Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
[h=1]Razbijen mit o osmosatnom snu?! [/h]
Često se brinemo kada se probudimo u sred noći i neko vreme ostanemo budni, ali verovali li ili ne to može da bude dobro za vas. Sve je više naučnih i istorijskih dokaza koji ukazuje na to da osam sati sna nije najprirodnija stvar za čoveka.
Spavanje tokom noći iz samo jednog dela je navika modernog društva, tvrde naučnici.
Početkom 90-ih godina psihijatar Tomas Ver je sproveo eksperiment na grupi ljudi koji su bili u mraku po 14 sati svakog dana tokom jednog meseca. Na samom početku im je trebalo vremena da se prilagode na novi ritam spavanja, ali posle četiri nedelje uspeli su da ustale naviku spavanja. Spavali su četiri sata u celini, nakon toga bi se probudili, bili budni sat - dva pa bi zatim odspavali još četiri sata. Iako su naučnici koji se bave snovima i spavanjem bili zadivljeni rezultatima istraživanja, ipak je u javnosti preovladalo ubeđenje da je osmosatni san iz jednog dela ono što čoveku treba, piše BBC.
2001. godine istoričar Rodžer Elkirh je, posle 16 godina istraživanja, objavio naučni rad u kojem je otkrio pravo bogatsvo dokaza da su ljudi pre nekoliko stotina godina uobičavali da spavaju tokom noći u dva vremenska intervala. Četiri godine kasnije objavio je knjigu "Na kraju dana: Noć u prošlim vremenima". U svojoj knjizi on navodi 500 pisanih dokaza koji se odnose na ovakvo (segmentirano) spavanje. Tu su se našli razni dnevnici, sudski zapisi, medicinske knjige i medicinska literatura, Homerova Odiseja, antropološki zapisi o plemenima u Nigeriji koji dokazuju njegovu teoriju.
Naime Elkirh kroz sve ove refernece tvrdi da se na spavanje išlo dva sata posle zalaska sunca, posle čega su se ljudi budili na sat ili dva, a zatim nastavljali spavanje. On piše kako su ljudi između dva sna bili vrlo aktivni, išli su da obavljaju nuždu, međusobno su se posećivali, neki su čitali, pušili ili se molili. Brojni molitvenici s kraja 15. veka imaju specijalne molitve namenjene baš za te sate. Istoričar tvrdi kako "ne postoje samo brojni dokazi, već i da je ovakvo spavanje bilo kulturni obrazac".
Ljudi bi takođe ćaskali ili bi imali seksualne odnose. Francuski lekarski priručnik iz 16. veka savetuje parove da upražnjavaju seksualni odnos posle "prvog sna", a ne posle rada, jer će tako više uživati i biti bolji u seksu. Ekirh je našao dokaze da su "prvi i drugi san" nestali krajem 17. veka. Sve je započela viša građanska klasa u severnoj Evropi i sledećih 200 godina ova navika se proširila po čitavom Zapadnom društvu.
Do 1920. godine običaj spavanja u dva dela potpuno se izgubio iz socijalne svesti. Postavljanje noćne rasvete, korišćenje svetla kod kuće i sve veća rasprostranjenosta kafana koje su radile čitavu noć, je ovaj deo dana učinio legitimnim, a običaj spavanja posle zalaska sunca se polako proređivao. Noć je postala moderna, a sati noćnog ležanja u krevetu su smatrani za gubljenje vremena.
Izgleda da je danas, većina ljudi prilično dobro prilagođena na osmosatni san, ali Ekirh veruje da mnogi problemi sa spavanjem mogu imati korene u prirodnoj sklonosti ljudskog tela za segmentiranim snom, kao i sveprisutnošću veštačkog svetla. "Ideja da moramo da spavamo iz jednog dela može da bude štetna", kaže on, posebno ako ljude koji se bude noću čini anksioznim, a ta anksioznost može sama po sebi da im onemogućava spavanje i vrlo verovatno će se pojaviti i u budnom životu. Greg Džejkobs, psiholog specijalizovan za probleme spavanje i sna, sugeriše da su periodi budnosti između spavanja, kada su ljudi bili primorani na periode odmora i relaksacije, igrali važnu ulogu u ljudskoj sposobnosti da regulišu stres na prirodan način. Dakle, sledeći put kada se probudite u sred noći, pomislite na naše pretke i opustite se. Ležanje pošto ste se probudili u sred noći može biti dobro za vas, čak je takva navika spavanja i zdrava.
Izvor: S media
Često se brinemo kada se probudimo u sred noći i neko vreme ostanemo budni, ali verovali li ili ne to može da bude dobro za vas. Sve je više naučnih i istorijskih dokaza koji ukazuje na to da osam sati sna nije najprirodnija stvar za čoveka.
Spavanje tokom noći iz samo jednog dela je navika modernog društva, tvrde naučnici.
Početkom 90-ih godina psihijatar Tomas Ver je sproveo eksperiment na grupi ljudi koji su bili u mraku po 14 sati svakog dana tokom jednog meseca. Na samom početku im je trebalo vremena da se prilagode na novi ritam spavanja, ali posle četiri nedelje uspeli su da ustale naviku spavanja. Spavali su četiri sata u celini, nakon toga bi se probudili, bili budni sat - dva pa bi zatim odspavali još četiri sata. Iako su naučnici koji se bave snovima i spavanjem bili zadivljeni rezultatima istraživanja, ipak je u javnosti preovladalo ubeđenje da je osmosatni san iz jednog dela ono što čoveku treba, piše BBC.
2001. godine istoričar Rodžer Elkirh je, posle 16 godina istraživanja, objavio naučni rad u kojem je otkrio pravo bogatsvo dokaza da su ljudi pre nekoliko stotina godina uobičavali da spavaju tokom noći u dva vremenska intervala. Četiri godine kasnije objavio je knjigu "Na kraju dana: Noć u prošlim vremenima". U svojoj knjizi on navodi 500 pisanih dokaza koji se odnose na ovakvo (segmentirano) spavanje. Tu su se našli razni dnevnici, sudski zapisi, medicinske knjige i medicinska literatura, Homerova Odiseja, antropološki zapisi o plemenima u Nigeriji koji dokazuju njegovu teoriju.
Naime Elkirh kroz sve ove refernece tvrdi da se na spavanje išlo dva sata posle zalaska sunca, posle čega su se ljudi budili na sat ili dva, a zatim nastavljali spavanje. On piše kako su ljudi između dva sna bili vrlo aktivni, išli su da obavljaju nuždu, međusobno su se posećivali, neki su čitali, pušili ili se molili. Brojni molitvenici s kraja 15. veka imaju specijalne molitve namenjene baš za te sate. Istoričar tvrdi kako "ne postoje samo brojni dokazi, već i da je ovakvo spavanje bilo kulturni obrazac".
Ljudi bi takođe ćaskali ili bi imali seksualne odnose. Francuski lekarski priručnik iz 16. veka savetuje parove da upražnjavaju seksualni odnos posle "prvog sna", a ne posle rada, jer će tako više uživati i biti bolji u seksu. Ekirh je našao dokaze da su "prvi i drugi san" nestali krajem 17. veka. Sve je započela viša građanska klasa u severnoj Evropi i sledećih 200 godina ova navika se proširila po čitavom Zapadnom društvu.
Do 1920. godine običaj spavanja u dva dela potpuno se izgubio iz socijalne svesti. Postavljanje noćne rasvete, korišćenje svetla kod kuće i sve veća rasprostranjenosta kafana koje su radile čitavu noć, je ovaj deo dana učinio legitimnim, a običaj spavanja posle zalaska sunca se polako proređivao. Noć je postala moderna, a sati noćnog ležanja u krevetu su smatrani za gubljenje vremena.
Izgleda da je danas, većina ljudi prilično dobro prilagođena na osmosatni san, ali Ekirh veruje da mnogi problemi sa spavanjem mogu imati korene u prirodnoj sklonosti ljudskog tela za segmentiranim snom, kao i sveprisutnošću veštačkog svetla. "Ideja da moramo da spavamo iz jednog dela može da bude štetna", kaže on, posebno ako ljude koji se bude noću čini anksioznim, a ta anksioznost može sama po sebi da im onemogućava spavanje i vrlo verovatno će se pojaviti i u budnom životu. Greg Džejkobs, psiholog specijalizovan za probleme spavanje i sna, sugeriše da su periodi budnosti između spavanja, kada su ljudi bili primorani na periode odmora i relaksacije, igrali važnu ulogu u ljudskoj sposobnosti da regulišu stres na prirodan način. Dakle, sledeći put kada se probudite u sred noći, pomislite na naše pretke i opustite se. Ležanje pošto ste se probudili u sred noći može biti dobro za vas, čak je takva navika spavanja i zdrava.
Izvor: S media