Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Jakutija
Jakutsk – najhladniji grad na svetu
Nenad Milosavljević | Jan 03, 2011 | muški magazin
Zima… Svi trčkaramo okolo za što toplijom garderobom, kritikujemo toplane što nas ne greju na +10 stepeni i strahovito brinemo kako ćemo preživeti kada se temperatura spusti na pet, šest stepeni ispod nule… Zahtevamo da kršine gradskog prevoza imaju klima uređaje, kupujemo PVC stolariju, ugrađujemo toplotnu izolaciju u zidove, naručujemo vunene čarape od baba i tetaka sa sela, a džemperi sa Sirogojna idu k’o ćeten alva…
Scenario dobro poznat u Srbiji iz godine u godinu, i posle čovek da kaže kako nismo razmaženi. E, pa jesmo. Kako? Pa, voleo bih da vidim kako bismo se snašli na nekoj hladnijoj geografskoj širini. U Jakutsku, na primer.
A Jakutsk je najhladniji grad na svetu, smešten u sibirskoj nedođiji 4.888 kilometara daleko od Moskve, a nedaleko od polarnog kruga (450 kilometara južno) i nedaleko od Ojmjakona, najhladnije tačke na planeti zemlji. Tamo se sigurno ne bismo žalili na hladnoću na -5 stepeni Celzijusovih i to iz jednog prostog razlog – na toj temperaturi je u Jakutsku vrućina. Jer, kako drugačije i možeš da gledaš na stvari u gradu u kojem je januarska srednja temperatura -43,2°C?
Jakutsk – led i pesak
Po podacima iz 2005. godine, Jakutsk ima 236.000 stanovnika. Glavni je grad ruske republike Jakutije, a kroz njega protiče reka Lena, koja je značajna jer grad veći deo vode za upotrebu uzima iz ove reke. Razlog tome je što je tlo toliko smrznuto (to se zove permafrost; dakle, nema pravog leda već je zemlja promrzla i usled toga strahovito tvrda i suva) da bi bilo potrebno bušiti nekoliko stotina metara u dubinu da bi se došlo do vode. Zbog pomenute prirode zemljišta, stanovnici Jakutska takođe moraju da grade vrlo duboke betonske temelje za svoje kuće kako bi isti izdržali ogroman pritisak. Tlo se sastoji samo od ledenih kristala i peska, tako da temelji moraju pažljivo da se naprave kako bi se očuvala struktura permafrosta; ukoliko bi došlo do topljenja ledenih kristala zbog toplote zgrada, ostao bi samo porozan pesak koji ne bi bio dovoljan da izdrži pritisak građevina i sve bi se srušilo.
U Jakutsku mnogi motori i postrojenja ostaju upaljeni tokom noći jer više ne bi mogli da se pokrenu ukoliko bi stali na temperaturi od -50 stepeni, na koliko se često spušta živa u termometrima.
Sve to i nije čudno s obzirom na blizinu pomenutog Ojmjakona, sela sa 800 stanovnika, u kojem se temperatura spušta i do –68°C i gde se mleko u trgovinama seče na kocke, a odeća se pravi isključivo od krzna jer je svaki drugi materijal na tako niskim temperaturama praktično neupotrebljiv.
U letnjim mesecima temperatura ume da se popne i do 40 stepeni, ali će vas u zimskim danima lokalci upozoravati da ne nosite naočare kad izlazite napolje jer vam se zbog hladnoće može desiti da vam ostanu zalepljene za kožu, što nikako ne bi bilo prijatno. Kada je temperatura oko -40 stepeni, lokalci će konstatovati da je “hladno, ali ne previše”. Nenaviknutog došljaka će, međutim, na toj temperaturi otkriveni delovi kože najpre početi da peckaju, potom da bole i na kraju da utrnu, što nije dobro jer to znači da u taj deo kože više ne dolazi krv.
Smrznuto bogatstvo
Jakutljani za svoju regiju vole da kažu da raspolaže svim elementima periodnog sistema. Priroda im je uskratila toplo vreme, ali ne i prirodna bogatstva, pa tako osim raznih ruda poseduju i veliki broj jezera, pravih rezervoara kvalitetne vode, za koja kažu da ih ima toliko da bi svako mogao da prisvoji po jedno. Oblast Jakutije poznata je kao jedna od dijamantima najbogatijih oblasti na svetu (iz nje potiče 20 odsto svetske proizvodnje sirovih dijamanata), tako da je grad krcat kompanijama koje se bave minerskim poslovima.
Vremenska razlika između Moskve i Jakutska iznosi celih šest sati. U 19. veku je bilo potrebno tri meseca da se prevali put između dva grada, a danas se avionom to može učiniti za šest sati. Može se tamo stići i 2.000 kilometar dugim “Putem mrtvih”, koji se koristi tokom zime i preko kojeg se od Moskve do Jakutska može stići za dve nedelje. Koriste ga uglavnom kamiondžije koje putuju u paru i tokom puta nikada ne gase motor, jer bi njegovo gašenje u takvim uslovima istovremeno značilo i sigurnu smrt za šofere. Put je dobio ime po brojnim robijašima iz Gulaga koji su umrli tokom njegove izgradnje.
Što se klope tiče, ne očekuj da ćeš tamo pronaći picu ili neku drugu zapadnjačku fast food treš hranu; u Jakutsku se specijaliteti prave od konjskog mesa. To mogu biti šnicle ili garnirana džigerica, ali će svakako biti zdravo i bez aditiva i konzervansa. Osim toga, na meniju su i meso irvasa i nekoliko vrsta sušija. Votka se podrazumeva.
Iako klima jeste hladna, žitelji Jakutska slove za gostoprimljiv i topao narod. Grad na rubu sveta nešto je što svakako vredi videti, a u međuvremenu nije loše ni u susret predstojećoj zimi, pročitati nešto o najhladnijem gradu na svetu. Ako ništa drugo, videćemo da nama i nije toliko hladno na minus petnaest i da nema potrebe previše dramiti oko toga. Štaviše, naše zime su Nik Sloterova tropska vrelina u odnosu na jakutsku verziju tog pojma.
Jakutsk – najhladniji grad na svetu
Nenad Milosavljević | Jan 03, 2011 | muški magazin
Zima… Svi trčkaramo okolo za što toplijom garderobom, kritikujemo toplane što nas ne greju na +10 stepeni i strahovito brinemo kako ćemo preživeti kada se temperatura spusti na pet, šest stepeni ispod nule… Zahtevamo da kršine gradskog prevoza imaju klima uređaje, kupujemo PVC stolariju, ugrađujemo toplotnu izolaciju u zidove, naručujemo vunene čarape od baba i tetaka sa sela, a džemperi sa Sirogojna idu k’o ćeten alva…
Scenario dobro poznat u Srbiji iz godine u godinu, i posle čovek da kaže kako nismo razmaženi. E, pa jesmo. Kako? Pa, voleo bih da vidim kako bismo se snašli na nekoj hladnijoj geografskoj širini. U Jakutsku, na primer.
A Jakutsk je najhladniji grad na svetu, smešten u sibirskoj nedođiji 4.888 kilometara daleko od Moskve, a nedaleko od polarnog kruga (450 kilometara južno) i nedaleko od Ojmjakona, najhladnije tačke na planeti zemlji. Tamo se sigurno ne bismo žalili na hladnoću na -5 stepeni Celzijusovih i to iz jednog prostog razlog – na toj temperaturi je u Jakutsku vrućina. Jer, kako drugačije i možeš da gledaš na stvari u gradu u kojem je januarska srednja temperatura -43,2°C?
Jakutsk – led i pesak
Po podacima iz 2005. godine, Jakutsk ima 236.000 stanovnika. Glavni je grad ruske republike Jakutije, a kroz njega protiče reka Lena, koja je značajna jer grad veći deo vode za upotrebu uzima iz ove reke. Razlog tome je što je tlo toliko smrznuto (to se zove permafrost; dakle, nema pravog leda već je zemlja promrzla i usled toga strahovito tvrda i suva) da bi bilo potrebno bušiti nekoliko stotina metara u dubinu da bi se došlo do vode. Zbog pomenute prirode zemljišta, stanovnici Jakutska takođe moraju da grade vrlo duboke betonske temelje za svoje kuće kako bi isti izdržali ogroman pritisak. Tlo se sastoji samo od ledenih kristala i peska, tako da temelji moraju pažljivo da se naprave kako bi se očuvala struktura permafrosta; ukoliko bi došlo do topljenja ledenih kristala zbog toplote zgrada, ostao bi samo porozan pesak koji ne bi bio dovoljan da izdrži pritisak građevina i sve bi se srušilo.
U Jakutsku mnogi motori i postrojenja ostaju upaljeni tokom noći jer više ne bi mogli da se pokrenu ukoliko bi stali na temperaturi od -50 stepeni, na koliko se često spušta živa u termometrima.
Sve to i nije čudno s obzirom na blizinu pomenutog Ojmjakona, sela sa 800 stanovnika, u kojem se temperatura spušta i do –68°C i gde se mleko u trgovinama seče na kocke, a odeća se pravi isključivo od krzna jer je svaki drugi materijal na tako niskim temperaturama praktično neupotrebljiv.
U letnjim mesecima temperatura ume da se popne i do 40 stepeni, ali će vas u zimskim danima lokalci upozoravati da ne nosite naočare kad izlazite napolje jer vam se zbog hladnoće može desiti da vam ostanu zalepljene za kožu, što nikako ne bi bilo prijatno. Kada je temperatura oko -40 stepeni, lokalci će konstatovati da je “hladno, ali ne previše”. Nenaviknutog došljaka će, međutim, na toj temperaturi otkriveni delovi kože najpre početi da peckaju, potom da bole i na kraju da utrnu, što nije dobro jer to znači da u taj deo kože više ne dolazi krv.
Smrznuto bogatstvo
Jakutljani za svoju regiju vole da kažu da raspolaže svim elementima periodnog sistema. Priroda im je uskratila toplo vreme, ali ne i prirodna bogatstva, pa tako osim raznih ruda poseduju i veliki broj jezera, pravih rezervoara kvalitetne vode, za koja kažu da ih ima toliko da bi svako mogao da prisvoji po jedno. Oblast Jakutije poznata je kao jedna od dijamantima najbogatijih oblasti na svetu (iz nje potiče 20 odsto svetske proizvodnje sirovih dijamanata), tako da je grad krcat kompanijama koje se bave minerskim poslovima.
Vremenska razlika između Moskve i Jakutska iznosi celih šest sati. U 19. veku je bilo potrebno tri meseca da se prevali put između dva grada, a danas se avionom to može učiniti za šest sati. Može se tamo stići i 2.000 kilometar dugim “Putem mrtvih”, koji se koristi tokom zime i preko kojeg se od Moskve do Jakutska može stići za dve nedelje. Koriste ga uglavnom kamiondžije koje putuju u paru i tokom puta nikada ne gase motor, jer bi njegovo gašenje u takvim uslovima istovremeno značilo i sigurnu smrt za šofere. Put je dobio ime po brojnim robijašima iz Gulaga koji su umrli tokom njegove izgradnje.
Što se klope tiče, ne očekuj da ćeš tamo pronaći picu ili neku drugu zapadnjačku fast food treš hranu; u Jakutsku se specijaliteti prave od konjskog mesa. To mogu biti šnicle ili garnirana džigerica, ali će svakako biti zdravo i bez aditiva i konzervansa. Osim toga, na meniju su i meso irvasa i nekoliko vrsta sušija. Votka se podrazumeva.
Iako klima jeste hladna, žitelji Jakutska slove za gostoprimljiv i topao narod. Grad na rubu sveta nešto je što svakako vredi videti, a u međuvremenu nije loše ni u susret predstojećoj zimi, pročitati nešto o najhladnijem gradu na svetu. Ako ništa drugo, videćemo da nama i nije toliko hladno na minus petnaest i da nema potrebe previše dramiti oko toga. Štaviše, naše zime su Nik Sloterova tropska vrelina u odnosu na jakutsku verziju tog pojma.
Poslednja izmena od urednika:
