- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Milosav Papić: Rekorder po broju naučenih deseteraca
Izvor:
Novosti.rs
VIŠE od 30.000 stihova, u osmercu i desetercu, koje je skupljao, stvarao i pamtio celog života, Milosav Papić (88), iz sela Koravnica, nikako da snimi i tako spasi od zaborava. Rekorder je po tome u svom bratstvu, ali i šire, pa nestrpljivo ovaj krepki deda čeka dobrotvora koji bi mu ispunio želju.
- Bilo ih je koji su obećavali da će mi izaći u susret, a čim odu zaborave na dogovor. Nedavno me je zvala jedna gospođica iz Beograda, predstavila se da radi u institutu „Mihailo Pupin“, da je čula za mene i moje pesme i da bi volela da to ovekoveči. Možda ona održi reč, videćemo - priča Milisav. - Evo, koliko mi je godina, još znam pesmu koju sam kao kao dete učio u školi na Vraćenovićima o pogibiji kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju. Pamtim i žalost koja je trajala mesec i po dana.
Proslavio je ovih dana Milosav rođendan i posle čestitki započinje: „Kralju Petre da si đetić, nosio bi srp i čekić. Kralju Petre piši iz Londona koliko ti treba bataljona“. Još on čvrsto u rukama drži gusle, učestvuje na festivalima, dok tankim glasom „plete“ stihove iz bliže i daleke prošlosti mameći aplauze. On britko kazuje i stihove Majakovskog, Jesenjina i Puškina!
Milosav, koji vek provodi u braku sa suprugom Gospavom, kaže da što čoveka u životu više muke ubije, duže živi. Tu su deca i unučad kao razbibriga. Junak naše priče još može da ode pešice iz Koravnice do Nudola i pređe 32 kilometra! Peo se na planinu Volujak, katunima i po drugim gudurama. U ovom selu žive samo Papići i Perućice. Danas ih ima oko 60, dok ih je znatno više razasuto po svetu. Najstariji je Milosav, koji u svojoj sedoj glavi pamti sve i svašta, ratove, podele, seobe naroda. Sa braćom u Hercegovini ovdašnje žitelje deli granica, ali je oni ne priznaju.
- Đavo će ga znati do kad će nas razdvajati ta međa. Bilo ih je i ranije, pa su nestajale, a i ova nije duga veka. Ima ovde dosta oštroumnih ljudi, ali i tutumraka, kao i svugde. Ne treba ići za čaktarom, već za fenjerom. Tutnjele su ovuda svakojake vojske, a kako smo opstali to Bog zna. Samo iz mog bratstva u Drugom svetskom ratu iz 14 kuća glavom je platilo 27 Papića. Ne ponovilo se! Mogao sam posle oslobođenja da nađem posao u gradu, ali nisam hteo i ne kajem se zbog toga. Celog života voleo sam Crnu Goru, Srbiju, Hercegovinu i Rusiju. Zbog Rusa sam praćen kao okoreli informbirovac. I danas mi je milo čuti poruku: „Nas i Rusa trista miliona“!
Izvor:
Novosti.rs
VIŠE od 30.000 stihova, u osmercu i desetercu, koje je skupljao, stvarao i pamtio celog života, Milosav Papić (88), iz sela Koravnica, nikako da snimi i tako spasi od zaborava. Rekorder je po tome u svom bratstvu, ali i šire, pa nestrpljivo ovaj krepki deda čeka dobrotvora koji bi mu ispunio želju.
- Bilo ih je koji su obećavali da će mi izaći u susret, a čim odu zaborave na dogovor. Nedavno me je zvala jedna gospođica iz Beograda, predstavila se da radi u institutu „Mihailo Pupin“, da je čula za mene i moje pesme i da bi volela da to ovekoveči. Možda ona održi reč, videćemo - priča Milisav. - Evo, koliko mi je godina, još znam pesmu koju sam kao kao dete učio u školi na Vraćenovićima o pogibiji kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju. Pamtim i žalost koja je trajala mesec i po dana.
Proslavio je ovih dana Milosav rođendan i posle čestitki započinje: „Kralju Petre da si đetić, nosio bi srp i čekić. Kralju Petre piši iz Londona koliko ti treba bataljona“. Još on čvrsto u rukama drži gusle, učestvuje na festivalima, dok tankim glasom „plete“ stihove iz bliže i daleke prošlosti mameći aplauze. On britko kazuje i stihove Majakovskog, Jesenjina i Puškina!
Milosav, koji vek provodi u braku sa suprugom Gospavom, kaže da što čoveka u životu više muke ubije, duže živi. Tu su deca i unučad kao razbibriga. Junak naše priče još može da ode pešice iz Koravnice do Nudola i pređe 32 kilometra! Peo se na planinu Volujak, katunima i po drugim gudurama. U ovom selu žive samo Papići i Perućice. Danas ih ima oko 60, dok ih je znatno više razasuto po svetu. Najstariji je Milosav, koji u svojoj sedoj glavi pamti sve i svašta, ratove, podele, seobe naroda. Sa braćom u Hercegovini ovdašnje žitelje deli granica, ali je oni ne priznaju.
- Đavo će ga znati do kad će nas razdvajati ta međa. Bilo ih je i ranije, pa su nestajale, a i ova nije duga veka. Ima ovde dosta oštroumnih ljudi, ali i tutumraka, kao i svugde. Ne treba ići za čaktarom, već za fenjerom. Tutnjele su ovuda svakojake vojske, a kako smo opstali to Bog zna. Samo iz mog bratstva u Drugom svetskom ratu iz 14 kuća glavom je platilo 27 Papića. Ne ponovilo se! Mogao sam posle oslobođenja da nađem posao u gradu, ali nisam hteo i ne kajem se zbog toga. Celog života voleo sam Crnu Goru, Srbiju, Hercegovinu i Rusiju. Zbog Rusa sam praćen kao okoreli informbirovac. I danas mi je milo čuti poruku: „Nas i Rusa trista miliona“!