Ritualna upotreba hrane tradicionalnih crkava

[Laodikeja]

Zbog sve učestalijih napada na Adventističke Hrišćane zbog upražnjavanja zdravog načina života upotrebom pravilne ishrane bez korišćenja štetnih mesa, kao i stimulansa poput alkohola, kafe, duvana.itd, i osude da Adventisti navodno time žele da zadobiju spasenje, pokrećem ovu temu sa ciljem da ukažem na očigledno licemerje, kao i paradoksalnost onih koji osuđuju druge, a sa druge strane u svojoj veri koriste hranu iz razloga koji imaju veze sa spasenjem.

Na početku nužno je naglasiti ovu gore pomenutu istinu, a ona glasi "da se cela teologija ili temelj vere tradicionalnih crkava, posebno Pravoslavne - zasniva na jelu i korišćenju jela u obredno ritualne svrhe, i ritualnom jedenju koje vrše u vreme mnogih praznika i svetkovina, i to po tačno zacrtanom verskom jelovniku propisanom za svaki praznik pojedinačno"

Tako se recimo za jedan praznik ne smeju spremati ni jesti određena jela koja se spremaju i jedu za neki drugi praznik ili svetkovinu.
Takođe, za određene praznike se koriste namirnice u određenim bojama ( žute, crvene, zelene, crne, bele..itd ), dok su za druge praznike namirnice u tim bojama zabranjene.

Poseban naglasak je na namirnicama ili jelima koji su obavezni za određene praznike, poput "slavskog kolača, farbanih jaja ( posebno u crvenoj boji ), prasetine, pihtija, ćuretine ( kod Katolika ), prebranca, raznih pita, sarmi od kupusa, zelja, i vinovog lišća, smokava i suvih šljiva, oraha..itd"

Sva ova ritualna jela u tradicionalnim crkvama imaju kultni karakter i ulogu u spasenju čoveka.
Ona se prinose na oltar u crkvama, i pred njima se kadi i vrši služba, itd..

Na osnovu ovog kratkog uvoda koji ukazuje na razliku između ritualne upotrebe hrane tradicionalnih crkava radi spasenja, i sa druge strane upotrebe hrane Adventističkih Hrišćana radi zdravlja, svako može da iz kritika i osuda koje su upućene na račun Adventista za zdrav način života zaključi - da te kritike i osude nemaju nikakve osnove, i da oni koji osuđuju druge, u stvari to čine protiv sebe, jer svoj greh i propuste koje sami poseduju - pripisuju drugima.

 

[TomaD]

Pomaže Gospod i Bog naš!

Dok ti se ne jave oni koji bolje od mene poznaju ovu tematiku,
rekao bih (samo na osnovu svog iskustva u Crkvi Pravoslavnoj),
da mi shvatamo da "jela je Bog stvorio, da ih sa zahvalnošću
uzimaju verni, koji su poznali istinu".

Ovo je Duhom Svetim dat motiv ili razlog konzumiranja hrane, bilo koje i bilo kada.

Zato pre i posle jedenja mi se Bogu pomolimo ili Bogu zahvalimo kako za hranu,
tako i za spasenje u Hristu Isusu.

Vrste hrane .... Vreme konzumiranja ... Količina hrane... Cena ... Kvalitet...
To nije nebitno ali jeste sekundarno u odnosu na odnos sa Bogom, Hraniteljem
duša i tela našega. Tako je to u Crkvi Pravoslavnoj.

brat Toma

 

[Laodikeja]

Zahvaljujem.

Smatram da je kvalitet i vrsta hrane od bitnog značaja, posebno što je čovek hram Svetog Duha, i treba da u ishrani koristi zdravo, i ono što će mu doneti i fizičko i duhovno dobro i trezvenost koje su nužni za borbu protiv telesnih strasti koje vojuju na dušu, a na koje ono što pojedemo ima i te kako veliki uticaj, jer telesne strasti su u velikoj meri povezane sa telesnim funkcijama, i jedenjem i pijenjem nezdrave hrane i pića, kao i korišćanjem stimulansa poput kafe, duvana, alkohola, čovek ili dovodi svoje telo u stanje razdraženosti, pri čemu se telesne želje pojačavaju, i sotona u takvom čovekovom stanju ima više uspeha u kušanju i navođenju na greh.

Zdrava ishrana čini suprotan pozitivan efekat.

Hrana naravno treba da se uzima sa zahvalnošću.

Ritualna upotreba je nešto drugo, i time se bavi ova tema, kako bi odvojila ove dve pojedinosti, "upotrebu radi zdravlja, i upotrebe radi verske ritualne prakse"

 

[stvarnoslap]

Pomaže Gospod i Bog naš!

Dok ti se ne jave oni koji bolje od mene poznaju ovu tematiku,
rekao bih (samo na osnovu svog iskustva u Crkvi Pravoslavnoj),
da mi shvatamo da "jela je Bog stvorio, da ih sa zahvalnošću
uzimaju verni, koji su poznali istinu".

Nema boljeg odgovora od ovog koji si gore iznio.

Zbog sve učestalijih napada na Adventističke Hrišćane zbog upražnjavanja zdravog načina života

Nitko vas nije napao zbog "zdravog načina života", nego odbacujemo vaše naučavanje kako se ne mogu spasiti oni koji jedu svinjetinu.

 

[Laodikeja]

Nitko vas nije napao zbog "zdravog načina života", nego odbacujemo vaše naučavanje kako se ne mogu spasiti oni koji jedu svinjetinu.

Upravo je ta tvrdnja oborena gornjim uvodom, i objašnjena suština zdravog načina života, a sa druge strane ukazano da tradicionalne crkve koriste hranu kao sredstvo spasenja.

 

[stvarnoslap]

a sa druge strane ukazano da tradicionalne crkve koriste hranu kao sredstvo spasenja.

Citiraj tvrdnje "tradicionalne Crkve" ili "tradicionalnih kršćana" kako je hrana sredstvo spasenja. Dok ti to nađeš, evo jedan suprotan primjer:

Puše, piju alkohol, jedu nečistu hranu pa se nadaju da će Bog takve da ih primi na Nebo.

E pa neće.

Evo, tripo jasno pokazuje da se ne može u Nebo ako se jede svinjetina.

 

[Laodikeja]

Slažem se sa Tripom, ali ću pojasniti i ponovo priložiti odgovor koji sam već gore postavio.

Dakle, da bi se razumela ova stvar oko ishrane, ali i korišćenja otrova koji uništavaju i telo i duh poput duvana, alkohola, i kafe, mora se spoznati prava priroda posvećenja, i to iskustvo doživeti lično.

Dakle, cela suština razumevanja ili nerazumevanja ovog problema je u pravilnom razumevanju prave prirode posvećenja, i toga šta Bog čini u čovekovom biću koji se predao potpuno Bogu, kakvu promenu on čini, i kakve efekte proizvodi u biću takvog čoveka.

Ovo je povezano sa odgovorom koji sam već dao, a on glasi:

Smatram da je kvalitet i vrsta hrane od bitnog značaja, posebno što je čovek hram Svetog Duha, i treba da u ishrani koristi zdravo, i ono što će mu doneti i fizičko i duhovno dobro i trezvenost koje su nužni za borbu protiv telesnih strasti koje vojuju na dušu, a na koje ono što pojedemo ima i te kako veliki uticaj, jer telesne strasti su u velikoj meri povezane sa telesnim funkcijama, i jedenjem i pijenjem nezdrave hrane i pića, kao i korišćanjem stimulansa poput kafe, duvana, alkohola, čovek ili dovodi svoje telo u stanje razdraženosti, pri čemu se telesne želje pojačavaju, i sotona u takvom čovekovom stanju ima više uspeha u kušanju i navođenju na greh.

Zdrava ishrana čini suprotan pozitivan efekat.

Dakle, pojam zdrave ishrane je povezan sa spasenjem, ali ne kao nekakav apstraktni pojam koji lebdi tamo negde, a koji je Bog navodno dao čoveku iz čiste obesti da mu natovari još jedno pravilo više.

To nije slučaj, jer SVE što Bog čini on čini radi čovekovog i fizičkog i duhovnog dobra, da bi čovek u ovom životu koji predstavlja pripremu za nebo, sebe doveo u stanje duhovne i bilo kakve druge spremnosti za carstvo nebesko.

Dakle, Tripo je u potpunosti u pravu, jer ljude koji Puše, piju alkohol, jedu nečistu hranu..itd, i ne treba da se nadaju da će Bog takve da ih primi na Nebo, jer ko sve ovo čini on nije učinio ni prve korake niti zakoračio putem posvećenja i zajednice sa Bogom, jer potpuno obraćenje i predanje Bogu dovodi do toga da čovek odbaci nezdrave navike, jer ga Duh Sveti na to nagoni, čineći da čovek omrzne i da mu postane gadno SVE ono što je činio dok je bio u stanju neobraćenja.

Amin!

Tradicionalne crkve kao što sam napomenuo imaju kultni odnos prema hrani, i samu upotrebu određenih jela za praznike i svetkovine smatraju spasonosnim kao nekim vidom svetog jedenja u čast bilo kome, i bilo čemu, što je idolopoklonički stav prema hrani koja služi čoveku isključivo za održavanje života.

Tako u Pravoslavlju postoje jelovnici za spravljanje hrane u vreme praznika određenih događaja ( za svaki praznik posebna vrsta jela ), zadušnice, Božić, uskrs, slave, sahrane, svadbe..itd..itd..

Treba napomenuti i pojam posta koje je crkva odredila za praznike, koji se završava pričešćem u crkvi.
Ovi postovi su obavezni ako čovek želi da učestvuje u pričešću, što znači da oni koji ne poste i time ne mogu uzeti pričešće - ne učestvuju u spasenju, što je potpuno nebiblijski stav, jer Isus i apostoli nisu nigde pričešće uslovljavali praznovanjem bilo kakvih praznika, niti su ih oni uspostavili, a posebno ne uslovom dugog pošćenja.

 

[stvarnoslap]

Dakle, Tripo je u potpunosti u pravu, jer ljude koji Puše, piju alkohol, jedu nečistu hranu..itd, i ne treba da se nadaju da će Bog takve da ih primi na Nebo,

Gdje ovo piše u Evanđelju ili apostolskim poslanicama?

Možda si ti ovo pročitao negdje drugdje, probaj se sjetiti gdje si to pročitao.

 

[TomaD]

Pomaže Gospod i Bog, izvor svih naših potreba!

Kroz istoriju Crkve Pravoslavne, postoje mnogi, mnogi primeri verujućeg naroda,
koji su (što se tiče konzumiranja hrane) "pratili" ovu "gradaciju":

Po radjanju vere u njima - počinju da žele da Hrista Boga radi nešto menjaju po pitanju ishrane.
Želja je prvi "korak", motiv je Hristos Koji lepo reče, da "doći će dani kada Mladoženja
bude oduzet od njih, u te će dane postiti".

Te su odredjenih dana, sredom i petkom, konzumirali ... drugačiju hranu, nego ostalih dana.

Potom su, na te dane dodali, Hrista radi, još dana. Neke povodom Njegovog rodjenja, neke
povodom Njegove zastupničke smrti, ili Njegovog preobražaja. Sve - Njega radi.

Onda su na te dane "dodali", Hrista radi, još dana kada su postom i molitvom za bližnje svoje
(bolesne, djavoimane, siromašne...) opet ... nešto promenili u svom "prehrambenom" praktikovanju.

Pa su novac od nekupljene hrane - davali potrebitima.

A onda su primetili da i bez tog jednog ili dva obroka, oni mogu živeti kao da ... kao da ih Bog Lično hrani,
dostatnom ranom kroz samo dva obroka.

A potom i samo kroz jedan oborok!

Onda su i spavanje redukovali, smanjili ga kvantitativno a molitve umnožili, po rečima svetog Apostola
"Molite se Bogu bez prestanka...".

A onda ... Onda su i odeću svodili na neophodni minimum.

A onda? Onda su postali "budale Hrista radi" po rečima svetog Apostola Pavla...

A onda? Eh, a onda....

brat Toma

 

[stvarnoslap]

Dok ti budeš ponavljao isto i ako je odgovor već dat, i ja ću činiti isto postavljajući isti odgovor,

Dakle, nema u Bibliji onoga što tvrdite tripo i ti.