- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Reči za izbegavanje, ako želite da napredujete na poslu
Blic žena
Neke reči ili fraze koje s vremena na vreme, a možda i češće nego što bi trebalo, koristite u razgovoru sa kolegama ili, još gore, sa pretpostavljenima, pokazuju da niste baš posvećeni poslu. Zato je najbolje da ih izbrišite iz svog rečnika, bar dok ste na radnom mestu.
Osobe koje na svaki predlog ili zadatak kažu „da, ali…“, obično na pretpostavljene ostavljaju utisak da ne žele da se potrude da pronađu rešenje. Zato je bolje da kažete „da, u redu“
POKUŠAĆU
Ova reč ostavlja utisak kao da, iako ste je izgovorili, nemate nameru da uradite ono što ste rekli. Izgledaće da pravite sebi prostor za neuspeh. Zato radije recite „da“ ili „ne“, nego „pokušaću“. I dajte sve od sebe kad radite nešto. Ako ne ide, probajte na drugi način.
ŠTA GOD ILI KAKO GOD
Ovo je omiljena reč osoba koje imaju potrebu da omalovaže sagovornika ili da ga se što pre reše. Deluje isto kao uvreda. Kad to kažete kolegi, postavili ste nepremostivi zid između vas, posle čega ćete teško ostvariti bilo kakav napredak u komunikaciji, a samim tim i u poslu.
MOŽDA I NE ZNAM
Ljudi koji izbegavaju donošenje odluke često izgovaraju reči kao što su „možda“ ili „ne znam“. Postoji razlika između njihovog korišćenja kada stvarno to mislite i upotrebe kad vam je samo potreban izgovor. Zato razmislite pre nego što kažete „možda“ ili „ne znam“ jer će i vaš sagovornik umeti da prepozna tu razliku. Ili unapred pripremite odgovor na pitanje: „Kada misliš da ćeš znati?“ ili „Kako možeš saznati?“.
AKO...
Projekti obično zavise od toga što svako radi svoj posao. Ljudi koji često koriste reč „ako“, najverovatnije se ni sami ne bi kladili na sebe. Oni koji uvek postavljaju neke uslove od kojih zavisi da li će nešto biti urađeno samo pokušavaju da nađu odgovarajući izgovor za neuspeh. Oni, navodno, uvek zavise od drugih jer „samo ako Pera uradi nešto, onda će oni uspeti da…“. Takve osobe niko ne želi u svom timu jer zamislite kako bi to izgledalo da želite da se popnete na Mont Everest, na primer, a neko iz ekipe vam za to vreme stalno postavlja postavlja različite uslove. Zato izbegavajte da koristite reč „ako“, već se potrudite da pronađite alternativne puteve da uradite posao.
DA, ALI…
Ovo, tako uobičajena, konstrukcija iza sebe krije samo još jedan izgovor. Osobe koje na svaki predlog ili zadatak kažu „da, ali…“, obično na pretpostavljene ostavljaju utisak da ne žele da se potrude da pronađu rešenje. I to je obično tako očigledno, pa je zato bolje da što pre pređete na „da, u redu“.
Blic žena
Neke reči ili fraze koje s vremena na vreme, a možda i češće nego što bi trebalo, koristite u razgovoru sa kolegama ili, još gore, sa pretpostavljenima, pokazuju da niste baš posvećeni poslu. Zato je najbolje da ih izbrišite iz svog rečnika, bar dok ste na radnom mestu.
Osobe koje na svaki predlog ili zadatak kažu „da, ali…“, obično na pretpostavljene ostavljaju utisak da ne žele da se potrude da pronađu rešenje. Zato je bolje da kažete „da, u redu“
POKUŠAĆU
Ova reč ostavlja utisak kao da, iako ste je izgovorili, nemate nameru da uradite ono što ste rekli. Izgledaće da pravite sebi prostor za neuspeh. Zato radije recite „da“ ili „ne“, nego „pokušaću“. I dajte sve od sebe kad radite nešto. Ako ne ide, probajte na drugi način.
ŠTA GOD ILI KAKO GOD
Ovo je omiljena reč osoba koje imaju potrebu da omalovaže sagovornika ili da ga se što pre reše. Deluje isto kao uvreda. Kad to kažete kolegi, postavili ste nepremostivi zid između vas, posle čega ćete teško ostvariti bilo kakav napredak u komunikaciji, a samim tim i u poslu.
MOŽDA I NE ZNAM
Ljudi koji izbegavaju donošenje odluke često izgovaraju reči kao što su „možda“ ili „ne znam“. Postoji razlika između njihovog korišćenja kada stvarno to mislite i upotrebe kad vam je samo potreban izgovor. Zato razmislite pre nego što kažete „možda“ ili „ne znam“ jer će i vaš sagovornik umeti da prepozna tu razliku. Ili unapred pripremite odgovor na pitanje: „Kada misliš da ćeš znati?“ ili „Kako možeš saznati?“.
AKO...
Projekti obično zavise od toga što svako radi svoj posao. Ljudi koji često koriste reč „ako“, najverovatnije se ni sami ne bi kladili na sebe. Oni koji uvek postavljaju neke uslove od kojih zavisi da li će nešto biti urađeno samo pokušavaju da nađu odgovarajući izgovor za neuspeh. Oni, navodno, uvek zavise od drugih jer „samo ako Pera uradi nešto, onda će oni uspeti da…“. Takve osobe niko ne želi u svom timu jer zamislite kako bi to izgledalo da želite da se popnete na Mont Everest, na primer, a neko iz ekipe vam za to vreme stalno postavlja postavlja različite uslove. Zato izbegavajte da koristite reč „ako“, već se potrudite da pronađite alternativne puteve da uradite posao.
DA, ALI…
Ovo, tako uobičajena, konstrukcija iza sebe krije samo još jedan izgovor. Osobe koje na svaki predlog ili zadatak kažu „da, ali…“, obično na pretpostavljene ostavljaju utisak da ne žele da se potrude da pronađu rešenje. I to je obično tako očigledno, pa je zato bolje da što pre pređete na „da, u redu“.
