- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Tajanstvena mačka – samo za slikanje
Nije sporno da se u šumama Srbije može naći i pokoji ris, ali ga je teško videti, a još teže fotografisati. A o lovu - nema ni govora, jer je retka vrsta, pa zato i zaštićena. O svemu tome za ''Zov'' govori diplomirani inženjer Aleksandar Ćeranić, sekretar Lovačkog saveza Srbije i ekspert Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu lovne faune (CIC).
Ris
- Nekada je ris bio rasprostranjen u većem delu Evrope, ali je proređen i potisnut sa svojih prirodnih staništa. Kako je on delimično i migratorna divljač, pojedini primerci mogu biti viđeni i u krajevima gde ris nije prisutan kao vrsta – kaže Ćeranić.
* Koja je vrsta risa prisutna na našim prostorima?
- Ris je najveći predstavnik porodice mačaka u Srbiji, gde je zastupljena jedna vrsta sa dve podvrste – balkanski ris (Lynx lynx martinoi) i karpatski ris (Lynx lynx carpathicus). Pripadnici balkanske populacije rasprostranjeni su u jugozapadnom delu Srbije, počev od Tare, preko Zlatara, Golije, Mokre gore, Prokletija i Šar-planine, pa do pratećih planinskih masiva u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Na osnovu terenskih istraživanja i lovne statistike, procenjeno je da brojnost balkanske populacije iznosi minimum 20 jedinki (bez podataka za Kosovo i Metohiju).
Osim istočne Srbije i jugoistočnog Banata, pripadnici karpatske populacije prisutni su i u zapadnoj Srbiji. Njihova brojnost najveća je na Severnom Kučaju, Homolju, Južnom Kučaju i Staroj planini. Brojnost karpatske populacije je u porastu i procenjuje se na više od 100 jedinki.
* Kako bi se ris mogao najjednostavnije opisati?
- Po spoljašnjem izgledu, to je tipičan predstavnik familije mačaka. Ima okruglu glavu sa kratkim čeljustima, pet prstiju na prednjim šapama i četiri na zadnjim. Karakterističan je po očnim zenicama koje se sjaje noću. Ima 30 zuba, koji su izuzetno jaki, naročito očnjaci. Jezik mu je posut rožnatim bradavicama što mu olakšava skidanje mesa sa kostiju. Prilikom kretanja, pandže su mu uvučene da se ne bi trošile, tako da mu je hod nečujan. Brzo se kreće, trči i odlično skače. Veći deo dana provodi na drvetu, odakle vreba plen. Skelet mu je dosta čvrst, osim ključne kosti, koja je nešto slabija.
* Pošto ga samo malobrojni lovci i zaljubljenici prirode retko kad mogu videti, koje su mu dimenzije tela?
- Dužina tela mu je oko 1,3 metra. Od toga na dužinu repa otpada 15 do 20 centimetara. Mogu biti teški i do 45 kilograma. Uši su mu stalno naćuljene i na njima ima oko četiri centimetra dugačke pramenove crnih dlaka. Visina (mereno preko hrbata) mu je maksimalno do 85 centimetara. Telo mu je izuzetno kompaktno, noge su mu čak malo duže u odnosu na ostale predstavnike ove familije, sa jakim srpastim noktima koji pomažu u penjanju i lovu.
* Koja je tipična boja risa?
- Osnovna boja dlake je tamnosiva, rđasta i bela sa tamnim pegama, a duž kičme, na leđnoj strani, ima tamnu mrlju. Podbradak, grudi i trbuh su beli, kao i uši iznutra, dok je rep crn u zadnjoj trećini. Na licu ima čuperke dugih dlaka.
* Čime se ris hrani i ugrožava li šumsku divljač?
- U prirodnim staništima ris vrši i prirodnu selekciju divljači. Tamo gde je on prisutan, divljač ima veću trofejnu vrednost. To je razumljivo, s obzirom na to da kao i svaki predator, prvo napada slabije i bolesne jedinke, koje nisu u stanju da pobegnu. Kao tipični mesožder hrani se isključivo životinjskom hranom, a to je sve što može da ulovi, od sitnih ptica, zečeva, glodara, srna, divokoza, muflona, pa do mladih jelena po koje može biti fatalan. Nije krvoločan i lovi samo onoliko koliko mu treba za prehranu.
* Tokom prošle zime, više puta bilo je informacija o stradanju srna, naročito u okolini Žagubice, gde je ''ris nemilosrdno harao''.
- Nesporno je da je ris veoma opasan po srneću divljač u zimskom periodu, kad je snežni pokrivač sa pokoricom. Tada srneća divljač propada kroz pokoricu i ne može da beži, za razliku od njega, koji zbog širokih šapa odlično trči i po takvom snegu.
* Stručnjaci nesporno tvrde da je u našoj zemlji ''brojnost populacije risa daleko ispod kapaciteta staništa''.
- Zbg toga ris i uživa status trajno zaštićene vrste i spada u prirodne retkosti. Osnovni ugrožavajući faktori su nestanak, degradacija i rascepkanost staništa, kao i bespravan lov. Značajan faktor predstavlja i neadekvatno lovno gazdovanje u pojedinim lovištima, koje za posledicu ima nisku brojnost onih vrsta divljači koje su važne u ishrani risa.
Kao viši lovni savetnik u Lovačkom savezu Srbije, Ćeranić, na kraju razgovora, pominje i to da, osim sporadičnih povika da ris ''proređuje divljač'', u našoj zemlji nema ni evidentnih šteta na domaćoj stoci koje mu se mogu pripisati. Zato je i dobro da ga lovci ne samo ostave na miru, već i da imaju na umu koliko je malobrojan, pa samim tim i ugrožen.
Trofejnost
U pojedinim zemljama (npr. u Rusiji i Rumuniji), gde je populacija risa stabilna i brojna, on predstavlja lovnu vrstu divljači. Najtrofejniji ris (svetski prvak), odstreljen je u Finskoj davne 1988. godine.
Homolje
Retke susrete sa risom na Homolju imali su pojedini lovci i stočari, koji čuvaju stada na Beljanici.
– Prisustvo risa na ovim prostorima moglo bi se iskoristiti za organizovanje foto-safarija. Ljubitelji prirode ne bi štedeli novac da provedu nekoliko dana u netaknutoj divljini Stare planine, Đerdapske klisure, Kukavice, Homolja i drugih mesta, na kojima je moguće videti i fotografisati ovu tajanstvenu mačku. Interesantan je i podatak da je poznati srpski fotograf Stanko Kostić iz Petrovca, u februaru 2010. godine, fotografisao risa u kanjonu Crne reke, koji je udaljen samo tri kilometra od centra Žagubice. To je zasad jedina fotografija risa u Homolju i čvrst dokaz njegovog prisustva u ovom kraju Srbije – ističe Branislav Živković, predsednik Lovačkog udruženja ’’Jovan Šerbanović’’ iz Žagubice.
Parenje
Ris se pari u februaru, čemu prethodi muklo dozivanje mužjaka i ženke, slično kao kod domaće mačke. Ženku koja se pari prati po nekoliko mužjaka, koji se međusobno bore za njenu naklonost. Ženke se prvi put pare u drugoj godini života, dok su mužjaci polno zreli u trećoj godini.
Mladunci
Gravidnost ženke risa traje od 67 do 74 dana. Ženka najčešće okoti dva do tri mladunca, ređe četiri, i to u nekoj jazbini ili pećini, koja je ranije odabrana i pripremljena za tu priliku. Mladunčad risa su slepa 12 do 17 dana i uz ženku su vezani do sledećeg perioda parenja. Ris može da doživi 13 do 14 godina, a po nekim autorima čak i do 25 godina.
Zov
Nije sporno da se u šumama Srbije može naći i pokoji ris, ali ga je teško videti, a još teže fotografisati. A o lovu - nema ni govora, jer je retka vrsta, pa zato i zaštićena. O svemu tome za ''Zov'' govori diplomirani inženjer Aleksandar Ćeranić, sekretar Lovačkog saveza Srbije i ekspert Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu lovne faune (CIC).
Ris
- Nekada je ris bio rasprostranjen u većem delu Evrope, ali je proređen i potisnut sa svojih prirodnih staništa. Kako je on delimično i migratorna divljač, pojedini primerci mogu biti viđeni i u krajevima gde ris nije prisutan kao vrsta – kaže Ćeranić.
* Koja je vrsta risa prisutna na našim prostorima?
- Ris je najveći predstavnik porodice mačaka u Srbiji, gde je zastupljena jedna vrsta sa dve podvrste – balkanski ris (Lynx lynx martinoi) i karpatski ris (Lynx lynx carpathicus). Pripadnici balkanske populacije rasprostranjeni su u jugozapadnom delu Srbije, počev od Tare, preko Zlatara, Golije, Mokre gore, Prokletija i Šar-planine, pa do pratećih planinskih masiva u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Na osnovu terenskih istraživanja i lovne statistike, procenjeno je da brojnost balkanske populacije iznosi minimum 20 jedinki (bez podataka za Kosovo i Metohiju).
Osim istočne Srbije i jugoistočnog Banata, pripadnici karpatske populacije prisutni su i u zapadnoj Srbiji. Njihova brojnost najveća je na Severnom Kučaju, Homolju, Južnom Kučaju i Staroj planini. Brojnost karpatske populacije je u porastu i procenjuje se na više od 100 jedinki.
* Kako bi se ris mogao najjednostavnije opisati?
- Po spoljašnjem izgledu, to je tipičan predstavnik familije mačaka. Ima okruglu glavu sa kratkim čeljustima, pet prstiju na prednjim šapama i četiri na zadnjim. Karakterističan je po očnim zenicama koje se sjaje noću. Ima 30 zuba, koji su izuzetno jaki, naročito očnjaci. Jezik mu je posut rožnatim bradavicama što mu olakšava skidanje mesa sa kostiju. Prilikom kretanja, pandže su mu uvučene da se ne bi trošile, tako da mu je hod nečujan. Brzo se kreće, trči i odlično skače. Veći deo dana provodi na drvetu, odakle vreba plen. Skelet mu je dosta čvrst, osim ključne kosti, koja je nešto slabija.
* Pošto ga samo malobrojni lovci i zaljubljenici prirode retko kad mogu videti, koje su mu dimenzije tela?
- Dužina tela mu je oko 1,3 metra. Od toga na dužinu repa otpada 15 do 20 centimetara. Mogu biti teški i do 45 kilograma. Uši su mu stalno naćuljene i na njima ima oko četiri centimetra dugačke pramenove crnih dlaka. Visina (mereno preko hrbata) mu je maksimalno do 85 centimetara. Telo mu je izuzetno kompaktno, noge su mu čak malo duže u odnosu na ostale predstavnike ove familije, sa jakim srpastim noktima koji pomažu u penjanju i lovu.
* Koja je tipična boja risa?
- Osnovna boja dlake je tamnosiva, rđasta i bela sa tamnim pegama, a duž kičme, na leđnoj strani, ima tamnu mrlju. Podbradak, grudi i trbuh su beli, kao i uši iznutra, dok je rep crn u zadnjoj trećini. Na licu ima čuperke dugih dlaka.
* Čime se ris hrani i ugrožava li šumsku divljač?
- U prirodnim staništima ris vrši i prirodnu selekciju divljači. Tamo gde je on prisutan, divljač ima veću trofejnu vrednost. To je razumljivo, s obzirom na to da kao i svaki predator, prvo napada slabije i bolesne jedinke, koje nisu u stanju da pobegnu. Kao tipični mesožder hrani se isključivo životinjskom hranom, a to je sve što može da ulovi, od sitnih ptica, zečeva, glodara, srna, divokoza, muflona, pa do mladih jelena po koje može biti fatalan. Nije krvoločan i lovi samo onoliko koliko mu treba za prehranu.
* Tokom prošle zime, više puta bilo je informacija o stradanju srna, naročito u okolini Žagubice, gde je ''ris nemilosrdno harao''.
- Nesporno je da je ris veoma opasan po srneću divljač u zimskom periodu, kad je snežni pokrivač sa pokoricom. Tada srneća divljač propada kroz pokoricu i ne može da beži, za razliku od njega, koji zbog širokih šapa odlično trči i po takvom snegu.
* Stručnjaci nesporno tvrde da je u našoj zemlji ''brojnost populacije risa daleko ispod kapaciteta staništa''.
- Zbg toga ris i uživa status trajno zaštićene vrste i spada u prirodne retkosti. Osnovni ugrožavajući faktori su nestanak, degradacija i rascepkanost staništa, kao i bespravan lov. Značajan faktor predstavlja i neadekvatno lovno gazdovanje u pojedinim lovištima, koje za posledicu ima nisku brojnost onih vrsta divljači koje su važne u ishrani risa.
Kao viši lovni savetnik u Lovačkom savezu Srbije, Ćeranić, na kraju razgovora, pominje i to da, osim sporadičnih povika da ris ''proređuje divljač'', u našoj zemlji nema ni evidentnih šteta na domaćoj stoci koje mu se mogu pripisati. Zato je i dobro da ga lovci ne samo ostave na miru, već i da imaju na umu koliko je malobrojan, pa samim tim i ugrožen.
Trofejnost
U pojedinim zemljama (npr. u Rusiji i Rumuniji), gde je populacija risa stabilna i brojna, on predstavlja lovnu vrstu divljači. Najtrofejniji ris (svetski prvak), odstreljen je u Finskoj davne 1988. godine.
Homolje
Retke susrete sa risom na Homolju imali su pojedini lovci i stočari, koji čuvaju stada na Beljanici.
– Prisustvo risa na ovim prostorima moglo bi se iskoristiti za organizovanje foto-safarija. Ljubitelji prirode ne bi štedeli novac da provedu nekoliko dana u netaknutoj divljini Stare planine, Đerdapske klisure, Kukavice, Homolja i drugih mesta, na kojima je moguće videti i fotografisati ovu tajanstvenu mačku. Interesantan je i podatak da je poznati srpski fotograf Stanko Kostić iz Petrovca, u februaru 2010. godine, fotografisao risa u kanjonu Crne reke, koji je udaljen samo tri kilometra od centra Žagubice. To je zasad jedina fotografija risa u Homolju i čvrst dokaz njegovog prisustva u ovom kraju Srbije – ističe Branislav Živković, predsednik Lovačkog udruženja ’’Jovan Šerbanović’’ iz Žagubice.
Parenje
Ris se pari u februaru, čemu prethodi muklo dozivanje mužjaka i ženke, slično kao kod domaće mačke. Ženku koja se pari prati po nekoliko mužjaka, koji se međusobno bore za njenu naklonost. Ženke se prvi put pare u drugoj godini života, dok su mužjaci polno zreli u trećoj godini.
Mladunci
Gravidnost ženke risa traje od 67 do 74 dana. Ženka najčešće okoti dva do tri mladunca, ređe četiri, i to u nekoj jazbini ili pećini, koja je ranije odabrana i pripremljena za tu priliku. Mladunčad risa su slepa 12 do 17 dana i uz ženku su vezani do sledećeg perioda parenja. Ris može da doživi 13 do 14 godina, a po nekim autorima čak i do 25 godina.
Zov