- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Riznica “progresivne energije”
Svi koji o krompiru (Solanum tuberosum) govore sa omalovažavanjem i porede ga sa testom, svakako greše, ističu nutricionisti. Nepravedno je dobio etiketu “prazne kalorije”, pošto sadržaj svega što poseduje ova namirnica, govori suprotno. Krompir je namirnica bogata glicidima, sastojcima neophodnim svim starosnim kategorijama. Glicidi su sastavljeni od amidona, koji organizmu obezbeđuje takozvanu “progresivnu energiju”. Zato se i preporučuje sportistima da ga jedu tri sata pre treninga, da bi izbegli hipoglikemiju i podigli nivo šećera u krvi, upravo u vreme povećanog fizičkog napora.
U odnosu na testo, ima gotovo duplo manje kalorija, a sadrži čak 22 minerala. Od svih je najzastupljeniji kalijum, inače važan za pravilnu kontrakciju mišića i rad srca. Kalijum je važan jer smanjuje kiselost i pospešuje izlučivanje vode iz organizma. Gvožđe i magnezijum su druga dva važna minerala, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora. Osim toga, nikako ne sme da se zanemari prisustvo kalcijuma, fosfora, bakra, mangana, cinka i molibdena.
Što se tiče vitamina, najviše ima vitamina C i grupe B, koji omogućavaju da se u organizmu, iz glicida, iskoristi energija. Zanimljivo je da se vitamin C polovično gubi ukoliko se krompir kuva ili peče neoljušten, a potpuno ukoliko se kuva oljušten i isečen, zato što se belančevine, skrob i vitamin C nalaze blizu kore. Osim toga, oljušteni krompir treba da se odmah pripremi jer tamni
i oksidiše.
Sadrži i vitamin A koji deluje na regeneraciju organizma, kao i F, važan za zdravlje kože. Sadržaj celuloze, koja olakšava rad creva i usporava apsorpciju glicida i masti, takođe nije zanemarljiva. U izvesnoj količini sadrži i proteine visokog kvaliteta, ugljene hidrate u obliku šećera i dekstrina, kao i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.
Krompir se smatra neutralnom namirnicom od koje mogu da se spremaju i slana i slatka jela. Lako se vari, a najukusniji je vruć.
Po lekovitosti sastojaka krompir se ubraja u red najvažnijih prehrambenih proizvoda. Pokazao se delotvornim u održavanju opšteg zdravlja organizma koje podrazumeva i dobru kondiciju. Dokazano je da sadrži i kukoamine, prirodne sastojke koji snižavaju krvni pritisak. Ovih sastojaka ima više u kuvanom nego u pečenom krompiru. Takođe, pomaže kod reume i akutnog artritisa, upale pluća, akutnog bronhitisa, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina, a žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu u trudnoći. Jedino nije preporučljiv za dijabetičare.
Zbog svih prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja diljem planete. Pradomovina su mu Andi i Peru u Južnoj Americi, odakle su ga Španci u 16. veku preneli u Evropu. Na tim prostorima je gajen čak osam hiljada godina pre nove ere. U Srbiju ga je prvi doneo početkom Prvog srpskog ustanka Dositej Obradović. A, prema nekim podacima, prvi pečeni krompir služen je u Beloj kući za vreme mandata Tomasa Džefersona.
U stvari, krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, pri čemu je bio i značajan za nestanak gladi u Evropi. Posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjeniji je u svetu. Zbog važnosti koju ima, FAO (Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu) prošlu godinu proglasila je Međunarodnom godinom krompira.
PROTIV GLAVOBOLJE, ŽULJEVA, TEMPERATURE...
Da biste uklonili glavobolju i snizili temperaturu treba sirov krompir narendati i kao obloge staviti na čelo i slepoočnice. Narendani sirov krompir kao oblog dobar je i za uklanjanje žulja. Oblog se previje i pričvrsti na žulj pred spavanje i ostavi preko noći. Postupak se ponavlja dok žulj nestane.
Konzumiranje mešavine narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobro je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže vreme, nakon čega će se promene videti i na licu, po blistavom tenu.
Večernje novosti
Svi koji o krompiru (Solanum tuberosum) govore sa omalovažavanjem i porede ga sa testom, svakako greše, ističu nutricionisti. Nepravedno je dobio etiketu “prazne kalorije”, pošto sadržaj svega što poseduje ova namirnica, govori suprotno. Krompir je namirnica bogata glicidima, sastojcima neophodnim svim starosnim kategorijama. Glicidi su sastavljeni od amidona, koji organizmu obezbeđuje takozvanu “progresivnu energiju”. Zato se i preporučuje sportistima da ga jedu tri sata pre treninga, da bi izbegli hipoglikemiju i podigli nivo šećera u krvi, upravo u vreme povećanog fizičkog napora.
U odnosu na testo, ima gotovo duplo manje kalorija, a sadrži čak 22 minerala. Od svih je najzastupljeniji kalijum, inače važan za pravilnu kontrakciju mišića i rad srca. Kalijum je važan jer smanjuje kiselost i pospešuje izlučivanje vode iz organizma. Gvožđe i magnezijum su druga dva važna minerala, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora. Osim toga, nikako ne sme da se zanemari prisustvo kalcijuma, fosfora, bakra, mangana, cinka i molibdena.
Što se tiče vitamina, najviše ima vitamina C i grupe B, koji omogućavaju da se u organizmu, iz glicida, iskoristi energija. Zanimljivo je da se vitamin C polovično gubi ukoliko se krompir kuva ili peče neoljušten, a potpuno ukoliko se kuva oljušten i isečen, zato što se belančevine, skrob i vitamin C nalaze blizu kore. Osim toga, oljušteni krompir treba da se odmah pripremi jer tamni
i oksidiše.
Sadrži i vitamin A koji deluje na regeneraciju organizma, kao i F, važan za zdravlje kože. Sadržaj celuloze, koja olakšava rad creva i usporava apsorpciju glicida i masti, takođe nije zanemarljiva. U izvesnoj količini sadrži i proteine visokog kvaliteta, ugljene hidrate u obliku šećera i dekstrina, kao i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.
Krompir se smatra neutralnom namirnicom od koje mogu da se spremaju i slana i slatka jela. Lako se vari, a najukusniji je vruć.
Po lekovitosti sastojaka krompir se ubraja u red najvažnijih prehrambenih proizvoda. Pokazao se delotvornim u održavanju opšteg zdravlja organizma koje podrazumeva i dobru kondiciju. Dokazano je da sadrži i kukoamine, prirodne sastojke koji snižavaju krvni pritisak. Ovih sastojaka ima više u kuvanom nego u pečenom krompiru. Takođe, pomaže kod reume i akutnog artritisa, upale pluća, akutnog bronhitisa, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina, a žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu u trudnoći. Jedino nije preporučljiv za dijabetičare.
Zbog svih prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja diljem planete. Pradomovina su mu Andi i Peru u Južnoj Americi, odakle su ga Španci u 16. veku preneli u Evropu. Na tim prostorima je gajen čak osam hiljada godina pre nove ere. U Srbiju ga je prvi doneo početkom Prvog srpskog ustanka Dositej Obradović. A, prema nekim podacima, prvi pečeni krompir služen je u Beloj kući za vreme mandata Tomasa Džefersona.
U stvari, krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, pri čemu je bio i značajan za nestanak gladi u Evropi. Posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjeniji je u svetu. Zbog važnosti koju ima, FAO (Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu) prošlu godinu proglasila je Međunarodnom godinom krompira.
PROTIV GLAVOBOLJE, ŽULJEVA, TEMPERATURE...
Da biste uklonili glavobolju i snizili temperaturu treba sirov krompir narendati i kao obloge staviti na čelo i slepoočnice. Narendani sirov krompir kao oblog dobar je i za uklanjanje žulja. Oblog se previje i pričvrsti na žulj pred spavanje i ostavi preko noći. Postupak se ponavlja dok žulj nestane.
Konzumiranje mešavine narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobro je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže vreme, nakon čega će se promene videti i na licu, po blistavom tenu.
Večernje novosti