LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Reforme EU ili ekonomsko varvarstvo
[/h] Izvor: Tanjug
Njujork -- Ukoliko u doglednoj budućnosti obavi nužne reforme Evropska unija će doživeti "novu renesansu" i brz ekonomski razvoj, kažu analitičari “Morgan Stenlija”.
U suprotnom, kako ističu analtičari, Evropu čekaju veliki problemi i "razvod i čistilište.
Eksperti njujorške banke smatraju da budućnost Starog kontinenta sada najviše zavisi od spremnosti evropskih vlada da eliminišu veliku neravnotežu u ekonomijama i stvore jaku budžetsku uniju sa zonom evra kao osnovom novog privrednog poretka.
Osnovnu ulogu u tom procesu treba da ima Evropska centralna banka - čija se ovlašćenja moraju, prema oceni eksperata "Morgan Stenli", značajno proširiti.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U Španiji i Italiji reforme ne funkcionišu, tempo privrednog rasta više godina ostaje nizak i investitori odbijaju da ih kreditiraju. Ni ECB, koja postaje kreditor poslednje instance, ni Evropski fond za finansijsku stabilnost neće moći da spase manje razvijene članice EU, jer je za to potrebno previše novca. Evropljani će biti pred izborom koji podrazumeva ili bankrot dugovima opterećenih zemalja (Grčka, Španija, Portugalija...), ili njihovo održavnje direktinim finansiranjem iz kase bogatih članica EU. Prema ovom, najmračnijem, scenariju dužnička kriza ostaje bez rešenja, a Evropa se šalje u "čistilište", gde joj predstoji prolazak kroz bolan proces otpisa dugova vlada, banaka i građana, zaključuje se u analizi eksperata "Morgan Stenli".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U zavisnosti od ishoda preduzetih mera, u cilju rešavanja sadašnje krize, EU i celu Evropu očekuje ili razdoblje novog, snažnog, prosperiteta ili pravo ekonomsko varvarstvo, tvrde analitičari "Morgan Stenli" Joakim Fels i Elga Barš.
Fels i Barš ističu da već sada Nemačka, Finska i Švedska nude prihvatljiva rešenje i za druge evropske države, a koje predviđa stvaranje budžetske unije, što podrazumeva da sve zemlje EU izgube deo svog finansijskog suvereniteta.
Ovakav scenario je "moguć u perspektivi, ali je suviše dobar da bi bio realan u skorijem vremenu" kažu eksperti banke, a prenosi sajt "Finmarket.ru".
U optimističnom scenariju, koji predviđa snažan ekonomski uspon EU, zajednička valuta - evro - trebalo bi da postane i vodeća rezervna novčana jednica u svetu.
Reforme bi mogle da se ubrzaju posle izbora u Nemačkoj u septembru 2013. godine. Za sada, prema anketama, prednjači pristalica strogih reformi, kancelarka Angela Merkel, koju upravo bliski izbori sprečavaju da preduzme odlučne korake.
U drugom scenariju koji, međutim, predviđa evropski "razvod", analitičari ukazuju da bi Evropljani jednog trenutka mogli usled krize obustaviti pregovore oko zajedničkih napora na prevazilaženju strukturnih problema ekonomije EU, sa "užasavajućim" rezultatom - nezadrživim raspadom evrozone.
Rasparčanu Evropu očekivala bi teška sudbina - konstantni politički konflikti i rast socijalnih tenzija, ističe se u analitičkom prikazu američke banke.
U analizi se posebno ukazuje na tešku situaciju u Grčkoj koju sutra očekuju "sudbonosni" izbori. Problemi te zemlje su tako veliki da ih sada teško može rešiti i izlazak iz evrozone.
Izlazak Grčke iz evrozone imao bi, naime, za posledicu ne samo nagli pad životnog standarda u toj članici EU, već bi izazvao i tešku bankarsku krizu na celom kontinentu, kao i masovno povlačenje kapitala iz drugih prezaduženih zemalja.
Analitičari "Morgan Stenli" razmatraju i treću, moguću, opciju razrešenja krize u EU, predviđajući da je jedan od mogućih ishoda tekućih problema - "tapkanje" u mestu.
Evrozona će se, prema tom scenariju, uz pomoć ECB postepeno izvući iz krize, ali će se "zalediti" kao protivrečna valutna unija.
U četvrtom scenariju mogućih posledica evropske dižničke krize, američki analitičari prognoziraju da će političari iz straha od još jednog nadolazećeg talasa krize možda stvoriti budžetsku uniju, ali neće biti u stanju da sprovedu sveobuhvatne i sinhronizovane reforme.
EU će u tom slučaju ličiti na Italiju, sa nepovezanim nerazvijenim jugom i bogatim severom.
EU prema tom scenariju treba da emituje zajedničke obveznice i uvodi jedinstvene poreze, ali zemlje juga se finansiraju transferima iz Nemačke i drugih jakih zemalja sa severa kontinenta.
[/h] Izvor: Tanjug
Njujork -- Ukoliko u doglednoj budućnosti obavi nužne reforme Evropska unija će doživeti "novu renesansu" i brz ekonomski razvoj, kažu analitičari “Morgan Stenlija”.
Eksperti njujorške banke smatraju da budućnost Starog kontinenta sada najviše zavisi od spremnosti evropskih vlada da eliminišu veliku neravnotežu u ekonomijama i stvore jaku budžetsku uniju sa zonom evra kao osnovom novog privrednog poretka.
Osnovnu ulogu u tom procesu treba da ima Evropska centralna banka - čija se ovlašćenja moraju, prema oceni eksperata "Morgan Stenli", značajno proširiti.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U Španiji i Italiji reforme ne funkcionišu, tempo privrednog rasta više godina ostaje nizak i investitori odbijaju da ih kreditiraju. Ni ECB, koja postaje kreditor poslednje instance, ni Evropski fond za finansijsku stabilnost neće moći da spase manje razvijene članice EU, jer je za to potrebno previše novca. Evropljani će biti pred izborom koji podrazumeva ili bankrot dugovima opterećenih zemalja (Grčka, Španija, Portugalija...), ili njihovo održavnje direktinim finansiranjem iz kase bogatih članica EU. Prema ovom, najmračnijem, scenariju dužnička kriza ostaje bez rešenja, a Evropa se šalje u "čistilište", gde joj predstoji prolazak kroz bolan proces otpisa dugova vlada, banaka i građana, zaključuje se u analizi eksperata "Morgan Stenli".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U zavisnosti od ishoda preduzetih mera, u cilju rešavanja sadašnje krize, EU i celu Evropu očekuje ili razdoblje novog, snažnog, prosperiteta ili pravo ekonomsko varvarstvo, tvrde analitičari "Morgan Stenli" Joakim Fels i Elga Barš.
Fels i Barš ističu da već sada Nemačka, Finska i Švedska nude prihvatljiva rešenje i za druge evropske države, a koje predviđa stvaranje budžetske unije, što podrazumeva da sve zemlje EU izgube deo svog finansijskog suvereniteta.
Ovakav scenario je "moguć u perspektivi, ali je suviše dobar da bi bio realan u skorijem vremenu" kažu eksperti banke, a prenosi sajt "Finmarket.ru".
U optimističnom scenariju, koji predviđa snažan ekonomski uspon EU, zajednička valuta - evro - trebalo bi da postane i vodeća rezervna novčana jednica u svetu.
Reforme bi mogle da se ubrzaju posle izbora u Nemačkoj u septembru 2013. godine. Za sada, prema anketama, prednjači pristalica strogih reformi, kancelarka Angela Merkel, koju upravo bliski izbori sprečavaju da preduzme odlučne korake.
U drugom scenariju koji, međutim, predviđa evropski "razvod", analitičari ukazuju da bi Evropljani jednog trenutka mogli usled krize obustaviti pregovore oko zajedničkih napora na prevazilaženju strukturnih problema ekonomije EU, sa "užasavajućim" rezultatom - nezadrživim raspadom evrozone.
Rasparčanu Evropu očekivala bi teška sudbina - konstantni politički konflikti i rast socijalnih tenzija, ističe se u analitičkom prikazu američke banke.
U analizi se posebno ukazuje na tešku situaciju u Grčkoj koju sutra očekuju "sudbonosni" izbori. Problemi te zemlje su tako veliki da ih sada teško može rešiti i izlazak iz evrozone.
Izlazak Grčke iz evrozone imao bi, naime, za posledicu ne samo nagli pad životnog standarda u toj članici EU, već bi izazvao i tešku bankarsku krizu na celom kontinentu, kao i masovno povlačenje kapitala iz drugih prezaduženih zemalja.
Analitičari "Morgan Stenli" razmatraju i treću, moguću, opciju razrešenja krize u EU, predviđajući da je jedan od mogućih ishoda tekućih problema - "tapkanje" u mestu.
Evrozona će se, prema tom scenariju, uz pomoć ECB postepeno izvući iz krize, ali će se "zalediti" kao protivrečna valutna unija.
U četvrtom scenariju mogućih posledica evropske dižničke krize, američki analitičari prognoziraju da će političari iz straha od još jednog nadolazećeg talasa krize možda stvoriti budžetsku uniju, ali neće biti u stanju da sprovedu sveobuhvatne i sinhronizovane reforme.
EU će u tom slučaju ličiti na Italiju, sa nepovezanim nerazvijenim jugom i bogatim severom.
EU prema tom scenariju treba da emituje zajedničke obveznice i uvodi jedinstvene poreze, ali zemlje juga se finansiraju transferima iz Nemačke i drugih jakih zemalja sa severa kontinenta.