- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Robert Schumann
Robert Šuman je rođen 8. juna 1810. godine u Cvikau, a umro 29. jula 1856. u Bonu.
Bio je istaknuti nemački kompozitor i pripadao je romantičarskom pokretu u muzici.
Počeci
Odrastao je u skromnoj, ali učenoj buržoaskoj porodici; otac mu je bio pisac i od njega je nasledio ljubav prema književnosti, a od majke sklonost ka muzici. Šuman je rođen u vreme cvetanja muzike, onda kada se rodila prva generacija romantičarskih kompozitora kao što su: Hektor Berlioz, Frederik Šopen, Franc List, Ričard Vagner i Đuzepe Verdi. Iako je pokazivao veliku ljubav i nadarenost, majka ga je poslala u Lajpcig da studira prava, jer je ostala udovica. Našavši se u gradu koji ne voli i učeći ono što ga ne zanima, Robert je zapostavio studije i posećivao salone i udruženja muzičara. Tako je upoznao istaknutog profesora i pijanistu Ričarda Vika pod čijim će nadzorom graditi karijeru. Ubrzo, Šuman putuje u Frankfurt, Švajcarsku i Italiju gde sluša izvođenje Nikola Paganinija što je pokrenulo u njemu još veću strast za muzikom.
Prvi neuspeh
Šuman je pod nadzorom Vika počeo da uči da svira na klaviru, sa ambicijom da postane virtuoz. I njegove prve kompozicije su bile za klavir.
Ali, njegov napredak je bio spor. Izumeo je spravu za istezanje prstiju i to je prouzrokovalo paralizu desne ruke. Morao je da se pomiri sa tim da više neće moći da svira. Zapao je u depresiju koja se dodatno pogoršala pojavom epidemije kolere koja je tada harala Nemačkom. Godina 1833. je za Šopena bila nesrećna; gubi razum i sledi pokušaj ubistva.
Oporavak
Izašavši iz krize koja ga je umalo koštala života, nastavio je da piše. Postao je muzički kritičar i urednik lista Novi časopis za muziku, u kojem otpočinje rat protiv obožavalaca Rosinija – filistina koji su zastupali retrogardne i klasične ideje u muzici.
Šuman se 1835. zaljubljuje u ćerku profesora Vika, Klaru, izvrsnu pijanistkinju. U ovo doba stvara jedno od svojih najvećih dela, Karneval, u kome je jedna od junakinja Klara. Kada je Vik čuo da njih dvoje planiraju brak, oštro se usprotivio jer se plašio da je Klara zapustiti svoju karijeru. Period koji je nastupio je za Šumana bio težak,
ali on tada stvara najbolja dela: Fantazija, Krajslerijana, Sonata u fa duru. Tri godine su Robert i Klara bili razdvojeni da bi napokon 12. septembra 1840. godine ozvaničili svoju vezu. U ovo vreme Šuman se sprijateljuje sa Listom i Šopenom, divi se muzici Mendelsona i Baha i sve to će uticati na njegovo dalje stvaralaštvo.
Kompozitorska karijera
Godina 1840. predstavlja početak nove faze u Šumanovom stvaranju. Uspeo je da objedini svoje dve velike ljubavi, prema književnosti i prema muzici. Komponovao je za dela Hajnea, Rukrerta, Getea. Prvo dete mu se rodilo 1841. godine i Šuman tada počinje da piše prva simfonijska dela; Prolećna simfonija i takođe Fantazija za klavir i orkestar koja će 4 godine kasnije biti upotpunjena i postaće Koncert za klavir.
Slom
Februara 1854. godine, Šumanove nervne krize su postale svakodnevica. Bez prestanka čuje notu ‘la’, ima halucinacije i poteškoće u govoru. Potpuno ludilo je svakim danom postajalo sve izvesnije. Jednom se po kiši šetao ulicama u kućnim papučama, otišao do mosta i bacio se u Rajnu. Međutim, spasen je i odveden u psihijatrijsku bolnicu blizu Bona, gde je i završio svoj život.
Izvor: Na vidiku
Robert Šuman je rođen 8. juna 1810. godine u Cvikau, a umro 29. jula 1856. u Bonu.
Bio je istaknuti nemački kompozitor i pripadao je romantičarskom pokretu u muzici.
Počeci
Odrastao je u skromnoj, ali učenoj buržoaskoj porodici; otac mu je bio pisac i od njega je nasledio ljubav prema književnosti, a od majke sklonost ka muzici. Šuman je rođen u vreme cvetanja muzike, onda kada se rodila prva generacija romantičarskih kompozitora kao što su: Hektor Berlioz, Frederik Šopen, Franc List, Ričard Vagner i Đuzepe Verdi. Iako je pokazivao veliku ljubav i nadarenost, majka ga je poslala u Lajpcig da studira prava, jer je ostala udovica. Našavši se u gradu koji ne voli i učeći ono što ga ne zanima, Robert je zapostavio studije i posećivao salone i udruženja muzičara. Tako je upoznao istaknutog profesora i pijanistu Ričarda Vika pod čijim će nadzorom graditi karijeru. Ubrzo, Šuman putuje u Frankfurt, Švajcarsku i Italiju gde sluša izvođenje Nikola Paganinija što je pokrenulo u njemu još veću strast za muzikom.
Prvi neuspeh
Šuman je pod nadzorom Vika počeo da uči da svira na klaviru, sa ambicijom da postane virtuoz. I njegove prve kompozicije su bile za klavir.
Ali, njegov napredak je bio spor. Izumeo je spravu za istezanje prstiju i to je prouzrokovalo paralizu desne ruke. Morao je da se pomiri sa tim da više neće moći da svira. Zapao je u depresiju koja se dodatno pogoršala pojavom epidemije kolere koja je tada harala Nemačkom. Godina 1833. je za Šopena bila nesrećna; gubi razum i sledi pokušaj ubistva.
Oporavak
Izašavši iz krize koja ga je umalo koštala života, nastavio je da piše. Postao je muzički kritičar i urednik lista Novi časopis za muziku, u kojem otpočinje rat protiv obožavalaca Rosinija – filistina koji su zastupali retrogardne i klasične ideje u muzici.
Šuman se 1835. zaljubljuje u ćerku profesora Vika, Klaru, izvrsnu pijanistkinju. U ovo doba stvara jedno od svojih najvećih dela, Karneval, u kome je jedna od junakinja Klara. Kada je Vik čuo da njih dvoje planiraju brak, oštro se usprotivio jer se plašio da je Klara zapustiti svoju karijeru. Period koji je nastupio je za Šumana bio težak,
ali on tada stvara najbolja dela: Fantazija, Krajslerijana, Sonata u fa duru. Tri godine su Robert i Klara bili razdvojeni da bi napokon 12. septembra 1840. godine ozvaničili svoju vezu. U ovo vreme Šuman se sprijateljuje sa Listom i Šopenom, divi se muzici Mendelsona i Baha i sve to će uticati na njegovo dalje stvaralaštvo.
Kompozitorska karijera
Godina 1840. predstavlja početak nove faze u Šumanovom stvaranju. Uspeo je da objedini svoje dve velike ljubavi, prema književnosti i prema muzici. Komponovao je za dela Hajnea, Rukrerta, Getea. Prvo dete mu se rodilo 1841. godine i Šuman tada počinje da piše prva simfonijska dela; Prolećna simfonija i takođe Fantazija za klavir i orkestar koja će 4 godine kasnije biti upotpunjena i postaće Koncert za klavir.
Slom
Februara 1854. godine, Šumanove nervne krize su postale svakodnevica. Bez prestanka čuje notu ‘la’, ima halucinacije i poteškoće u govoru. Potpuno ludilo je svakim danom postajalo sve izvesnije. Jednom se po kiši šetao ulicama u kućnim papučama, otišao do mosta i bacio se u Rajnu. Međutim, spasen je i odveden u psihijatrijsku bolnicu blizu Bona, gde je i završio svoj život.
Izvor: Na vidiku