Rezidba borovnice

[Nostradamus]

Borovnice donose plod na granama iz prethodne vegetacije. Krupnoća plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. Rodnost žbuna je sortna osobina i zavisi od genetičkih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani bobice će biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi.
Sorte koje imaju uspravan žbun (Erliblu, Kolins, Pembelton, Xersi i dr) zahtevaju proređivanje rodnih grana u središtu žbuna. Sorte koje imaju položene grane (npr. Marfi) koje padaju ka zemlji zahtevaju uklanjanje tih niskih grana.

 

[Nostradamus]

Umerena rezidba, kojom se odstranjuju manje grančice (a i grane u žbunu) redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi će biti krupniji, ranije će sazreti, a i drvo je bujnije.
Jačom rezidbom dobijamo krupne plodove, postižemo ranije sazrevanje, ali i manji ukupan urod u tekućoj godini. U nekim slučajevima se događa da kada je urod obilan, a rezidba nije izvršena određen broj plodova i ne sazri.
Jačom rezidbom se, takođe, smanjuje ukupan rod, povešava veličina ploda i povešava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati. Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se može obrati u prvom kolu. U slučajevima umerene rezidbe taj procenat je oko 60%.
Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti žbunova. Vrlo bujne žbunove treba slabije orezati, što je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U američkoj praksi važi pravilo da se na biljkama ne sprovodi rezidba do kraja treće godine gajenja, već da se počne na početku četvrte godine. Po tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. Ako je sredina žbuna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Uopšte govoreći, rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lišća do kretanja pupoljaka naredne godine.