Reumatizam

[crvendac_011]

Reumatoidni artritis − simptomi, terapija i lečenje

Žena blic 04.03.2010 12:47



Od ove neizlečive bolesti uglavnom obolevaju osobe srednje životne dobi, a tri do četiri puta češće žene. Bol u zglobovima je najizraženiji noću i ujutru, a bolest je doživotna. Međutim, postoji način da se tegobe ublaže.

Reumatoidni artritis je hronična, progresivna, sistemska zapaljenska bolest, koja prvenstveno napada zglobove, ali i unutrašnje organe (pluća, srce...). Bolest najčešće napada zglobove šaka i stopala, ali može biti zahvaćen bilo koji zglob uključujući i kičmeni stub.
Oko 0,5 odsto populacije boluje od reumatoidnog artritisa, a u našoj zemlji taj broj se kreće oko 35.000. Od toga skoro 10.000 ima teži oblik bolesti. Uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat i za sada se smatra da nastaje kao posledica genetske predispozicije i infekcije, ali se ne isključuje i određena uloga hormona i izloženost stresu. Pripada grupi autoimunih oboljenja, što znači da iz nekog, za sada neutvrđenog razloga, naš imuni sistem napada i uništava sam sebe. Iako se uglavnom javlja u starijem životnom dobu, od juvenilnog idiopatskog artritisa (koji je po određenim osobinama sličan reumatoidnom artritisu) obolevaju i deca. Kod mladih žena ponekad se početak bolesti vezuje za prethodnu stresnu situaciju, jaku infekciju, porođaj ili pobačaj.

TERAPIJA I LEČENJE
Reumatolozi, koji se bave terapijom reumatoidnog artritisa, generalno nisu zadovoljni dosadašnjim načinom lečenja. Osnovni cilj jeste da se bolesniku ublaže svakodnevni bolovi, da se zaustavi dalja progresija bolesti i održi funkcionalnost koštano-zglobnog sistema. Sa lečenjem bi trebalo započeti što ranije. Bazičnu terapiju čine takozvani bolest-modifikujući lekovi (BML). Lek prvog izbora je svakako metotreksat, a koriste se i antimalarici, sulfasalazin, soli zlata, itd. Svi ti lekovi su u izvesnoj meri opasni za organizam i dugotrajno uzimanje povećava rizik od neželjenih dejstava. Zbog toga je potrebna dobra saradnja lekara i pacijenta i redovno praćenje, kako pozitivnih tako i eventualnih neželjenih efekata primenjene terapije. Sastavni deo terapije čine i analgetici (paracetamol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (meloksikam, diklofenak, nimesulid). U poslednjih desetak godina aktuelna je biološka terapija, a to su lekovi koji direktno deluju na imunološki sistem (T i B limfocite). Za sada daju zadovoljavajuće rezultate, mada i tu postoje velike razlike u terapijskom odgovoru svakog pacijenta ponaosob. U visokorazvijenim zemljama ovi lekovi se nalaze na pozitivnoj listi, jer su veoma skupi, ali je procenjeno da je isplativije uložiti u aktivno lečenje obolelih nego kasnije socijalno zbrinjavanje osoba sa ispoljenim invaliditetom. U našoj zemlji zdravstveni fond odobrava sredstva samo za obolelu decu i manji broj odraslih bolesnika, ali postoje indicije da će u budućnosti taj broj biti veći.

Generalno, prognoza bolesti je nepovoljna. Pritom se ne misli na smrtni ishod, već na nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova i potrebu za tuđom negom i pomoći. Ono što se često sreće u svakodnevnoj lekarskoj praksi je da mnogi pacijenti samoinicijativno prekidaju sa uzimanjem lekova, neki jer se plaše neželjenih efekata, neki jer im primenom terapije bude bolje i smatraju da im lek više nije potreban, a nažalost, ima i onih koji nisu u materijalnoj mogućnosti da nabave određeni lek.
Zbog toga je veoma važno da se između lekara reumatologa i bolesnika uspostavi dobar odnos zasnovan na poverenju. Lekar je dužan da primeni najsavremeniju dostupnu terapiju, da bude uz svog pacijenta, objasni koliko je važno da uzima redovno lekove i da svakodnevno vežba, i da mu pruži volju da istraje u lečenju, koje je doživotno. Najbolji rezultati se postižu upravo kod onih bolesnika gde je ostvarena saradnja lekara opšte prakse, reumatologa, fizijatra, dijetetičara, fizioterapeuta i socijalnog radnika, a sve to uz podršku i ljubav porodice obolelog.

ZDRAVA ISHRANA POMAŽE
Prema nekim istraživanjima, odgovarajući način ishrane može da pomogne. Tu se prvenstveno misli na izbegavanje mesa, jaja, citrusa, belog šećera i kofeina, a forsiranje ribljeg ulja, integralnog pirinča, lisnatog povrća, voća tipa trešnji ili ananasa i žitarica. Trebalo bi težiti idealnoj telesnoj masi. Pušenje je zabranjeno. Oboleli od reumatoidnog artritisa ne bi smeli da se bave poslovima koji se obavljaju u vlažnim i neprovetrenim prostorijama. Žene u reproduktivnom periodu bi trebalo da u zavisnosti od aktivnosti bolesti planiraju trudnoću.

 

[crvendac_011]

U Srbiji živi 35.000 osoba koje boluju od artritisa

Infekcije krive za reumatizam

B. Tasić| 19. 10. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock | Blic Online


Reumatske bolesti posle 55. godine života pogađaju 80 odsto stanovništva. Obolevaju podjednako i muškarce i žene, a tegobe su izraženije kada dođe do nagle promene vazdušnog pritiska i povećane vlažnosti, kao što je slučaj u jesen.

Bol i crvenilo simptomi reume

- U Srbiji ima više od 35.000 osoba obolelih od reumatoidnog artritisa - kaže
doc. dr Slavica Eremić, fizijatar-reumatolog Kliničko-bolničkog centra Beograd, i dodaje:

- Ljudi koji pate od bolova u zglobovima, krstima, mišićima, tetivama, ukočenosti vrata i krstima, kažu: "imam reumu". Savremena medicina pod tim podrazumeva stotinak raznih bolesti i nužan je adekvatan prilaz ovoj problematici da bi se što uspešnije dijagnostikovale i lečile ove bolesti.

Prevencija, adekvatna ishrana, umerena fizička aktivnost i briga o zdravlju, sigurno su faktori koji mogu da utiču na poboljšanje kvaliteta življenja - objašnjava dr Eremić i savetuje kako da prepoznate, lečite i sprečite nastanak reumatskih oboljenja.

Uzroci reumatskih oboljenja

Uzroci reumatskih oboljenja su uglavnom nepoznati. Nasledni faktor može da utiče na pojavu bolesti, ali nije presudan za ispoljavanje. Pored genetske predispozicije, smatra se da virusi, bakterije (uopšte infekcije), uslovi života i rada, način ishrane, fizički i psihički stres mogu da dovedu do nastanka ove bolesti. Međutim, kod pojedinih bolesti infekcija izazvana reumatskom groznicom, Reiterovim sindromom i lajamskom bolešću može da bude krivac za reumatska oboljenja.

Simptomi

Reuma ima razne simptome:
- bol
- otežana pokretljivost
- otok i crvenilo na koži
- bolna osetljivost na dodir i pokret

Lečenje

Lečenje je kompleksno, zahteva timski i multidisciplinarni pristup. Dakle, neophodna je da lekar kontinuirano kontroliše i prati bolesnika da bi lečenje bilo adekvatno. Neophodan je kvalitetan odnos između pacijenta i lekara, a i prevencija igra veliku ulogu. Reč je uglavnom o hroničnim oboljenjima koja zahtevaju dugotrajno lečenje.

Kombinovana terapija podrazumeva lekove i adekvatne fizikalno-rehabilitacione procedure koje vode uspehu u tretmanu.

Takozvani NSAIL lekovi, odnosno nesteroidni antiinflamatorni lekovi utiču na znatno smanjenje bola i otoka kod artroza, ali ne utiču na tok bolesti. Uz primenu fizikalnih procedura doprinosi se opštem stanju stabilnosti u lečenju. U poslednje vreme se javlja nova klasa NSAIL - to su selektivni inhibitori COX2 (Nimesulid) sa manjim gastrointestinalnim smetnjama, koji imaju dobar efekat kada je reč o smanjenju bola, otoka i povećanju obima pokretljivosti.

Prevencija

Uslovi života i rada, ishrana i fizičke aktivnosti poboljšavaju opštu otpornost organizma i umanjuju sklonost ka reumatskim oboljenjima. Poznato je, recimo, da određeni dijetalni režim ishrane može da zaustavi napad upale kod gihta.
Kretanje i vežbe razgibavanja odlična su prevencija jer podmazuju i prokrvljuju zglob. Takođe je preporučljivo trčanje i joga.

Ukoliko već imate problem sa reumatskim oboljenjima, banjsko lečenje i posete fizijatru će umnogome olakšati tok oporavka.

Vrste reumatskih bolesti

Postoji više vrsta reumatskih oboljenja:

1. Zapaljenski reumatizam: reumatska groznica, reumatoidni artritis, sistemske bolesti veziva lupus, sistemska skleroza, vaskulitis.
Metaboličke artropatije giht, druge bolesti deponovanja kristala, osteoporoza, infekcijski artritisi.
2. Degenerativne reumatske bolesti kičmenog stuba i perifernih zglobova.
3. Vanzglobni (mekotkivni) reumatizam.
4. Retke reumatske bolesti.
5. Reumatski sindromi u drugim bolestima (u bolestima pluća, endokrinog, gastrointestinalnog i kardiovaskularnog sindroma).
U savremenoj praksi najčešće se javljaju degenerativne reumatske bolesti i vanzglobni reumatizam. Ova oboljenja imaju laganu, ali progresivnu evoluciju.

Stara bolest

Reumatske bolesti spadaju u najstarija oboljenja. Čovečanstvo od pamtiveka boluje od reume. Čak su i na skeletima, koji su stari više vekova, pronađene promene na kostima koje ukazuju na reumatska oboljenja. Na ovaj način čovek plaća danak uspravljanju na dve noge.

Ćuretina idealno meso za reumatičare

Šta se pored lekarske terapije može učiniti da se ublaže ili spreče reumatske upale, otkriva bečki stručnjak, profesor Hademar Bankhofer.

Prilikom nastajanja reumatskih oboljenja veliku ulogu ima tzv. arahidonska kiselina. To je važna masna kiselina koja se unosi hranom i od koje nastaju hormoni tkiva, koji prouzrokuju upale i bolove. Zbog toga je neophodno, ukoliko želite da sprečite reumatske upale, što manje unositi hranu koja sadrži tu kiselinu. Bankhofer preporučuje da se meso konzumira samo dva puta nedeljno.

U pilećem i ćurećem mesu ima upola manje arahidonske kiseline nego u goveđem i svinjskom mesu. Od ostalih namirnica koje u velikoj meri sadrže arahidonsku kiselinu izdvajaju se žumance, šlag, sir ementaler, kamamber i svinjska mast. Voće i povrće, orasi, pirinač i biljna ulja ne sadrže tu masnu kiselinu. Sveže ubran krastavac sadrži dosta vitamina E kao i mikroelement bakar. Da bi se smanjio rizik od reume, važno je da se krastavac konzumira sa korom. Dosta vitamina E sadrže i bademi, lešnici, suncokretovo ulje, ulje repice i orahovo ulje. Ljudi koji pate od reume treba više da konzumiraju integralne proizvode. Treba izbegavati namirnice govedinu i svinjsko meso, pasulj, grašak, sočivo i iznutrice...

 

[crvendac_011]

Mladalački artritis češći posle desete godine

Reumatizam kod mališana


D. M. - B. T. | 18. 11. 2010. - 00:02h |Blic Online


Reuma, ili bapska bolest, može da se javi i kod najmlađih. Poslednja istraživanja pokazuju da se mladalački artritis najčešće javlja u uzrastu od 10. do 18. godine, a da oboli jedno dete na 2.000 dece. U Srbiji od ove bolesti pati oko 1.000-2.000 dece. Ova opaka degenerativna bolest ostavlja trajne posledice na funkcionalne i radne sposobnosti u odraslom dobu.

Česte temperature i promene na zglobovima su najčešći simptomi

- Reumatske bolesti kod dece predstavljaju oboljenja koja nastaju kao posledica genetskih sklonosti delovanja raznih infekcija i faktora spoljne sredine (ishrana, infekcije...). Opšti naziv za dečju reumu je juvenilni idiopatski artritis (JIA). U osnovi bolesti kriju se autoimuni poremećaji u kojima se naš imuni sistem okreće protiv sopstvenog tkiva, ostavljajući bolnu upalu zglobova - objašnjava doc. dr spec. med. Slavica Eremić, fizijatar reumatolog iz beogradskog Kliničko bolničkog centra.

Juvenilni artritis je heterogena bolest i razlikuje se sedam vrsta oboljenja. Može da zahvati oba pola od prve godine, pa nadalje. Neki oblici, među kojima je oligoartritis, mogu da traju šest meseci i da pogode najviše četiri zgloba.

SIMPTOMI

Simptomi bolesti, nažalost, najčešće nisu specifični: ponovljena povišena telesna temperatura, promene na koži, očima ili simptomi na drugim organima. Zatim, mogu da se jave i promene na zglobovima, ali nisu obavezne. Ako su prisutne, praćene su jutarnjom ukočenošću, a zglobovi su vrući i otečeni.

Kod male dece i beba često se teško uočava simptomatologija ove bolesti jer su simptomi nespecifični. Na početku bolesti dete je uglavnom neuobičajeno umorno i neraspoloženo. Prvi znaci mogu da budu gubitak apetita i povišena telesna temperatura. Tipične promene kod dece na koje treba obratiti pažnju jesu: oticanje i vrelina zglobova, uz primetno hramanje ili poskakivanje pri hodu ili pak izbegavanje hodanja. Na oboljenje zglobova treba obratiti pažnju i onda kad dete nazaduje a već je krenulo da puzi i hoda.

LEČENJE

Autoimuni poremećaji u osnovi ovih bolesti zahtevaju lekove koji kontrolišu poremećaj imunog procesa, čime se postiže kontrola i smanjuje stepen oštećenja zgloba.

Lečenje lakših oblika nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (naproxen, ibuprofen), kortikosteroidima. Nažalost, ovi lekovi imaju antizapaljenski efekat, te poboljšavaju simptome bolesti, ali ne mogu da utiču na stepen oštećenja zgloba. Dalje, kortikosteroidi moraju da se uzimaju dugo, što ima neželjene efekte na rast i razvoj dece i na veliki broj metaboličkih funkcija.

Bazični lekovi pripadaju grupi citostatika (metotrexat) sa pozitivnim efektom kod velikog broja bolesti. Iako je citostatik, daje se jedanput nedeljno, a ishod je bezbedan i efikasan (a to pokazuje iskustvo dugo oko 30 godina, koliko se primenjuje). Još jedan iz ove grupe lekova je „arava“.

Biološka terapija

Biološka terapija za lečenje autoimunih bolesti daje nadu u bolje sutra ovih bolesnika! Radi se zapravo o supstancama koje imaju mogućnost blokiranja stvaranja različitih zapaljenskih molekula u organizmu odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunog poremećaja.
Najbolji rezultat je postignut sa upotrebom preparata koji blokiraju TNF (prozapaljenski molekul koji organizam prirodno stvara), a čije se povećano prisustvo smatra jednim od glavnih uzročnika u održavanju upalne reakcije RA.
U svetu se koristi nekoliko vrsta : Etanercept, infliximab, adalimumab, sa različitim hemijskim sastavom i načinom delovanja, ali svi imaju visoku terapijsku efikasnost u lečenju reumatskih poremećaja, sa izrazitim pozitivnim dejstvom na smanjenje zapaljenske reakcije i destrukcije zgloba.

 

[crvendac_011]

Mirovanje pogoršava reumatske bolove

Mirovanje pogoršava reumatske bolove

CDC/GG| 30. 11. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock|Blic Online


U poslednjih nekoliko godina stručnjaci se intenzivno bave proučavanjem reume i načina ublažavanja tegoba koje ta bolest izaziva.

Vežbanje čuva zglobove

Pretpostavlja se da je glavni uzrok reume smanjena proizvodnja hormona. Međutim, i mlade žene mogu da obole od reume, ističe dr Tomas Vesinghage iz Klinike za rehabilitaciju u nemačkom gradu Dampu.

- Osobe koje imaju bolove, često se trude da miruju. To je pogrešno jer će se ukočenost zgloba još više pojačati ako se miruje - kaže dr Vesinghage.
Posebno se preporučuje plivanje jer se telo pokreće i mišići jačaju bez opterećenja zglobova. Bolovi u zglobovima koji se pojačavaju kad mirujete a smanjuju kad se krećete, jedan su od znakova reume.

 

[crvendac_011]

10 načina da ublažite reumatske bolesti

10 načina da ublažite reumatske bolesti

Obloge kad zglobovi sevaju. Izbegavajte namirnice koje su bogate purinima, kao što su goveđe i svinjsko meso...



BEZ OBZIRA na godine ili pol, svako je barem jednom osetio neprijatne bolove u kostima, najčešće u leđima, kolenima, ili u zglobovima šake.

Procenjuje se da od reumatskih bolesti pati gotovo 90 odsto osoba starijih od 65 godina, ali se tegobe ne ispoljavaju kod svih istim intenzitetom.
Promene na zglobovima su vidljive na rendgenskim snimcima, ali se klinička slika i simptomi javljaju samo kod određene grupe ljudi.
Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih.
Promene atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i niska temperatura, utiču na receptore za bol. Zbog toga tada dolazi do pogoršanja reumatskih stanja, a naročito bolnih simptoma.
Osim lekovima, bolest može da se ublaži i boljim izborom jelovnika, vežbama...
Na primer, ljudi koji pate od reume trebalo bi da jedu integralne proizvode a da izbegavaju proizvode od belog brašna.
Takođe, trebalo bi da izbace iz upotrebe namirnice koje su bogate purinima koji se pretvaraju u mokraćnu kiselinu, kao što su goveđe i svinjsko meso, pasulj, grašak, sočivo, iznutrice, pivo, proizvodi od soje.
Meso može da bude na trpezi samo dva puta nedeljno, a zbog prisustva arahidonske kiseline koja ima značajnu ulogu u nastanku reumatskih bolesti, umereno treba uzimati i žumance, ementaler, kamamber, šlag i svinjsku mast. Voće i povrće, pirinač, orasi i biljna ulja ne sadrže tu masnu kiselinu.

1. KALCIJUM - neke namirnice ubrzavaju izbacivanje kalcijuma iz kostiju, a druge pomažu da zglobovi bolje rade. Osobe koje pate od reume treba da izbegavaju meso, masne sireve i salame. Svako povrće, a naročito kupus i mahunarke pomažu bolji rad zglobova.

2. KUPUS - obloge od kupusa delotvoran su lek protiv reumatskih bolova. Odstraniti debele žile pa list izvaljati flašom i priviti na obolelo mesto, umotati suvom lanenom krpom i pričvrstiti zavojem. Oblog menjati tri puta dnevno.

3. DIJETA - ljudi koji imaju problema sa reumom a imaju višak kilograma trebalo bi postepeno da oslabe. Jer, prevelika težina naročito štetno deluje na zglobove kuka i nogu.

4. ČIČAK - protiv reume može da pomogne čaj od čičkovih semenki: kašiku sitno naseckanog korenja i lišća čička kuvati u 500 ml vode pet minuta, ostaviti poklopljeno
10-15 minuta i procediti. Piti po dve kašike, dva puta dnevno (ujutro i uveče).

5. ORAH - pomešati litar nerafinisanog maslinovog ulja i 10 kašika isitnjenog orahovog lista. Držati na toplom jedan mesec, uz svakodnevno mućkanje po nekoliko puta. Dobijenim uljem masirati bolna mesta.

6. JORGOVAN - teglu od jedan i po litar napuniti cvetovima jorgovana (bez sabijanja), naliti do vrha maslinovim uljem, dobro zatvoriti i držati na suncu 15 dana. Dobijenim uljem mazati i masirati obolela mesta.

7. MASAŽA - bolnim zglobovima koristiće i lakša masaža okolnih mišića. Preporučuje se, takođe, i blago razgibavanje.

8. KUPKE - protiv reumatskih tegoba mogu da pomognu kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom.

9. KANTARION I RUZMARIN - u litar maslinovog ulja staviti 100 g suvog lista i cveta kantariona i 50 g lista ruzmarina, zatvoriti i čuvati 30 dana na suncu, uz povremeno mućkanje. Ulje procediti i koristiti za masiranje obolelih mesta.

10. MED - dva kilograma meda pomešati sa po dve kašike sitno samlevenog lista i cveta kantariona, lista ruzmarina, cveta brđanke, lista belog jasena, lista breze i rizoma i korena zglobače. Ostaviti na sunčanom mestu dvadesetak dana, pa mazati obolela mesta četiri dana uzastopno. Napraviti pauzu od 15 dana, a nakon toga ponoviti lečenje.

PAŽLJIVO SAGINJANJE

Kod početnih i lakših reumatskih oblika stručnjaci preporučuju pacijentima da smanje opterećenje bolesnog zgloba i da ne nose teret u ruci u kojoj se javlja bol.
Ukoliko je bol u kičmi, teret uopšte ne treba nositi i preporučuje se pažljivo saginjanje. Korisno je utopljavati zglobove, pa stoga ljudi skloni reumi moraju toplo da se oblače i da stave vuneni zavoj oko bolesnog zgloba.

(Večernje novosti)

 

[ivanica81ns]

REUMATOIDNI ARTRITIS - GLA može da smanji oticanje zglobova, oticanje i jutarnju ukočenost; značajno olakšava bolove kod reumatoidnog artritisa.
BIO konopljino ulje sadrži GLA (gama-linolenska kiselina) odnosno jedino je jestivo ulje koje sadrži GLA, koja ima izuzetno značajan uticaj na čovekovo zdravlje.

 

[crvendac_011]

Narodnim lekovima ublažite reumatske bolove

Gotovo 90 odsto starijih od 65 godina u našoj zemlji, u manjoj ili većoj meri, pati od problema sa zglobovima. Izbegavajte mesne prerađevine, krećite se što više, koristite i prirodne obloge jer su efikasni

VEĆ sa prvim zahlađenjem, pogoršavaju se svi simptomi reumatskih bolesti, a najizraženiji je bol. Za to nije kriv samo pad temperature, već i pojačana vlaga i vetar. Zbog bolova u zglobovima, koji značajno remete svakodnevni život, reumatičarima najviše prija da "zagreju kosti".

Od različitih oblika reumatskih bolesti u Srbiji, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pati tri četvrtine stanovnika. Među njima je 90 odsto osoba starijih od 65 godina, pa je u toj populaciji gotovo nemoguće pronaći osobu koju ne muči reuma u manjoj ili većoj meri.

Klasični simptomi, karakteristični za sve reumatske bolesti su bol u zglobovima i ograničena pokretljivost. Iako većini zbog bola prija mirovanje, lekari savetuju pacijentima da se što više kreću, uprkos bolovima.

Osim lekova koji ublažavaju simptome, kod reume je veoma važno, upozoravaju lekari, održavanje telesne težine u granicama normale, jer višak kilograma dodatno opterećuje zglobove. Mora se voditi računa i o ishrani, jer sve što jedemo utiče na tok bolesti kao što je reumatska.

Jelovnik bi trebalo bazirati na voću i povrću, smanjiti maksimalno unos soli u organizam (posebno kod reume zglobova), izbaciti alkohol i kafu, dok bi voće, povrće, integralne žitarice i biljna ulja sa omega-3 kiselinama trebalo svakodnevno da budu na jelovniku. Meso, a naročito mesne prerađevine, trebalo bi izbegavati, a mleko i mlečne proizvode uzimati u malim količinama, jer sadrže arahidonsku kiselinu koja izaziva bolove, upale i oticanja zglobova. Od vitamina se preporučuju C i E, jer efikasno deluju protiv upale, kao i kalcijum i vitamin D, koji su važni za kosti. Uz to, bitna je raznovrsna ishrana, pravilno držanje tela i mnogo kretanja.

Oboleli od reume, koji loše podnose lekove, mogu da isprobaju i stare, narodne lekove koji olakšavaju simptome.

OBLOGA OD KUKURUZNOG BRAŠNA

Kaša od kukuruznog brašna dobra je kao obloga protiv reume i bolova u zglobovima, jer dugo ostaje vruća. Tako podstiče cirkulaciju i snabdevanje tkiva krvlju. Priprema se obično bez dodataka, samo sa vrućom vodom. Oblozi treba da budu vrući koliko može da se podnese na koži.

LIST KUPUSA

Oblog se pravi tako što se sa lista kupusa odstrani tvrd deo, a zatim se list omekša oklagijom ili flašom i stavi na bolno mesto. Obloga se potom umota krpom, najbolje lanenom. Menjajte listove kupusa tri puta dnevno.

ULjE SA BUNIKOM I RUZMARINOM

U flašu stavite osam kašika iseckanog lista bunike, dve kašike iseckanog ruzmarina i dodajte litar maslinovog, hladno ceđenog ulja. Flašu dobro zatvorite i mesec dana je držite na sobnoj temperaturi. Nekoliko puta na dan je promućkajte. Posle mesec dana, ulje prvo procedite, a onda njime najmanje dva puta dnevno mažite bolna mesta.

VINSKO SIRĆE I LOZOVAČA

Pomešajte jednaku količinu vinskog sirćeta i rakije lozovače. Dva puta dnevno, ujutru i uveče, mažite bolna mesta. Kada utrljate i osušite, namažite i maslinovim uljem, pa laganim, kružnim pokretima masirajte, dok ga koža skroz ne upije. Nakon toga, bolne delove umotajte pamučnim ili lanenim krpama i boravite u toploj prostoriji.

MELEM OD DIVLjEG KESTENA

U litar maslinovog ulja dodajte pet kašika sitno iseckanog lista jorgovana i pet kašika iseckanog cveta divljeg kestena. Flašu dobro zatvorite, mesec dana je držite na sobnoj temperaturi i nekoliko puta na dan promućkajte. Posle mesec dana, ulje procedite i njime masirajte reumatične delove.

(Novosti)