Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Viši sud u Beogradu rehabilitovao je kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije. Rešenje o rehabilitaciji, koje je potpisala sudija Vesna Dželetović-Cucić, poništena je odluka Državne komisije iz septembra 1945.godine, kojom je knez Pavle proglašen - zločincem.
Knez Pavle Karađorđević
Ovim rešenjem, koje je u sredu dostavljeno advokatu, poništene su i sve pravne posledice navedene odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.
Komunističke vlasti teretile su namesnika da je „po preuzimanju vlasti pogazio Ustav. Da je uzeo celokupnu vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike“.
Optužen je „ za zaključivanje Trojnog pakta čime je doprineo agresivnom ratu sila osovine“.
Princeza Jelisaveta Karađorđević izjavila je danas da sudska odluka, kojom je njen otac knez Pavle rehabilitovan, pokazuje hrabrost da se suočimo sa istinom i da je time ispravljena neistina.
"Ja sam presrećna što smo mi Srbi bili dosta hrabri danas da se suočimo sa istinom, pošto je to ono što je najvažnije, i ako ne znamo istinu, ne možmo da idemo dalje", izjavila je princeza Jelisaveta Tanjugu.
Istakavši da je na ovu odluku dugo čekala, skoro 70 godina, princeza Jelisaveta je rekla da je njena porodica patila zbog neistine, ali da je "danas sve popravljeno".
Advokat Dušanka Homen Subotić, koja je u postupku za rehabilitaciju zastupala ćerku kneza Pavla, princezu Jelisavetu Karađorđević, izjavila je da je odlukom iz 1945. godine knez Pavle bio proglašen zločincem iz ideološko-političkih razloga i da je to i dokazano pred sudom.
Prema njenim rečima, dokazano je da nisu tačni navodi komunističke vlasti koje su kneza Pavla teretile da je po preuzimanju vlasti pogazio Ustav i celokupnu vlast preuzeo u svoje ruke, ignorišući narodne predstavnike, kao i da je kriv za zaključivanje Trojnog pakta čime je doprineo agresivnom ratu sila osovine.
Princeza Jelisaveta Karađorđević, o rehabilitaciji njenog oca, njegovom izgnanstvu i teškim danima u tuđini. Moj otac ništa nažao nije učinio svom narodu. Rehabilitacija je ružna reč, ali jeste satisfakcija. S njome se lakše živi
PODUDARILI su se i pravo i pravda. Rehabilitovan je moj otac, knez Pavle.
Ovako je princeza Jelisaveta Karađorđević primila odluku Višeg suda u Beogradu koji je ništavnim proglasio „krivicu“ nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije. Tako je i konačo potvrđeno da knez Pavle nije „ratni zločinac i narodni izdajnik.“ - Srećna sam, ali i tužna. Posle sedam decenija života u senci laži, sa imena mog oca i porodice, skinuta je pripisana mrlja izdaje i zločina - kaže za „Novosti“ princeza Jelisaveta. - Tužna sam jer još nosim ožiljke progona koji je obeležio njegov život i moje detinjstvo. Moj otac, zbog velike nepravde, ni u grobu nije imao mira. Pogotovu što je hladnu tuđinu koja mu je namenjena kao kažnjeniku, teško podnosio. A srećna sam jer sam o rehabilitaciji saznala 13. decembra, na dan Svetog Andreja, naše porodične slave! Princeza Jelisaveta zahtev o rehabilitaciji, nadležnom sudu u Beogradu, podnela je pre tri i po godine. I tada, ali i mnogo puta kasnije, očekujući ishod, preživljavala je porodičnu dramu koja joj je, kaže, odredila život.
- Rehabilitacija nije dobra reč, jer on ništa nažao nije učinio svom narodu. Ali jeste satisfakcija. S njome se lakše živi. Ja još sanjam da do kraja ispunim dug. Da moje roditelje i brata vratim na Oplenac. Tata je često snevao sliku Svetog Đorđa i naše crkve na Oplencu. Jelisaveta Karađorđević je imala samo pet godina kada je sa roditeljima prognana iz dvora Karađorđevića, na Dedinju. Bio je 27. mart, noć. Ona je pamti kao najhladniju u svom životu. - Sećam se, pre nego što je ušao u voz, na stanici u Topčideru, otac se okrenuo i rekao: „Jadni moj narod!“
U izveštaju iz te noći progona, jedan oficir iz pratnje ostavio je ovakvu zabelešku: „Knez Pavle je bio obučen u civilno odelo i bio je bled kao krpa. Pitao me je: Mogu li da uzmem svoj kaput? Imao sam utisak da ne gleda u mene kao revolucionara, već kao na svog dželata. Izašli smo na peron na kome je bio postavljen odred pešadije. Čula se komanda: Mirno! Knez Pavle nije obavio smotru. To se nije ni očekivalo. U dvoru se ubrzo pojavio sa celom porodicom. Prišao im je kralj Petar. Svi smo znali da knez odlazi u izgnanstvo i da je to poslednji pozdrav kralja sa stricem. Suze su nam svima grunule. I kralj je jecao. I knez. I kneginja Olga. I njihova deca. Kralj je prvo poljubio kneginju Olgu, prinčeve Aleksandra i Nikolu, princezu Jelisavetu. Na kraju strica. To je za sve nas bio dirljiv trenutak. Stajali su tako, dugo zagrljeni, plačući i ljubeći jedan drugog. Iste večeri, knez je bio primoran da napusti Beograd.“
Voz je strasno pisnuo, kao da je živ. Prva stanica - Atina. Tamo ih je prihvatila baka, vojvotkinja Jelena. Ovde, međutim, Karađorđevićima Englezi nisu dali dugo da ostanu. Naložili su deportaciju u Afriku, u Sudan, a odatle u Keniju. Sudbina je htela da se 28. aprila, na rođendan kneza Pavla, zaustave u Oserijanu, u kući na obali jezera Najivaša. Kneginja Olga je u svoj dnevnik tada zapisala: „Stigli smo na to mesto posle pola sata vožnje po prašini. U kući niko nije živeo mesecima. Sva je mračna i prljava. Voda je nečista. Nema svetla, ni radija. Bašta je, u stvari, divlje rastinje pored džungle, a jezero puno nilskih konja. Prava mora! Tu je nemoguće živeti! Ali ne smemo izgubiti veru u hrabrost.“
Izgnanstvo u pustinji traje u živim slikama i princeze Jelisavete: Svima nam je bilo teško. Strahovala sam za živote svih nas! Tamo su njenog oca zvali nacistom. Bio je to težak period, kojeg, kaže, ne voli da se seća. - Tukla sam se sa decom u školi. Nisam imala drugove, drugaricu. Kasnije smo prešli u Južnu Afriku. Ratnim zločincem i izdajnikom naroda knez Pavle je proglašen 17. septembra 1945. godine, odlukom Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije. Konfiskovana im je imovina. O politici, seća se princeza, knez nije voleo da govori. Ne, pred njom. Ali osećala je da pati. Sedam godina kasnije, knezu Pavlu i njegovoj porodici konačno su dozvolili da uđe u Evropu. Stigli su ponovo u Grčku. Odatle u Švajcarsku, Englesku, pa Francusku. Kada su se nastanili u Parizu, konfiskovana im je imovina. - Živeli smo oskudno - seća se Jelisaveta Karađorđević. - Otac je prodao El Grekovu sliku „Lakonon“. Od tog novca počeli smo pristojnije da živimo. Ubrzo, zadesila ih je tragedija. Te 1954. godine, poginuo joj je brat Nikola. - Otac ga je obožavao. Voleo je njegovu inteligenciju, divio se njegovoj dobroti. Otac je izabrao patnju za saveznika - kaže princeza Jelisaveta. Nil Balfur, drugi muž princeze Jelisavete i biograf kneza Pavla, zapisao je: „Od ovog bola porodica se nikada nije oporavila...“
NEPRAVDA JE DA POČIVA U TUĐINI
Sinod SPC već je odobrio prenos moštiju kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole iz Lozane na Oplenac. - Sasvim sam sigurna da tamo ima 21 prazno mesto za večni mir naše porodice. Ali i ostalih Karađorđevića koji možda nepravedno počivaju u tuđini - kaže princeza Jelisaveta.
SADA NE RAZMIŠLJAM O IMOVINI U ovom trenutku ne razmišljam o imovini. Najpreče mi je da je pravda zadovoljena - kaže princeza Jelisaveta, koja kao naslednik kneza Pavla, po odluci suda, ima pravo na povraćaj konfiskovane imovine. Ona kaže da je posebno vezana za vilu kneginje Olge na Dedinju (poznatiju kao vila „Crnogorka“). Ali zna i za deo vrednih slika i nameštaja koji su do danas sačuvani u Kraljevskom dvoru Karađorđevića.
Odluka Višeg suda u Beogradu da rehabilituje kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije, i tako poništi odluku Državne komisije iz septembra 1945. godine koja ga je proglasila zločincem, neće ništa menjati u nauci i udžbenicima istorije.
Istoričar Predrag Marković objašnjava za „Blic“ da je to u udžbenicima odavno urađeno i da tu nema šta da se dodatno menja.
- Ova rehabilitacija je bitna samo za širu javnost - navodi Marković i dodaje da knez nije bio fašista već veliki anglofil kome se činilo da nema drugog izlaza nego da potpiše Trojni pakt.
Marković tvrdi da je knez bio blizak svima onima koji insistiraju na pregovorima i mirnom rešavanja krize jer je i on radio isto.
- Greška kneza Pavla Karađorđevića je bila ta što nije hteo da uđe u krvavi rat nego je pokušao da pronađe mirno rešenje. To je jedini njegov zločin i njegova lična žrtva - kaže Marković.
Sličnog mišljenja je i istoričarka Branka Prpa koja smatra da je proglašavanje kneza Pavla ratnim zločincem, izdajnikom, bila klasična politička i ideološka borba međusobnih protivnika tadašnje Jugoslavije.
- Tu nema govora o ratnim zločinima. Knez Pavle snosi političku odgovornost za potpisivanje Trojnog pakta, ali je zbog toga već tada trpeo posledice jer je bio smenjen. Za mene on je čovek koji je doneo pogrešnu odluku na osnovu loše procene - ocenjuje Prpa.
Državna komisija je kneza Pavla optužila za izdaju naroda, gaženje Ustava, sabotiranje naoružavanja i pripreme za rat, kao i za razbijanje jedinstva naroda. Sve ove optužbe Viši sud je poništio. U obrazloženju odluke, na 15 kucanih strana, između ostalog se navodi da knez Pavle nije mogao da počini ratni zločin, pošto je zemlju napustio pre okupacije. Bio je uhapšen i proteran iz zemlje. Knezu je na teret državna komisija stavila i potpisivanje Trojnog pakta. Tu tvrdnju sud je definisao kao neistinitu. Kako je objašnjeno, za odluku i potpis na protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, knez Pavle nije imao ovlašćenja po tadašnjem Ustavu.
Ćerka kneza Pavla, princeza Jelisaveta Karađorđević, koja je zahtev za rehabilitaciju svoga oca pokrenula 2008. godine, smatra da je odluka suda važna za čitavu Srbiju.
- Važno je da se zna da mi nismo pobegli, već da su nas naterali da odemo i da nismo ništa ukrali. Mojoj porodici je bilo zabranjeno da se vrati. Ja sam probila led osamdesetih godina, i od tada je moja dužnost bila da odbranim reputaciju svog oca. Sledeći korak je da svoje roditelje sahranim na Oplencu - kaže za „Blic“ princeza Jelisaveta Karađorđević.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Ispravka istorijske nepravde
Ovo rešenje suda menja tok istorije, ispravlja istorijsku nepravdu. Ova odluka je važna i za sud i za ovu zemlju jer pokazuje da se neke stvari menjaju. O tome se pre deset godina moglo samo sanjati. Kome bi palo na pamet da traži rehabilitaciju kneza Pavla? Nikome! zaključuje advokat Dušanka Subotić-Homen koja je zastupala princezu Jelisavetu Karađorđević u postupku pred sudom.
Sud je utvrdio da je odluka državne Komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača ništava kao i sve pravne posledice navedene u odluci uključujući i kaznu konfiskacije imovine. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Beograd -- Posmrtni ostaci Pavla Karađorđevića mogli bi sledeće godine da budu preneti na Oplenac,a radi se na izgradnji porodične grobnice kneza-namesnika, piše Politika.
Knez Pavle (wikipedia.org)
Da podsetimo, knez Pavle je nedavno, odlukom Višeg suda u Beogradu, rehabilitovan.
Njegov sin, Aleksandar Karađorđević, kaže da je sa sestrom Jelisavetom pre 10 godina pokrenuo inicijativu da posmrtni ostaci kneza Pavla, njegove žene Olge i sina Dušana počivaju u Srbiji.
„Pokazalo se da je ta želja nepodobna i da naši mrtvi roditelji i brat nisu dobrodošli na Oplencu. Kao što ni mi živi nismo dobrodošli na Dedinju. Ipak, nadam se da će sledeća godina biti godina povratka kneza Pavla u otadžbine,“ ističe Aleksandar Karađorđević aludirajući na nesuglasice u porodici Karađorđević.
