PRESS 22. 11. 2010
KATARINA REBRAČA O SVOJIH SEDAM ZATVORSKIH MESECI
Rebrača: Mojoj ćerki Antoniji rekli su da snimam film
Katarina u svojoj ispovesti navela da je ćeliju od 12 kvadrata, u kojoj su bili čučavac i tuš, delila sa još pet cimerki. Najteže joj je palo odvajanje od sedmogodišnje ćerke, koja je sa dedom boravila u Americi
Bivša manekenka Katarina Rebrača, vlasnica istoimenog humanitarnog fonda za prevenciju raka dojke, pre nedelju dana puštena je iz pritvora, gde se nalazila više od sedam meseci. Ona će se sa slobode braniti od optužbi da je nezakonito prisvojila 26 miliona dinara iz svog fonda, a u intervjuu za magazin "Stori" opisala je svoj boravak u Centralnom zatvoru i odnos sa zatvorenicama i čuvarima.
Najteže joj je, ipak, palo to što je bila razdvojena od sedmogodišnje ćerke Antonije, koja sa dedom Nikolom, Katarininim ocem, boravi u Americi. Njoj su rekli da njena mama snima film u Južnoj Africi i da je zbog toga odsutna.
- Antonija je poverovala u tu priču jer je znala da mnogo radim i da mi je posao usko povezan sa medijima. Međutim, za moj rođendan je htela da dođe na snimanje, pa je bilo teško ubediti je da mama i dalje radi i ne može da je vidi - objašnjava Katarina.
Ćeliju od 12 kvadrata, opremljenu krevetima, čučavcem i tušem, delila je sa još pet cimerki, sa kojima se, kako kaže, lepo slagala. Čak su joj za rođendan napravile tortu i u šest sati ujutru otpevale rođendansku pesmu.
- One su mi bile ogromna podrška i nije tačno da su me fizički maltretirale, kao što se pisalo u novinama. Uopšte, mnogo je takvih tekstova bilo, a ja sam sve to čitala i nervirala se jer nisam mogla da se obratim javnosti i kažem da to nije istina. Recimo, pisalo se da sam tražila šminku i slično, a u zatvoru šminkanje apsolutno nije dozvoljeno - ističe Rebrača.
Prema zatvorskoj disciplini u početku je osećala otpor, ali se kasnije navikla. Zbog toga je stekla neke navike koje se ne zaboravljaju lako.
- Čim ustanem, nameštam krevet i tuširam se. Tamo se ustaje u pola šest, jer tople vode ima samo do šest, pa nastaje trka ko će pre da se istušira. Jedna od najčudnijih stvari u zatvoru je nemogućnost kontrole tuđih postupaka koji ti utiču na život. Posle takvog iskustva počinješ da ceniš male stvari i postane ti jasno koji su ljudi bitni u tvom životu. Do sada sam mnogo toga uzimala zdravo za gotovo i neke stvari odlagala za sutra. Sada sam shvatila da možda ponekad i nemaš sutra... - zaključuje Katarina Rebrača.
(E. P.)
KATARINA REBRAČA O SVOJIH SEDAM ZATVORSKIH MESECI
Rebrača: Mojoj ćerki Antoniji rekli su da snimam film
Katarina u svojoj ispovesti navela da je ćeliju od 12 kvadrata, u kojoj su bili čučavac i tuš, delila sa još pet cimerki. Najteže joj je palo odvajanje od sedmogodišnje ćerke, koja je sa dedom boravila u Americi
Bivša manekenka Katarina Rebrača, vlasnica istoimenog humanitarnog fonda za prevenciju raka dojke, pre nedelju dana puštena je iz pritvora, gde se nalazila više od sedam meseci. Ona će se sa slobode braniti od optužbi da je nezakonito prisvojila 26 miliona dinara iz svog fonda, a u intervjuu za magazin "Stori" opisala je svoj boravak u Centralnom zatvoru i odnos sa zatvorenicama i čuvarima.
Najteže joj je, ipak, palo to što je bila razdvojena od sedmogodišnje ćerke Antonije, koja sa dedom Nikolom, Katarininim ocem, boravi u Americi. Njoj su rekli da njena mama snima film u Južnoj Africi i da je zbog toga odsutna.
- Antonija je poverovala u tu priču jer je znala da mnogo radim i da mi je posao usko povezan sa medijima. Međutim, za moj rođendan je htela da dođe na snimanje, pa je bilo teško ubediti je da mama i dalje radi i ne može da je vidi - objašnjava Katarina.
Ćeliju od 12 kvadrata, opremljenu krevetima, čučavcem i tušem, delila je sa još pet cimerki, sa kojima se, kako kaže, lepo slagala. Čak su joj za rođendan napravile tortu i u šest sati ujutru otpevale rođendansku pesmu.
- One su mi bile ogromna podrška i nije tačno da su me fizički maltretirale, kao što se pisalo u novinama. Uopšte, mnogo je takvih tekstova bilo, a ja sam sve to čitala i nervirala se jer nisam mogla da se obratim javnosti i kažem da to nije istina. Recimo, pisalo se da sam tražila šminku i slično, a u zatvoru šminkanje apsolutno nije dozvoljeno - ističe Rebrača.
Prema zatvorskoj disciplini u početku je osećala otpor, ali se kasnije navikla. Zbog toga je stekla neke navike koje se ne zaboravljaju lako.
- Čim ustanem, nameštam krevet i tuširam se. Tamo se ustaje u pola šest, jer tople vode ima samo do šest, pa nastaje trka ko će pre da se istušira. Jedna od najčudnijih stvari u zatvoru je nemogućnost kontrole tuđih postupaka koji ti utiču na život. Posle takvog iskustva počinješ da ceniš male stvari i postane ti jasno koji su ljudi bitni u tvom životu. Do sada sam mnogo toga uzimala zdravo za gotovo i neke stvari odlagala za sutra. Sada sam shvatila da možda ponekad i nemaš sutra... - zaključuje Katarina Rebrača.
(E. P.)