Najbolji i najpotpuniji odgovor na ovakvo pitanje, dala bi izvanredna knjiga savremenog francuskog filozofa Mišela Onfrea "Ateološka rasprava", koju je kod nas izdao "Rad" 2005.
Doslovno (na)pisana kao filozofska rasprava (stilom koji stvara neodoljiv utisak izgovorenih, a ne napisanih reči), ova studija bez rukavica zadaje brutalne udarce temeljnim monoteističkim idejama i praksama. Međutim, ona je i više od kritike religije. Kao istinska ateistička filozofija - fizika metafizike i materijalistička ontologija - studija se obračunava sa samim načinom mišljenja koji (pretp)ostavlja mogućnost onostranog, natprirodnog i metafizičkog. Ponajpre zbog turobnih posledica koje ovakvo mišljenje donosi. Ateizam je stoga "zavereništvo protiv svake transcedentnosti, bez izuzetka". Liberter Onfre ostavlja mogućnost pojedincu da veruje u štagod želi, i zbog toga je strast njegovog argumenta usmerena ka organizovanoj religiji, privatnom verovanju kao javnoj stvari: "vernik još hajdede, ali onaj ko polaže pravo da mu bude pastir, e, to je previše". (Aleksej Kišjuhas)
Ono što Onfre naročito zamijera trima velikim moneteističkim religijama
- Hrišćanstvu, Judeizmu i Islamu, jeste što se u njima mogu naći opravdanja za sva zla koje ljudi čine jedni drugima na Zemlji, za vjeru i u ime vjere. On kaže da to nije zloupotreba nego upotreba religije. Izvrtanjem Dostojevkog naglavačke, on kaže: Zato što Bog postoji, sve je dozvoljeno!
Onfre se obračunava sa samim načinom mišljenja koji pretpostavlja onostrano, natprirodno i metafizičko, ponajprije radi pogubnih posledica koje takvo mišljenje donosi.
Dok god ljudi budu morali da umiru, jedan deo među njima neće moći podneti tu misao i smišljaće izgovore, veli Onfre. Problem je što ovi izgovori imaju krvave posledice. Konsekvence prihvatanja onostranog su mržnja i omalovažavanje ovog sveta, potom mržnja prema telu i telesnom i konačno mržnja prema razumu i skepticizmu.
Mišel Onfre, je jedan od najprovokativnijih mislilaca današnjice, za koga mnogi kažu da svoju filozofiju temelji na militantnom ateizmu, ustvari je ateista koji ne "vrijeđa Boga". On samo ukazuje na manipulaciju ljudima od strane, kako religija, tako i politike i raznih drugih ideologija, čiji je cilj isprati mozak masama i vezati ih uz sebe, bilo strahom od smrti, bilo obećanjima o boljem životu. On kaže:
" U filozofiji je nekad postojalo doba „Bog je mrtav“. Naše doba, jeste pre doba njegovog povratka. Neophodan je argumentovan, snažan i militantan ateizam, jer je sve očitija mržnja prema razumu, slobodi, željama i nagonima, dakle prema životu. Svi ti vidovi mržnje potiču iz istog poriva smrti, koji propovedaju judaizam, hrišćanstvo i islam, iza kojih stoji takoreći isto verovanje: „smrt na zemlji u ime večnosti na nebu“.