- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Rusija: Usvojen "špijunski zakon"
Moskva -- Ruska Duma usvojila je izmene "zakona o špijunima" čija su meta nevladine grupe koje rade sa strancima, a grupe za ljudska prava smatraju ga napadom na slobodu.
Donji dom parlamenta juče je skoro jednoglasno izglasao nacrt zakona u prvom od tri čitanja koji je u skladu sa odlukom predsednika Vladimira Putina da kroz zakon nazove "stranim agentima" lokalne grupe koje se finansiraju iz inostranstva, navodi AFP.
Putin, inače bivši agent KGB-a, optužio je Vašington da je finansirao talas protesta protiv njegove 12 godina duge vladavine prošle zime, a nedavno je ministarstvo spoljnih poslova Rusije zatvorilo vrata Američkoj agenciji za pomoć (USAID) za rad u Rusiji, navodi francuska agencija.
Akcija Državne dume prošla je bez ikakvog saopštenja u državnim medijima, a jedino je o njoj do detalja izvestio dnevni poslovni list "Vedomosti" na svom veb-sajtu.
List je istakao da je predlog zakona prvobitno parlamentu predstavio Putinov kabinet 2008. godine kada je on postao premijer, nakon što je proveo dva uzastopna mandata na mestu predsednika što dozvoljava Ustav. Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je 2009. godine vratio nacrt zakona na doradu.
Veoma osetljive mere posebno se odnose na definisanje izraza "špijun" i "državna izdaja", što su u Rusiji dva najveća prekršaja za koje je zaprećena kazna zatvora do 20 godina.
Iza tog zakona stoji Federalna služba bezbednosti (FSB) koja je nasledila KGB u postsovjetskog Rusiji i koju je vodio Putin u godinama koje su, prethodile njegovom meteorskom uzletu do mesta predsednika države 2000. godine, navodi AFP.
U prerađenom tekstu zakona, definicija "špijuni" je proširena, i uključuje ruske državljane koji pomažu stranim državama ili organizacijama u ometanju "ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog i nacionalnog integriteta".
Sadašnji zakon samo pominje akcije koje "štete spoljnoj bezbednosti Ruske federacije" i uopšte ne spominju domaću politiku.
Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da bi proširenje odredbe moglo da se usmeri protiv grupa kao što su istaknuta organizacija za ljudska prava "Memorijal" i na druge, koje rade na uvođenju šireg pluralizma u rusko društvo.
"Memorijal" je bio posebno aktivan povodom nasilja na Severnom Kavkazu i branio je čitave porodice od optužbi za terorizam i druge optužbe vezane sa islamske ekstremiste, navodi francuska agencija.
"Memorijal neće učestvovati u događajima koji vode ka uništavanju ruskog društva. Zakon je nelegalan i nemoralan do kraja", saopštila je ta organizacija.
AFP prenosi da je Putin na ulične proteste gledao kao na posledice ambicije Vašingtona da ga udalji od vlasti zbog velikog ugleda koji ima u zemji i zbog svojih skeptičnih pogleda prema spoljnoj politici SAD.
Odluka Putina da zatvori USAID program Stejt dipartmenta, može imati trajnije i moguće razorne posledice po organizacije za ljudska prava koje ionako nemaju podršku na domaćem tlu, navodi AFP.
Pritisak na "Memorijal" i druge organizacije dodatno je povećan ove sedmice na vest da je ruska Centralna banka izradila nacrt zahteva finansijskim institucijama da je obaveste o svoj pomoći koja se iz inostranstva prebacuje nevladinim organizacijama.
Taj predlog faktički izjednačava takvo finansiranje sa pranjem novca i terorističkim aktivnostima, naveo je AFP.
Izvor:
B92.net
Moskva -- Ruska Duma usvojila je izmene "zakona o špijunima" čija su meta nevladine grupe koje rade sa strancima, a grupe za ljudska prava smatraju ga napadom na slobodu.
Donji dom parlamenta juče je skoro jednoglasno izglasao nacrt zakona u prvom od tri čitanja koji je u skladu sa odlukom predsednika Vladimira Putina da kroz zakon nazove "stranim agentima" lokalne grupe koje se finansiraju iz inostranstva, navodi AFP.
Putin, inače bivši agent KGB-a, optužio je Vašington da je finansirao talas protesta protiv njegove 12 godina duge vladavine prošle zime, a nedavno je ministarstvo spoljnih poslova Rusije zatvorilo vrata Američkoj agenciji za pomoć (USAID) za rad u Rusiji, navodi francuska agencija.
Akcija Državne dume prošla je bez ikakvog saopštenja u državnim medijima, a jedino je o njoj do detalja izvestio dnevni poslovni list "Vedomosti" na svom veb-sajtu.
List je istakao da je predlog zakona prvobitno parlamentu predstavio Putinov kabinet 2008. godine kada je on postao premijer, nakon što je proveo dva uzastopna mandata na mestu predsednika što dozvoljava Ustav. Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je 2009. godine vratio nacrt zakona na doradu.
Veoma osetljive mere posebno se odnose na definisanje izraza "špijun" i "državna izdaja", što su u Rusiji dva najveća prekršaja za koje je zaprećena kazna zatvora do 20 godina.
Iza tog zakona stoji Federalna služba bezbednosti (FSB) koja je nasledila KGB u postsovjetskog Rusiji i koju je vodio Putin u godinama koje su, prethodile njegovom meteorskom uzletu do mesta predsednika države 2000. godine, navodi AFP.
U prerađenom tekstu zakona, definicija "špijuni" je proširena, i uključuje ruske državljane koji pomažu stranim državama ili organizacijama u ometanju "ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog i nacionalnog integriteta".
Sadašnji zakon samo pominje akcije koje "štete spoljnoj bezbednosti Ruske federacije" i uopšte ne spominju domaću politiku.
Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da bi proširenje odredbe moglo da se usmeri protiv grupa kao što su istaknuta organizacija za ljudska prava "Memorijal" i na druge, koje rade na uvođenju šireg pluralizma u rusko društvo.
"Memorijal" je bio posebno aktivan povodom nasilja na Severnom Kavkazu i branio je čitave porodice od optužbi za terorizam i druge optužbe vezane sa islamske ekstremiste, navodi francuska agencija.
"Memorijal neće učestvovati u događajima koji vode ka uništavanju ruskog društva. Zakon je nelegalan i nemoralan do kraja", saopštila je ta organizacija.
AFP prenosi da je Putin na ulične proteste gledao kao na posledice ambicije Vašingtona da ga udalji od vlasti zbog velikog ugleda koji ima u zemji i zbog svojih skeptičnih pogleda prema spoljnoj politici SAD.
Odluka Putina da zatvori USAID program Stejt dipartmenta, može imati trajnije i moguće razorne posledice po organizacije za ljudska prava koje ionako nemaju podršku na domaćem tlu, navodi AFP.
Pritisak na "Memorijal" i druge organizacije dodatno je povećan ove sedmice na vest da je ruska Centralna banka izradila nacrt zahteva finansijskim institucijama da je obaveste o svoj pomoći koja se iz inostranstva prebacuje nevladinim organizacijama.
Taj predlog faktički izjednačava takvo finansiranje sa pranjem novca i terorističkim aktivnostima, naveo je AFP.
Izvor:
B92.net