У Нишу, у парку Св. Саве, са благословом и присуством епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Артемија, одржана духовна акадамија под насловом: Св. Доситеј – 100 година од устоличења.
Новоформирано Православно братство Св. Свештеноисповедника Доситеја (при манастиру-катакомби Св. архангела Михаила у Нишу), овим је обележило званичан почетак рада и своју славу, прослављајући Св. Доситеја.
Напре је, у навечерје празника, еп. Артемије пререзао славски колач, а затим одржао пригодну беседу, те је уследио програм. Окупљени верни народ (њих око 200) је могао да се поближе упозна са Св. Доситејем, али и приликама у којима је било целокупно Православље на овим просторима, за време његовог пастирског рада који је повратио у Православље многе десетине хиљада људи.
Иако се на сваком кораку у Нишу могу видети и осетити дела Св. Доситеја, он је заборављен од стране Нишлија. Ми смо, овом акдемијом и узимањем њега за заштитника, дали мали допринос исправљању ове неправде, с надом и вером да је све ово само почетак буђења наших суграђана, али и Срба уопште.
Толико је велика Небеска Србија да је се не смемо никада одрећи. Уз захвалност свим који су својим трудом помогли све ово, упућујемо молитву Св. Доситеју: Св. Доситеју, моли Бога за сав србски род!
Последњег дана године, по јулијанском календару кога СПЦ користи, прославља се свети свештеноисповедник Доситеј. Ове године је његов празник требало прославити нешто свечаније, јер је година јубиларна – 100 година од његовог устоличења за Епископа нишког.
Доситеј (световно име
Драгутин Васић; Београд, 5. децембар 1878 — Београд, 13. јануар 1945) је био епископ нишки и први митрополит загребачки.
Гимназију и богословију завршио је у свом родном месту. Замонашио се још као ученик богословије и рукоположен је у чин јерођакона. Завршио је кијевску Духовну академију и магистратуру 1904. године, а затим је завршио филозофске науке на Универзитету у Берлину и Лајпцигу.
У мају 1913. године Свети Архијерејски Сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа нишког, а 25. истога месеца посвећен је за епископа.
Током Првог светског рата дочекао је бугарског окупатора у својој резиденцији, а онда је пребачен у интернацију. После капитулације Бугарске враћа се у своју епархију 1918. године у којој је остао до 1933.
У време враћања Чеха и Словака у православље из римокатолицизма, а у Прикарпатској Русији из уније, епископ Доситеј је три године провео у Чехословачкој као изврстан мисионар, а потом је одржавао сталну везу са младом Православном црквом у овој земљи.
Велику улогу је имао и у борби против конкордата са Ватиканом, јер је уз св. Николаја Жичког и патријарха Варнаве предводио народни бунт против овог неславног уговора.
После стварања Загребачке епархије постављен је за првог митрополита загребачког. На самом почетку Другог светског рата, 7. маја 1941. године, митрополита Доситеја усташе су ухапсиле и држале заточеног у полицијском затвору у Петрињској улици. Пострадао је и малтретиран и у “Дому сестара милосрдница”, које су водиле римокатоличке монахиње у Загребу.
Умро је у Београду 13. јануара 1945. године, од последица мучења у загребачком затвору. Сахрањен је у порти манастира Ваведења у Београду.
Човек је нарушио мир са својим Богом. Човек је творац свију немира, свију свађа и свију ратова. Човек је изгубио мир према себи самом, и најзад, човек је изгубио мир у односу према себи равнима, према људима. Христос се рађа – мир се повраћа. Повраћа се темељ, основица свију срећа. (Св. Доситеј)
