Razlika između ljubavi i zaljubljenosti

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Razlika između ljubavi i zaljubljenosti

Piše: Marko Kolašinac

Veliki broj ljudi ne pravi neku veliku razliku izmedju ova dva pojma, ali u stvari to su sasvim dve razicite stvari. Jednom sam slusao neku radio emisiju, i tema je bila Ljubav. Javila se mlada devojka i pitala voditeljku: "Kako da znam da ga stvarno volim"?
Voditeljka se nasmejala i odgovorila: "Ako moras da pitas onda to nije prava ljubav."
Neprikladnost voditeljkinog odgovora iznenadjuje, ali mnogi ljudi kad su upitani kako znaju da je u pitanju prava ljubav, odgovaraju:
-Kad te tresne, znaces!
Moram priznati da se ne slazem sa takvim odgovorom. Postoji velika razlika izmedju zaljubljenosti i prave ljubavi. Zaljubljenos dodje i prodje (ako se ne pretvori u ljubav) a ljubav traje dugo! Zaljubljenost je neobicna mesavina seksa i emocija, a inace sama rec je nastala od latinske reci koja znaci budalast ili nerazuman. Razlikovati zaljubljenost od ljubavi nije lako i zahteva mnogo razmisljanja. Nesuglasice nastaju jer i ljubav i zaljubljenost prouzrokuju snazan talas nesvakidasnjih prijatnih osecanja. Da bi rasclanili sta je sta potrebno je uporediti obe strane:

Ljubav se razvija sporo, potrebno je vreme nekog zavoleti. Da bi zavoleli nekog, jako, snazno, svim svojim telom i dusom potrebno je vreme, dani, nedelje, meseci i godine. Potrebno je provedeno vreme. LJUBAV NE PADA SA NEBA!!! Za nju je potrebno da se ulozi mnogo truda da bi se ona odrzala. Dok sa druge strane zaljubljenost prosto udara u glavu (pa i u telo). Ne mozete zavoleti nekog posle jednog susreta jer tu osobu za to vreme ne mozete upoznati dovoljno da bi ste je stvarno zavoleli. Ljudi u pocetku obicno oblace najbolje ponasanje i stavljaju najbolje maske za prikrivanje losih osobina, tako da biste mozda dobro razmislili o onoj izreci: LJUBAV na prvi pogled! Neki cak toliko dobro prikrivaji svoje osobine da se to vidi tek kasnije u braku. Mozete biti privuceni necijom fizickom gradjom, njegovim ili njenim ponasanjem, reakcijama ali predstoji vam dug put dok tu osobu stvarno zavolite.



Za razliku od zaljubljenosti da bi se ljubav zavrsila treba vremena. Trebalo je vreme da nastane, pa isto tako treba i vreme da ona nestane. Rastanak je obicno veoma bolan i za jednu i za drugu stranu.
Zaljubljenost sa druge strane nestaje brzo, isto kako je i dosla. Sa jednim izuzetkom, ako je postojala snazna seksualna veza, par moze ostati zajedno ne zbog istih misljenja i medjusobnog razumevanja vec zbog seksa.


Ljubav se fokusira samo na jednu osobu, a zaljubljenost na vise. Vi kada volite, iskreno i duboko, volite samo jednu osobu zbog nje kakva je u celini sa svim svojim manama i vrlinama. Zaljubljena osoba moze biti istovremeo zaljubljena u vise razlicitih osoba. Recimo devojka moze biti zaljubljena u dva totalno razlicita momka jer u njenoj glavi oni daju savrsenog momka. U svom umu ona kombinuje njihove osobine i misli da je zaljubljena u oba momka - najverovatnije ne voli ni jednog. A da ne pricamo da je danas biti zaljubljen u neku holivudsku licnost vrlo popularno, kako medju mladjim, tako i medju starijim generacijama.


Ljubav motivise pozitivno ponasanje, a zaljubljenost destruktivni efekat. Ljubav ce imati konstruktivan uticaj na vasu licnost i otkrice i pokazati ono najbolje u vama a da vi niste ni znali da to uopste posedujete. Ljubav uliva sigurnost i poverenje, sto cete danas retko gde naci. Ona daje neverovatnu i neopisivu energiju, volju za zivotom, budi kreativnost u vama. Pojacava dozivljaj vrednosti, pokrece vas da radite stvari o kojima ste samo mastali.. Vase zanimanje za zivot ce biti drugacije. Na zivot cete gledati pod totalno drugacijim uglom. Cinice vam se kao da ste odjednom prodisali posle svih tih godina. Ljubav ce vas usmeriti ka vrhu, ka uspehu. Zivot vam dobija novi smisao i cilj. Bicete samouvereniji i jednom recju srecniji!
Zaljubljenost? Znate kad vam kazu: Pa sta je sa tobom? Da nisi zaljubljen?
Zaljubljenost je veoma pozeljna u pocetku veze ali ako ostane na tome, brzo izbledi. Ljudi vole kad su zaljubljeni jer se tada mogu prepustit sanjarenju koje je dobro u umerenim kolicinama. Ali zaljubljenost nema granice. Gubi se kontrola nad samim sobom. Remeti vas zivot i prepustate se zemlji snova gde je sve lepo i predivno a zaboravljate na odgovornost i realan zivot koji vas ceka po povratku iz zemlje snova! Najgore je to sto cete skroz idealizovati osobu u koju ste zaljubljeni i sve uciniti nestvarnim, pa na kraju povredi sami svoja osecanja.


Ljubav poznaje tolernaciju, podudarnost osobina, dok zaljubljenost…
Kada volite nekoga, nije vam toliko bitno kako ona izgleda, i da li svaki dan vezba … obracacete paznju na karakter, osobine, osecanja, ideje, ambicije, stavove vaseg dragog ili drage. Zanimace vas, sada vise nego ikada, sta se odvija u njenoj glavi. Postavljacete sebi razna pitanja, koja ce vam pokazati koliko zajednickog imate, a sto vise zajednickog to vise sanse za vecu ljubav! Isto tako ljubav vas vodi ka prepoznavanju vrlina i mana kako kod partnera tako i kod sebe. I sto je najbolje pomocicete da na tome izgradite zrelu vezu. Dobro, pomalo i idealizujete neke osobine partnera, zato i sluzi ljubav, ali nikako ne vidite svoju partnerku kao savrsenu.
A kada se zaljubljeni, ta ista zaljubljenost sprecice vas da vidite lose osobine vase partnerke, idealizujete je do te mere da ni vi sami sebi necete priznati da vasa partnerka ima lose osobine uopste! Pre ili kasnije uvideti da to nije ona vasa kreacija koju ste zamislili, a samim ti dozivecete razocarenje sto i nije prijatno osecanje.


"Zaljubiti se ne znaci i voleti; zaljubiti se može i mrzeci." (Crnjanski)


Ljubav je nesebicna a zaljubljenost sebicna. Ljubav sadrzi mnoogo vise od emocija, ona se uzdize sa nivoa emocija i istice se u svakodnevnom zivotu para. Stvar je u sledecem pitanju: Mozes li voleti kada je tvoja partnerka bila nepostena, zanemarila tvoje potrebe, ili zaboravila na neko svoje obecanje. U ljubavi ne samo da ces imati potrebu za ljubavlju , vec ces imati potrebu da svom partneru pruzis isto sto i ona tebi pa cak i vise.
Zaljubljenost je okrenuta iskljucivo sebi, vise si opterecen time sta mozes izvuci iz te veze nego nesto konkretno uraditi da je poboljsas. Osecas se sjajno kada je tvoja partnerka u blizini jer je vecina tvojih emocija povezana sa ponosom koji osecas kada neko drugi shvati da ta osoba pripada tebi.


Jedno od najbitnijih stvar je da ljubav pruza sigurnost a zaljubljenost nesigurnost. Vec sam to napomenuo ali sad malo da pojasnim. Ako volis i ako si voljen imaces poverenje i sigurnost u svoju vezu. Neces toliko biti zaokupiran vezom vec ces imati vremena za sebe i druge bitne stvari u svom zivotu kao sto je karijera ili skolovanje. Sa druge strane, zaljubljena osoba ce se boriti sa osecanjima i pokusavace posesivnom ljubmorom da nadgleda svog partnera. A posle znate i sami kako sledi, svadje oko sitnica, suze ili nerviranje do besvesti.


Hesse kaže: "Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvijek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim Vam! Desilo Vam se da placete celu noc? I da loše spavate ceo mesec? Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali, to nije ljubav, ljubav je nešto drugo..."


Ljubav prepoznaje stvarnost a zaljubljenost je odbacuje. Kad ste u ljubavi imate zdrav i realan pristup bilo kom problemu u vezi. Ali to naravno ne znaci da ljubav pokusava da umanju vaznost problema koji je nastao, naprotiv ona ga sagledava iz svih uglova i na partnerima ostaje da daju adekvatno resenje.
Zaljbljenost odbacuje drustvene, rasne, obrazovne, karakterne razlike koje ce kad tada da isplivaju na povrsinu. Zaljubljenost govori da to nije vazno, da ako se vole sve ce to samo od sebe da se resi. E pa nece! Mogu jedno vreme da se prikrivaju ali kad tad ce isplivati na povrsinu. Zaljubljeni par prelazi preko svih razlika.
Morate uzeti u obzir da voleti nije lako, ne zna svako da voli. Moze neko biti i brizan i nezan ali ako ne zna da voli sve popada. Vecina ljudi se plase ljubavi, zele da je imaju ali je se plase. Ustvari oni se plase da se otvore nekom, jer tada postaju ranjivi.
Sad kada ste procitali sve ovo mozete testirati svoju ljubav. Da li je to prava ljubav ili samo zaljubljenost. Ako je zaljubljenost, nemojte prekidati vezu, najcesce zaljubljenost prerasta u ljubav. Zapamtite da ako je u pitanju prava ljubav, ona ce tu biti ove nedelje i sledece i tako dalje. Samo polako, nigde ne zurite!


Izvor: Maksimalno.com
 
Učlanjen(a)
26.04.2010
Poruka
2.667
Jednostavno.....samo ću to posmatrati iz pravog smera ........
--> Kad si " Zaljubljen "....piješ ljubav ( Red Bull ) ...ti lebdiš.... --> Kada prestaneš i sletiš....onda je to " Lubav "....
 
Učlanjen(a)
24.04.2010
Poruka
5.966
imam malo drugacije shvatanje od Toma.

zaljubljenost je kad se lomis da li ili ne, nisi siguran a ipak kao da jeste a mozda i nije - znaci sve je nesigurno.

ali kad te pokosi orkan i kad ti je samo jedno ime na usnama i samo jedna osoba u srcu onda je to ljubav.

"kada osetis u grudima slatku bol, volis je, znaj volis je ..." [Grupa Smak]
 
Član
Učlanjen(a)
28.09.2009
Poruka
856
Da odmah izbjegnem drvlje i kamenje - ovdje je rijec o LJUBAVI i ZALJUBLJENOSTI. Zaljubljenost, leptirici u stomaku, neprekidno mastanje i razmisljanje o partneru, nemogucnost spavanja, euforicnost, su veoma cesto simptomi pocetaka ozbiljnih veza koje brzo predju u razvijanje ka pravoj ljubavi, u zrelo osjecanje, za razliku od nezrelog - zaljubljenosti. Dakle, nista nije iskljucivo, moze se biti emotivno/psihicki zreo i zdravo zaljubljen u prvom periodu veze, sto ce preci u ljubav.

Ono o čemu često govorim sa ljudima - INFANTILNOST zaljubljenosti i nesreca zaljubljenih osoba. Zaljubljene osobe su te koje se ponizavaju, koje trpe stosta od strane partnera, koje ili stvarno ne vide ili zazmire na neke nepremostive mane i poteze partnera, koje na kraju krajeva i dizu ruku na sebe jer "ne mogu zivjeti bez nje/njega", koje rade nevidjene gluposti "zbog ljubavi". Sve ovo, priznacete, zvuci kao nesto sto samo nezrela ili slaba licnost moze dozvoliti sebi.

Tuzno je vidjeti nekoga ko godinama nije u vezi jer "voli nju/njega i samo hoce nju/njega", to jeste, nesretno je zaljubljen. Jos jedna od posljedica zaljubljenosti kao emotivne nezrelosti i nemogucnosti da se razluci u samome sebi izmedju projekcije osobe i realne slike osobe.


Evo da vidimo sta strucnjaci kazu o tome, uz napomenu na jedan mozda nepoznat pojam: najkrace objasnjeno, Anima bi bila projekcija savrsene zene u glavi muskarca u koju se muskarci zaljubljuju (dakle u tu projekciju koju vidi u partnerici u koju je zaljubljen), a Animus projekcija savrsenog muskarca u glavi zene u koju se ona zaljubljuje.




Psihički preduslov za zaljubljivanje je postojanje Animusa/Anime kao psihičkog kompleksa koji ima moć da se projektuje nezavisno od svijesti i od volje subjekta. Dok zaljubljenost, spolja gledano, liči na relaciju jedne osobe prema drugoj, ona je, posmatrano intrapsihički, opsjednutost ega zaljubljene osobe svojim sopstvenim kompleksom. Zbog toga je u zaljubljenosti relacija prema drugom samo privid, a stvarni odnos je relacija subjektovog Ja sa sopstvenim arhetipom Animusa ili Anime. Prema Jungovom učenju o individualnom duhovnom razvoju, ovladavanje zaljubljivanjem, odnosno ovladavanje projekcijom arhetipa Animusa/Anime bitan je razvojni zadatak za svaku odraslu osobu. Drugim riječima, osoba koja je postigla autonomiju i ostvarila psihičku zrelost gubi sposobnost zaljubljivanja.

Ljubav i zaljubljenost

Sredina dvadesetog vijeka donijela je dramatičnu promenu u sistemu predstava o ljubavi u kolektivnoj svijesti zapadnog čoveka: počelo je razlikovanje izmedju Ijubavi i zaljubljenosti. Danas će većina ljudi upitana za razliku izmedju ljubavi i zaljubljenosti, odgovoriti da razlika postoji i da je bitna. U većini odgovora možemo ustanoviti tri glavne razlike: za razliku od ljubavi, zaljubljenost je veoma jako osećanje; zaljubljenost uglavnom traje kratko, dok ljubav traje dugo; zaljubljenost je prva, „strasna" faza nakon koje slijedi stvarna ljubav. Iako je ustanovljena razlika u intenzitetu, trajanju i vremenu pojavljivanja još uvek daleko od shvatanja suštinske razlike između ljubavi i zaljubljenosti, ipak je riječ o značajnom civilizacijskom pomaku. Svijest o razlici između zaljubljenosti i ljubavi koja se pojavila u umu zapadnog čovjeka istovremeno je označila stvaranje specifičnog konflikta: promenu u kolektivnoj svijesti nije pratila promena u kolektivnom nesvjesnom koje je još uvek puno simbola, mitova i arhetipskih predstava u kojima se zaljubljenost i ljubav izjednačavaju. Sve dok se u kolektivnoj svijesti ne izgradi predstava o suštinskoj razlici izmedu ljubavi i zaljubljenosti, svaki pojedinac koji oseća ovu razliku biće primoran da je naporima svog saznanja diferencira i da preispituje sadržaje svog koletivnog nesvjesnog. Dok zaljubljenost ima svoju paradigmu tako da pominjanje riječi „zaljubljenost" izaziva jasnu mentalnu predstavu u glavi zapadnog čoveka, ljubav ostaje veoma nejasan pojam, bez pozitivne definicije i bez predstave koja bi odrazila njenu suštinu.

Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. Dok u zaljubljenosti slika drugog ne odgovara stvarnosti njegove ličnosti, jer je reč o slici koju je subjekt projektovao, u stvarnoj ljubavi drugi se vidi onakav kakav jeste u realnosti. Iskrivljenje stvarnosti u zaljubljenosti je povezano sa subjektovom nejasnom slikom o samom sebi, s njegovim neizgradenim identitetom i s neprihvatanjem stvarnog sebe. Na suprot tome, u ljubavi je svjesnost o tome kakav je partner u stvarnosti povezana s izgrađenim subjektovim identitetom, s njegovom stvarnom slikom o sebi i s njegovim prihvatanjem sebe. Druga suštinska razlika između ljubavi i zaljubljenosti povezana je sa subjektovim doživljajem sopstvenog stanja. U zaljubljenosti subjekt ima doživljaj da sila zaljubljenosti koja je jača od njega, upravlja njegovim postupcima i da joj se ne može suprotstaviti. Ukoliko pokušava da suzbije sopstvenu zaljubljenost, subjekt otkriva da ona ima kvalitet prisilnog stanja. To je posledica toga što je subjektovo Ja opsjednuto predstavom o pravom partneru koja se fiksira za lik osobe u koju je zaljubljen, i koja kao otcjepljeni psihički kompleks upravlja egom subjekta. U stvarnoj ljubavi subjektov ego je integrisan, što on doživljava kao posjedovanje slobodne volje, kao sposobnost donošenja odluka i njihovog sprovođenja u djelo. To se posebno odnosi na odluke vezane za partnera kao i na odluku da može, ukoliko želi, prekinuti odnos s partnerom. Dok je subjekt zaljubljenosti usmjeren samo na partnera, subjekt ljubavi je usmjeren i na partnera i na svijet koji ga okružuje. Dok subjekt zaljubljenosti vjeruje da ne može živjeti bez osobe u koju je zaljubljen, da više nikada neće pronaći nekoga ko će mu toliko odgovarati, subjekt ljubavi zna da partner nije savršen i da bi on mogao sasvim kvalitetrio živeti bilo samostaino, bez partnera, bilo s drugim partnerom. Dok je zaljubljenost afektivno stanje jer osoba konstantno oseća jaka, bilo prijatna bilo neprijatna osećanja, ljubav je odnos u kojem se jaka osećanja prema partneru javljaju samo u nekim situacijama. Ove razlike mozemo predstaviti u obliku tabele.


Zaljubljenost____________________________Ljubav
- privid stvarnosti zasnovan na projekciji____- stvarni odnos
- falsifikovanje druge osobe_______________- drugi se vidi onakav kakav jeste
- kvalitet prisilnog stanja_________________- kvalitet slobodne volje
- automatizam i nesvjesnost______________- odlučivanje
- Ego opsjednut psihičkim kompleksom_____- bez kompleksa, integrisan Ego
- bez distance prema fantazijama_________- distanca prema fantazijama
- stalna i snažna osjećanja______________- povremeno snažna osjećanja
- utisak da se ne može živjeti____________- svjestnost da se može živjeti i
bez partnera u kojeg je zaljubljen________bez voljenog partnera



Zaljubljivanje i psihičko sazrijevanje

Veoma je interesantno pitanje odnosa zaljubljivanja i duhovnog razvoja individue. Iako se neki ljudi zaljubljuju u svim fazama svog životnog ciklusa, pa čak i u najpoznijem dobu, a što mogu da posvedoče konsultanti u gerontološkim centrima, ipak se najveći broj ljudi zaljubljuje u prvoj polovini života. Zaljubljivanje, u jednom infantilnom obliku, počinje u djetinjstvu, ali se kao potpuno uobličena pojava razvija tek u doba puberteta i adolescencije. U periodu mladalaštva svaka individua se nalazi u intenzivnom procesu traženja sopstvene personalnosti i definisanja sopstvene ličnosti. Prelazak iz svijeta djece u svijet odraslih nije ni jednostavan ni kratak proces. Osvajanje samostalnosti kroz postavljanje životnih ciljeva i odredjivanje životnih planova, mora biti praćeno upoznavanjem svojih sposobnosti. Napuštanje jednog identiteta (identiteta djeteta koje je zavisno od svojih roditelja) i sticanje novog identiteta (identiteta autonomne odrasle ličnosti) najbolje je označeno pojmom kriza identiteta.

U periodu odrastanja, koji povezujemo s krizom identiteta, osoba ulazi u brojne nove životne situacije i nove životne uloge u kojima otkriva sebe i svoje reakcije. Kroz proces odrastanja osoba upoznaje svoje realne sposobnosti, a time i svoja ograničenja. Identitet označava one sadržaje koje osoba doživljava kao ,,Ja jesam", ali i razgraničenje od onih sadržaja koji se doživljavaju kao ,Ja nisam". Uspostavljanje novog identiteta je put otkrivanja stvarnosti o sebi, izgradnja svog pravog Ja, pravljenje i prihvatanje realne slike o sebi. Ali, ne može se otkriti svoje pravo ja a da se ne otkrije reainost u svijetu oko tog Ja. Definisanje sopstvenog identiteta je isti proces kao i otkrivanje identiteta Svijeta. Kada se osoba integriše kao odrasla, zrela ličnost, ona poznaje realnost o sebi u istoj meri u kojoj poznaje realnost oko sebe.
Ulaskom u odnos ljubavi, osoba unosi svu specifičnost svoje psihičke strukture koja je funkcionalna u tom razvojnom momentu. Kriza identiteta se ispoljava i u emotivnom odnosu s osobom suprotnog pola, a odnosi ljubavi služe da se izgradi polni identitet i da se ovlada ulogom žene odnosno muškarca.
Emotivne veze tokom perioda mladalaštva uklapaju se u opšti trend otkrivanja realnosti. Smisao ovih veza je u tome što osobu prisiljavaju da pređe iz jednog fantazmatskog odnosa prema sebi i drugima, iz odnosa koji nije zasnovan na realnosti u odnos u kome preovlađuje poznavanje sebe i poznavanje drugih. Zaljubljenost, kao odnos privida, kao iluzija zasnovana na projekciji, jeste upravo fantazmatski odnos prema drugom.
Ovaj odnos je moguć kada Ja ne vidi jasno realnost, kada je obuzeto nesvjesnim kompleksom Anime, kada Ja nije dovoljno integrisano i kada nema definisan sopstveni identitet. Fantazmatski odnos prema đrugom moguć je samo kada je prisutan fantazmatski odnos prema sebi. U drugog se ne projektuje samo fantazija o tom drugom nego i fantazija o međusobnom odnosu, a u tom odnosu postoji i fantazija o određenom Ja u relaciji s odredenim Ti. Prema tome, zaljubijuju se samo one osobe koje nisu izgradile sopstveni identitet zasnovan na stvarnosti i koje nisu sposobne da sagledaju realnost drugog. Osobe izgrađenog identiteta i sa sviješću o stvarnosti drugih nisu sposobne za zaljubljenost, ali su sposobne za ljubav. Jasno je da je pojava zaljubljivanja nešto što pripada periodu mladalaštva i periodu uspostavljanja identiteta zrele ličnosti.
Naš stav prema kome se zaljubljenost svrstava u, uslovno rečeno, psihopatologiju određenog razvojnog doba, potpuno je suprotan kulturološkom mitu koji izjednačava zaljubljenosti i ljubav i vjerovatno će čitaocu biti teško da ga prihvati bez obzira na argumente koji su ovde ponuđeni. I oni, međutim, koji prihvate takvo mišljenje, često ga dovoljno ne razumiju i pitaju šta treba da urade kako bi prestali da se zaljubljuju. Zaljubljivanje je nesvjesno determinisan proces koji proističe iz cjelokupne strukture psihe tako da se ne može svjesno kontrolisati. Rješenje i nije u tome da ljudi odluče da će prestati da se zaljubljuju, jer time ne bi dobili ništa, a izgubili bi mnogo. Mlada osoba se ne može osloboditi svojih fantazama, nesvjesnih predstava ili kompleksa - anime ili animusa - tako što će ležati na krevetu i meditirati o ljubavi i smislu života. Osoba jednostavno ne može uspostaviti direktnu komunikaciju s nesvjesnim predstavama. Jedini prirodni put za uticaj na te predstave je indirektan - kroz projekciju, a to znači da se osoba mora projektovati kako bi mogla da konfrontira svoje projekcije sa stvarnim životom. Drugim riječima, osoba se mora zaljubljivati kako bi bila u kontaktu s Animom ili Animusom, a onda, kroz preispitivanje projektovanog, uspostavljati smisao za realnost i neutralisati uticaj ovih kompleksa. Svaki ciklus zaljubljivanja i razočaranja je nova lekcija o realnosti života i skidanje sloja ružičaste boje s naočara kroz koje se gleda na život. Dakle, osoba se mora zaljubljivati kako bi prestala da se zaljubljuje i da bi mogla početi da stvarno voli.

Informacije o prirodi mehanizma zaljubljivanja ne mogu dovesti do toga da se ljudi ne zaljubljuju, ali im mogu pomoći da se u tom iskustvu bolje orijentišu i da bezbolnije prođu i tu fazu individualnog razvoja i psihičkog rasta. Sposobnost da realno vidimo drugog onakvim kakav jeste, da ga takvog prihvatimo pa da ga volimo, što je u tjesnoj vezi s istom takvom sposobnošću da vidimo, prihvatimo i volimo sebe onakve kakvi jesmo, predstavlja cilj duhovnog razvoja. Martin Buber bi možda isto iskazao na sledeći način: da bi „ja i ti'', postalo autentično ,,Ja i Ti", ,ja" mora postati "Ja", da bi " ti" postalo ,,Ti".

Isjecak iz knjige Formule ljubavi - Dr. Zoran Milivojevic
 
Natrag
Top