Ruski jezik zvaničan i u Letoniji?

[sendi]

[h=1]Ruski jezik zvaničan i u Letoniji?
[/h] Izvor: Beta


Brisel -- Ruski jezik mogao bi postati jedan od zvaničnih u EU ako danas na referendumu u Letoniji građani prihvate da zvanični i radni jezik u toj državi bude i ruski.

​

Takva mogućnost je "samo nejasna pretpostavka", glasio je odgovor predstavnika za štampu u Evropskoj komisiji kojem je postavljeno pitanje hoće li ruski postati zvanični i radni jezik EU, zajedno s još 23 sadašnja jezika u institucijama evropske 27-orice.
Oko 37 odsto Letonaca smatra ruski svojim maternjim jezikom, a 43,7 odsto žitelja ga govore kao drugi jezik.

Razgovor s portparolom bio je prilika i da se novinari raspitaju šta će se dogoditi kad Hrvatska iduće godine uđe u članstvo EU i hrvatski bude uvršten u jezike Unije, odnosno "hoće li Hrvatska sprečiti da i srpski postane zvanični jezik Unije, jer je to suštinski isti jezik", u času kad Srbija stupi u članstvo EU, kako je svoje pitanje uobličio jedan novinar.

Portparol nadležan za jezička pitanja u Evropskoj komisiji je najpre predočio da se nikad tako nešto nije dogodilo prilikom ulaska u članstvo neke zemlje u EU.

Prema njegovim rečima, "svaka država koja postaje članica EU određuje koji će jezik biti njen zvanični i radni u institucijama Unije".

S ovim je bilo povezano i pitanje da li će uopšte, kad bi i Crna Gora, kao i Bosna i Hercegovina, jednom stupile u redove EU biti potrebe da se "prevodi i na crnogorski i bosanski", ako je, kako je to protumačio jedan novinar, "ranije u bivšoj Jugoslaviji srpsko-hrvatski smatran istim jezikom".

Odgovor zvaničnika EU je opet glasio da to zavisi od zemlje koja ulazi u članstvo.

Takođe je rekao i da pitanje "drugog zvaničnog jezika", kao što bi ruski mogao postati u Letoniji, a kao što su već katalonski i baskijski u Španiji, potpuno zavisi od zemlje članice EU koja to može ili ne smatra potrebnim da zatraži.

Ali, kako je navedeno, ako se predloži da neki "drugi zvanični jezik" bude i zvanični u EU, onda se s tim moraju saglasiti sve članice Unije, dakle Savet ministara.

Portparol u Evropskoj komisiji je podvukao da se uvek na sva 23 zvanična jezika prevode samo "zakonski akti" EU, a u ostalim slučajevima se sa dva glavna "upotrebna jezika" - engleskog i francuskog - prevode razni dokumenti ili simultano prevode konferencije za štampu i sednice "jer bi inače i troškovi bili neizdrživo ogromni, a i tehnički to sve dovedeno do granica razumno prihvatljivog".

 

[sendi]

Letonci odbacili ruski kao 2. jezik

[h=1]Letonci odbacili ruski kao 2. jezik
[/h] Izvor: Beta


Riga -- Građani Letonije su na referendumu velikom većinom glasova odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik u toj bivšoj sovjetskoj republici.

(Foto: Beta)​

Na 50 odsto prebrojanih glasova, oko 78 odsto izašlih birača je glasalo protiv promene ustava koja bi omogućila da ruski bude drugi zvanični jezik.

Pripadnici manjina, od kojih je ruska najveća, i pre izjašnjavanja su priznali da praktično nemaju šanse za uspeh, ali su se nadali da će velikim brojem glasova "za" primorati vladu desnog centra da počne dijalog s nacionalnim manjinama koje 20 godina od sticanja nezavisnosti Letonije nisu uspele da imaju predstavnike u vladi.

Mnogi Letonci, koji ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora, referendum su smatrali pokušajem zadiranja u nezavisnost zemlje. Takođe postoji bojazan da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom.

Stotine hiljada Rusa, Belorusa i Ukrajinaca došlo je u Letoniju i susedne baltičke republike u vreme Sovjetskog Saveza. Većina nikada nije naučila letonski jezik, a nisu dobili državljanstvo kada je zemlja stekla nezavisnost zbog čega nisu mogli da glasaju ili rade u državnoj administraciji.

Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz letonskog jezika da bi dobio status građanina.

Letonija ima oko 2 miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status građanina.