezivati zaražene grane te ih spaliti. Možete i zimski tretirati sa CUPRABLAU Z (0,5-0,8%) ili BORDOŠKA JUHA (2-3%).

izvor:eek:rhideje.net
 
S

siroh

Član
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
3
mladinska knjiga ima dobro izdanje iz ove oblasti
 
Top