UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.543
Autor: Blic.rs
Ako u narednih nekoliko nedelja ustanete nekoliko sati pre svitanja, moći ćete da videte blistavu svetlost planete Venere, a nedaleko od nje i retkog gosta na ovom delu neba koji je samo u prolazu. Reč je o kometi C/2013 US 10, uglavnom poznatoj kao Katalina.
Kometa, Foto: Profimedia.rs
Iako je sjajna (onoliko koliko komete to mogu da budu), verovatno će vam biti potreban dvogled da je vidite, osim ako nebo nije prilično tamno. U ovom trenutku, njena magnituda je 5 ili 6, što znači da je tehnički vidljiva golim okom, ali teško da ćete je ugledati bez optičkih pomagala.
Katalinina orbita je prilično iskošena u odnosu na Zemljinu i ima nagib od 149 stepeni. Kreće se ka severu tako da će u oblastima severno od ekvatora svakog jutra biti na sve višoj tački na nebu. Najbliže Zemlji biće 17. januara - oko 100.000.000 kilometara, a posle toga će polako nestajati iz vidokruga i postajati sve bleđa.
"Sky and Telescope" je napravio mapu kako biste je lakše videli. Prvog januara 2016. biće udaljena svega 0,4 stepena od Arktura, jedne od najsjajnijih zvezda na nebu! Udaljenost je manja od prividne širine Meseca. Arktur je jedan od narandžastih džinova (zvezda koja je nekada mnogo ličila na Sunce, ali je na putu do umiranja), pa bi kontrast boja trebalo da bude upadljiv - prilika za nekoliko prelepih fotografija!
Nekoliko nedelja kasnije, Katalina će proći pored Velikog Medveda - još jedna prilika za fotografisanje.
Po čemu je ova kometa posebna? Za početak, ima dva repa, usmerena u različitim smerovima. Mnoge komete imaju dva repa - jedan od gasova, a drugi od prašine. Kada se kometa približi Suncu, ona se zagreva. Komete sadrže dosta leda, koji se pod uticajem toplote pretvara u gas.
Ultraljubičasti zraci sa Sunca jonizuju gas, koji dobija naelektrisanje. Zbog toga je veoma osetljiv na Sunčeve vetrove, strujanje subatomskih čestica sa Sunca koje se kreću velikom brzinom. Kada zahvate jonizovani gas, “oduvaju” ga daleko od Sunca.
U procesu sublimacije, gas oslobađa i čestice prašine, na koje solarni vetrovi ne utiču, ali jaka Sunčeva svetlost vrši blagi pritisak na njih, nežno ih odvajajući od komete. Prašina obično pada iza komete u orbiti, poput zemlje koju je izručio kamion.
Otuda i dva repa okrenuta u različitim smerovima. Katalinini repovi su pod takvim uglom da izgleda kao da pokazuju u suprotnim smerovima, ali to se može objasniti uglom posmatranja.
Postoji, međutim, još jedan izuzetno zanimljiv podatak u vezi sa ovom kometom: ovo je prvi i jedini put da će ona proći kroz unutrašnji Sunčev sistem. Katalina stiže iz veoma dubokog svemira, verovatno iz Ortovog oblaka, velikog skupa ledenih nebeskih tela, daleko iza Neptunove orbite. Njena orbita je prvobitno možda bila duga milione godina, ali nešto joj je dalo zamah i bacilo je prema Suncu. Tada je dobila i taman toliko energije da dostigne drugu kosmičku brzinu. To znači da ima dovoljno energije da pobegne od Sunca i da je na putu da zauvek napusti Sunčev sistem.
Prema tome, ako želite da vidite ovu kometu, iskoristite priliku da to učinite u narednih mesec dana. Kada ode, otišla je zauvek.