Riblja čorba

[Eric Cantona]

Dio moje mladosti. Imam prvih 9 LP ploča. Onda smo se Bora i ja "razišli". On se promijenio i počeo glavinjati po politici. Ja sam ostao isti.

Prva ploča: Kost u grlu. Najdraža pjesma s albuma.

Pa druga najdraža.

 

[nightrider]

[youtube]PgR85fIHg90[/youtube]

 

[Eric Cantona]

 

[nightrider]

Neke Su Žene Pratile Vojnike
[youtube]6_DkK6si0hM[/youtube]
Dva Dinara, Druže
[youtube]F9OP_dCah5Y[/youtube]
Rekla Je
[youtube]G-D2ohyuOBw[/youtube]

 

[summer]

Moram prvo ove dve

[youtube]F56L3jB4O-E[/youtube]​

Čačak (čačkovito zemljiste (turski)- kalj, blato), a nije tako prljav

[youtube]8tyNfp67GkY[/youtube]​

 

[nightrider]

[youtube]fzIYZLtGCuE[/youtube]

 

[crvendac_011]

RIBLJA ČORBA



Borislav Ðorđević rođen je 1. novembra 1952. godine u Čačku. Muzikom je počeo da se bavi vrlo rano na uobičajen način. Roditelji su ga naučili nekoliko pesmica, od kojih su neke spadale u bezobraznije, pa kad se okupi komšiluk, mali Bora se peo na sto i zabavljao okupljene. U nižim razredima osnovne škole pevao je na školskim priredbama hitove kao "Zvižduk u osam" Ðorđa Marjanovića.

U to vreme Bora se lomio između muzike i crtanja. Na dečjoj izložbi u Novom Sadu osvojio je nagradu za kolaže. Čak je hteo da se posle osnovne škole upiše u srednju slikarsku koja je postojala u Zagrebu, ali mu roditelji to nisu dozvolili, već je upisao gimnaziju. Sa trinaest godina Bora je u Čačku sa tri školska druga oformio svoju prvu grupu Hermelini koja je pravila muziku pod uticajem zagrebačkih Robota. Bora je svirao bas, Borko llić solo gitaru, Prvoslav Savić, ritam gitaru a Aca Dimitrijević bubnjeve. Boru je prvenstveno zanimalo pevanje, a gitaru je svirao prilično slabo, međutim, kako se bas smatrao nevažnim instrumentom, onda mu je dodeljena uloga basiste. Dve godine kasnije avanzovao je i prešao na ritam gitaru. Već u to vreme je počeo da komponuje, pa mu je druga pesma koju je u životu napravio "Moje tuge" koja se kasnije našla na albumu grupe Suncokret. Zatim se Bora seli po grupama: Vesnici ljubavi, Safiri, Dečaci sa Morave, Čačanski plemići. U grupi PORS (Poslednji Ostatak Romatičnog Sveta) bio je i RM Točak koji je svirao gitaru i pevao drugi vokal.

Burne godine odrastanja donosile su i prve nevolje. Bora je sa društvom u to vreme upadao u tuđe stanove. Od tako stečenog novca u Beogradu su kupovali instrumente. Posle tri godine podzemnih aktivnosti, uhvaćeni su i proglašeni za maloletne delikvente. Bora je sedam dana bio u istražnom zatvoru, zatim je pušten da se brani sa slobode i odmah je izbačen iz gimnazije. Konačna presuda je glasila: oslobođen uz pojačan nadzor roditelja i povremenu kontrolu organa starateljstva. Za mali Čačak to je bila velika bruka i roditelji odlučuju da se presele u Beograd. Bora upisuje prilično strogu Petu beogradsku gimnaziju kod Tašmajdana. U želji da se iskupi za stare grehe, krenuo je ambiciozno, naredjao petice, ali čim je za njim stigla priča iz Čačka, profesori skloni starinskoj pedagogiji počeli su da mu dele trojke. Do mature je uglavnom bio miran, a onda kao da je stiglo oslobođenje. Tvrdi da mu je tada pukao film, pa je odmah otišao na audiciju za rock operu "Isus Hrist Superstar" koja se u to vreme pripremala u Ateljeu 212. Dobio je ulogu jednog od apostola tako da je imao neke horske pevačke zadatke. Tada upoznaje Zorana Radmilovića, Dragana Nikolića, Dušana Prelevića, nastavlja da glumi, pojavljuje se u predstavama "Purpurno ostrvo", "Tom Pejn", "Caca u metrou".

Početkom sedamdesetih formira akustičarsku grupu Zajedno u kojoj su pevale sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanović, Ivana Kačunković, klavijature je svirao Ðorđe Petrović, a povremeno je sa njima pevao Nenad Stekić, tadašnji evropski rekorder u skoku u dalj. Sa njima radi muziku za predstavu "Bonton" koju su svirali uživo u pozorištu. Bora je pokušao da upiše glumu na Akademiji, ali su ga odbili pa se odlučuje za odsek pozorišne organizacije. Sa grupom Zajedno, Bora je počeo da profiliše nežnu muziku povremeno zasnovanu na stihovima pesnika, tako da su često snimali takozvane primenjene emisije na radiju, uklapajući se u najrazličitije programe. Prvi singl sa pesmama "Vizija", "Goro moja" (PGP RTB 1974.) doneo im je sasvim solidnu popularnost. U to vreme Bora je radio kao saradnik emisije "Veče uz radio" I programa Radio Beograda, Pravio je reportaže sa Festivala akustičarske muzike u vojvođanskom mestu Sivac i pisao je za tadašnji "Džuboks" i to pretežno o domaćoj akustičarskoj sceni. Bora je snimio reklamni singl za Ostrvo cveća, Singl je objavio Studio B. Na A-stani je bila pesma "Ostrvo cveća", a na B "The Island Of Flowers" - ista kompozicija, ali na engleskom. Često je radio špice, džinglove i songove za Beograd 202 i Studio B.

Grupu Zajedno Bora je napustio krajem 1974. godine Već januara 1975. oformio je akustičarsku grupu Suncokret. Pažnju su izazvali pesmama u stilu folk rocka, Borinim duhovitim tekstovima i višeglasnim pevanjem. Sa radijskom zvezdom Zoranom Modlijem, pod firmom Hajduk Stanko i jataci snimali su i objavili singl sa pesmama "Na putu za Stambol" / "Anđelija, čuvaj se Turaka" (PGP RTB 1975.) a i pod firmom Zoran Modli i Suncokret singl "Rock and roll duku duku" i "Gili gili bluz" (Diskos 1976.). Druženje Bore i Modlija datira još iz vremena grupe Zajedno, kada je popularni disk džokej producirao njihov prvi singl. Za potrebe grupe Hajduk Stanko i jataci, bas je svirao Robert Nemeček (Pop mašina), a gitaru Ljuba Sedlar, dok je Modli pevao. U svojoj plodnoj karijeri Modli je objavio dva LP-a "Bugi vugi za disk džokeja" (PGP RTB 1976.) i "Disco bus" (PGP RTB 1977.).

Do razlaza Bore i Suncokreta dolazi kada je na probu doneo svoju novu pesmu "Lutka sa naslovne strane". Članovi grupe su je odbili smatrajući da ne odgovara senzibilitetu koji su izgradili Besan i ljut, Bora odlazi juna 1978. godine rešen da napusti muziku Ipak, prihvata poziv za najčudniju kombinaciju u svojoj karijeri. Sa Biljom Krstić postaje član akustičarske grupe Rani mraz u kojoj su već bili Verica Todorović i Ðorđe Balašević sveže posvađani sa sastavom Žetva. Njih dvojica udružuju snage izjavljujući kako Rani mraz može lako da uništi svaku žetvu i suncokrete. lako je bilo jasno da Bora sve više naginje oštrijem rock senzibilitetu, još uvek nije bio spreman da se oslobodi akustičarskih repova. Leta 1978. godine Rani mraz je održao desetak pretponoćnih nastupa u Domu omladine u okviru Beogradskog leta. Bora je tada svirao svoj novi materijal "Lutku", "Mirno spavaj", "Zvezda potkrovlja i suterena", dakle ono što će biti okosnica prve faze Riblje čorbe, a Balašević je publiku zabavljao petnaestominutnim verzijama o snašama i salašima. Njih četvoro zatim snimaju tadašnju generacijsku himnu "Računajte na nas". Na B-strani se našla pesma "Strašan žulj" posvećena radnim akcijama. Pored toga, snimili su i singl sa pesmama "Oprosti mi Katrin" i "Život je more". Svestan kompromisa koje čini, posle nastupa na festivalu u Splitu jula 1978. godine i četrdeset pet dana provedenih u grupi. Bora odlučuje da napusti Rani mraz.

Po povratku u Beograd Bora za nove saradnike bira dugogodišnje trkače u mestu, članove grupe SOS. Oni su godinama figurirali na sceni ne uspevajući da se maknu od statusa uvežbane ekipe koja dobro svira standarde. SOS su 1972. godine osnovali basista Miša Aleksić (ex Rojali), gitarista Dragan Štulić Štuks i bubnjar Steva Stevanović. Godinama su redovno svirali tako da je Miša u to vreme komotno mogao da bude profesor domaće geografije budući da je svirao u mestima koja postoje samo na vojnim kartama. SOS su temeljno ispekli zanat, objavili singlove "Nestvaran san" / "Stari sat" (PGP RTB 1973.), "Tražim" / "Magnovenje" (PGP RTB 1974 ) "Čovek i pčela" / "Znam kako je" (PGP RTB 1975.) i snimili debi LP "Prvi poziv" (na kome je kao gost pevao Bora Ðorđević) koji niko nije želeo da im objavi. Jedno vreme su pratili Srđana Marjanovića i pomagali mnogima. Miša Aleksić je takođe bio često u Radio Beogradu, sarađivao je u emisiji "Veče uz radio" i pisao za "Džuboks" Budući da je Miša rođen 16. avgusta 1953. on i Bora su i generacijski bili bliski. Vremenom je Štuks odustao od muzike, kombijem je počeo da vozi bendove, a Steva je menjao sastave da bi se skrasio u grupi Tunel. Leta 1978. godine SOS su pored Miše činili gitarista Rajko Kojić (rođen 12. aprila 1956. selo Jarkovac) i bubnjar Miroslav Milatović Vicko (rođen 9. maja 1959.). Riblja čorba je zvanično nastala u beogradskom restoranu Šumatovac 15. avgusta 1978. godine i u njoj je Bora bio šef, glavni autor, pevač, a svirao je i akustičnu gitaru. Oko imena su se premišljali. Grupa je prvo trebalo da se zove Bora i Ratnici, a onda su se odlučili za Riblja čorba. Bio je to beogradski sleng za menstruaciju i slikovito je predstavio direktnu liričnost grupe. Njihova saradnja bila je logičan nastavak svih godina provedenih na sceni. Ono što nije imao Bora, čvrst i energičan sastav, doneo je SOS. Ono što nisu imali oni, besnog autora koji ume da usmeri i ima dovoljno pesama, predstavljao je Bora. Naizgled preko noći. Bora je prekinuo sve veze koje su ga držale za umivenu akustičarsku prošlost, isprljao se i progovorio sasvim drugačijim rečnikom.

Prvi koncert Čorba je održala u vojvođanskom mestu Elemir 8. septembra 1978. godine. Zatim su usledile veće svirke. Novembra iste godine emisija "Veče uz radio" slavila je rođendan koncertom u subotičkoj sportskoj hali. Riblja čorba je odsvirala samo dve pesme i zapalila okupljene. Nove poklonike regrutovali su na dobrotvornom koncertu u Sarajevu i novosadskom BOOM festivalu održanom početkom decembra. Prvi potez učinjen je kada su 22. decembra objavili singl sa pesmama "Lutka sa naslovne strane" i "On i njegov BMW". U "Lutki" klavir je svirao poznati jazz trubač Stjepko Gut a pesma, iako tanko snimljena, odmah je postala omiljena na radio programima. Već u to vreme Bora je planirao da se oslobodi akustične gitare i posveti se pevanju. Prvobitno je imao plan da dovede klavijaturistu, ali se ipak odlučio za još jednog gitaristu. Posle nekoliko muzičara koje su imali na umu, odlučuju se da prihvate predlog Rajka Kojića i kao ritam gitaristu dovode maturanta Momčila Bajagića Bajagu, koji je sa Rajkom ranije svirao u sastavu Glogov kolac. Prvi koncert u novoj postavi održali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. Svirka je trajala tri sata. Rajko, Miša i Vicko prvo su svirali strane hitove, zatim je na binu stupio Bora. Bajaga je svirao samo u trećem delu kada su išle Čorbine pesme.

U Domu omladine održali su 28. februara prvi beogradski koncert gromoglasno najavljivan u medijima. Tokom izvođenja "Lutke" Bora je polomio jednu od onih plastičnih lutki iz izloga, a koreografiju su dopunile balerine Minke Kamberović. Te večeri su odsvirali veći deo materijala za prvu ploču što je publika toplo primila. Već početkom marta odlaze da odsviraju dvadesetak koncerata po Makedoniji. Klinci su ih naprečac zavoleli, ali je turneja bila fijasko što se tiče zarade. Te svirke su mogle da budu prilično nezgodne i za Bajagu. On je u školi slagao da ide na operaciju slepog creva i dok su ga nastavnici sažaljevali, on se zezao po Makedoniji. Frka je nastala kada se na Hit strani "Politikinog Zabavnika" pojavila slika benda i tekst o turneji. Ipak, sve su mu oprostili, tako da je odsustvovanje iz škole prošlo bez problema. Na koncertu u Dolovu, Miša je u zanosu svirke promašio binu, pao je i slomio nogu, pa ga je na svirkama po Sandžaku menjao Miroslav Cvetković (kasnije u Bajaginim Instruktorima) koji je imao dodatni zadatak da peva u bloku stranih standarda. Drugi singl sa pesmama "Rock'n'roll za kućni savet" i "Valentino iz restorana" objavljuju 19. marta 1979. godine. "Valentina" je komponovao Rajko, a koautor teksta bila je Marina Tucaković. To je bio jedini put da su za tekstove tražili nekog sa strane. Pesmu su izveli i na večeri slobodnih formi festivala zabavne muzike u Opatiji. Leto su proveli u kampu Goran Savinja u Makarskoj gde su se na redovnim svirkama uvežbavali za promociju debi ploče zakazanu za 1. septembar na Tašmajdanu. Želeći da napravi narodsku zabavu, Bora je taj koncert najavljivao pod parolom "Riblja čorba neće da vam otima lovu - ulaz dva soma" što je u to vreme zaista bila popularna cena. lako je ploča objavljena tek desetak dana posle koncerta, termin za nastup bio je odlično tempiran. Početak školske godine, još uvek lepo vreme, niska cena ulaznica i velika fama koja je oko grupe stvorena, uslovili su da Tašmajdan bude rasprodat, a dosta zainteresovanih je ostalo napolju. Kao predgrupe nastupile su grupe Bulevar u kome je tada pevao Dejan Cukić, a gitaru svirao Nele Stamatović i Formula 4 iz Sarajeva. Najveće iznenađenje za Čorbu predstavljala je publika koja je, iako Lp još nije izašao, znala sve tekstove novih pesama. Verni svojoj novoj ljubavi, pedantno su sa radija snimali pesme koje je Bora povremeno puštao uz intervjue i odmah su ih prisvajali. Da bi rock cirkus bio još veći Bora je pozvao antibaletsku grupu Ribetine koju je predvodila komična osoba iz Šumatovca Meri Cakić. Za nju su mnogi u to vreme tvrdili da je inspirisala Boru za "Lutku sa naslovne strane". U erotskom donjem vešu sa podvezicama, ona se muvala po bini opravdavajući prefiks antibaletska. Bora je već tada između pesama imao serijal svojih priča koje su dobro došle da smiruju egzaltiranu publiku. Za kuliranje su bili zaduženi redari i milicija, koji su s mukom držali klince na kakvom-takvom odstojanju od bine. Srećom, čitava svirka je završena bez incidenata, a Bora je svoj autoritet dokazao umirujući publiku u momentima kada je izgledalo da će oduševljenje prerasti u eksploziju. Tada je zaradio koncertni nadimak Bora Majstor. Te večeri Čorba je odsvirala sve pesme sa singlova i LP-a uz "The Letter" iz repertoara Džoa Kokera (Joe Cocker, inače omiljeni Borin pevač) i "Jumpin' Jack Flash" The Rolling Stonesa. Kako su u to vreme imali malo svojih pesama, na bis su izveli "Rock'n'roll za kućni savet" i "Ostani đubre do kraja" koja je ubrzo postala hit. Desetak dana kasnije Bora je otišao na odsluženje vojnog roka u Doboj, a Rajko Kojić se po istom zadatku preselio u Sarajevo. Grupa nije odmah pogasila pojačala, tako da su 28. novembra 1979. godine svirali na maratonskom koncertu u Sarajevu. Nastupali su bez Bore, Rajko je svirao u uniformi, a Miša je, budući da nije znao sve tekstove, inicijativu prepuštao publici. Ubrzo je i on otišao vojsku u Koprivnicu, pa su reakcije na LP "Kost u grlu" pratili iz daljine.

Riblja čorba je debi LP snimala tokom juna i jula 1979. godine u Beogradu i tada je Bajaga prvi put sa njima radio u studiju. Doduše, zbog efikasnog korišćenja vremena, njegove deonice je odsvirao Rajko Kojić Ploču je producirao Enco Lesić, a pored Bore kao autori se potpisuju Miša, Rajko i Nenad Božić iz Suncokreta koji je bio koautor muzike za pesmu "Mirno spavaj". Muzika za tu pesmu nastala je još u vreme Suncokreta, pa je čak bila snimljena na zlosrećnom albumu grupe SOS. Mnogo kasnije Bora se setio te pesme, napisao nov tekst i ona se, značajno izmenjena, sasvim uklopila u stil Čorbe. Sve pesme na ploči nastale su kao plod Borinog novog interesovanja za teme koje obrađuju svakodnevicu, a neuvijen jezik je u startu izazvao probleme. Tako je u pesmi "Mirno spavaj" sporan bio stih "popij svoje sedative" jer asocira na drogu i zbog njega je izlazak ploče kasnio. Prvi deo tiraža štampan je sa originalnom verzijom pesme, ali je onda sve povučeno iz prodaje. Prvih stotinak prodatih primeraka ploče sa originalnim tekstom danas imaju status rariteta. Pesmu "Još jedan usran dan" Bora je preventivno sam prekrstio u "Još jedan šugav dan". U pesmama "Ostani đubre do kraja", "Zvezda potkrovlja i suterena", "Egoista", "Ja sam još ona ista budala", "Pozajmila je pare, poludela je skroz, kupila je kartu i sela na voz", Bora se bavi analizom različitih ženskih oblika života. Od onih u koje je bio (nesrećno) zaljubljen do onih o koje se usput očešao.

Po očekivanju, ploča je dočekana sa oduševljenjem. Postoje informacije da je već prvog dana prodato 12 000 primeraka, a konačni tiraž se zaustavio na oko 120 000 prodatih kopija. U muzičkim novinama Boru su proglašavali za rock ličnost godine, a njihov hard rock zvuk sa blues elementima nije smetao iako su na vrata uveliko kucali punk i novi talas. Krajem jula 1980. godine Bora se, zahvaljujući primernom ponašanju u vojsci, pojavio u Beogradu na nagradnom odsustvu koje je radno iskoristio. Uz Rajka Kojića koji je kidnuo iz sarajevske kasarne Bajagu i Vicka za jednu noć su snimili pesmu "Nazad u veliki prljavi grad". Kako Miša nije dobio dozvolu vojnih vlasti da dođe, Bajaga je snimio i bas deonice. Po povratku u kasarnu i Rajko je doživeo iznenađenje. Njegov pretpostavljeni je u novinama video sliku Rajka kako sedi u Šumatovcu, i uprkos tradicionalno lenjim vojničkim mozgovima shvatio je da mu je vojnik malo skitao, pa ga je strpao u zatvor na petnaest dana. Singl sa pesmom "Nazad u veliki prljavi grad" pojavio se 1. septembra 1980. godine. Na B-strani se našla necenzurisana verzija pesme "Mirno spavaj" koja najednom više nikome nije smetala. Po Borinom povratku iz vojske, pesmu su promovisali bez Rajka i Miše, pojavom na play back u emisiji "Znanje imanje" koja je snimana u selu Skupljen kraj Šapca. Mišu je glumio Štuks, stari gitarista grupe SOS sakriven iza šešira, naočara i ciganskog kontrabasa. Po Mišinom povratku organizovali su neobaveznu svirku 24. novembra u Dadovu pod imenom Zlatni valovi Dunava. Predstavili su se kao bend koji već sedam godina bezuspešno pokušava da snimi ploču, pa tom prilikom traže tezgu na nekoj morskoj terasi. Na tom koncertu su isprobavali reakcije publike na nove pesme koje je Bora pretežno napisao tokom boravka u JNA. Uoči Nove godine iz vojske je stigao i Rajko, pa kompletirani sviraju 31. decembra i 1. januara nove 1981. godine sa Atomskim skloništem u hali Pionir na koncertima pod nazivom "Atomska čorba". Do polovine februara 1981. godine u studiju Druga maca uz produkciju Enca Lesića snimaju album "Pokvarena mašta i prljave strasti" za koji su pesme tokom prethodne godine sklapali muzičari razbacani na relaciji Sarajevo-Doboj- Koprivnica-Zemun. Mladi Bajaga je najviše iznenadio svog šefa. Bora je iz vojske poslao tekstove za pesme "Nemoj srećo, nemoj danas", "Dva dinara druže" i "Evo ti za taksi", a po povratku su ga čekale gotove kompozicije. Muziku za pesmu "Rekla si" napisao je Enco Lesić koji je, kao i na prvoj ploči, svirao klavijature. Zanimljivo je da je Bora nudio Encu da umesto honorara u kesu za snimanje i produciranje ploče, dobije procenat od prodaje. Međutim, on se, nesiguran u prođu ploče i mogućnost sigurne naplate, odlučio za gotov novac. Kada je LP krajem 1981. godine dostigao tiraž od 200 000 primeraka, Bora je kupio flašu viskija, poklonio je Encu i zahvalio se što mu je uštedeo gomilu para.

Zvanično, ploča je u prodavnice stigla 23. februara, a nedelju dana pre toga Čorba je trijumfovala na zagrebačkim koncertima u okviru akcije Pozdrav iz Beograda. Na omotu je trebalo da se pojavi osamdesetogodišnja gospođa Adela, model na Likovnoj akademiji. Planirali su da je slikaju golu, ali otprilike u to vreme se pojavio album Bijelog dugmeta "Doživjeti stotu", a na omotu su bile slike starije gole žene, pa je Bora od tog plana odustao. Na kraju, na omotu se našao književnik naivac Miloš Jovančević koji je po Beogradu prodavao svoje samizdat knjige "Nevini muškarac", "Sve zbog fudbala", "Košarkašica" i druge. Kao model on je čitao porno časopis. Uz pomenute pesme za koje je muziku radio Bajaga, drugi LP je doneo čitav niz hitova: "Ostaću slobodan", "Lak muškarac", "Nemoj srećo, nemoj danas", "Neke su žene pratile vojnike". Veliko interesovanje za ploču Čorba je odmah stavila u pogon tokom dva koncerta u novobeogradskoj Hali sportova u kojoj se okupilo blizu 5 000 posetilaca po večeri. Doduše, svirka nije mogla da prođe bez incidenata. Direktor Hale se plašio da će "drogirani huligani da demoliraju parket" pa nije dozvolio gašenje svetla, tako da je predgrupa Papatra (u kojoj je basista bio Miroslav Cvetković) svirala pod osvetljenjem zgodnim za košarkašku utakmicu. Bora je odbio da izađe na binu dok se svetio ne ugasi, pa je mučno pregovaranje potrajalo gotovo čitav sat dok je nervozna publika zviždala, lupala nogama o pod i skandirala "Gasi svetio!". Kada je dogovor najzad postignut. Halom se prolomilo oduševljenje, tako da su klinci tokom nastupa većinu hitova otpevali zajedno sa Borom. Sledeće večeri nisu imali sličnih problema pa je "svirka za pet soma" ponovo podigla publiku na noge. Taj trijumf je bio samo uvod u uspehe koje je grupa postigla tokom turneje po Jugoslaviji kada su obišli pedeset devet gradova. Krajem juna bili su zvezde večeri na "Vjesnikovom" koncertu u Zagrebu na kome su se okupile vodeće domaće grupe, a Bregović je tom prilikom svirao sa sešn sastavom Hipodrom. Miša zbog ženidbe nije mogao da svira pa ga je opet menjao Miroslav Cvetković. Čorba se u Beograd koncertno vratila 10. septembra nastupom na kalemegdanskoj Rockoteci. Taj prostor je jedva primio oko 10 000 omladinaca. Tokom svirke je došlo do velike gužve pa su neki kućama otišli razbijenih glava, a bilo je i težih oštećenja i pogubljenih cipela. Uprkos povredama, koncert je u novinama dobio dobre kritike, a te večeri su odsvirali i deo novih pesama sa gostom iz Engleske, basistom Džonom Mek Kojem (John McCoy). Naime, ne gubeći vreme, oni su se već tog leta zatvorili u studio i snimili treći LP "Mrtva priroda" koji je upravo producirao Mek Koj, basista Gillan benda. Tokom prve tri nedelje po objavljivanju "Mrtve prirode" prodato je čak 100 000 primeraka ploče. Za to vreme bila je to najbrže prodavana ploča u istoriji domaće muzike. Njen konačni tiraž zaustavio se na 450 000. primeraka.

Na toj ploči Bajaga prvi put nastupa sa svojom pesmom "Ja sam se ložio na tebe", a radio je i muziku za "Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera" i sa Misom je komponovao "Odlazak u grad". Udarni autor je i dalje Bora sa pesmama "Na Zapadu ništa novo" (prva Borina direktno politička pesma), "Neću da ispadnem životinja", "Pekar, lekar, apotekar", "Volim, volim žene" i drugim. Januara 1982. godine koncertom u Čačku Čorba je započela jugoslovensku turneju koja je, kako se kasnije ispostavilo, prilično nezgodno nazvana "Ko preživi - pričaće" Gde god su se pojavili, vladalo je veliko interesovanje za karte, što su organizatori nemilosrdno zloupotrebljavali. Tako je za njihov nastup u zagrebačkoj Ledenoj dvorani 8. februara u prodaju pušteno 10 500 karata koje su brzo rasprodate. U sali se, na nesreću, uoči svirke našlo oko 15 000 mladih. Kako su samo dvoja vrata bila otvorena, u gužvi na ulazu izgažena je četrnaestogodišnja Zagrepčanka Željka Marković koja je preminula od povreda. Revijalnim novinama ta tragedija je poslužila kao dobar povod za obračun sa rock muzikom uopšte i napade na Boru Ðorđevića koji sa javašluk-organizacijom nije imao nikakve veze. Posle Zagreba organizatori su na njihovim koncertima drastično smanjili broj karata koje su puštali u prodaju, a nije bila retkost ni da im otkazuju gostoprimstvo, plašeći se novih frka. U tom periodu Čorba je definitivno postala najveća r'n'r grupa u Jugoslaviji, a to je, uz sve prijatne pojave, povlačilo i upotrebu krupne političke lupe kroz koju su posmatrani. Početkom februara u "llustrovanoj politici" objavljeno je pismo izvesnog tinejdžera u kome je razglabao na temu političke podobnosti Bore i drugova. To je bilo dovoljno da SUBNOR skopske opštine Karpoš podnese zahtev da se ploča zabrani zbog stihova "Za ideale ginu budale" i "Kreteni dižu bune i ginu" iz pesme "Na Zapadu ništa novo". Odmah posle njih, tom zahtevu se pridružuju SUBNOR Sarajeva i malog mesta Bezdan, ali i Savez socijalističke omladine Bosne i Hercegovine. Afera poprima velike razmere po medijima, svaka šuša se tu osetila pozvana da pljune Boru zbog "vređanja tekovina narodnooslobodilačke borbe". Rezultati svega toga bili su vidljivi na terenu Čorba je bila prisiljena da u Celju prvi put u karijeri prekine svoj koncert, jer su dežurni vatrogasci bili previše agresivni prema publici. Koncert u Sarajevu mogao je da bude održan tek kada je Bora napisao obrazloženje za tekstove svih pesama koje će izvoditi i potpisao da će "Na Zapadu ništa novo" otpevati na sopstvenu odgovornost. U Tuzli nisu mogli da sviraju jer, kako je bilo izjavljeno, "organizator ne može da obezbedi red i mir tokom koncerta grupe čije ponašanje nije u skladu sa socijalističkim moralom", Čitava stvar se smirila kada je grupu odbranio tadašnji predsednik boračke organizacije. Bio je to samo uvod u političke zabrane na koje je Bora u nastavku karijere naletao.

Promotivnu turneju povodom ploče "Mrtva priroda", Riblja čorba je završila svirajući četiri večeri uzastopno, polovinom aprila 1982. godine u beogradskoj hali Pionir. Svirke su održane sa mesec dana zakašnjenja, jer su organizatori otezali zbog slučaja u Zagrebu, plašeći se da li će moći da ponude adekvatno obezbeđenje. Razloga za strah nije bilo jer su prve večeri svirali u polupraznom Pioniru, što je bilo veliko iznenađenje, Ipak, druge dve večeri su bile popunjene na pravi način a na nastupu od 11. aprila snimljen je njihov koncertni LP "U ime naroda". Ploča je dobila naziv po uzoru na početnu repliku kojom se izriče presuda u sudu i time se jasno aludiralo na Borine političke probleme. Tokom četiri dana Čorbu je "gledalo 21 000 ljudi zajedno sa mnogobrojnim redarima i milicionerima".

Političko smirivanje oko Čorbe rezultiralo je neobičnom odlukom. Na Dan mladosti i
na rođendan druga Tita, 25. maja 1982 godine, dobili su Majsku nagradu Gradskog komiteta Saveza Socijalističke omladine uz obrazloženje da "grupa peva o životu i problemima mladih i da je postala unekoliko simbol velikog dela omladine". Početkom jula pojavila se živa ploča "U ime naroda" u kojoj je publika odigrala značajnu ulogu. LP je odrađen sirovo, bez studijskog peglanja, postigao je tiraž od 120 000 i postao najprodavaniji koncertni LP u dotadašnjoj domaćoj rock istorijt, Čorba je na ploči uvrstila samo proverene koncertne favorite, te prodati tiraž nije predstavljao iznenađenje. Nekoliko dana kasnije uz druge domaće grupe sviraju na Trgu Marksa i Engelsa na koncertu povodom solidarnosti sa borbom naroda Palestine. Zatim se povlače iz javnosti i pripremaju sledeću ploču "Buvlja pijaca" koja se pojavila krajem 1982. godine. Ploču je opet producirao Džon Mek Koj, a miks je urađen u Londonu. Uz Čorbu je na snimanju učestvovao Kornelije Kovač koji je svirao klavijature, dok su se u nekim pesmama pojavili gudači i duvačka linija, tako da je ploča u sebi nosila i neke od elemenata akustičnog zvuka Bora je uradio tekstove za sve pesme, sem za "Baby, baby I don't Wanna Cry" koja je kompletno Bajagina. Tu pesmu je prvobitno trebalo da peva Slađana Milošević na svojoj ploči, ali je Bora insistirao da ostane Čorbi. Kao autori muzike na ostatku materijala potpisali su se Miša, Rajko i Vicko l ova ploča je Čorbi donela čitav niz uspešnih pesama i to podeljenih u dve celine. Jednu su činile Ijubavno-ironične kao "Draga, ne budi peder", "U dva će čistači i odneti đubre" i "Dobro jutro". Drugu celinu činile su politički direktne pesme "Slušaj, sine, obrisi sline", "Kako je lepo biti glup" (inspirisana boravkom u neinspirativnoj vojsci), "Pravila, pravila", "Kad ti se na glavu sruši čitav svet" i "Ja ratujem sam". Jedan od krajnje urbanih pokliča nudila je pesma "Neću da živim u bloku 65" u kojoj se Bora smisleno gadio Novog Beograda. Ploča je ponovo postigla veliki tiraž, mada je 250 000 primeraka bilo mnogo manje od prethodne cifre. Neke pesme sa ploče su korišćene u populističkom filmu "Laf u srcu" Miće Miloševića. Na osnovu glasova čitateljki lista "Bazar" Bora je izabran za idealnog muškarca. Doduše, redakcija je odbila da štampa Borinu pesmicu-zahvalnicu: "Domaćice skinite gaćice, ja volim vaše flanelske spavaćice". Na turneju su krenuli dve nedelje po objavljivanju ploče i suočili se sa oslabljenim interesovanjem publike. Zanimljivo je da im je koncerte po Hrvatskoj organizovala estradna ispostava Saveza boraca Scena revolucije. Turneju su završili početkom aprila 1983. godine ambicioznim koncertom na Sajmištu za koji je Bora želeo da postane njegova Hajdučka česma. Ideja za Sajmište je bila Borina, budući da je sentimentalno vezan za taj prostor. Na Sajmište ga je kao klinca na jednu od čuvenih Gitarijada odveo Petar Popović. Posle šesnaest godina pauze, tu je ponovo ušao rock. U želji da obnovi taj prostor, Bora je maltene sam sa Misom Aleksićem organizovao svirku. Potrudili su se da naprave najveću binu koja je do tada viđena u Jugoslaviji, a nju je pratilo adekvatno kvalitetno svetio i ozvučenje. Bora je sa Markom Jankovićem i Zoranom Modlijem snimio radijske reklame. U zalaganju za svirku išao je tako daleko da je sa Modlijem iz aviona bacao letke iznad Novog Sada, Zrenjanina, Šapca, Pančeva i Beograda. Koncert je išao pod imenom "Hleba i igara" a kao predgrupe nastupali su D' Boys i Siluete u kojima je tada gitaru svirao mladi Nikola Čuturilo. Za održavanje reda bilo je angažovano 170 milicionera i 340 redara. Bora je očekivao veliku gužvu pa se čak sa prijateljima opkladio da će se, ako ne proda 10 000 karata, ošišati do glave. Kako je prodato samo 8 000, Bora se zaista posle svirke obrijao do glave. A tome je prethodilo još jedno ritualno šišanje. Te večeri grupa se oprostila od Vicka Milatovića koji je odlazio u vojsku, pa su ga odmah na bini ošišali i upristojili za armiju. Umesto njega, na bubnjarsku stolicu seo je Vlajko Golubović, čovek koji je pre toga bio u sastavima Tilt i Suncokret, a kasnije i u Bajaginim Instruktorima. Pauzu u radu grupe prvi je iskoristio Rajko Kojić i objavio mini LP "Ne budi me bez razloga" (PGP RTB 1983.). Na ploči su svirali klavijaturista Lazar Ristovski, basista Neša Japanac i Vlajko Golubović, a Bora je otpevao tri svoja i jedan Bajagin tekst. Tokom 1982. godine i Vicko je poradio na drugom planu. Okupio je heavy metal grupu Ratnici, a po njegovom odlasku u vojsku oni su sa kanadskim muzičarima snimili album "Warriors" i potonuli u zaborav.

Krajem oktobra 1983. godine u organizaciji Saveza socijalističke omladine, Riblja čorba je održala četiri koncerta u Bugarskoj, u okviru manifestacije Balkan, zona bez nuklearnog naoružanja. Prvi nastup u Plovdivu svirali su pred omladinskim aktivistima koji su dobili specijalne pozivnice, ali redari su imali muke da ih zadrže zalepljene za stolice. Na završnoj svečanosti Čorba je svirala posle grčkog folklornog ansambla, bugarskih ritmičnih plesača i rumunskog omladinskog pozorišta koje je izvelo simboličnu predstavu "Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka". Grupu su upozorili da ne sviraju pesmu "Kako je lepo biti glup", a nisu bili oduševljeni ni kada su izveli "Ostani đubre do kraja".

U to vreme Bajaga priprema svoju ploču "Pozitivna geografija", ali paralelno piše pesme i za sledeći Čorbin album "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju". Kako u PGP RTB-u nisu želeli da Čorbi finansiraju snimanje u Londonu, prešli su u zagrebački Jugoton. Ploču je sa članovima grupe producirao Kornelije Kovač u Ljubljani, a miks je urađen u Londonu. Odmah po objavljivanju, 1984. godine, republička cenzura je tri pesme proglasila moralno nepodobnim pa je ploča dobila etiketu šund proizvoda i samim tim veću cenu u prodaji. Probleme su zbog tekstova stvorile "Magupi vam kvare dete" i "Besni psi" u kojoj, pored ostalog, Bora peva "Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi" što je izazvalo internacionalne potrese. Ambasade tri arapske zemlje, pa čak i afričke države Zair žalile su se zato što je Bora izjednačio arapske studente i besne pse. Onda je Republičko ministarstvo kulture naručilo stručnu analizu pesme, a pred Čorbin beogradski koncert stigao je zahtev iz SIP-a da se pesma ne izvodi.

lako je grupa i dalje delovala kao celina, po izboru pesama na ploči već tada je bilo jasno da se rad ne odvija kao ranije. Bora je nanizao seriju gorkih, depresivnih tekstova u kojima su dominirale konstrukcije "obožavam ilovaču", "oko mene su u stvari licemeri i govnari", termini: "dželati, streljanje, giljotina, vešala, krastave žabe i otrovne zmije". U pesmama "Ravnodušan prema plaču", "Džukele će me dokosuriti", "Gluposti" i "Besni psi" Bora je prolio litre žuči i jeda, baveći se najcrnjom stranom života. Na suprotnom kraju bio je Bajaga sa opuštenim, zezadžijskim pesmama "Kazablanka", "Muzičari koji piju" i nežnom baladom "Kad hodaš".

U proleće 1984. pojavila se Bajagina ploča "Pozitivna geografija" koju je publika odmah prihvatila. lako Bajaga nije imao solističke ambicije, pozitivan efekat njegovog koncerta u Domu sindikata, održanog 21. aprila 1984. godine, rezultirao je pozivima za nove svirke. Ali pre toga su ga čekale obaveze prema matičnoj grupi. Prolećna turneja Riblje čorbe prolazila je prilično loše. Osam koncerata je otkazano zbog slabog interesovanja publike, a na ostalim nastupima, pa i u Pioniru, bilo je poluprazno. Uz to, Bora i Miša su odlučili da zamene Rajka Kojića, jer se nije ponašao profesionalno, u skladu sa zahtevima grupe. Zamerali su mu što dva puta nije došao na televizijska snimanja, nije se pojavio na jednoj konferenciji za štampu, napuštao je turneje i odlazio do Beograda i što je loše svirao. Rajko je smatrao da je tačna samo prva stavka, a Bajaga ga je uzeo u zaštitu izjavljujući da je samo jednom loše svirao. Na osnovu Bajaginog zalaganja, Rajko je ostao u grupi, ali je upozoren da se od septembra profesionalnije ponaša. Naime, grupa je proglasila letnju pauzu. Samo nekoliko dana pred put na ostrvo Mljet, Bora je pozvao Bajagu i rekao kako im jedan hotel u Solunu nudi deset hiljada dolara po čoveku za mesec dana letnje svirke. Bajaga mu je objasnio da se sprema na more a posle ima ugovorene svirke sa Instruktorima po radnim akcijama i da je glupo da Riblja čorba svira po hotelima. Ponudu za Grčku odbio je i Rajko i to je bilo dovoljno da njih dvojica postanu bivši članovi Čorbe. Ceo slučaj je tih dana podigao veliku prašinu. Bajaga je iz novina saznao da više nije u grupi, kad je sa Mljeta došao u Dubrovnik, a ni Rajko Kojić nije bio na vreme obavešten.

Novi gitaristički par u Čorbi postali su Vidoja Božinović (ex Opus, Rok mašina) i Zoran Dašić (ex Šamar) Vicko se vratio u grupu, a Vlajko je postao član Instruktora Dašić je sa grupom održao samo pet proba, pa je zbog porodičnih obaveza odustao od angažmana. Kasnije je oformio grupu Legende za čiju je ploču "Dođi druže do Srbije uže" Bora napisao sedam tekstova i komponovao muziku za dve numere. Umesto Dašića u grupu je stigao Nikola Čuturilo koji je tih sezona važio za renta gitaristu. Pre toga je svirao u grupama Kredit (od koje su kasnije nastali Laki pingvini), Bicikl, Zamba, Siluete, a proleće 1984. godine proveo je kao član Električnog orgazma. Vidoja Božinović, zvani Džindžer, je kao mlađi brat Zorana Božinovića, gitariste Rok mašine, odrastao na hard rocku i gitarskim herojima, što je sasvim odgovaralo koncepciji Riblje čorbe. Tih godina nije bio previše aktivan a povremeno je svirao blues po klubovima. Nove članove Bora je uigravao na gotovo anonimnim nastupima Tako su na poslednjoj večeri Beogradskog leta u Domu omladine 20. septembra nastupili pod imenom Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši. Uoči svirke su samo prijatelji grupe znali da se iza tog blesavog imena krije Riblja čorba. Tokom čitave jeseni grupa je svirala po manjim salama učvršćujući veze novih članova i starosedelaca. U tom periodu došlo je do saradnje Bregovića i Ðorđevića koji su tada bili rivali. Na ploči "Bijelo dugme" (Kamarad-Diskoton 1984.) Bora je napisao polovinu teksta i pevao je sa Goranom i Tifom u pesmi "Pedikulis Pubis". Samit na vrhu ponudio je zanimljivo sarajevsko-beogradsko viđenje ženskog sveta i pomoglo poljuljanom statusu Čorbe u tom momentu. A tokom zime i Čorba se povukla u studio. Novu ploču "Istina" snimali su Ratko Ostojić i Goran Vejvoda, a producent je opet bio Džon Mek Koj. Goran Bregović je uzvratio posetu pevajući u pesmi "Disko mišić", a Džindžer i Čutura su se potpisali kao autori po jedne pesme. Pre no što je ploča izašla 1985. godine, grupa je novi materijal predstavila na koncertu u klubu Kulušić u okviru akcije Bolje vas našli kada su beogradski bendovi gostovali u Zagrebu. lako su mnogi u to vreme smatrali Čorbu za stvar koja pripada prošlosti, na koncertu su trijumfalno ispraćeni uz dva bisa. Bio je to prvi, pravi povratak u istoriji jugoslovenskog rocka i to najviše zahvaljujući pesmi "Pogledaj dom svoj, anđele". Kao i pesme, i omot je bio oštar: lica članova grupe su fotomontažom ugrađena u nisku Ćele-kulu. Naravno, ni rad na ovoj ploči nije prošao bez problema. U Jugotonu su odbili da štampaju pesme "Snage opozicije", "Pogledaj dom svoj, anđele", "Alo" i "Dvorska budala", pa se Čorba bez mnogo premišljanja vratila u PGP RTB. Njihova merila u tom trenutku bila su manje stroga, odbili su samo "Snage opozicije", a u pesmi "Alo", stih "sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija", zamenjen je u "ja iz dalekih predela posmatram tuđa nedela". Od prvobitne ideje da se "Snage opozicije" objave kao samizdat singl se odustalo, jer su sve novine koje drže do sebe štampale tekst inkriminisane pesme.

U tom periodu "Anđeo" je postao ključna pesma Čorbe kojom su završavali koncerte. Slušaoci Hita nedelje 202 izabrali su je za hit 1985. godine, a februara 1990. godine za hit decenije. Spot je emitovan na MTV programu. Na turneji po Rusiji čak je pevao i Ðorđe Marjanović i to kao molitvu. Na koncertima se potvrdilo da obnavljaju popularnost. Na suludoj bosanskoj turneji na -20 stepeni koja je obuhvatala mesta Pećnik, Donja Mahala, Matuzići i Tišina, Miša Aleksić nije mogao da im se priključi zbog bolesti, pa je bas svirao Žika Jelić iz YU grupe". Po godištima, ta situacija je bila sledeća: Žika četrdeset dve godine. Bora trideset dve a Čutura dvadeset dve. Maja 1985. godine ponovo su trijumfovali u beogradskoj Hali sportova, a Bora je sa pet godina zakašnjenja objavio prvu zbirku poezije "Ravnodušan prema plaču". Za mesec dana je planulo 10 000primeraka.

Februara 1986. godine grupa je objavila LP "Osmi nervni slom" ponovo u produkciji Kornelija Kovača i sa novim gostima: glumica Ana Kostovska pevala je u pesmi "Prokleto sam", Jova Maljoković je odsvirao saksofon u "Jedan čovek", a Edi Grant je otpevao dve strofe u pesmi "Amsterdam" i to tako što su ga bukvalno posle njegovog nastupa u Pioniru odveli u studio. Pored pesme "Amsterdam", udarni hit na ploči bila je "Nemoj da ideš mojom ulicom", dok su ostale pesme zbog autocenzure muzičkih urednika bile na ledu. lako nisu bile ništa oštrije od onih štampanih na prethodnim albumima, pesme kao "Južna Afrika 85 (ja ću da pevam)", "Tu nema Boga, nema pravde", "Crno je dole" i druge teško su se putem medija probijale do slušalaca. Početkom 1986. godine na sednici Komisije Predsedništva CK SKJ za informativno-propagandno delovanje čak se raspravljalo o tekstovima Riblje čorbe. Političke dileme nisu mnogo uticale na publiku pa je Čorba 8. marta 1986. pred deset hiljada okupljenih na sarajevskom Rock uranku u Skenderiji započela svoju najuspešniju turneju od vremena ploče "Mrtva priroda". Krajem marta su posle četvorogodišnje pauze ponovo napunili Pionir i time potvrdili povratak na scenu.
Zamah koji je grupa hvatala, iskoristio je Vicko pa je solistički diskografski prvenac objavio juna 1986. godine za PGP RTB. LP "U ritmu srca malog dobošara" producirao je Komelije Kovač, Vicko je pevao, a svirali su gitaristi Miodrag Živadinović i Dragan Deletić Delta, basista Dragan Gajić i bubnjar Zoran Radovanović Baki. Sve pesme je napisao Vicko uz pomoć Miodraga Živadinovića. Veći deo tog materijala Vicko je pisao u vreme ploče "Mrtva priroda" i tokom rada sa grupom Ratnici. Muzički izlet Vicko je upražnjavao tokom pauze Riblje čorbe, a ni Bora nije mirovao. Na ploči grupe Kerber "Seobe" (PGP RTB 1986 ) gostovao je u pesmi "Čovek od meda", a on i Čutura su im napisali tri teksta. U to vreme Bora je bio primoran da se oprosti od svoje karijere u malom fudbalu. Braneći gol ekipe "Delirijum tremens" povredio je Ahilovu tetivu i zbog toga grupa nije održala seriju svirki na kojima su planirali da provere nove pesme pred publikom. Umesto toga, prvi put u karijeri snimali su demo verzije pesama za sledeći LP. Krajem godine na MESAM-u su dobili nagrade kao rock grupa godine, Bora je proglašen za najboljeg kompozitora, dok je Miša autor hita godine, pesme "Amsterdam". Februara 1987. godine objavljuju devetu ploču "Ujed za dušu" na kojoj je Bora komponovao samo tri i po pesme, a kao autori se potpisuju Džindžer, Čutura i Miša Tada rade i prvu obradu, što će kasnije biti česta pojava na njihovim pločama Pesma "Zadnji voz za Čačak" je obrada "Last Train To Clarksville" Nila Dajmonda (Neil Diamond) koju je svojevremeno izvodila grupa Monkees. Sem duhovite "Član mafije", u kojoj je na matricu karipske muzike Bora opisao Savez komunista. Na ostatku ploče gotovo da nema političkih tema. Dve Borine pesme "Nesrećnice, nije te sramota" i "Zašto kuče arlauče" koje nisu ušle u konkurenciju za ploču, objavljene su na poklon-singlu koji je deljen uz prvih hiljadu albuma.

Popularnost koju je postigla prva Borina knjiga "Ravnodušan prema plaču" rezultirala je njegovim aktivnostima i na tom planu. Intenzivno je držao večeri poezije, a ostvarila mu se davnašnja želja. Godine 1988. primaju ga u Udruženje književnika Srbije, što neki akademici doživljavaju kao uvredu. Oko njegovih pesama se i dalje dizala prašina. Kada je u Sava centru 1987. godine na proslavi povodom godišnjice Studija B, govorio svoje stihove, javni tužilac je zaključio da je "uznemirio javnost". Ali, kako je govorio pesme koje su već objavljene po novinama i njegovim zbirkama, sud je odbio zahtev javnog tužioca za pokretanja postupka. Jula 1988. godine dok je Bora u Baru govorio svoje stihove, prisutni milicioner je otkrio da je "verbalno vrijeđao patriotsko socijalistička osjećanja građana". Odmah je presavio tabak, napisao prijavu koja je dovela do suđenja na kome je Bora posle razvučenog procesa oslobođen optužbe.

Desetogodišnjicu postojanja obeležili su izdavanjem desetog albuma "Priča o ljubavi obično ugnjavi" i kompilacijom "Riblja čorba 10" koja je objavljena u ograničenom tiražu i nije se našla u prodaji, već je bila predviđena za prijatelje grupe i radio stanice. Povodom jubileja odsvirali su koncert na Sajmištu na kome se okupilo 15 000 mladih. Ali pre toga SUP im nije dozvolio da održe besplatan koncert na platou ispred hrama Svetog Save na kome je još trebalo da sviraju Piloti i EKV. lako se situacija u zemlji sve više intenzivirala, na novoj ploči gotovo da nije bilo političkih tekstova. Benigne teme "Avionu slomiću ti krila", "Kaži ko te ljubi dok sam ja na straži", "Oko mene" i druge govorile su o Borinom sve većem interesovanju za vannastavne aktivnosti kao što su književne večeri. A personalni potresi u grupi su se i dalje nastavljali. Radeći u Čorbi, Čutura je počeo da piše i za druge. Tako su se njegovi tekstovi našli na pločama Dejana Cukića, YU grupe, Kerbera, a 1988. godine je snimio i prvu solo ploču "Devet lakih komada". Po objavljivanju druge ploče Čutura 1. novembra 1989. odlazi iz grupe i upušta se u solo vode. U trenutku kada su svi prognozirali prestanak rada Čorbe, u grupu dolazi gitarista Zoran llić (rođen 8. septembra 1959.) koji je pre toga bio član sastava Bezobrazno zeleno. Sa njim 1990. godine snimaju LP "Koza nostra" koji je producirao Saša Habić. Nove pesme su prvo proveravali na udaljenim terenima. Svirali su po našim klubovima u Švedskoj, zatim Temišvaru, a potom u dalekoj Australiji. Na snimanju su se opet obreli raznovrsni gosti. Džoni Stulić i članovi Azre pevali su prateće vokale u pesmi "Al Kapone" u "Gde si u ovom glupom hotelu",
pevale su Gorica Popović, Snežana Jandrlić i Biljana Krstić, nekadašnje članice Suncokreta, a klavijature na ploči je svirao Saša Lokner. Bora je u pesmi "Tito je vaš" načeo sezonu pljuvanja po tada još uvek nedodirljivom mrtvom predsedniku, a erotsku zezalicu je opravio u pesmi "Crna Gora Bar" koja predstavlja obradu starog hita "Memphis Tennesy" Čaka Berija. Temu "Baby" Bora je otpevao na lošem engleskom i za nju je tvrdio da je komponovao kada je imao trinaest godina. Nove pesme Čorba je proverila na starom terenu. Septembra 1990. godine opet su uspešno nastupili na Tašmajdanu.

Tokom ratnih godina Čorba je povremeno svirala u inostranstvu i oglašavala se pločama koje nisu ostavljale dublji trag. LP "Labudova pesma" prvobitno je bio zamišljen kao oproštajni, ali su odlučili da rade i dalje, Ploča je snimana krajem 1991. godine u Beču i sem pesme "Kad sam bio mlad" obrada "When I Was Young" Erika Bardona nijedna druga se nije zadržala u medijima. Doduše, sa ploče su izbačene tri predviđene pesme Olivera Mandića. Ni sa sledećom pločom "Zbogom, Srbijo" nisu bolje prošli. Uz obrade "Zelena trava doma mog" iz repertoara Toma Džonsa (Tom Jones), "Danas nema mleka" grupe Hermans Hermits i "Tamna je noć" Marka Bernsa (Mark Bernes) iz istoimene pozorišne predstave, većina ostalih pesama je odmah potonula u zaborav. Jedinu novinu u grupi predstavljao je klavijaturista i koproducent te ploče, Vlada Barjaktarević (ex Van Gogh).

U solo vodama Vicko se opet ogledao 1996. godine kada je u okviru grupe Indijanci za ITMM objavio CD sa porno orijentisanim pesmama. On je u ulozi pevača i autora pesama, a grupu još čine gitarista Goran Repinc, basista Slavko Radosavljević i bubnjar sastava Block Out Miljko Radonjić. Na snimanju je gostovao Rajko Kojić, a ploča je naišla na nepodeljeno zgražanje kritike. Krajem 1990. godine Indijanci su objavili ploču "Ne može biti veselije" (HiFi Centar).

Leta 1996. godine kada je Čorba svirala u Republici Srpskoj na mitinzima stranke SDS, sa njima nije nastupio Zoran llić i tada je objavljeno da više nije član grupe. Na disku "Ostalo je ćutanje" koji je Čorba tada objavila, našla se "Ljubomorko", obrada "Jelaous Guy" Džona Lenona i narko-pesma "Gnjilane", obrada pesme švajcarskog muzičara Pola Hofera. Tema "Odlazi od mene, ubico, idi" je iz pozorišne predstave "Moskva-Petuški" i u njoj uz Boru pevaju bivše članice Suncokreta Snežana, Bilja i Gorica. U temi "Gastarbajterska" iskorišćen je citat "Užičkog kola" koji je na harmonici odsvirao Dušan Suvajac iz grupe Legende. Paralelno sa tom pločom. Bora je u Republici Srpskoj za Radio Bijeljinu objavio solo CD "Njihovi dani" sa političkim pesmama od kojih je najviše odskočila "Baba Jula". Povodom nove ploče Riblja čorba je odsvirala seriju nastupa u Kanadi, Australiji i Evropi. Početkom 1997. godine objavili su kompilaciju "Treći srpski ustanak" na kojoj je izbor političkih pesama nastalih tokom čitave karijere. Od ranije neobjavljenih materijala tu su "Snage opozicije", snimljena još 1985. godine i "Volim i ja vas", nastala tokom građanskog protesta u zimu 1996./1997. Početkom 1997. godine Čorba je održala turneju pod nazivom "Po slobodnim gradovima Srbije" koju su završili sa dva prepuna koncerta na Tašmajdanu.
Tokom karijere Bora je pisao pesme za mnogo drugih grupa i pevača, a autor je tekstova za narodnjak "Neka me ne zaborave devojke sa Morave" i nove starogradske "Stani malo kafanski sviraču". Zanimljivo je da je jedan od najvećih hitova Bebekove solo karijere "Sinoć sam pola kafane popio", upravo izašao iz Borine kuhinje. Pored toga, pomogao je afirmaciji beogradskih novotalasnih grupa zalažući se sa Encom Lesićem za snimanje ploče "Paket aranžman". Minuli rad Čorbe odrazio se na kaseti "Nešto kao Džimi Hendriks" (Shelter Records 1996.), mlade slovenačke grupe Zaklonišče prepeva, koja je obradila pesmu "Zvezda potkrovlja i suterena" sa samog početka Čorbine karijere.

Tokom plodne karijere Bora je objavio pet zbirki pesama "Ravnodušan prema plaču" (1985.), "Hej Sloveni" (1987 ), "Prvih deset godina je najteže" (1988.), "Neću" (1989.) i "Psihopata i lopata" (1997.) koje su prodate u preko 150 000 primeraka stoje tiraž kojim se retko koji ovdašnji pesnik može pohvaliti Nosilac je priznanja Branko Čopić za satiru, nagrade Brankovo kolo zbog "očuvanja srpskohrvatskog jezika i svežeg pesničkog izraza". Dobio je četiri Oskara popularnosti, proglašavan je za kompozitora, pevača, lajavca godine. Radio je muziku za pozorišne predstave "Bonton", "Siroti mali hrčki", "Tamna je noć" i film "Atoski vrtovi" Stojana Stojčića U pozorištu Radović izvodio je monodramu "Ja ratujem sam", a objavio je i kasetu "Bora priča gluposti" koju je slovenački Helidon prodao u tiražu većem od 80 000 primeraka. Borini hobiji su pecanje i fudbal (rezervni golman je FK Pekar) a piše i za satirični list "Naša krmača". Godine 1990. osnovao je šeretsku Partiju običnih pijanaca (POP). Ubrzo po osnivanju, stranka je ušla u principijelnu koaliciju sa SUP-om (Savez uživalaca piva) i Flašističkom strankom. Za stranačke simbole odabrali su srk i čepić i povukli se u mir svojih omiljenih kafana. Tokom prve polovine devedesetih, Bora je intenzivno pomagao mladoj grupi Minđušari iz Knina koji su svirali kao predgrupa Čorbi. Snimao je i sa Bajom, malim Knindžom. Filmski reditelji su mu u više navrata nudili uloge, ali ih je sve redom odbio, zbog loših scenarija.

Rajko Kojić je posle duge bolesti umro 11. aprila 1997. godine u rodnom selu Jarkovac. Čutura živi u Londonu od novembra 1991. godine. Miša je vlasnik prodavnice instrumenata u tržnom centru Skadarlija. Džindžer je i dalje student arhitekture i stalno najavljuje solo ploču, like radi sa grupom Babe, a Vicko je muzički urednik u Hi fi centru.

Diskografija

Singlovi
"Lutka sa naslovne strane" / "On i njegov BMW" (PGP RTB 1978.)
"R'n'r za kućni savet" / "Valentino iz restorana" (PGP RTB 1979.)
"Nazad u veliki prljavi grad"/"Mirno spavaj" (PGPRTB 1980.)
"Nesrećnice, nije te sramota" / "Zašto kuče arlauče" (PGP RTB 1987. promo singl)

Albumi
"Kost u grlu" (PGP RTB 1979.)
"Pokvarena mašta i prljave strasti" (PGP RTB 1981.)
"Mrtva priroda" (PGP RTB 1981.)
'U ime naroda" (PGP RTB 1982. koncertni)
"Buvlja pijaca" (PGP RTB 1982.)
"Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju" (Jugoton 1984.)
"Istina" (PGP RTB 1985.)
"Osmi nervni slom" (PGP RTB 1986.)
"Ujed za dušu" (PGP RTB 1987.)
"Riblja čorba 10" (PGP RTB 1988. kompilacija, promo LP)
"Priča 0 ljubavi obično ugnjavi" (PGP RTB 1988.)
"Koza nostra" (PGP RTB 1990.)
"Labudova pesma" (Samy 1992.)
"Zbogom, Srbijo" (WIT 1993.)
"Ostalo je ćutanje" (WIT 1996.)
"Treći srpski ustanak" (Čorba Rekords 1997. kompilacija)
"Beograd, uživo '97 -1 i 2" (Hi Fi Centar 1997. koncertni)

Bora Ðorđević solo
"Njihovi dani"(SIM Radio Bijeljina 1996.)

Izvor: Džuboks
​

Pa, pošto ste vi već "odradili" prve albume, ja ću da odem malo dalje...

 

[Mr Price]

Izdvajam, omiljena mi:
Album: POKVARENA MAŠTA I PRLJAVE STRASTI (PGP RTB (232OO88) 23.O2.1981.)

 

[Eric Cantona]

Pokvarena mašta i prljave strasti

 

[nightrider]

[youtube]lrbtQoRxuyE[/youtube]